Postmoderna

Постмодернизам
или постмодерна је европски правац у уметности, филозофији, музици,
архитектури и култури из краја 20. века. Може се описати као реакција на
модернизам.

Терминологија и карактеристике
Термин
постмодернизам је први пут ушао у употребу 1870-их година. Тада је
између осталог Џон Воткинс Чапман говорио о постмодерном стилу сликања.
Године 1917. Рудолф Панвиц је користио термин да би описао филозофски
оријентисану културу. 1920-их година почиње да се користи за нове правце
у уметности и музици, а касније и у архитектури.
Воде се расправе о
томе како овај појам треба употребљавати као и о његовом значењу. Ипак,
може се рећи да постмодернизам генерално има следеће карактеристике:
Реакција је на тежњу за напретком, објективношћу и разумношћу која се јавља у модернизму
Прихвата тезу да светом доминирају мас медији којима недостаје оригиналност, што изазива сатиричан начин изражавања
Прихвата светску глобализацију, децентрализацију и плурализам
Сматра да је све релативно и субјективно, на пример искуство, морал и култура.
Појам постмодернизам јавља се и као пејоратив за ставове и мишљења која су „у тренду“.

Уметност
Термин
постмодерна уметност користи се за уметнички покрет који се
супротставља неким аспектима модернизма, а који се из модернизма
развио[6]. Уметничка инсталација, ленд-арт, концептуална уметност,
перформанс уметност и мултимедија, односо рачунарска уметност обично се
сматрају областима постмодерне уметности. Сматра се да је постмодерна
уметност подсектор савремене уметности[7]. Неки изрази који се вежу уз
постмодерну уметност су на пример колаж, поп-арт, хепенинг, флуксус,
пастиш, магични реализам, апропријација и симплификација.
Постмодерна
уметност труди се да понуди алтернативу модерној уметности и труди се
да понуди дела која нису усмерена културној елити. Не значи да су дела
разумљивија за ширу публику иако се то уметници труде да постигну.

У ову тему ћемо ставити и неке неопредељене по уметничким правцима сликаре данашњице.