LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Shapor Odiva - Ciganocka

Ići dole 
AutorPoruka
Shapor Odiva

Shapor Odiva

Broj poruka : 13
Datum upisa : 09.08.2010

Shapor Odiva - Ciganocka Empty
PočaljiNaslov: Shapor Odiva - Ciganocka   Shapor Odiva - Ciganocka Icon_minitime11/9/2010, 4:09 pm

Prorocica


"Od vatre ces se uplasiti od vode propatiti"- rekla mi jedna prorocica.

I smejala se ja dugo tim njenim recima smejala a ne dosmejala, jer bila je u pravu. Trebalo je da prodje skoro pa 25 godina od kad se zaceo taj moj smeh. Sve mi bilo smesno, i vetar i oblaci i vrane sto kradu hleb iz kontejnera pa ga nose na krov i kljuckaju polako, misle sakrile se. Smesni mi bili ljudi na ulici i deca i sunce sto im lice obasjava. I moja senka u snegu i kisa i trubaci pod prozorom sto me rascupanu gledaju, a lepo im da mi pevaju. I on mi bio smesan i devojke sto su mu kolena pod nos gurale, ma sve mi bilo smesno.

I onda se jedno jutro probudim i vidim da mi nesto cudno i strano, ko da me neko od porcelana napravio i tu me negde spustio u neki drugi svet. Mutni mi nekako oblaci i ona vrana crna neka i oci joj neke crne ko smrt. Ljudi mi sve ko tugaljivi, nedoreceni , toliko tmurni da su sunce zasenili. I kise mi teske preteske,ni senka mi se u snegu ne pravi. Trubaci bez zvuka sviraju i sve u drugi prozor gledaju ko da me nema tu vise. A njega nigde, ko u zemlju da je propao, a gleda me po citav dan, cak je i one cure i njihova kolena zaboravio al ne vredi kad mu ni glas vise ne cujem. Jedino mi deca po neki smesak izmame.

Prodje tako godina dok ja shvatih da malo u sebe moram pogledati, da vidim gde sam onaj osmeh izgubila. Trazila tako tu godinu pa jos jednu i jos...dzaba samo sam sve dublje u sebe ulazila, a osmeha nigde, skrio se negde ko glas medju planine kad pustis pa ga nikad pronaci ne mozes, sve dok se o neku stenu ne odbije pa ti se sam nekako vrati.

Setim se tad one prorocice i svake njene reci i lica njenog i svih boja na njenoj haljini, i setim se da sam joj u oku zvezdu videla. Da sam mogla tog bi je trena potrazila da mi kaze sta da radim. To nisam mogla. Morala sam sama naci i osmeh i vatru i vodu, morala sam sto brze, jer mi je zivot postajao siv, ko magla kad se digne pa sve pred sobom proguta. Dojadila mi ta magla, toliko da sam sama sebe od zivota odvojiti htela. Ipak odlucih da krenem van sebe malo medju svet,i ne znam sad vise dal mi je to dobra odluka bila. Isprva mi se sve cinilo strano ko da nikad medju svetom bila nisam. Reci strane, pokreti, misli, sve mi nesto ko tesna cipela bilo. Buka neka ko u pcelinjak kad udjes a glasovi ko vrisak kroz mene prolazili.

U jednom trenutku ucini mi se da se neki glas od ostalih izdvaja, da nije jak i turoban nego blag ko sapat vetra kad kroz granje prolazi. Ko kapi kise letnje sto su mi nekad prijale jer su spirale s mene sve brige i prljavstinu duse ljudske. Krenem za tim glasom i ugledam oci, nesmejane beskrajno, duboke ko vulkan kad presahne, pa ostavi za sobom onu tminu kojom pokaze koliko je mocan bio i kolko mocan opet moze biti. Ja krenuh ka njemu a i on ka meni. Dve se srece i nevolje uvek nekako nadju same. Nista mi nije rekao, samo me pogledao i ja sam za njim posla. Tu smo noc proveli pricajuci o svemu sto nas je u zivotu mucilo. I moje magle ko njegove spojile se i nestale negde, otplovile u neku drugu dusu. Prebrzo je svanjivalo, smetala mi ta svetlost, ko da mi je kidala telo na delove sitne, presitne. Al morali smo poci, ja svojoj deci on svojoj, kazem deci jer one sto su pored nas ziveli vise ni culi ni videli nismo, a znali smo da ih od sad tek vise necemo sebi vratiti.

Pre no sto smo posli poljubismo se, svesno, zeljno, spustismo sve zvezde na krila nasa, na obraze, a mesec i ono sunce sto se pomaljalo u oci utkasmo zauvek. Znali smo da se vise videti ne smemo, ni u prolazu ni u mislima, nigde. Ostavismo jedno drugom poljubac na dlan pa cvrsto sake sklopismo da ga nikad ne izgubimo. I vise se ni pogledali nismo samo smo otisli u zoru svako svojim putem.

A sad vidim, sta mi je ona zena htela reci. Vidim jasno i osecam vatru u srcu , gori nosi sve pred sobom. Gori telo i dusa moja ljubljena nedoljubljena. Bojim se te vatre da mi svoje moci ne pokaze, pa da sve oko sebe spalim. Bojim se ostace u meni do kraja zivota, kako cu je majci zemlji odneti, osim ako u pakao ne sidjem da je djavolima poklonim.

I vode nadolaze slane u slapovima iz ociju mojih, ne mogu ih zaustaviti. Placem i smejem se, volim i ne volim sudbinu moju i zivot moj zivljen a nedozivljen. Krijem se cesto da onaj poljubac pogledam, da ga osetim. Spustim usne na dlan, zazmurim da suze iz ociju ne krenu, al ne vredi, same one svoj put nadju.

I tako sam ja nasla osmeh svoj i ljubav i patnju.Samo prorocicu nikad vise nisam uspela naci da mi kaze kako cu dalje.


j@ K.T.
Nazad na vrh Ići dole
Shapor Odiva

Shapor Odiva

Broj poruka : 13
Datum upisa : 09.08.2010

Shapor Odiva - Ciganocka Empty
PočaljiNaslov: Re: Shapor Odiva - Ciganocka   Shapor Odiva - Ciganocka Icon_minitime22/9/2010, 10:24 pm

Polje deteline

Život je… polje deteline… nepregledno… čini se seže od kapi iz koje si se rodio pa sve do zrna zemlje kojim će te pokriti.

I kad se dogodi onaj čarobni tren da samo vrškom trepavica dotakneš vazduh iznad tog polja – shvatiš da zapravo tu počinje beskraj; beskraj zelenila i crnila. Svaki stručak deteline moraš dobro da osmotriš i dodirneš i svaki ima svoju mekotu, toplinu boja; i svaki ima svoj otrov… a samo je jedan stručak onaj sa četiri lista.

Kreneš tako… puziš, pa hodaš, pa trčiš, pa opet poklekneš… Puziš… klečeći, klanjajući se suncu. Tražiš… odereš kolena, laktove, trbuh; baciš osećanja u etar, svakim dodirom ostaviš po česticu svoje duše da lebdi izmedju tebe i kraja sveta… Boli… kida svaku poru… Tako tražiš… Nekad samo onaj izdanak nadješ pa te zaceli i počneš iznova…

Jednog dana kad je nadješ i staviš na dlan – shvatiš ustvari da svaki listak nosi tvoj lik, taj delić sekunde nosi nemerljivu snagu letenja i sve tajne života na dnu okeana; u tom si trenu na dah od zvezda… Čarobno… al’ pod uslovom da sve četiri sreće nisi već izgubio negde u polju deteline…


j@ T.K.
Nazad na vrh Ići dole
Shapor Odiva

Shapor Odiva

Broj poruka : 13
Datum upisa : 09.08.2010

Shapor Odiva - Ciganocka Empty
PočaljiNaslov: Re: Shapor Odiva - Ciganocka   Shapor Odiva - Ciganocka Icon_minitime5/10/2010, 2:42 am

Melodija sazvezdja

Kisna prolecna noc. Cigansko pleme Dzati probijalo se kroz siblje kraj Dunava, malo pre ponoci odlucili su da na jednoj cistini podignu tabor i ostanu tu do svanuca. Solami je pogledala u mesec... videla je senke, znala je on je bio tu. Trebalo je samo da saceka da se plemenski "cuvari" opiju i da se iskrade. Scucurila se uz svog konja, drzala ga cvrsto za uzde i cekala, nije trebalo mnogo vremena da "cuvare" obori vino...
Divlje je uzjahala svog andaluza i cvrsto se uhvatila za njegovu gustu grivu, spustila je grudi na vrat svog ljubimca tako da su im se otkucaji srca uzajamno preplitali. U glavi su joj odzvanjale pretnje oca i brace... ona je bila Dzati priceza, nije smela ni da pomisli da se sama obuce, a kamoli da tako pobegne... no sto se vise priblizavala zamku te je misli ostavljala vetru da ih nosi daleko od nje. Hitala je svom Gabelu... belom Gabelu... Nije osecala siblje koje joj je ostavljalo krvave tragove po golim nogama, lisce koje se lepilo za njene usne, kisne kapi koje su se slivale niz njenu crnu gustu kosu, klizile niz vrat, i pravile malu baricu izmedju njenih vrelih grudi i vrata andaluza koji je leteo kroz noc.

Konacno je stigla, hitro je skocila s konja, osvrnula se da vidi je li sama, nasmesila se. Sada je ona samo Solami... njegova Solami. Zabacila je glavu da skloni svoje crne mokre uvojke s lica... zadigla krajeve siroke bogate suknje i zadenula ih za pojas, njena blistava barsunasta koza bljesnula je obasjana mesecevim zracima. Uspravila se i ponosno krenula. Priblizavala se vratima zamka i osecala vatru u sebi, vatru i strah da su je meseceve senke prevarile i da Gabela ovog puta nece naci. Ipak je hrabro otvorila vrata i krocila u zamak...

Miris sveca, ruzinog drveta i cimeta osecao se u vazduhu... zadrhtala je... Gabel je ipak tu.

Malim bosim stopalima ostavljala je trag za sobom, a miris konja, vina, vatre, sirio se prostorijom kojom je setala. Zastala je isped njegovog ateljea, brzo je razmisljala - proverice tu; on cesto zaspi pored svojih slika, one su njegov zivot i njegova najveca ljubav, nerado ih ostavlja cak i nocu... Bila je u pravu... On okruzen svojim delima ... tu pred njom...

Gledala ga je kako duboko uvaljen u svoju fotelju spava... Ruke su mu klonule; umorne, teske, umrljane bojom; jasno su se ocrtavale vene na dugim tananim prstima. Prisla mu je lagano... culo se samo sustanje njene mokre suknje i pucketanje vatre... Drhtavim rukama mazila je vazduh oko njegove glave plaseci se da ga ne probudi... Nikada joj nije bilo sasvim jasno zasto se uvek uzbudi dok ga gleda kako spava tako umoran i skrhan... Mozda njena zelja da bude jaca, da dominira, mozda... samo te senke neznosti koje su obavijale njegovo lice opustenost, nemoc da sakrije strah... Nije odolela. Dodirmula mu je usne vrhom prstiju, bile su suve, ispucale; osetila je njegov topli dah i vrelina joj se kao vosak slila niz kicmu… tako silno da se izvila, posrnula i pala mu u krilo... Vesto ga je obgrlila nogama ispravila svoju bradu visoko i gledala ga kao mlada gladna vucica koja je spremna za napad... Gabel se promeskoljio i lagano podigao svoje kapke, nije se cinilo da je iznenadjen sto je vidi, nije se cinilo ni da shvata da je budan... oreol one magicne neznosti nestao je i on je ponovo bio Gabel... beli Gabel... nadmen, drzak, strastven. Osecao je on na svojom butinama vrelinu, pred ocima su mu bile jedre cvrste grudi, crni uvojci padali su divlje preko njenih obraza, a iz ociju siktala vatra... osecao je, ali nije zeleo da joj to pokaze istog trena. Voleo je tu njihovu malu borbu nadmoci u strasti, u vatri koja ih oboje izgara do kostiju.
Pokusao je da sakrije svoju neodoljivu zelju da je poljubi tako sto je zapalio cigaretu. Drsko je gledao u oci i pravio kolutove dima ispred njenog lepog lica. U njoj se rasplamsavao bes, osecala je vrelinu na butinama i gledala u belinu njegove koze ispod razdrljene kosulje, njegovu razbarusenu meku plavu kosu i njeno nebo u tim plavim ocima... zelja da mu otme cigaretu i rastrgne odecu s njega je razdirala ali nije htela prva da popusti... Pokusala je da ustane, no on je hitro pruzio ruku i uhvatio je za potiljak.

-Mirises na konje Solami, na vino, ponekad se pitam nisi li decak?

-Pusti me Gabele pa cu ti pokazati. Mazno mu je saputala, i lagano pocela da se pomera u njegovom krilu. Nije mogao da izdrzi, njegova ruka polako se spusatala niz njen vrat i taman kada su mu prsti dodirnuli njene grudi ona se izmigoljila i skocila na sto.

-Dodji Gabele, hoces da znas jesam li decak. Pogledaj...
Zadigla je suknju tek toliko da joj se vidi prepona. Gabel je tesko disao, pogled mu je bio mutan, niz ledja su mu se slivale kapljice znoja...

-Uhvati me beli Gabele!!! Hajde!!!
Cikala ga je Solami dok je trcala po sobi. Potrcao je za njom i jedva da je uspeo da je uhvati za kosulju koja se slepila uz njeno telo... strgao je sa nje... na cas je stao opcinjen njenom lepotom, zagnjurio je glavu u kosulju i upijao miris njenog znoja pomesanog sa mirisom konja, trave, reke, slobode... zeleo je da se pretoci u njene mirise da bude svuda po njoj… u njoj...

Pruzio joj je ruke i pozvao je:
-Pridji Solami, pa vidi noge su ti izgrebane, dodji da ti zalecim rane...

Prisla mu je lagano se njisuci u ritmu vrele ciganske muzike, mazila se kao macka, gledala ga kao gladna vucica. Njegova zelja da ukroti tu strast u njoj silno se osecala u vazduhu.

Uzeo je za ruku i poveo kroz prostoriju... nezno je spustao na prostirku kraj kamina i pritom ljubio njeno rame po kom je poskakivao odsjaj divljih plamicaka vatre... drugom rukom je obujmio oko stuka i lagano spustao saku niz kicmu. Gledao je kako se izvija od zadovoljsta, njeno telo bilo je bozanstveno. Osecao je kako se u njemu otvara vulkan strasti, kako mu telo probada bezbroj strela, kako mu se prepone grce od bola i zelje. Znao je: samo Solami moze da ugasi tu vatru u njemu.

Ona ga je mamila pogledom, pokretima, polako je prelazila rukom po svom vratu , njene jedre grudi titrale su u vazduhu zeljne poljubaca. Osetila je njegovu ruku na butini, lagano je pomerila nogu dopustajuci mu da utone u njeno medjunozje. Blagi grcevi kao peckanje gromova prozimali su njeno telo. Toplina koju je osecala u sebi izgarala je svaki atom njene duse toliko da je osecala bol. Znala je: samo Gabel moze da ugasi tu vatru u njoj.

Lagano se pridigla i sapnula mu: - Ljubi me... ljubi...

U njemu se skupila sva snaga vasione i on je poceo prvo lagano, a onda sve snaznije da ljubi i miluje njeno toplo uzdrhtalo telo. Osecao je njenu divlju strast koja ga je tukla po grudima tako da je jedva disao, a... ipak pritom udisao vazduh svih sazvezdja. Osecao je kako ga ljubi po citavom telu, brzo divlje, a tako nezno i vesto... U njegovim rukama njeno prelepo telo uvijalo se po taktu najlepse muzike, dovodila ga je do ludila. Njeni uzdasi su mu pomracivali um... Ljubio joj je vrat, povremeno ne izdrzavsi da u njega zarije svoje bele zube, nezno joj saptao: - Zelim te Solami...ugasi ovaj vulkan u meni...

Vec u sledecem trenutku pogledi su im se sreli i iz njih je vristala ista poruka... predali su se jedno drugom strasno bez zadrske, bez stida. Njihove senke pravile su vanvremenske crteze po zidovima, uzdasi, krici, disanje, najlepsu ovozemaljsku muziku. Dugo su vodili ljubav, a onda zaspali isprepletani kao divlje siblje koje raste kraj Dunava.

Pred zoru Solami se probudila, od svoje raskosne suknje vesto napravila haljinu, kosulju lagano spustila pored Gabelove glave. Jos tren ga je posmatrala ne bi li upila malo neznosti koja je stvarala oreol oko njegovog usnulog lica, pomazila vazduh iznad njegovog tela plaseci se da ga ne probudi... i krenula.

Iskrala se lagano, uzjahala divljeg andaluza i pobegla u susret zori. Osecala je Gabelovu snagu u sebi, svaki korak njenog konja u njoj je budio secanja na proteklu noc. Suze su joj se slivale niz vrele obraze i izgarala je u zelji da jednom bude njegova, samo njegova Solami. Stigla je u tabor tik pre nego su se "strazari" probudili... pozurila je da se pripremi za jutarnje oblacenje... opet je bila samo Solami princeza. Dzati...

Gabela su probudili zraci sunca koji su mu milovali usne... pomislio je da je to Solami... jos je osecao njene sokove ljubavi u sebi... Miris njenog tela sirio mu je nozdrve, osvrnuo se i ugledao kosulju kraj svog uzglavlja; divlje je zgrabio i zario lice u nju... plakao je dugo i opet utonuo u san izgarajuci od zelje da jednom bude njen samo njen beli Gabel.

j@ T.K.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Shapor Odiva - Ciganocka Empty
PočaljiNaslov: Re: Shapor Odiva - Ciganocka   Shapor Odiva - Ciganocka Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Shapor Odiva - Ciganocka
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: