Opšti forum

Чисто о естетици и осталом. Наше уопштено виђење да се не би понављали.

СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХОВА СВАКОГ ПИСЦА

1. Бити досадан и неубедљив.

2. Писати о општепознатом, често коришћеном и виђеном у књижевности и животу.

3. Бити патетичан, поучан, разнежен или сладуњав да читаоцу «крцка шећер међу зубима».

4. Развлачити реченице – стихове као жвакаћу гуму, а догађаје месити понављањем и у истом ритму као тесто.

5. Претварати књижевност у памфлет или порнографску, бруталну и сличну провокацију – за то постоје таблоиди, секси форуми и «Игре без граница».

6. Бити убеђен да си најбољи у окружењу и шире.

7. Веровати у генијалност прве верзије текста и сваке речи у завршној верзији.

Можда има и већих грехова од наведених?

Или их има много више?

Шта ви мислите?

Миливој Анђелковић

Hmmm...ovo je zanimljivo

recimo

Pokušavati da ti pesme sliče pesmama drugog pesnika
Držati se jedne iste teme
Gledati samo iznutra a ne i spolja
Pričati nepovezano, kao dijalog sa samim sobom, a ne sa čitaocem
...

6. Бити убеђен да си најбољи у окружењу и шире.

Meni je osecaj superiornosti ok i ovako pa i u pisanju ne vidim sta tome fali.
Skromnost je dosadna i izlizana

1. Бити досадан и неубедљив.


Ja sam ovo vec napisala i onda.Po meni je najgora stvar kada uzmem da citam knjigu,pesmu nebitno sta.I kada je knjiga dosadna,shvatim prvo da sam izgubiloa dragoceno vreme,koje sam mogla na bolji nacin da iskoristim.Naravno postoje knjige koje nisu toliko dosadne koliko je stil pisanja prosto neubedljiv ja to zovem onom linijom -nirvane.Monotono,nikako da se radnja razvije i shvatim na kraju da se sve opet vrti na sami pocetak.Sada posto ni nemam toliko vremena cim vidim da je nesto dosadno,moj mozak se prosto buni i knjigu automatski zatvaram pa makar se radilo i o bestseleru.

Dodao bih još jedan u nizu grijehova...

Napisati pjesmu bez naslova…

Ovde si PiPi u pravu,ja to stalno radim.I posle kada se vratim na neku svoju pesmu shvatim da pesma bez naziva je kao covek bez duse.Jer ipak taj naziv pesme je dah onoga sto pisemo i o cemu pisemo.Slozila bi se.

PiPi ::

Dodao bih još jedan u nizu grijehova...

Napisati pjesmu bez naslova…

Хм, можда али. Ја ни једну не насловљавам, идеја је била, оставити при штампи празан простор за наслов. Нека читаоц сам одреди наслов према ономе што види. Када аутор даје наслов, постоји могучност да поремети видокруг могучег.

@..Masada...

Al` ti si tvorac mogućeg vidokruga, ti si onaj koji je odredio smjer i granice, ti si onaj koji čitaoca mora povesti na putovanje, svojim mislima, osjećanjima, žudnjama il nepreglednim pejzažima, koji su te toliko očarali a si ih morao zapisati.
Pjesma je dio pjesnikove duše, njegova uma, ona je poetično razmišljanje jednog čovjeka il žene, nije li onda ispravno tako intimnoj zabilješci nadjenuti ime!
Ljude pamtimo po imenima, dobroti, ljepoti, iskrenosti…da sad ne nabrajam i one ružne osobine, naši tvorci su nam nadjenuli imena, bila im je to čast i obaveza, nije li onda i nama kao tvorcima stihova čast i obaveza nadjenuti ime pjesmi, ime nas čuva od zaborava…

Osmijeh ti ostavljam...PiPi

Nije li jedan od grijehova pjesnika i ovaj: uz svoju napisanu pjesmu postaviti i fotografiju nepoznatog umjetnika...
Zašto to pitam, zato što mi se čini da tako pjesnik koji je napisao pjesmu želi odvući pozornost s pjesme na fotografiju, kao da se boji da pjesma nije dovoljna sama za sebe, da joj treba još nešto, neko divno lice, neki prekrasan pejzaž…

Osmijeh vam ostavljam....PiPi

Mislim da nije.Ovde se ne bi slozila s vama.To ja radim, za ostale me ne zanima.Posto je i jedno i drugo po meni umetnost ne vidim ZASTO JE GREH spojiti te dve lepe stvari.Po meni slika nije odvlacenje paznje vec izrazaj na ono sto je napisano.Naravno ako se stavi adekvatna slika koja ide uz pesmu.

PiPi ::

@..Masada...

Al` ti si tvorac mogućeg vidokruga, ti si onaj koji je odredio smjer i granice, ti si onaj koji čitaoca mora povesti na putovanje, svojim mislima, osjećanjima, žudnjama il nepreglednim pejzažima, koji su te toliko očarali a si ih morao zapisati.
Pjesma je dio pjesnikove duše, njegova uma, ona je poetično razmišljanje jednog čovjeka il žene, nije li onda ispravno tako intimnoj zabilješci nadjenuti ime!
Ljude pamtimo po imenima, dobroti, ljepoti, iskrenosti…da sad ne nabrajam i one ružne osobine, naši tvorci su nam nadjenuli imena, bila im je to čast i obaveza, nije li onda i nama kao tvorcima stihova čast i obaveza nadjenuti ime pjesmi, ime nas čuva od zaborava…

Osmijeh ti ostavljam...PiPi

По мени је важније да остане упамчен стих но наслов. Знам доста наслова песама а не могу да се сетим стиха и обрнуто. Песме, вечина сада насловљава неким именом, ја када је читам поведем се назнаком али опет откривам сруги садржај који нема везе са именом стихова и памтим стих а не име.

@...Beskraj,
znači li to onda, ako ti to radiš da nije i da ne može biti grijeh...

Izađeš van, vidiš stare krovove, i dim kako se diže u nebo....napišeš o tome pjesmu...e to je umjetnost...tvoja umjetnost kao pjesnika...
ako si k tomu i umjetnik fotograf, pa taj prizor slikaš fotoaparatom i sve to ukomponiraš zajedno, onda ok...to je umjetnost...no i ti i ja znamo da ti nisi takav umjetnik, stoga tvoje opravdanje i tumačenje ne vrijedi...

osmijeh ostavljam...PiPi

Ne kazem zato DA STO JA TO RADIM SMATRAM Da nije greh.Ali desavalo mi se da kada kupujem knjigu prvo sto me privuce su korice pa tek onda krenem da je citam i shvatim da knjiga zaista ima svoju vrednost.Jeli to mozda greh?Prvo PiPi treba da razjasnimo sta je to umetnost.Koliko sam mogla da vas shvatim do sada vi umetnoscu smatrate sve sto je vrhunsko ispod toga nista ne priznajete.Slozila bi se i ja,ali ovde svi se mi bavimo amaterski tako da nas takve i treba sagledavati.Ja jesam umetnik cim mi je dusa toliko umetnicka...bavim se sa onim sto volim i u cemu uzivam.Zar to nije umetnost ispunjenja.

Draga moja Beskraj, ja sam kao i ti pjesnik amater...niti manje niti više od toga...pjesnik...
znaš li onu poslovicu "baba drumom, deda šumom"...e, tako ti mi nikad nećemo doći na zelenu granu, zašto sada spominješ korice knjige, nisam ja o tome ništa govorio, govorio sam upravo o " internet pjesnicima amaterima " koji uz svoje napisane pjesme, postavljaju i tuđe umjetničke fotografije, koje su uz to daleko ljepše nego li u većini pjesnikove pjesme...iako u prvom postu nisam spominjao njihovu umjetničku vrijednost, nisam spominjao amatere, vrhunske pjesmike ili neke treće pjesnike...
to sam vidio kao jedan od mogučih grijehova, ništa više od toga, ništa manje od toga...

osmijeh ti ostavljam...PiPi

Pesnik amater koji je jako svestan i siguran u ono sto radi.Mnogi to nisu.E to je razlika izmedju tebe i mnogih.Ja volim ono sto pisem i volim to sto radim tako da nisam pokolebljiva kada sam kritikovana.Zasto sam spomenula korice knjige pa zar nisi shvatio da je to bilo vise figurativno receno.Ni one fotografije nisu neke posebne umetnicke vrednosti tako da mislim da uz amaterske pesme sasvim je u redu staviti i jednu od takvih slika.

Znaći zaključak je sljedeći..."Ko voli nek izvoli"...
mislim da smo ti i ja iscrpili ovu temu, je li ili nije grijeh fotka uz pjesmu....
Osmijeh ti ostavljam do neke sljedeće teme...

Ja cu vas samo veceras sve pozdraviti,i reci jednu stvar.Po meni je veci greh nenapisati nikada nijednu pesmu a imati dara u sebi,pisati pesme a ne osecati prema tome sto radite nista je veci greh od fotografije koja je stavljena.I jos veci greh je otici sa ovog foruma a nedruziti se sa svima nama je zaista grehota.Ovo se malo salim.Mada u svakoj sali ima malo i zbilje.Pozdrav.

Još jedan od grijehova pjesnika…biti opširan, a ne imati što za reći…

................

P.S. htio sam ostaviti komentar ispod pjesme „ Adađo“ napisao Masada.
Jednostavno nisam znao što bih napisao, pjesma je preduga i u tako dugim pjesmama može se mnogo toga potkrasti što na kraju našteti samoj pjesmi.
Većina usporedbi koje spominješ u pjesmi ja doživljavam kao silom napisane, nikako nisu spontane i uvjerljive, kao da ih ti uistinu tako vidiš.
Samo jedna primjer; ti si more koje lutaš po bokovima i jedrima! Ja to vidim kao potonuće broda jer kad more počne lutati po jedrima, brod naveliko tone…bilo bi mnogo ljepše da si bio vjetar, vjetar na obnaženim bokovima, vjetar u jedrima…

Osjeti se da je u dahu napisana, žurno, koda će ne napišeš li ju istog trena nestati....žao mi je al ova pjesma nije ostavila pozitivan dojam na mene...

Osmijeh ostavljam…PiPi

Тачно Пипи, ја не мислим када пишем, хватам мисао и тако иде. Када би свака олуја давила брод нико не би пловио. Мало сам неки лађар па знам по нешто о томе. Да, можда делује насило написано, треба је мало средити али не могу краче нити желим. Испало би оно, крес и готов зец. Ветар сам могао бити, као и талас али би онда песма била још дужа. Опширност се односи на песму у ономе, да то је моје, треба писати, то је моје или да, моје. Двадесет несувислих реченица и губи се ритам.
Ја не мислим да штампам књигу, све је ово дневник дана који пролазе. Ја нисам песник, не осећам се песником, ја само слажем речи онако како долазе слике. Да од овога живим, можда бих се и посветио само томе, овако, ово је на неки начин тек издувни вентил, лака забава извучена из успомена и прошлости.
Грех је и прозног писца када је опширан или пише о истом, такавих случајева има на ФБ у. Оно у првој теми је чисто био шлагворт за неки почетак.

Ne bi bila JA da se ne umesam.Pesma Adadjo je po meni sasvim solidna.Ne mogu da kazem da je odlicna jer ima pesama Masadinih koje su bas bas dobre.Ne bi se slozila da pesma gubi lepotu na duzini ako je misao vodjena od samog pocetka i tako se zavrsava.Upravo citam pesme od Puskina Broncani konjanik dajem primer.Mislis Pipi zato sto je on Puskin pa ga svi sada trebamo razumeti.Ja ga jednostavno u ovoj pesmi prosto ne osecam,a tek da ti nepricam koliko nerazumem njegove misli kada kaze kako brodovi tonu po malim talasima.iMAM JOS mali milion primera.Mozda ces moci ti da nam ih bolje objasnis,jer ja zaista ne znam sta je pisac hteo da kaze.

Draga moja Beskraj, neka, neka samo se ti javljaj, drago mi je što želiš sve razumjeti, ista si kao i ja i ja bih htio sve razumjeti, al eto neke stvari ne razumijem…Žalosno je draga moja što rijetko koja pjesma a koja je uistinu dobra dobije i dobar komentar, osim; lijepo,super,samo nastavi tako, itd…a u većini slučajeva niti nema komentara. Znači li to da se slažeš sa mnom u vezi Masadine pjesme, pošto kažeš da je solidna, jer solidan je samo malo bolje od prolazi, a prolazi je malo bolje od ne prolazi…upravo sam i ja tako ocijenio tu njegovu pjesmu…solidan, ajd dobro više bi bilo nedovoljno solidna al to je tu negdje…istina je da Masada ima mnogo ljepših pjesama, al kao što sam i rekao te dobre pjesme imaju tanke pohvale il nikakve. Takva nam je svima sudbina!
Super si napisala ovu rečenicu: “ Ne bi se slozila da pesma gubi lepotu na duzini ako je misao vodjena od samog pocetka i tako se zavrsava.“ Jedino si AKO trebala napisati velikim slovima, jer upravo u tom „ako“ leži sva poanta grijeha o kome sam pisao…Slabo sam čitao Puškina, a valjda ga ni ja ne bih razumio jer kao što vidiš ne razumijem i mnoge pjesnike amatere, di ću onda velikog Puškina razumjeti…
Žao mi je što nisi razumjela rečenicu: …biti opširan, a ne imati što za reći…

Osmijeh ti ostavljam…PiPi

1. Бити досадан и неубедљив.
3. Бити патетичан, поучан, разнежен или сладуњав да читаоцу «крцка шећер међу зубима».


****

Biti dosadan i neubedljiv, mislim da cesto to radim!

Znam da budem pateticna i sladunjava i previse!

Pesme mi nemaju naslov, sve su bez naslova, nekima ne mogu ni da nadenem isti.

Najveci greh je ne napisati pesmu! To se cesto meni desava, satima bude tu i necu je, u meni je i ja je pustim da se zagubi...to su obicno mracne pesme...mozda je to samo ne prihvatanje onoga sto ustvari jesam...izmedju ostalog...

U tvom gornjem pisanju slozila bi se najvise oko jedne stvari.Komentarisanju.Kada neko ostavi komentar pesma je dobra,ili pesma je super.Napisi sta je to dobro ili sta je to super.Drugi primer mnogih komentara citala sam pesmu suze mi liju samo mi fale papirne maramice i tako sam se pronasla u toj pesmi kao da je pisana za mene/Pa napisi zbog cega je ta pesma izazvala tolike emocije,sta je to bilo kljucno.Prosto citajuci komentare najvecu paznju stalno bacam na te neke papirne i vlazne maramice.Takvi komentari me dovode do ludila.Zatim imas komentare vau-sta ta rec znaci.Neko sam ko voli vise da mi kaze pesma ti je losa,nego da mi zalepi tako jadan komentar.Jer rec losa ipak izaziva neku emociju,a ovo gore sto sam pisala kod mene samo izaziva jednu ravnu liniju osecanja.Neko sam ko jako voli konstruktivne i direktne komentare.Jer jedino tako mozes da imas pravu sliku svoga pisanja.

Миђи, само ти пиши те мрачне и ја их пишем, нису моје веселе а ни наслове немају, написах зашто.


Овде генерално постоји проблем са коментарисањем јер ово место није предвиђено за неку прегледност, зато и нисмо ништа до сада овако радили, било је пар покушаја али... Постови се преплићу па буде мало непрегледно.
Пипи, када би само они који пишу читали, сврха писања, било каквог не би имала смисао. Слажем се са Бес, има коментара, лепо је али не можеш овде улазити у анализу новог члана и оголити му песму. На Фејсу има папирних марамица и тога али, са друге стране и летимично читање је читање. Пушкин, Превер, остали велики су такође писали ко ми. Величина зависи од тога ко ће те прогласити великим а то је обично неуки песнички пук који чита. Тачно, критичару се можда моја песма не би допала али ако се допадне неуком читаоцу, па онда још бар 50 њих каже добро је и то је успех постигнут. Песма описује неки сат, неку ноћ, може се кратити, писати на сто начина али, када кренеш једним, тако је и завршиш.

Ovo mi se dopada kako je receno velicina zavisi od toga ko ce te proglasiti velikim.Upravo to je to.Kako rece Masada moja najveca kritika je upravo da ono sto pisem dopadne se neukom citaocu,da svoju pesmu nadjem na nekim mestima gde je neko postavio a pronaso se u njoj.Jer ja sam zaista sebe opisala u tom nekom satu,trenutku i zabelezila se u vremenu koje je ostavilo pecat trenutka,Ko razume shvatice me,ko ne razumece nekada sta sam ovim htela da kazem.

Svaka pesma nađe svog ljubitelja I duga i kratka i rečita i mutava..hehe. Hoću reći neko baš voli dugačke pesme koje naširoko opisuju neki skromni trenutak, a neko kratke u kojima se mnogo toga kaže. Ja volim kad pesnik ima i ovakvih i onakvih, kada pušta muzu da ga nosi levo desno, kada eksperimentiše i istražuje, jer kada se drži striktno jednog kalupa tada mi postaje dosadan. To mi je nekako totalno oprečno umetnosti kao takvoj.

Mnogo komentara, svi o nečemu pišemo al čini mi se da ne pišemo o istim stvarima…SaMar lijepo objašnjava kako ima publike s različitim ukusima neko voli kratke, neko duge…rječite il mutave…i moram priznati lijepo je to objasnila, dakako da se s onim što je napisala slažem. No pogriješila je temu, o tome nismo raspravljali…
O tome tko će i kada neku pjesmu proglasiti velikom, ne vrijedi mi razmišljati, al se treba truditi da pjesma svojom kvalitetom ostane dovoljno dugo interesantna, samo takve pjesme možda jednog dana….
Slaba je utjeha pjesniku, njegovi obožavatelji, neuki puk…doduše netko se može pomiriti s tim, ako razmišlja ovako; idem među ludake, tamo ću biti najpametniji…
Pjesnik, svoje mjesto pod suncem treba tražiti među sebi ravnima, onima koji ga mogu razumjeti, koji u njegovim stihovima mogu pronaći inspiraciju…

Osmijeh vam ostavljam…PiPi

P.S. Ako je vrlina, mnogo pričati a ništa ne kazati, onda ta vrlina ne pripada pjesnicima, već političarima!

PiPi zamolila bi te jednu stvar da mi objasnis sta znaci kvalitetna pesma?Koji su to kvaliteti u pesmi da bi mi nju jel prozvali velicinom.Bas me zanima.Ja volim da pricam,ne nesto previse ali mislim da kada kazem sam jako jasna.Steta sto ne mozete da me cujete ali sam i vrlo glasna.

Nije stvar u glasnom pričanju, već koliko će to što kažeš dugo odjekivati u našim ušima...(eto jedne mudre).


„Sve cu za tebe uraditi ,cak i ovako
slepa cu progledati.
Tvojim cu ocima videti.
I svoj cudan svet napokon otvoriti.“


Sve ću za tebe uraditi,
čak i ovako slijepa,
tvojim ću očima gledati
ovaj čudan svijet …

………….
evo sad dva stiha iz moje glave…

On je kasnio,
ona je gledala na kat,

P.S. vjerujem da ćeš ovdje uvidjeti grešku…
………………………

Hajde molim te objasni mi ove stihove koje si napisala…

Miris cednosti,i ispunjen san
zauvek je ostala
na tvojim usnama.
……………………………..
Osmijeh ti ostavljam….

Po meni miris koji ja osecam nosi miris cednosti,nevinosti.To je za mene neko ispunjenje sna.To je nesto sto je zauvek ostalo na necijim usnama koje nikada nisu ostale poljubljene.
Jel sam ti bar malo priblizila sliku.

Пипи, поезија је слобода, фантастика, лепо. Коме треба тежина стихова и дубокоумност у њима ? Ко то тражи нека чита прозу. Па ако ти не видиш у стиху код Бескрај да је, рецимо, изгубљена невиност остала оном првом, то ја тумачим, онда цела дискусија је беспотребна. Ако ти тражиш изоштрену слику окуларом онда...

Mene sve ovo zbunjuje. Ja nisam kriticar i samo citam sta pisete..Ja dozivim pesme, osetim...a ne bih da dovodim u pitanje ono sto osecam dok vas citam.

LUCIFER (iz stihozbirke "Demoni")

Onaj sto istinu snosi
i predanjima sto
oboruzao je celo
- bespolnom odorom -
koja grijeh imenom osovi
dok drugi ime mu
ne izgovarahu
a da s divljenjem
oganj ne iskivase
(A poj gdje je...)

Емир Соколовић


Ево ти Пипи дубокоумна песма. Шта је писац хтео да каже ? Ова је лака, кратка.


А ево и коментара:

To nije poj.To je zov u boj!
Nosilac svetla.Bogu najdraži,najlepši Andjeo ali odmetnik.Za izdaju kažnjen progonom sa neba/Pali andjeo/.Imao svoje pristalice,svoju vojsku .Pakao je njegovo carstvo,neki kažu i zemlja.Poznat po tome što je odbio da se,na zahtev Boga,pokloni tek stvorenom ljudskom biću:"Zar ja,Sin Vatre,da se klanjam Glini?"
I danas golica radoznalost i ima svoje pristalice/Satanisti,Andjeli pakla,Crni andjeli.../
Pripisuju mu navodjenje ljudi na greh.Po tom pitanju on je nevin.On nudi iskušenja a čovek slobodnom voljom bira.Preuzimanje odgovornosti je znak naše slobode.
Veličanstvena pesma u koju se potpuno uklapa sve što rekoh!

Ископирано са Википедије и шта је коментатор хтео да каже ? Доби 4 лајка, ко песма је схвачена. Овде је то о јавности која прави песника.


И мој коментар: Пој палог ? У онима који сигурно кажу да верују у Творца. Пој је у онима који се боје имена.


Песма јесте дубокоума и само Емир зна тачан распоред слика када је писао, на нама је да нагађамо као и за олатно насликано, шта је порука. На основу створеног мислимо о песми или прози, на основу слике у нашој глави.

Bravo Masada stvarno duboumniju pesmu nisi mogao da izaberes.Svaka cast.

Beskraj je napisala ovako;

Miris cednosti,i ispunjen san
zauvek je ostala
na tvojim usnama.
…………

Beskraj, sad mi je jasno, mislila si…

Miris čednosti,
ostao je nedosanjani san
zauvijek izgubljen
na tvojim usnama.
………….

Masada, nije Beskraj mislila ovako…

Miris čednosti,
ispunjenje mojih snova,
zauvijek je izgubljen
na tvojim usnama.
…………


Eto to je dobar primjer, kako se nekoliko stihova može protumačiti na različite načine; dakako da to nije dobro jer onda pjesnik koji je napisao stihove nije bio dovoljno jasan, nisam ja kriv što sam pročitao stihove, a ne mogu ih protumačiti…

Osmijeh vam ostavljam…PiPi

Pod mušebacima /Aleksa Šantić/



Hodi! Neka ti se sva duša zatrese,
I po mojoj sobi, ko procvale rese,
Svog proljeća prospe pahuljice sjajne...


Ajde PiPi kako razumes jos ovu dubokumnu pesmu.Posto kazes mene nisi shvatio.Ovo ces ipak razumeti jer ipak to je Santic,nije Beskraj.

Пипи, апсолутно је неважно шта је Бес хтела да каже, важна је перцепција читаоца.


Miris cednosti,i ispunjen san - невиност, мисао да је некоме дата
zauvek je ostala na tvojim usnama. - предата је некоме, заувек.


Слика, срећна уплакана девојка са 18 гоина.

JEDAN DAN



dan umoren očekivanim
al' sve u svemu
zadovoljan sobom
sprema se na počinak
sprema se na odlazak
u nepovrat jedan dan
traje samo dan jedan
a kako je bijedan
čovjek što brojeći
dan za danom
razmišlja o kratkoći
života i za svoga
se ne pomakne.

Elfrida Matuč-Mahulja


И пример, чиста јасна песма, живот, пролазност. Дан срећан одлази, ми остајемо онакви какви сммо затечени у том одласку.

jojjjj...ne mogu vjerovati da mi dajete takve primjere..Kako Masada keže JASNIH pjesama, nikad nisam rekao ništa o poznatim pjesnicima i njihovim jasnim pjesmama...
Problem su naše pjesme...a ne pjesme Šantića, itd...Njih ne možemo mjenjati, al sebe možemo i trebamo mijenjati dok ne budemo kao i oni JASNI...

Ne udaljavajmo se od početnog problema a to su stihovi od Beskraj...

Ona kao pjesnik je protumačila svoje stihove ovako:

Po meni miris koji ja osecam nosi miris cednosti,nevinosti.To je za mene neko ispunjenje sna.To je nesto sto je zauvek ostalo na necijim usnama koje nikada nisu ostale poljubljene.

Ti kao pjesnik njene stihove tumačiš ovako:

Miris cednosti,i ispunjen san - невиност, мисао да је некоме дата
zauvek je ostala na tvojim usnama. - предата је некоме, заувек.

Ja kao pjesnik, njeno objašnjenje sam vidio ovako:

Miris čednosti,
ostao je nedosanjani san
zauvijek izgubljen
na tvojim usnama.

...................................

Poanta bi trebala biti u tome da smo svi troje trebali vidjeti barem približno jednako...a ne potpuno suprotno...


P.S. stvarno je dobra pjesma, Jedan dan....mogli bi u radionici jednom uzeti tu pjesmu kao inspiraciju, pa da vidimo koliko bi mi kako pjesnici mogli biti jasni na tu temu i tu pjesmu...

Što se mene tiće, mislim da smo iscrpili ovu temu, "stihovi, pjesnikinje Beskraj"

Osmijeh vam ostavljam...

PiPi molim te ja sebe nikada nisam nazvala pesnikinjom,ja sam samo neko ko pokusava da pise.Sada koliko je to uspesno ili neuspesno pokazace vreme.Ja sam pesnik u pokusaju,

Чек бре Пипи, јесу непромењиви али да ли су јасни ? Јесу, свакоме од нас на свој начин. Ти си видео, ја сам видео она је писала, то је то. Ти и даље пишеш стих на стих уместо да кажеш шта видиш.


Miris čednosti,
ostao je nedosanjani san
zauvijek izgubljen
na tvojim usnama.


Слика је ?

Ako mogu kao neuki čitalac da primetim...

Kad bi se spojila neprekidna bujica misli i dubokih emocija koju nosi Beskraj, sa raciom, strpljivošću, marljivošću i preciznošću koje PiPi poseduje, napravio bi se jedan dobar pesnik, tipa Vučka...

...i možda bih onda neku od tih pesama želeo i da naučim napamet...

Ovako ne znam šta Beskraj zapravo hoće da kaže, a PiPijeve pesme mi ne drže pažnju... dok me Vučko većinom stihova pogodi u najdublje centre bića.

Ali, moguće je da je to tako samo zbog sklopa moje ličnosti, i da bi drugi čitaoci sve to doživeli drugačije...

Tonitrus evo sta ti Beskraj porucuje Jel si sada mozda shvatio.Ni ja ne znam drugacije mozda je to upravo zbog sklopa moje licnosti.

PiPi mislim da smo mene ovde podrobno obradili ali ti si izvadio stih iz te pesme,tako da je ona ustvari izgubila i smisao onoga sto sam ja htela da kazem njome kao celinom.Mozemo mi raditi analizu strofe po strofe ali ti si izvadio jedan deo...sta je sa ostalim.Ovo je bio ram a sliku si zaboravio po meni.

Evo jedne pričice:

Moja sestra je pohađala gimnaziju, društveno odeljenje, 30 devojaka i 2 muškarca.

Dođe njihova razredna kod profesora matematike i pita: "Jel znaju nešto?"

On ne promeni smrknuti izraz lica.

A ona će na to: "Pa dobro... a jel tako da su baš lepe?"

Поента је ?

Ne može svako da se izražava jasno, ne može svako da ima lepotu... nije nam dano svima isto, ne možemo svi da budemo vrhunski... ali to ne znači da ne treba da postojimo i da ne treba da uživamo u životu i u igri... niti da treba da nam bude bitno ako nismo vrhunski u nečemu, ako to nije naša Bogom dana uloga i pozicija.

Pričica je bila lepša... uz pesmu koju sam zakačio a neko obrisao.

Спотови се као поштапалице не лепе овде.

U stihovima koje je napisala Beskraj, neću ih ponavljati, nisam vidio ništa jer su pogrešno napisani, i poetski i gramatički…kako nešto razumjeti ako je napisano nerazumljivo…a to njeni stihovi jesu…Naposljetku zato sam i pitao što je s tim stihovima pokušala dočarati…Kada mi je objasnila što je mislila s tim stihovima ja sam to napisao ovako:

Miris čednosti,
ostao je nedosanjani san
zauvijek izgubljen
na tvojim usnama.

Slikа je ?

Slika je nesretna i tužna djevojka (od 18 godina) koja sanja da svoju čednost i nevinost, svoje poljupce, pokloni momku, al taj se njen san nikada nije ostvario.
Mislim da to svatko može zaključiti iz gore napisanih mojih stihova…ne vidim gdje je problem osim u tome da je Beskraj bila vrlo nejasna napisavši onakve stihove…

@..Tonitrus…hvala ti što si s nama podijelio svoju viziju dobrog pjesnika, vjerujem da su te uistinu dotakli vučkovi stihovi o Katarini( valjda sam pogodio ime)…Naravno kao i svaki pjesnik ima on i odličnih pjesama, bilo bi ludo tvrditi suprotno…

Beskraj, nisam ja zaboravio sliku, kao što kažeš, analizirali smo samo okvir slike, al zašto ići dalje kad je okvir pretanak i premalen za sliku koja sljedi…

…………………

Ovo je bilo pripremljeno za subotu, al eto moram to sad i ovdje objaviti…

Mogu li ti oprostiti…


Mogu li ti oprostiti tišinu;
beskonačnu minutu tvoje šutnje
u kojoj mukom govoriš istinu
i hraniš, gladne uzavrele sumnje?

Kol`ko oprosta treba bol, uistinu,
prije nego li nestane sjećanje,
imam li ja u sebi tu vrlinu
ljudskosti, koja se zove praštanje.

Dovijeka, za tren tvoje slabosti;
sad mi ostaje da iskreno žalim
čekajući tvoju riječ „oprosti“,

il` da te nježno ko nekad zagrlim
na usne položim trag odanosti,
oprosti što ti praštam: Ja te volim!


Tema praštanja po meni je vrlo komplicirana, samo značenje te riječi, postupci onoga tko mora i onoga tko traži oprost u mnogome ovise upravo jedno o drugome. Upravo u ljubavi taj moment praštanja je jedan od najbolnijih događaja koje čovjek može doživjeti, lako je reći oprosti i lako je reći oprošteno ti je, a jeli uistinu to tako?
Samo oni koji znaju praštati, znaju kako je to uistinu od Boga darovan dar.

Pišući ovaj sonet, namjera mi je bila opisati ne samo onog tko traži oprost, već i onoga tko prašta, jer nije isto biti u prilici tražiti ili dati oprost.

Sumnja je mnogo puta ona iskra koja rasplamsava tijek događaja koji u konačnici dovode do trenutka „ oprosta“, a često ju pokreću događaji koji nisu ona svakodnevna rutina, promjena ponašanja, jednostavno osoba nije kakva je nekad bila…Kao početak soneta stoga uzimam nedostatak komunikacije između dvoje ljudi, tišinu, koja se ponekad čini jednostavno beskonačnom.

U drugoj strofi sam pokušao dočarati nanesenu bol i koliko će ona trajati ne nađemo li snagu za oprost. Poveo sam se s činjenicom da praštanje uvijek boli, no ne oprostiti nekome koga voliš boli mnogo više i traje mnogo duže, dok traju sjećanja.

Treća strofa govori upravo to da ne oprostimo li voljenoj osobi, zauvijek ćemo žaliti, radi samo jednog kratkog trenutka slabosti. Ovdje sam još pokušao dočarati i to da je ponekad onom tko voli vrlo teško tražiti oprost, upravo radi te ljubavi i osjećaja krivnje.

Posljednja strofa je trenutak praštanja i razlozi koji tomu vode; misao vodilja je spremnost na praštanje, ako smo spremni oprostiti voljenoj osobi onda joj u tome trebamo i pomoći, a ne samo čekati da ona traži oprost, jer ponekad je takav osjećaj neizdrživ…Veličina i ljepota praštanja je upravo u tom prvom koraku i sigurno je jedna od najvećih ljudskih vrlina.

Osmijeh vam Ostavljam…PiPi
………………..

Možeš li ti napisati o svojoj pjesmi ovako nešto; bio bih ti jako zahvalan na trudu….
Do tada osmijeh ti ostavljam…PiPi