LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Jelena Lengold

Ići dole 
AutorPoruka
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime9/10/2010, 6:21 pm

Jelena Lengold, pesnikinja, pripovedačica, romansijerka.

Knjige pesama: Raspad botanike (1982), Vreteno (1984), Podneblje maka (1986), Prolazak anđela (1989), Sličice iz života kapelmajstora (1991).

Za knjigu pesama Sličice iz života kapelmajstora dobila je nagradu “Đura Jakšić”.

Knjige priča: Pokisli lavovi (1994), Lift (1999), Vašarski mađioničar (2008, 2009) i Pretesteriši me (2009).

Za knjigu priča Vašarski mađioničar dobila je nagrade "Žensko pero", "Biljana Jovanović" i "Zlatni Hit Liber".

Roman: Baltimor (2003).

Proza i poezija Jelene Lengold prevedeni su na engleski, italijanski, danski, francuski, bugarski, rumunski, ukrajinski i češki jezik. Priče Jelene Lengold zastupljene su u više antologija i panorama savremene srpske književnosti objavljenih u Srbiji i svetu.

Jelena Lengold je desetak godina radila kao novinar i urednik u redakciji kulture Radio Beograda. Sada radi kao projekt-koordinator Nansenskolen Humanisticke Akademije iz Lillehammera u Norveškoj, na predmetu konflikt menadžment.

Živi u Beogradu.

JELENA LENGOLD - BALTIMOR

Ustajući tog jutra iz kreveta, čekajući da voda za čaj provri u kotliću, gledajući kako senke igraju kroz zavese i pokušavaju da dotaknu bočice sa začinima koje im svakog jutra nepovratno izmiču, pomislih: “Može se dogoditi da uskoro dođe starost i da u nekom momentu, svakako prekasnom da bilo šta promenim, ustanovim da sam sve uradila pogrešno”.
Ovo dalje pretpostavlja barem nekoliko stvari. Pre svega, da postoji ispravan i pogrešan način. Zatim, da mi odlučujemo o tome koji od ta dva načina će dobiti oblik koji se zove naš život. I još dalje, pretpostavlja da postoji isključivost na relaciji dobar način – loš način. A možda je svaki od načina pomalo i dobar i loš?
Tako sam se tešila dok sam pila čaj, ali strah je ostajao tu. Nisam ga mogla odbaciti kao kesicu “Erl Greja” u đubre. Stajao je tu, natapao se, pojačavao crnilo. Niste ga mogli zasladiti. Niste ga mogli razblažiti mlekom. Niste mogli odlučiti da ga ne popijete. Strah je obuhvatao moje jutro na dobro poznat način: pojavio bi se iznenada negde duboko u stomaku, učinivši da mi sve unutra neprijatno zatreperi, i onda se lagano penjao uz dijafragmu, negde u grudi, tamo bi mi za trenutak zaustavio srce, tek da pokaže koliko je moćan, i taman kad bih pomislila da me je dokrajčio, stuštio bi se u grlo i stegao bi me za vrat.
- Dobro – rekoh mu. – Šta očekuješ od mene? Kuda odavde, iz ovog jutra, idemo ti i ja?
Strah je ćutao i gledao u mene. Obožavao je da odmah izjutra postavi hijerarhiju stvari za taj dan. Moram znati šta mi je najvažnije. I ko vlada. Izvan toga, on mi dopušta da sama odlučujem o manje važnim stvarima. Njega zanimaju samo strateška mesta. Kao na primer: hoću li preživeti i ovaj dan?
Šta ako u poslednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mestu onda kada je trebalo ići dalje? Šta ako me je nešto čekalo baš tamo gde me je mrzelo da prođem? Šta ako bi sve bilo drugačije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku setila prave rečenice, jedinog mogućeg odgovora na postavljeno pitanje? Šta ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namenjeno meni?
Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i čini vam se da mu pripadate. Ponekad, međutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogućih života. I svi ovi drugi životi odjednom vas peku kao tek narasli plikovi.
- Da li ti to pokušavaš da mi kažeš – upitah ga – da imam izvesnu obavezu prema tim drugim životima u koje nikada nisam provirila?
Moj strah se lukavo smešio na mene, glave nakrivljene na stranu, sležući ramenima, glumeći nekoga ko meni prepušta da izvedem zaključke, donesem odluke, postupim onako kako želim… Kakav podlac! Neko sa strane mogao bi još da pomisli da zaista imam nekakav izbor!
Objavila je osam knjiga, pet knjiga poezije, dve knjige priča i jedan roman. Zastupljena je u nekoliko antologija poezije i priča, a prevedena je i na više stranih jezika (engleski, italijanski, danski, rumunski, bugarski). Za knjigu pesama Sličice iz života kapelmajstora dobila je nagradu “Đura Jakšić”. Takođe je objavila više prevoda savremenih danskih pesnika u domaćoj književnoj periodici. Sa romanom Baltimor ušla je u najuže izbore za sve značajne književne nagrade u Srbiji. Baltimor je preveden i objavljen u Bugarskoj.
Jelena Lengold je desetak godina radila kao novinar i urednik u redakciji kulture Radio Beograda. Sada radi kao projekt-koordinator Nansenskolen Humanisticke Akademije iz Lillehammera u Norveškoj, na predmetu konflikt menadžment. U svojoj trenutnoj profesiji bavi se temama kao što su: dijalog, inter-etnička tolerancija, diskriminacija, pregovaranje, ljudska prava i mirno rešavanje sukoba.
Knjige: Raspad botanike, poezija, Pegaz, 1982; Vreteno, poezija, Nolit, 1984; Podneblje maka, poezija, Nolit, 1986; Prolazak anđela, poezija, Nolit, 1989; Sličice iz života kapelmajstora, poezija, Prosveta, 1991; Pokisli lavovi, priče, Srpska književna zadruga, Biblioteka Savremenik, 1994; Lift, priče, Stubovi kulture, Biblioteka Minut, 1999; Baltimor, roman, Stubovi kulture, Biblioteka Peščanik, 2003
Zastupljena u sledećim antologijama: Arhipelagul Dantelat, Colestia revestie Lumina (antologija srpskih pesnika na rumunskom jeziku), 1988; Zvuci i komešanja, novije pesništvo u Srbiji, Miljurko Vukadonović, Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1989; Love Poems by Women, by Wendy Mulford, Fawcett Columbine, New York, 1991; Moderno srpsko pjesništvo, Stevan Tontić, Svjetlost Sarajevo, 1991; Čarobna šuma, srpska erotska priča, Vasa Pavković i Dejan Ilić, Radio B92, 1996; Najlepše ljubavne pesme srpskoga jezika, Danilo Jokanović, Medijski centar Marko, 1998; Na tragu, srpska krimi-priča, Vasa Pavković i Dejan Ilić, Knjižara Prota Vasa, Pančevo, 1998; Mačke ne idu u raj, antologija savremene ženske poezije, Radmila Lazić, Samizdat FreeB92, 2000; Antologija ex Yu kratkih priča 1990-2000, Goran Janković, KUD France Prešern, Ljubljana, 2001; Antologija pripovedaka srpskih književnica, Rajko Lukač, Zepter Book World, 2002; Casablanca Serba, Racconti da Belgrado a cura di Nicole Janigro, Feltrinelli, Milano, 2003; Ženski kontinent, antologija savremene srpske ženske priče, Ljiljana Đurđić, Prosveta, 2004; Frrrrr, ženska erotska priča, Ljubica Arsić, Gramatik, 2004; Najlepše ljubavne priče srpskih pisaca, Danilo Jokanović, Gramatik, 2006.

Jelena Lengold J_Lengold

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime9/10/2010, 6:21 pm

PESMA KOJU JE VOLELA MOJA MAJKA

U toj pesmi telefoni su prestajali da zvone
zaustavljali su se tramvaji i brodovi
muve su sklapale krila
događale su se neobične pojave
čudotvorci su postajali tihi i skromni
obustavljalo se disanje čitave jedne ulice
i sama pesma je umirala
lagano obložena glasom moje majke.
Bila je to pesma o prestanku ljubavi
u velikoj crvenoj knjizi
toliko velikoj da sam je mogla obuhvatiti
jedino očima, gledajući odozdo.
Mislile smo, i ne znajući šta nam se sprema,
kako je ugodno prelistavati tuđe tuge
pored toliko lepe, žive ljubavi
oko nas.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime9/10/2010, 6:22 pm

PASSION

On mi je priznao da noću zatvara mačku u lift.
Krici njeni, očajni, besni,
udaranje u zidove, a najviše divlji mjauk,
podseća ga, kaže, na mene.
Čitavu dugu noć mirna plava ženica kraj njega spava.
On sluša: mačka u liftu, već luda,
glavom se zaleće u staklo
kandžom raspara sebi kožu besna zver
vrišti džungla niz kičmu nakostrešenu
glavom u zid, sitnim kostima šape ravno u zid!
I tačno onda kad mačka ispušta poslednji strašni jauk
on u mraku zadrhti, krišom, pod jorganom.
Rano u zoru, pre svih, moj voljeni vuče me za mrtvi rep
i baca na đubrište.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime9/10/2010, 6:28 pm

Opis dramatičnih žena
kakve se dopadaju kapelmajstoru
Ovde sada misle da se nešto može završiti drugačije
Osim smrću
Kakvo užasno izbegavanje lepote
Kakva gramzivost
Žena koju ću voleti od rođenja je prozebla kao kip
Moram je naći
Biće predivna kao kuga
Umesto očij imaće dva ubrzana časovnika
Po njima ću uvek znati kako zlokobno brzo protičemo
I ona i ja
Umesto ruku imaće dve grozničave njihalice
Tik-tak govoriće njeni prsti, pobeđuje nas elipsa
Tik-tak, okupaj se ljubavi
Čistoća je korak dalje od zla
Žena koju ću voleti umeće divno da peva psalme
I, gle, vreme će se tako ponekad zaustaviti samo zbog nas
U piramidi na koju će ličiti njeno telo.

Tik-tak, reći će mi ona posle ljubavi,
Otvori novine da vidimo
Kako su besmislene njene brige.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime13/10/2010, 8:38 pm

PESMA PLETILJE



Pretvoriti
divlje neprohodne parkove u pustare
moj frak papagajskih boja u odoru redovnice
nebesku provaliju u jamu prizemnu i plitku
pretvoriti čak vazduh u metaforu bez mirisa
kikot vavilonski u zvuk srama i kajanja
pomeriti uporednike ponovo nagore, ka severu
na ruke vratiti rukavice
otpustiti uslužne i ćutljive arapske dečake
krvotok opomenuti kratkom rečenicom
ne pisati više pozivnice vođama varvarskih plemena
izmestiti ovaj kamen
ne govoriti o tome nikom.
Kako mnogo od mene zahtevaš,
ljubavi,
i daješ mi premalo vremena
da ispletem toliki šal.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime13/10/2010, 8:40 pm

SLOVO O SAMOĆI



Važno je to reći bez patetike:
ja sam sam u beloj svetlosti
i sam u mraku.
Ničeg naročitog u ovom čamcu
u ovoj sobi
kutiji
grobu.
Uprkos tome, osećam se kao hiljadu mogućnih ratova
pokatkad kao muzej
uprkos tome oplovio sam svet
i govorim sve akcente.
O ljubavi znam sve što može znati usamljenik.
Niko nikoga nije dotakao onoliko nežno
koliko nežno ja umem dotaći sebe.
Rusije, severi, Ekvatori,
sve me je samo okrznulo
drugi su ljudi nemoguća prostranstva
nesavladive knjige.
Gostovao sam u tuđim samoćama
dok me ne bi izbacila plima.
Sada sam miran kao kaktus
i nadrealan kao bog.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime13/10/2010, 8:41 pm

OPROŠTAJ



Tužna si kao putovanje, reče prijatelj,
i spavao bih u tvojoj duši poput ptice
što gnezdi se za smrt.
I šta da mu kažem?
Spavaj, rekoh,
u mojoj spiralnoj zemlji ti si lepa tmina,
nebo gledano s broda ti je nalik, nek zaspi u mojoj duši kao povijuša
svo suvo lišće jeseni što se podiglo u tebi.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime13/10/2010, 8:42 pm

PROLAZAK ANĐELA
doušnicima, uhodama, dostavljačima...
Anđeo putuje noću, dok sam u najdubljem snu.
Pod njim je vazduh malen i suv.
U dosluhu je sa vidovitim sovama.
Zveri za njegov prolazak dugo odlažu drago kamenje.
U njega je zaljubljeno jedno jezero i nudi mu svoje strašno biserno dno. Ali se anđeo na to i ne osvrne: samo meni nosi počinak, san i smrt,
samo meni, tamni svoj odraz u ogledalu mirnih voda, mitološko tvrdo more prinosi mi, da uronim.
Anđeo putuje noću, dok sam u najdubljem snu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime17/10/2010, 6:51 pm

SEPTEMBAR

Ima nešto crnje od podočnjaka moje
N. privremeno zaposlene u Nebraski, u kineskom teatru senki. Svake večeri ona pokupi stolice sa pozornice neodgonetnuta, najlakša među
senkama. Ima nešto trulije, mršavije od moje
N. Septembar, zatvorena ostrva, činjenica da nas već više nedelja
niko nije ljubio kraj vikenda u kome razgovaramo o
infantilizmu je li to zbog naših očeva? pita N. je li to zbog naših turobnih majki? je li to strah od novorođene dece
smežuranih lica? lako bi nam na ovo odgovorila kasirka lako i tvoja frizerka, ljubljena
mnogo i dugo od likvidatora ali već devojka iz putujućeg cirkusa ali već naše nesrećne prijateljice ali već svi ti pesnici, dostupni u
zoru već bi se oni zamislili nad mojom, kao nad svojom, bolešću. Moja N., iza koje ostaju odlomci, opušci, fragmenti,
jednog popodneva u septembru otegnuto je čitala Poeziju.
Za to vreme na igralištu muškarci su jurili za loptom
muškarci su se znojili
muškarci su se snažili
oni su bili ludi za sportom
njih se nije ticalo.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime30/10/2010, 5:04 pm

Bosiljak i tamjan
Draga, ne gledaj me tako zastrašeno
Biber, mirođija, mošus
Tako dobro, tako gipko barataš nožem
Agavin prah, zatim prevuci sečivo po nadlaktici
I samo dve-tri kapi draga, najbolja je jutarnja krv
Zaklaćemo i zeca, nevinog, belog i glupog
Zaklaćemo i srnu, zatvoriti njene dosadne dobre oči
Crna rabota draga, ti ćeš igrati po vatri oko lonca
Poskakivaće ti grudi
Ljute paprike i repovi pustinjskih škorpija
Ja ču dobiti kopita i razjareni sluh
Tako dobro barataš iglama, tako sigurno
Strelama koje ne promašuju
Skuvaću ti sazvežđe koja sam noćas ulovio na nebu
Rastopićemo sve te zvezde u ljutom sirćetu
I više nas neće plašiti daljine
Svetlosne godine isparavaće se u našem ručku.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime2/11/2010, 1:21 pm

Није поштено, али...

Откуд то да политички аналитичари имају увек право објашњење за све

Сви сте већ, рачунам, чули за најновији политички смехотрес: Љајићу, већ на првој седници скупштине у Косовској Митровици, пребегла два одборника у опозицију. ,,Мало је рећи да сам шокиран!”, вајка се Љајић и ја га разумем. Бивала сам и ја наивна у животу. Додуше нисам била у челу државе, ако ми је то нека олакшавајућа околност, али наивност, као такву, могу да схватим. Зато политички коментатори имају увек право објашњење за све. Каже један из тог необичног соја овако: ,,То што су урадили чланови СДПС-а није часно и морално али политички је оправдано”. Ту смо дакле! Постоји, значи, теоретска могућност да нешто буде политички оправдано иако није часно и морално. Мени ово личи на један савршен алиби који, одсад па убудуће, може вечно да важи, како за политику, тако и шире. Драги, није часно и поштено што те варам, али је медицински оправдано. Извините господине, није часно и поштено што вам крадем новчаник, али је финансијски оправдано. Да није онај сироти Макијавели истрошен више од Монализе, сад бих га поменула, али нећу. Није ни часно ни поштено, али је колумнистички оправдано.

Част је, каже Шопенхауер, објективно гледано, мишљење других о нама, а субјективно гледано, наш страх од тог мишљења. Закључујем да Шопенхауер нема појма. Наш страх од мишљења других о нама битан је само онолико колико је битан тај други. У супротном, потпуно нам је небитно. Барем тако стоје ствари кад су политички аналитичари у питању.

Ако се о нечему на Балкану у последњих сто година причало, онда се причало о части и моралу. Свако појединачно ће вам се заклети да је све у свом животу радио вођен личним моралом и личним осећањем части. Све док се нису појавили спонзори. И ето колебања. Певачи, лепе девојке, фудбалери, новинари, политичари, универзитетски професори и студенти, лекари, судије, књижевни критичари, издавачи, писци, сви они и још многи којих се не могу сетити, у потрази су за великодушним спонзором који ће им дати добар и надасве оправдан разлог зашто би нешто што је било часно и поштено постало бесмислено. Не знамо ко је то први урадио, ни кад је све то почело, али сви заједно, овако часни и морални, убеђени смо да тога пре није било. Бар не оволико. А можда је и било, само није било политичких аналитичара који ће целу ствар да аминују и прогласе је политички оправданом.

Живот нам, на почетку овог века, полако објашњава најмодернију чињеницу са којом изгледа треба да научимо да живимо: свака ствар има своју цену. Ни лепота ни здравље ни љубав више нису ствар среће и усуда, а о каријери да и не говоримо. Памет, сама по себи, не значи вам ништа, то знају и деца у вртићу и зато се нико и не труди да буде паметан већ да се добро снађе, ма шта то значило, а знамо шта значи. Посланик или одборник који се добро снађе сутра ће се из оне клупе преко пута смејати својим дојучерашњим колегама, неснађеним и старомодним, онима који још верују да част и поштење имају неког смисла. И тако док се и они не снађу. Па кад се сви некако снађу, лидер партије ће такође да се снађе и да направи нову партију, а ни ми нећемо бити наивни, па ћемо се снаћи гласајући за оног ко ће сутра да нам запосли жену или сина, јер, знате већ, није то можда часно ни морално, али родитељски је оправдано.

Некад је овако било: кад нешто забрљаш и не одеш у школу, родитељ ти напише оправдање па га носиш наставнику. Данас људи сами себи пишу оправдања. У томе је сва разлика. Понекад ми се чини да би ствар могла да се поправи врло једноставно: треба вратити институцију оправдања. Требало би да се зна ко има право да их пише. А ти неки, ако се ја питам, никако не би смели да буду политички аналитичари, који још себе воле да зову и добрим познаваоцима прилика.

Јелена Ленголд
објављено: 29.10.2010.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime19/11/2010, 7:53 pm

NAS TRI
Nas tri, preživele,
danima selimo senke iz kuće-ljuske
Ponekad udaramo na nešto nevidljivo u zraku
gube nam se ključevi prekookeanskih
kovčega.
Naši muškarci imahu čudne hobije
i valja ih sada klasifikovati.
Olovne vojske, papagajska pera,
bolećivo mirisni odeljak za Kinu
kutija za grumen ruske zemlje i baltičku školjku
fotografije delfina i češljevi od slonovače
nekoliko zavađenih bogova sa svojim simbolima,
a ispod svega
ludilo morskih zvezda, žutookih, nasukanih.
Moja mati pronalazi koprenu od tila.
Njena mati spušta sa tavana srebrni naprstak.
Ja pobegnem u krevet bogatog samrtnog ulova
i onda sanjam da imam
malenu, bolesnu kćer.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime3/12/2010, 11:18 am

TAMNE BIBLIOTEKE
Pamtim dvadeset godina unazad
i za to vreme
tamni sat na našem zidu
u sobi koju smo otmeno zvali bibliotekom
oboleo je lagano na plućima.
Sada počinje da se glasa poput orgulja
i čuje se do iza bolničkog zida
što nam se naslanja na kuću
i čini da nas pomalo napušta misao
o pejzažima. Ništa ne govorimo samo naše noge sve lakše prepoznaju
put
po dugačkim hodnicima
a moja krhka mati i ja
u proleće sadimo cveće po grobovima
ona plače, ja rasterujem crvene bube potkamenke,
ona je tako jednostavno tužna, moja krhka mati,
i od nje se ni crvene bube ne plaše.
Naši je dragi gledaju sa kamenih
ploča, a ja bih da je odvedem što dalje od njih.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime3/12/2010, 11:20 am

DEVOJKE

Uprkos svemu uprkos ranim jutarnjim vestima što bolesnicima i sirotinji ispostavljaju njihove smeđe i sivo za
taj dan uprkos tmurnoj vremenskoj vradžbini i očiglednoj memli u prozoru, ne hajući za Japan što se talasa za sve što visi ni tu ni tamo
i sprema se da padne,
uprkos nevolji i zlu –
pojavljuju se negde pred podne po ulicama
lepe pospane devojke
što liče na Preverov san
i obilaze trgove otpozdravljajući mazno
vođene samo busolom postavljenom visoko
na električnim tačkama svojih šiljatih grudi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime15/1/2011, 7:28 pm

RASPAD BOTANIKE
Neven se svlači, sasvim lepo
osvetljen
silazi u postelju, pruža se i čeka,
ogromna koža mora drhti u ogledalu
Neven – geografija peščanih predela,
sasvim je sličan krivulji koja me na smrt jede
koja u meni grebe sve što zvoni i zveči,
Neven – planinski lanac, zgusnut, hrapav i lep,
nedužan sasvim za potope, za brodice bez dna
i evo baš sad mi liči na velike stepenice
mada ga želim sačuvati daleko od svakog imena
objašnjavajući njegovo poreklo plovidbom, putanjom zvezda
ipak mu pokušavam naći razlog i opravdanje:
savršeni je vlasnik svojih kretnji, rasporeda u telu
i to je valjda ono zbog čega ga pijem u malim kapima
i lepim se poput obolelog puža uhom njemu na stomak,
a tek naknadno, u latinskom nazivu nekog voća
učini mi se da sam mu našla uzroke i srodstva,
sve na dalje sluteći raspad i propast botanike
neobjašnjivo mirna, poput šume, usuđujem se da zaspim.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime24/4/2011, 8:06 pm

EROS
Različak
jasmin
glog
i duga jutarnja tuga,
dok ti:
u jednom skoku prelećeš sobu,
a za tobom se zadivljeno okreće vreteno
na koje sam namotana.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:28 pm

Poslednja pesma

Sve sto sam kazala, sve sto sam ucinila
sve sto ucinismo, zapravo,
ne misleci da je kretnja tek privid neceg mnogo veceg,
evo vraca se stostruko, mnogoglavo:
sve citiraju te noci u kojima nisi hteo progovoriti
sve velike zime i njene smesne gordosti,
evo banalnih monologa, dolaze po svoje.
Bolje bi bilo da smo pili do jutra, moja trezna ljubavi,
da smo cupali tudje cvece koje pozelismo u vazi,
umesto pedantnog odgajanja vrta.
Sve biljke koje posadismo rastu izmedju nas
kao strasni suncokret, secas ga se, kojim smo plasili tudje macke.
Bolje da smo imali svoje macke, moja cista ljubavi,
macke koje bi ostavljale svoj dlakavi trag, svoje mirise.
Bolje da smo pustili korov do ponora
jer evo cistina je i sve je tako savrseno glatko
I ti strcis i ja strcim, moja ljubavi.
Bolje da smo se sakrili u trave, u koprive, u grmlje,
previsoki smo za pod koji uglacasmo.
Evo nas na ravom polju dok su gromovi,
i sad vec istice vreme za tvoje precutane poljubce,
Vec je neko ruzno gnezdo na njima, moja uzdrzana ljubavi.
Toliko dugo si bio bez slabosti da sam ti poverovala,
svi kocijasi obukli su se u crno i cekaju da me povezu.
Sve stvari koje toliko volis, moja smesna ljubavi,
razbijacu lagano usput, poklanjajuci je neradnicima
Davacu ih losim ljubavnicima, davacu ih prevarantima.
Sve vazne stvari, tako pazljivo birane
prodavacu ih u bescenje na periferijskim pijacama.
Desavace se da ih izgubim, moja odgovorna ljubavi,
i ti ces osetiti bljutavost u dnu usana, odjednom
snaci ce te nesto poput mrznje dok budes okopavao vrt.
Nesto poput besa, moja nemocna ljubavi.
Sve tamne stvari govorice ti o mome sjaju
a ti nisi covek koji bi zbog toga polomio tanane stvari
Pa ces se tako dugo muciti
Premda to nije najgore sto ti ja zelim, moja jadna ljubavi.
Strela koju ti saljem odavde gde vise nisi pozar i krv i dzelat,
Ljubav koju ti saljem prepuna je noktiju i oruzja i demona,
Zuta ubistva i djavolje sluzbe da te snadju,
jer ja sam uranjala usta u pregib tvojih kolena
Toliko puta mogoh pregristi tvoj vrat, sad je kasno
jer ja sam kucala kao pljosnato srce duboko u tvojoj cipeli.
Na plazi na kojoj si u groznici spavao
mrzela sam sve senke, talase i decu koja vriste.
Toliko puta pomislih da si umro u snu, moja tiha ljubavi.
I svaki put umrla bih sa tobom, a ti bi preziveo.
Secas se kako sam sklapala oci kad si bio blizu
Nije vazno sto smesno hodam po snegu, po pesku
Postojala je harmonija u mome telu, naucena na tebe
i nacin na koji sam postajala lepa, razbijajuci ogledala.
Kako ce me divno sada ljubiti svi koji me ne poznaju.
Ubijacemo te svaki put kada spojimo tela
i ti ces osetiti dok budes zalivao vrt
kako sam podatna i sliska, kako me nema
kako je sve drugacije bez mojih lekovitih ludosti.
Ali je malo i to sto ti saljem odavde gde te vise nema
Uzalud da otresas moj obraz sa svog ramena
jer ti si tako siguran u svoj crno-beli um
da cu mozda i poverovati u tvoj spokoj, moja
nespokojna ljubavi.
Jer ti si mozda sposoban da zaboravis krik u mraku.
Knjige bez poretka sve govore o tebi
Bolje bi bilo, zaista, da smo pili do jutra,
da nismo provetravali
da smo imali i psa i macku i hrcka
da smo se umeli ljubiti po danu i u nevreme
jer evo strasni poziv i jeka dolaze
i gavrani i sve gadne velike ptice kojih se plasim
i mrak u kome ne umem sama bez tebe da zaspim.
Cujes li i ti te zvuke nocne dzungle
Sanjas li grozne insekte, moja tuzna ljubavi?
Toliko ruznog o tebi sam rekla svim ljudima
da vec osecam potrebu da te odbranim.
Zato kazem: postoji slika na kojoj su tvoje oci vrlo tople
I jos nesto: covek koji voli da ide u cirkus mora biti da nije bas toliko los.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:31 pm

Jelena Lengold

Objavila je osam knjiga, pet knjiga poezije, dve knjige priča i jedan roman. Zastupljena je u nekoliko antologija poezije i priča, a prevedena je i na više stranih jezika (engleski, italijanski, danski, rumunski, bugarski). Za knjigu pesama Sličice iz života kapelmajstora dobila je nagradu �Đura Jakšić�. Takođe je objavila više prevoda savremenih danskih pesnika u domaćoj književnoj periodici. Sa romanom Baltimor ušla je u najuže izbore za sve značajne književne nagrade u Srbiji. Baltimor je preveden i objavljen u Bugarskoj.
Jelena Lengold je desetak godina radila kao novinar i urednik u redakciji kulture Radio Beograda. Sada radi kao projekt-koordinator Nansenskolen Humanisticke Akademije iz Lillehammera u Norveškoj, na predmetu konflikt menadžment. U svojoj trenutnoj profesiji bavi se temama kao što su: dijalog, inter-etnička tolerancija, diskriminacija, pregovaranje, ljudska prava i mirno rešavanje sukoba.
Knjige: Raspad botanike, poezija, Pegaz, 1982; Vreteno, poezija, Nolit, 1984; Podneblje maka, poezija, Nolit, 1986; Prolazak anđela, poezija, Nolit, 1989; Sličice iz života kapelmajstora, poezija, Prosveta, 1991; Pokisli lavovi, priče, Srpska književna zadruga, Biblioteka Savremenik, 1994; Lift, priče, Stubovi kulture, Biblioteka Minut, 1999; Baltimor, roman, Stubovi kulture, Biblioteka Peščanik, 2003
Zastupljena u sledećim antologijama: Arhipelagul Dantelat, Colestia revestie Lumina (antologija srpskih pesnika na rumunskom jeziku), 1988; Zvuci i komešanja, novije pesništvo u Srbiji, Miljurko Vukadonović, Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1989; Love Poems by Women, by Wendy Mulford, Fawcett Columbine, New York, 1991; Moderno srpsko pjesništvo, Stevan Tontić, Svjetlost Sarajevo, 1991; Čarobna šuma, srpska erotska priča, Vasa Pavković i Dejan Ilić, Radio B92, 1996; Najlepše ljubavne pesme srpskoga jezika, Danilo Jokanović, Medijski centar Marko, 1998; Na tragu, srpska krimi-priča, Vasa Pavković i Dejan Ilić, Knjižara Prota Vasa, Pančevo, 1998; Mačke ne idu u raj, antologija savremene ženske poezije, Radmila Lazić, Samizdat FreeB92, 2000; Antologija ex Yu kratkih priča 1990-2000, Goran Janković, KUD France Prešern, Ljubljana, 2001; Antologija pripovedaka srpskih književnica, Rajko Lukač, Zepter Book World, 2002; Casablanca Serba, Racconti da Belgrado a cura di Nicole Janigro, Feltrinelli, Milano, 2003; Ženski kontinent, antologija savremene srpske ženske priče, Ljiljana Đurđić, Prosveta, 2004; Frrrrr, ženska erotska priča, Ljubica Arsić, Gramatik, 2004; Najlepše ljubavne priče srpskih pisaca, Danilo Jokanović, Gramatik, 2006.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:33 pm

Jelena Lengold: Samoća

Kad god čujem onu Bajaginu pesmu: ,,Ovo je strašno velik grad i zato nema razloga da budeš sam u njemu...”, ja se opako rastužim. Pre neki dan sam videla vest da će 31. oktobra ove godine na našoj planeti živeti sedam milijardi ljudi, po proceni Ujedinjenih nacija. Rastužila sam se nad paradoksom ovog podatka, skoro kao nad Bajaginom pesmom.

Samoća je sasvim sigurno jedno od osećanja koje nije zaobišlo nijedno živo biće. Znam, znam, tu sada ide ona priča da samoća i usamljenost nisu jedno te isto, i da postoje ljudi koji vole svoju samoću. Kao što postoje ljudi koji umeju da budu sami i ljudi koji to ne umeju. Samoća je faktičko stanje, usamljenost je osećanje. Pa, ipak, na početku ovog pasusa nazvala sam (sasvim svesno) samoću – osećanjem. Pripišite to stvaralačkoj nepreciznosti, a ja znam da sam to uradila namerno. Za mene je samoća uvek bila samo i jedino osećanje, koje može, ali i ne mora, da ima direktne veze sa faktičkim stanjem prisustva ili odsustva drugih ljudi.

Kako god, samoća ili usamljenost – upitate li se nekad kako je to uopšte moguće, praktično, da bilo ko bude usamljen i sam među sedam milijardi drugih ljudi? Kako se dolazi do takve civilizacije? A opet, sve nam govori o tome: što je više ljudi, to je veća usamljenost. Svuda oko nas je takozvana singl-kultura.

Nekad davno prevodila sam pesme jedne danske pesnikinje, i jedna od reči za koju nisam mogla da nađem adekvatan prevod bila je TV-večera. I dalje nemamo reč za to, iako smo u međuvremenu i mi postali singl-društvo u mnogo većoj meri nego što smo bili onda, pre dvadesetak i nešto godina, kada sam ovu pesmu prevodila. Pitam se, da li činjenica da i dalje nemamo reč za TV-večeru ipak govori o nama nešto ohrabrujuće? Ja verujem da je tako, nadam se da je tako. TV-večera je inače nešto što se kupuje u samoposluzi, hrana u nekakvoj foliji izdeljenoj na više odvojenih delova, koja se, pretpostavljam, stavi na nekoliko minuta u mikrotalasnu rernu, i onda tu svoju samotnjačku večeru sami pojedemo ispred TV ekrana. Zapadnjačka verzija naših gotovih jela. Depresivno, zar ne?

Ljudi se jedni drugima žale na razne stvari, na bolesti, besparicu, teške poslove, ali na usamljenost će vam se malo ko požaliti. Čak ni najbolja prijateljica. Ako malo razmislite, shvatićete da to skoro nikada niste čuli, da vam neko priča o svojoj usamljenosti. Zato što je usamljenost tabu. Onaj ko je sam, mora ponosno da nosi svoju samoću, i ako ga neko baš i upita nešto netaktično u vezi sa tim, mora da kaže da voli što je tako, što nema nikoga ko bi ga gnjavio kad dođe kući s posla. Mora da kaže da je svesno izabrao upravo takvu egzistenciju, jer voli svoje osobenjaštvo, neuklopivo sa bilo kim od sedam milijardi ljudi.

Kad i kako se to dogodilo da smo izgubili impuls koji imaju svako dete i svaka životinja, instinkt da se privijemo uz drugo toplo živo biće? Da li su nas gužve u metroima i po ulicama naterale da oko sebe izgradimo neprobojne omotače koji su nas prvo štitili, dok nisu počeli da nas zarobljavaju? Kad smo to prešli iz faze previše radoznalih pogleda nekih starica kraj tarabe svake kuće u vašoj ulici, u fazu u kojoj niko nikoga više i ne vidi? Nepristojno je gledati drugog čoveka na ulici duže no što vam je potrebno da se sa njime mimoiđete. Nepristojno je i nepotrebno ukrštati poglede sa neznancima. U tramvaju ćete uljudno spustiti pogled ili gledati kroz prozor, čitati novine, u vozu ćete se praviti da dremate. Učinićete sve da dokažete da vam prisustvo tih neizbežnih ljudi iz okoline uopšte nije potrebno. Ako ste vrlo lepo vaspitana osoba, odavaćete utisak da druge ljude uopšte niste primetili.

Ideja je, valjda, da se postigne potpuna individualna (oprostite na izrazu) samoodrživost. Sam svoj majstor, u svakom pogledu. Dok to ne postignemo, nećemo se smiriti. Još smo daleko od toga, ali radimo na tome. I ne verujem da postoji način da se ovaj proces zaustavi. Jednog dana, nema sumnje, živećemo u svetu kakav je Mišel Uelbek opisao u romanu ,,Mogućnost ostrva”, i tada će to biti sve samo ne naučna fantastika.

I tako, dok čekamo da se to dogodi, još imamo šanse da se nekom osmehnemo, iako nam je najveća verovatnoća da će taj neko pomisliti da nismo baš sasvim normalni, ali šta se tu može, život je rizik...

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:34 pm

AMAZONSKA

Mir je oko nas, Tezeju, i mesec dinja, smeran međ zvezdama,
o tebi sanja.
Sve moje sestre već rodile su tvoju
decu tek ja te držah na nišanu zaklonjena stenom. Na streli mojoj još samo ljuspice su stare krvi. Mir je, Tezeju, i svoju dojku preostalu kroz vazduh poturam ti.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:35 pm

Metamorfoze

O sebi govorim
koja sam prvo bila samo kljun
a pogledajte
šta mi sve treba da sad preživim.
O sebi, naravno, govorim
jer sam u sopstveno grlo poprečno stala
ko nekad davno u majci
a ako je njoj verovati
to boli, od toga se i umire.
Sa bezbrojnim pridevima, sa rastinjem
valja se moje ime uvećano za preobražaj,
ta stvar se može i ovako sročiti:
treba pronaći tvorca
pa kad me ni on ne prepozna
jednostavno - skočiti.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:36 pm

Што је могуће више бесмртних векова

Замишљам да ће једнога дана докони књижевни биографи писати отприлике овакву белешку:

Живот Јелене Ленголд личио је на све осим на живот једног писца, био је то прилично досадњикав и ординаран живот у коме је све било тако предвидљиво и као из уџбеника о бесмисленим животима, каквих има на милионе, била је лепушкаста као девојчица, никада, међутим, није знала шта би тачно са тиме учинила, поседовала је прилично безличне родитеље који су се, наравно, развели, али на сву срећу тек након што су је довели у велики град, студирала је неки безвезни факултет који је, наравно, није занимао, заљубљивала се у све живо, у мушкарце, жене, мачке, псе, зечеве, папагаје, професоре, песнике, удавала се, како је и ред, два пута, овај други муж показао се као нешто бољи, али тешко је разликовати једног мужа од другог, све вам то на крају испадне на исто, држала је дијету целог живота, без видљивих резултата, извадила је крајнике и жучне каменчиће, спремала је добре пите, сарме и остале ствари са холестеролом, дочекала је старост са приличном равнодушношћу, била је трагично лишена сујете, амбиције и жеље да се наметне било коме и било где, слутимо да се њен �бурни� живот одвијао понајвише у сновима и у машти, јер негде се, ваљда, морао одвијати, иначе нам уопште није јасно како је, зашто и поводом чега та, по свему, просечна жена написала оних неколико књига, које на све личе, само не на њу.

И ту, отприлике, на крају те белешке, долазимо до феномена књиге, који ми никад неће бити јасан, баш као ни феномен сна. Јесу ли наши снови легитимни део нашег живота? Рачунају ли се они у оно што смо искусили? Јесу ли књиге једног писца део његове биографије? Да ли је моја библиографија истовремено и моја биографија? Јер, ако јесте, ја онда баш и нисам сасвим ја, ако схватате шта хоћу да кажем. Надам се да схватате, јер ја не схватам, само осећам да ту мора да има нешто што још није до краја откривено.

Затим се може ићи и даље. Шта је са свим оним књигама које смо прочитали? Постају ли и оне део нашег ја, под условом да смо себе у њима препознали и уткали нешто својих осећања у те странице, листајући их ноћу у кревету, откидајући од одмора? Постају ли тако те туђе библиографије помало и наше биографије? Колико процената Јозефа К., Лејди Четерли, Тома Сојера, Херија Кинаског, Ашенбаха, Холдена Колфилда, Ане Карењине, Мадам Бовари, наставља да живи у мени годинама након што су бесповратно одложени на полице? И колико сви они, заправо, утичу на мој живот? Јер ако утичу, а слутим да је тако, онда још једном морам да закључим да ја нисам баш сасвим ја, већ са сваком таквом књигом нешто од себе дајем њима, а они, заузврат, нешто своје утрапе мени, не питајући ме да ли ми баш то треба.

Има једна добронамерна теорија која каже да на праву књигу наилазите онда кад вам је баш таква књига најпотребнија. Најватренији поборници ове теорије иду у крајност и верују да је довољно отворити било коју књигу на било којој страници и да ћете управо ту наћи одговор на оно питање које вас мучи. Нисам сигурна да је то баш сасвим тако, али сам склона да верујем у то да нисмо већински власници своје судбине, ни ми писци, ни ми читаоци, а богме ни ми литерарни јунаци. Сви смо, наиме, како би се то модерним језиком рекло, умрежени. Сви смо у великом космичком network-у. Умре ли један књижевни јунак насилном смрћу, можда ћу управо због тога исто тако умрети и ја, а разлог томе би се могао распетљавати дуго и досадно на много додатних књижевних страница.

И шта је онда са онима који не читају књиге? Може ли се из свега закључити да они свој живот тако чувају од безбројних огледала која само чекају да им украду душу, или пак живе своје биографије и не знајући за колико тога су ускраћени? Немам прави одговор ни на ово питање. Сваки човек, ваљда, према својој мери, узима од будности и од снова онолико колико уме, може и сме.

Што се мене тиче, ја сам своју меру нашла још давно, схвативши да ћу увек много више живети у нестварном него у стварном, много више у написаним словима него у изговореним речима, много више кроз јунаке својих књига него у свом паралелном, од јавности признатом, животу. Давно сам се, дакле, помирила с тим да живот, за који неки скептици кажу да је један једини који имамо, може на овај начин бити бескрајно много пута умножен и проживљен. А има ли неке јаче и снажније човекове потраге од ове?

И зато, кад читам књигу, или кад је пишем, верујте, култура и све у вези с њом последња је од мојих мотивација. Једино што ме истински одвлачи у овај папирни свет то је тај грозни страх од нестајања, од бескрајног коначног нестајања, и све што радим живећи кроз те силне књиге то је само покушај да у ово мало година проживим што је могуће више бесмртних векова.

Јелена Ленголд

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:38 pm

Priča

Jelena Lengold: Odbrojavanje


Jedino što se još može uraditi to je upravo to, sviti kolevku u sopstvenom telu i ljuljati se u ritmu uspavanke

Tu je jedna oskudno nameštena soba, orman čija se vrata ne zatvaraju dobro, podne daske koje pomalo škripe pod koracima, pohabani prekrivač na krevetu i zamućeni prozor koji zapravo ne gleda nikuda. Možeš stajati na prozoru do beskraja, ali nećeš videti ništa dalje od susednog zida. Svetlo koje odatle dolazi i koje stvara privid uličnog noćnog svetla, samo je iluzija. Nema ulice, nema svetiljki. Nema nikoga ispod tog prozora, niti je ikada bilo. Ipak, Marlena stoji kraj tog prozora i gleda u nepostojeću daljinu. Rukama kao da grli samu sebe ili pridržava sopstveno srce da ne izjuri napolje, nekud izvan nje. Ne morate videti njeno lice da biste osetili ono što ona oseća. Sve se vidi već na leđima na kojima svaki mišić pomalo podrhtava kao u groznici. Način na koji je savila glavu govori vam kakav je izraz njenog lica. Prsti koji se grčevito drže za sopstvena ramena ne zahtevaju nikakvo objašnjenje. Telo koje se lagano ljulja napred, nazad, govori više od svega. Uteha ne postoji. Jedino što se još može uraditi to je upravo to, sviti kolevku u sopstvenom telu i ljuljati se u ritmu uspavanke, barem dok je još tišina, dok se ne progovori sledeća reč. Marlena u sebi broji, kao i uvek unazad od dvadeset. Devetnaest, osamnaest, sedamnaest, dođavola kako me žulja ova cipela, misli ona, petnaest, četrnaest, muva, odakle muva ovde i zašto tako uporno zuji, zašto baš na trinaest, dvanaest, moje je lice tako sablasno u ovom tamnom staklu, deset, okreće se i gleda nekud ispred sebe, devet, osam, više se ne čuje muva, ali zato čuje krčanje sopstvenih creva, dobro je biti gladan i ispražnjen, gipka sam, misli ona i pravi još jedan nesigurni korak napred, udaljava se od onog prozora kao da je tamo bilo nešto što ju je vuklo sebi, ili uplašilo, šest, o bože, šest zaista, nema više nikakvog straha, tu sam, kraj stola, a dobro znam šta se nalazi u fijoci, samo da me ova cipela ne žulja toliko, i da me ne guši ovaj okovratnik, ali sve će uskoro biti gotovo, njena unutrašnja vertikla, koju ona u tom času zamišlja kao neku zlatnu nit, odjednom postaje isprekidana, urušava se u njoj polako, i zajedno sa tom niti urušava se i stub njenog tela, odjednom više ne postoji ništa što bi to telo držalo u punoj visini, pet, oseća kako je nekako ugodno i prirodno klonula ka sopstvenom dnu, ali u isto vreme jedan laki deo nje poleće negde uvis, čini joj se da se razdvojila na dva dela, na to telo koje se ugiba i koje polako gubi sopstveni oslonac, i na jedan vanvremenski deo koji poleće nekud i preti da je napusti, svaki put je tako intenzivno, svaki put je tako stvarno, misli ona, zapravo je lako razdvojiti sebe od sebe, ovo telo koje oseća bolove i čuje zvukove samo je smetnja, četiri, njena ruka otvara fijoku i naglim pokretom vadi revolver, fijoka lagano zaškripi u času kad je zatvara drugom rukom, sve drugo je samo zaglušujući tajac, više nema ni one muve, nema ničega, tri, i iz nekog razloga osmeh prelazi preko njenog lica, pojavljuje se spokoj, svako ko bi se ozbiljnije udubio u njeno lice shvatio bi da je u tom času u njoj postignut konačni sporazum sa samom sobom, sa tom silom koja upravlja njenim pokretima, dva, čuju se koraci odnekud, on ulazi, zadihan i onda naglo zastaje na dva-tri metra od nje, neodlučan da li da krene dalje ili da stane, jedno neizgovorene "Ne!" vrišti na njegovim usnama, pomalo kao da je podigao ruku ka njoj, ali sve je u tom svedenom pokretu, usne mu ostaju neme, jedan, njena se ruka podiže do čela u času kada on napokon napravi korak ka njoj, ali sve to ostaje u senci glasnog, preglasnog praska i svet se ruši, poslednji čin ironične pravde skida joj sa noge onu cipelu koja ju je žuljala, u času dok pada na pod. Tako ostaju kao zaleđeni, ona, sklupčana na podu i on nadvijen nad njom dok se zavesa spušta. Sekund iza toga prolama se aplauz i oni su sami iza zavese. Pre no što se zavesa ponovo podigla, on je brzo ljubi u ledene usne i šapuće joj: "Svaki put mi stane srce". Onda ustaju, drže se za ruke i osmehuju se širokim osmesima na sredini pozornice.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:38 pm

Човек који чека


После неког времена схватиш
да он не чека ни један воз
само се премешта с перона на перон
покушавајући да личи на човека који чека.
Његов пас има сањив поглед
он се не претвара
он зна да никуд не иде са ове метро станице
на којој ја, ево, пропуштам већ трећи воз
трудећи се да докучим
како је то кад те шиба ветар из тунела
из дана у дан
а шине, дубоко доле,
застрашујуће звижде и зову
да напокон на њих скочиш.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:41 pm

ZABORAVLJAM TI IME - Jelena Lengold

Sve otad brojim kamenje na stazi

krijem perorez u dnu džepa

urezujem slova na tajna mesta

ostavljam poruke u žbunovima

zaboravljam ti ime, snežna masko

pažljivo slažem tvoja krila u herbarijum

šuškam u tvom ormanu, otrovna paučino

u noći, prilazim ti s leđa i šapćem:

čik pogodi šta ćemo noćas sanjati

umorni kanibale

bestidni gušteru

pećino

voljeni tamničaru.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:42 pm

Napitak - Jelena Lengold


daj mi svoju košulju
daj mi svoju jastučnicu
sačuvaj svoje izrezane nokte
trepavicu ću ti ukrasti sama
ne postavljaj nikakva pitanja
samo progutaj ovaj napitak
i čekaj čekaj čekaj
činiće ti se da se ništa ne dešava
i da se ništa nije promenilo
i da poštar ništa ne donosi
ali to je zamka ovog recepta
kad si već siguran da uopšte ne deluje
odjednom shvatiš da si nevidljiv
baš za sve druge
osim za nju

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:44 pm

Koještarijo - Jelena Lengold

Moja mala, topla, moja skaredna tugo
moja trivijalna pasijo, koještarijo,
obraćam se tvojim rasutim opiljcima
u hodu, ponekad se sagnem da te pogledam
moja klonula, u mrlju pretvorena tugo
uhvatim te nežno između dva prsta
i pričam ti kako život zlovoljno protiče
ti, naravno, ništa ne odgovaraš
jer prah ne govori, prah samo jedri na vetru
i promiče kraj mojih ravnodušnih očiju
koje su nekada znale biti neutešne
davno, dok je još postojao svet kakav nam je obećan
sve se zatim desilo neprimetno za ljudsko oko
jednog dana šetali smo kroz vrt
a nekog drugog dana, shvatismo postiđeni,
vrt se sasušen mrvio pod našim nogama.
Moja bezglava, tumarava moja tugo,
protuho sa stotinu lica
bilo je dosta, pusti me.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:46 pm

Jebaća mašina - Jelena Lengold

naručila sam telefonom ljute listiće i prolećne rolnice
i dok sam čekala da ih donesu
pokačila sam njegove slike po policama
okružila sam se njegovim odmerenim pozama
i u svim pozama mi se sviđao to je bila ta kvaka
onda sam pustila pornić
neka žena je svršavala na mašini za jebanje
mašina je ličila na usisivač ali radila je bolje onu curu
mogla je da podešava jačinu vibracije i zavidela sam joj
da bar stignu prolećne rolnice mislila sam
da bar stigne bilo šta
ona žena je svršavala već ko zna koji put
a mene su sa polica gledale fotografije
ne možeš zagrliti fotografije
možeš samo da se svađaš sa njima
i to sam i činila tepajući mu pomalo ipak
onda je on pozvao i pitao šta radim
presađujem fikus kazala sam
jer šta reći dok gledaš pornić sa jebaćom mašinom
i gladan si kao kineski pas
koji se upravo sprema da pojede drugog psa
a mogla sam kazati da mora da odluči šta će
ili nek dođe po mene ili nek mi kupi tu jebaću mašinu
i nek se nosi

J.L. iz knjige "Bunar teških reči"

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:47 pm

Ljubav - Jelena Lengold

Prvo što je saznala o njemu
bilo je svedočanstvo o zajedničkoj bolesti.
Moj slučaj je uznapredovao -
kazao je -
neću još dugo.
O, ništa za to - odgovorila je -
ja sam od iste stvari umrla još davno,
već su mi pomalo i grob zapustili.
Tako je počelo.

J.L. iz knjige "Bunar teških reči"

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:48 pm

Nebeski konji - Jelena Lengold

Mnogo je lakše gledati u tebe uz tanjir tople supe
onda mogu da vidim oblake iza tvoje glave
oblake koji uvek pomalo liče na neke nebeske konje
jedan krilati upravo se propinje tik iza tvog levog ramena
i vidim kako stiže talas i nanosi penu mora na obalu
zatim ljude na brodu, svi gledaju ka meni i niko ne maše
biće da su nemi baš kao i ja pred tim prizorom
čekaju da prođe trenutak koji nikako ne prolazi
čekaju da dođe neki drugi brod i neki novi talas
ali uzalud, kadar je zaustavljen, tvoje oči, ljute na sunce, žmirkaju
tvoje usne samo što nisu izgovorile: ne gledaj me više
ali lako je to reći, tamo, kraj mora, s rukom u džepu
lako je tako nešto narediti sa odbleskom neba na čelu
videla bih te da li bi stajao tako prkosno uspravljen
da nemaš bar tu toplu činiju da te izbavi
oko koje zatim sklapam prste i lutam pogledom
upijajući sve boje neba ispod kojeg si jednom,
ko zna gde i koliko dugo, stajao.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 12:50 pm

NEPOMIČNI KADAR - Jelena Lengold

Dobro, jasno mi je da ima bezbroj, istih ovakvih,
slepih ulica koje najednom iskrsavaju
na stotinama okolnih ostrva
možda to nije taj beli zid na koji je bila oslonjena glava
ni taj prozor sa neboplavim oknima
možda to nije taj karirani čaršav
ni kavez iznad vrata, niti u kavezu ptica,
možda to nije ta viljuška ni taj tanjir
možda nikada ovaj slanik nije dotaknut
onom rukom
možda ne baš ova zelena stolica
možda nikada noga na ovom kamenom pločniku
ali, dozvolite, kada se sve to ukazalo, najednom,
nešto je u mom srcu zajaukalo
i saplelo se
nešto je javilo da baš tu, evo upravo tu,
namazano je jedno parče hleba puterom
i ostalo onako zagrizeno do pola
zauvek.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 1:36 pm

OPROŠTAJ

Tužna si kao putovanje, reče prijatelj,
i spavao bih u tvojoj duši poput ptice
što gnezdi se za smrt.
I šta da mu kažem?
Spavaj, rekoh,
u mojoj spiralnoj zemlji ti si lepa tmina,
nebo gledano s broda ti je nalik, nek zaspi u mojoj duši kao povijuša
svo suvo lišće jeseni što se podiglo u tebi.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 1:40 pm

Ljubav postoji da bismo je od sebe oterali


Čitavu noć, kažu, slavuj pjevat mari
kap krvi iz kljuna dok mu ne udari,
ja da svoju ljubav mogu ispjevati
ne bih žalio pojuć zadnju kaplju dati.
Arsen Dedić

tamo kroz drveće, pun je Mesec iznad jezera
noć je topla, letnja i slavuj peva u granju
saslušala sam hrpu ljubavnih reči
odgovorila na isti način
odložila slušalicu i pročeprkala po minibaru,
ko noćas ne ume da bude srećan, taj nikad neće biti
posle dve čaše vina opet razgovaramo o Mesecu
u nekoj dalekoj ulici on ga takođe gleda
nad krovovima kuća o kojima ne znam ništa
ne pomaže nebo i vino se čini mutno
sutra će me boleti glava i želeću da zaboravim
a neću zaboraviti nikada i svega će uvek biti nedovoljno
ljubav postoji da bismo je od sebe oterali
i onda gledali preko jezera u tamne Mesečeve oči
od kojih sam na svetu samo još ja usamljenija,
od kojih samo još mene ređe obilaze
Sputnjici i soneti.

Jelena Lengold

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 1:46 pm

S one strane svih stvari

Ja nemam tajni.
Ušla sam u voz i putovala dugo
sve dok nisam stigla s one strane svih stvari.
Usput, svima sam pomalo pričala o tebi.
Ljudi bi me nekad slušali, pa bi otišli
dalje, svojim putem, u život u kom ne postojiš.
.
Ja nemam tajni.
Jutarnja izmaglica i duvanski dim, to je sve.
Svetlost dolazi sa one strane s koje obično dolazi
i sve se dešava kao i uvek.
Tvoja ljubav prema moru i moja ljubav za reke
proglasile su kraj međusobnog razumevanja.
Čekala sam da stigne leto
i da spavam gola pod čaršavom
jer nešto se mora čekati, takav je zakon života.
.
Duboko u noći, odjednom, budim se
i čujem kako negde tamo jecaš u snu
prepun svojih tihih užasa
zatim se sklupčaš i zagrliš svoj stomak, čvrsto
kao da iz njega preti da iskoči strah.
.
Ja nemam tajni.
Dok se to moglo, volela sam ranu od koje si sazdan
sada volim lampu na uzglavlju, koju si gasio, pred zoru
i volim ulicu kojom si prošao nekoliko puta
stiskajući mi prste, kao da odlazimo u rat.
.
(2012.)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 2:00 pm

Tu na parkingu ktraj kontejnera

Ona je samo starica
brižljivo obučena u lep krzneni kaput
sa štapom u jednoj ruci
i kesom punom đubreta u drugoj,
starica koja pažljivo hoda preko zaleđenog pločnika
do tog kontejnera, gde baca đubre,
a onda se okrene, vrača se nazad
gledajući zabrinuto u led pod nogama,
dok kraj nje prolazi mladić, ili tek dečak
raskopčane jakne, sa smeškom neke uspomene na licu,
ona ga ne vidi, niti on vidi nju
i verovatno bi mogli, kao u SF filmu,
da prođu jedno kroz drugo, neozleđeni.
Ja sedim u kolima, tu na parkingu, kraj kontejnera,
i znam, tačno znam majku mu
u kom od ta dva pravca idem.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 2:11 pm

O da


Zaspati sa ukusom sperme i cigareta u ustima
zaboraviti na posteljinu
zaspati na grubom čebetu i na somotskom jastučiću
probuditi se i videti
da je majica dole na podu, ispod mačke
i da sinoć niko nije uključio bojler
pogledati se u ogledalo i videti
ljubičasto srce nacrtano na ramenu
i štraftu od kauča urezanu u lice.
O, da!
Brak je ponekad pravo malo čudo.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 2:11 pm

Senke i sanke

Uskoro više neće postojati niko
ko me je poznavao kad sam bila dete
i to će biti kraj mog detinjstva
biće kao da nikad nije ni postojalo
za sve ljude na svetu
biću ova nepoznata osoba iz ogledala.
koja me uplašeno dočeka svakog jutra
ostaće samo nekoliko fotografija
crno–belih, malih, lošeg kvaliteta,
plaže na kojima nas više neće biti
prozori sa kojih nećemo mahati
krovovi koji više ne postoje
bele terase na kojima su odrasli plesali
a ja se njihala u ritmu
na nekoliko knjiga moj potpis dečjim rukopisom
i jedan presovani cvet koji se već raspada u prah
razglednice koje dobijaju na značaju sa svakom
godinom
datumi smrti koji su zamenili rođendane
uskoro, kad viš ne bude postojao niko
ko me je poznavao kad sam bila dete
pustiću sve to da ode kao popodnevni san
i sesću da gledam lišće kako se valja preko ulice
jer opet je jesen, po ko zna koji put,
i kažu da će noćas pasti sneg
a na svetu uskoro neće postojati niko
ko će se sećati
mojih malih zelenih sanki
što su ostale u podrumu.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 2:17 pm

ONAJ DRUGI

„Jednom je velika ljubav presekla moj život na pola.
Prvi deo nastavlja da se uvija
na nekom drugom mestu, kao zmija presečena nadvoje“
(Jehuda Amihaj


Ali uvek se pitam
šta je bilo sa onim drugim delom
da li je nastavio da živi praveći se da je ceo
možda je uvideo lepotu življenja sa pola sebe
možda ide po svetu obmanjujući ljude,
pričajući koliko je bio lep dok je bio ceo,
možda predlaže da se i svi drugi prepolove
i svedu na njegovu meru
možda noću u mračnim ulicama
vrši male slatke obdukcije na prolaznicima.
I uvek nekako mislim
da je taj drugi deo ostao gadan, pogan i zao
jer kad je tada, davno,
velika ljubav presekla njegov život na pola
sve što je moglo da valja
ostalo je da se uvija neprestano
tu, pred mojim vratima.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 2:22 pm

BILO BI TO PRAVO OLAKŠANJE

Noću, u hotelima, nikad ne mogu da spavam.
Umesto Toga uglavnom zbrajam svoje strahove,
oekujući da se neka ruka promoli ispod kreveta
i zgrabi me za stopalo.
Bilo bi, zapravo, pravo olakšanje
da se to jednom napokon desi.
Taj telefonski poziv
taj čvorić pod prstima
ta krv na maramici
to pismo koje otkriva sve
ta konačna nemoč pred svetom i pred ogledalom
i pred nepostoječim bogom
koji će se onda iznenada pojaviti
i pomilovati me blago, kako to uvek čini
na rastanku.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 2:28 pm


U PRADAVNA VREMENA

Bilo je to u pradavna vremena
pre mobilnih telefona
kada su dogovori morali biti precizni
a strpljenje beskrajno.
Jedan čovek, koji me nikad nije stvarno voleo,
ali je voleo ideju o ljubavi,
taj čovek i ja imali smo se naći
u nepoznatom gradu na moru.
Rekao je, čekam te u 11 kod pošte.
Ako ne dođeš čekam te u podne na glavnom trgu.
Ako ne dođeš, tačno u 11 ću biti na kuli, ispod sata.
Ako ne dođeš ni tu, više te neću čekati,
baciću se sa kule u more
vrišteći tvoje ime u vetar.
Ja sam, naravno, došla već u 1 kod pošte
i posle smo taj čovek i ja šetali nepoznatim
gradom, dugo,
sve dok nismo ogladneli i kupili kifle
i mortadelu.
Gledajući ga danas, u džemperu na kopčanje,
pročelavog,
upitam se ponekad
da ipak nisam došla ni ispod sata u 1,
kako bi objasnio zašto nije skočio u more?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 3:30 pm

NE TREPĆI NA MENE - Jelena Lengold

Uvek postoji neka stara žena koja te gleda kroz špijunku
uvek postoji neko ko čeka tvoju smrt
uvek postoji neko koga voliš, a ko te laže
uvek postoji nečija misao da bi bez tebe bilo bolje
uvek postoji neko ko želi da odeš i da se ne vratiš
ne trepći na mene, poveruj mi, znam šta ti pričam
bila sam sve to i evo vidi me sad
bešumno stojim iza vrata i motrim na sve vas
kroz špijunku.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 3:36 pm

KUTIJE - Jelena Lengold

tako živim
okružena tim zaključanim kutijama
pravim se da ih i ne vidim
zaobilazim ih
ni u potpunom mraku
one nisu prepreka
proglasila sam njihovo nepostojanje
jer šta ti vrede kutije
kad znaš da ključ koji ih otvara
ne postoji

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 3:37 pm

Nema sumnje - Jelena Lengold

Ustati, proveriti, još jednom
možda, slučajno, ipak
možda senka, tamo ispod čempresa
naravno, ne, ali valja biti siguran
uvek postoji šansa da jeste
pretresti džepove usred noći, biti na oprezu
biti spreman na poraz: ništa, ništa
uživati u nadi kao takvoj
ne priznavati nikom, osluškivati senke
korake na stepeništu upoređivati
iščekivati zvuk i zamišljati
a opet, to ne bi smeo niko da zna
jer svi će potvrditi da su legli na vreme
i ubrzo potom zaspali spokojno
zato tiho o tome, ali istrajno, do jutra
nikog se ne tiče ova sumanuta beleška
a zatim ponovo skriveni pogled kroz prozor
tamo, pod tim čempresom
neko pali cigaretu
nema sumnje.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 3:39 pm

Izaberi jedno mesto - Jelena Lengold

Postoje sva ta mesta na kojima nisi
i samo jedno
na kome nikad nisam ja
i zato, izaberi jedno mesto
sa kog se nećemo vratiti
spakuj se i pođi sa mnom tamo
vreme je
proveli smo već previše godina ovako
gledajući uvek istu reku
kako protiče kroz pogrešan grad.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 3:41 pm

U svakoj drugoj situaciji - Jelena Lengold

u svakoj drugoj situaciji
bila bi mrtva
ali nisi, imala si danas mnogo sreće
jer, ovako je bilo, slušaj pažljivo:
on se javio na telefon nakon četvrtog zvona
kazao da je u vozu, govorio tiho
šapćući pomenuo knjigu koju čita
i predele kojima voz prolazi
sve što nije mogao kazati, opkoljen neznancima,
rekla je ona
a on je ponavljao da, da smejući se tajnovito
buba je sletela na njeno rame
baš kad je kazao i ja tebe
i hrabro produžila niz njenu ruku
šarala je stopalom po travi, nije se ni trgla
i kad je napokon razgovor bio gotov
pogledala je bubu, koja je pogledala nju
stigla je do njene šake i tu je stala
pomislivši valjda da je ona drvo ili lampion
svako ljudsko biće davno bi je streslo sa sebe
ali ona je zamišljala
kako tamo negde klopara voz
i posle svega rekla onoj bubi:
hajde idi sad i zapamti dobro
u svakoj drugoj situaciji bila bi već mrtva
ali evo, spuštam te nežno u travu
vidi se da nisi obična glupa buba
vidi se da umeš da odabereš rame
i dobar, o tako dobar čas, da dođeš.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 3:42 pm

Treći pravac - Jelena Lengold

Maja se izvrnula na stomak i, preko ramena, posmatrala svoje stopalo. A ja sam posmatrao Maju. Onda mi se nasmešila. Upravo onim osmehom. Hermafroditskim, smrtonosnim osmehom anđela Tađa. Upitah je:
- Jesi li čitala "Smrt u Veneciji"?
- Nisam - odgovori Maja. - Toga do sada nije bilo u lektiri.
- Smešiš se kao Tađo. Ima tamo, u tom romanu, jedan čovek, jedan stariji čovek, kome se lepi, mladi Tađo tako nasmeši. Čovek od ovog osmeha oseti nepodnošljiv bol. Ode iza nekog zida i prostenje: "Ne smeš se tako smešiti. Nikom se ne smeš tako smešiti."
- Taj čovek je neki matori peder?
- Ne bi se baš moglo tako reći. Uopšte nije važno što je Tađo dečak. Mogao se isto tako zvati i Lolita.
- Lolita?
- Pretpostavljam da nisi čitala ni Nabokova?
- Dobro pretpostavljaš.
Ugrizoh Maju za ono stopalo kojim je mlatila levo-desno iznad svoje gole zadnjice.
- Hej, ne ujedaj se, to me boli!
- Vidiš, ti si i Tađo i Lolita. Jedan drugi stariji čovek stisne Lolitu za nogu. Ona mu kaže: "Grubijanu, povredio si mi članak."
- A on? Taj stariji čovek, šta on kaže?
- On kaže: "Strašno mi je žao dušo, moja ultraljubičasta dušo."
- E, ovo ti je dobro - kaže Maja. - A kako se zove taj stari čovek?
- Koji, Tađov ili Lolitin?
- Zar to nije jedan isti?
- Nije. To su dva čoveka, fon Ašenbah i Hambert. Dva čoveka koji neprestano stare.
- Svi stare - pokušava Maja da bude razumna, gole zadnjice.
- Možda. A možda i ne. Ili bar ne uvek.
- Kako to misliš?
- Ima jedan momenat u životu, u mladosti, kad je čovek privremeno večan.
- E, sad sam te ulovila u nelogičnosti, profesore. Privremeno večan! To ne postoji, to se međusobno isključuje. Ili je privremen, ili je večan. Ne može nikako da se bude privremeno večan.
- Može. Ti si upravo u tim godinama. Trenutno ti niko ništa ne može. Lepa si kao anđeo. Lepa si kao lepi dečak. Ne opada ti kosa. Imaš glatko i nesalomivo telo. Ti si upravo sad privremeno večna, a da toga nisi ni svesna.
Maja se ponovo baci na leđa i pruži ka meni svoje tanke i neverovatno dugačke ruke. Nikad mi ovo nije bilo jasno. Ta čežnja za zagrljajem koji joj je, zatim, potpuno neshvatljiv. Ona me pušta da činim sa njom i njenim telom šta mi je volja. I posmatra me uvek širom otvorenih očiju. Nikada do sada, ma koliko sam se trudio, nisam uspeo da joj izmamim ni jedan uzdah, ni jednu isprekidanu reč, ni jedno slatko grčenje uz mene. Ona se jednostavno igra. Premlada da bi zaista učestvovala. Nema toga što nisam radio. Ljubio i milovao svaki delić njene kože. Ispitivao sva skrivena mesta. Maju, ponekad, nešto zagolica. Drugi put, opet, samo ćuti zagledana u moju strast. Tu je i nije tu. Pažljiva i sasvim odsutna, istovremeno.
Na času me posmatra baš kao da se nikada ništa nije dogodilo. Pređem očima preko svih, i onda se opet vratim na nju, tražeći tajni znak. Ali njega nema. Tajna je samo moja. Maja je u tom trenutku tačno ono što jeste: učenica u klupi. I ništa izvan toga. Ne ume da postoji u dva obličja istovremeno. Kao da i nije žena.
Ponekad đacima ispričam neku zanimljivu priču. Ponajviše zbog toga da bih zabavio Maju. Pričam im, recimo, priču o Empedokleu.
- ... svi su mu verovali da je zaista izaslanik bogova. A on je dobro znao da će jednom umreti i da će toga dana svi shvatiti da je i on bio samo običan smrtnik. Šta da uradim, pitao se Empedokle, da bi, posle moje smrti, i dalje verovali u sve čemu sam ih naučio? Jednoga dana, Empedokle je nestao sa gozbe. Tražili su ga, tražili, a zatim i prestali. Govorili su: Empedokle se vratio među bogove. Ali onda, kada je mnogo kasnije proradio vulkan Etna, jer čitava priča se i događa na Siciliji, zajedno sa vrelom, usijanom lavom, izletela je i jedna Empedokleova sandala. I tako, ipak su svi saznali da je i on, mudrac nad mudracima, bio samo običan čovek. Ali možda ne baš sasvim običan. Razlikovalo ga je to što je bio spreman da založi život za svoju misiju.
Tek tada, Maja podiže pogled sa sveske u koju je sve vreme zapisivala moju priču, i upita me, laganim, odsutnim tonom:
- Da li se vi to, profesore, zalažete za samoubistvo?
- To svakako ne - odgovorih Maji, pred još tridesetak pari očiju - ali se zalažem za to da svako svoj zadatak, ono zbog čega je na zemlji, mora da obavi do kraja. Uprkos teškoćama.
Drugi neki put, stojim u haustoru preko puta njene zgrade. Da mi je samo jedna misao, jedna jaka, pokretljiva misao, ali sposobna da je raskomada. Ona to nije znala, i ničim je ne bih mogao naterati da razume, ali ja sam se zapravo polako pretvarao u krčag na gvozdenom, zvečećem, ljigavom užetu. Krčag koji se lagano, namotaj po namotaj, spušta ka dnu bunara. Mogao sam da osetim tamu, hladnoću i vodu sa dna. Znao sam tačno šta sledi i mučio sam se dvostruko - pre i za vreme nesreće. A ona je sedela iza onog prozora, pošteđena strahote predznanja. Ništa je se nije doticalo osim suštinskih stvari: vazduha, spavanja, neba, žeđi, zvukova.
Satima stojim, prisećajući se momenata, dobrih, ugodnih, sramnih, razarajućih, neshvatljivih momenata koji su mi ulivali nadu, i momenata ponižavajućih, momenata koji su me vraćali tačno tamo odakle sam i pošao: na dno onog bunara. Za nekoliko godina, ako doživim, biću starac. Maja će još uvek moći da obuče haljinu sa maturskog bala. Ovde u mraku nisu se videle, ali ja sam znao da su tu, moje staračke fleke po nadlanicama. Prvi put počeo sam da ih prebrojavam onoga dana kada sam ugledao Maju. I od onda ih je sve više.
Ako se pojavi, utegnuta, užljebljena u svoje najnovije farmerke, šta mogu da učinim? Da se bacim pod autobus kojim ona krene u nekom, meni nepoznatom, pravcu? Da je pratim, sakriven senkom, kragnom, i prirodnom neupadljivošću? Da prosto ostanem tu, sve dok u vazduhu bude lelujao i poslednji tračak njenog parfema?
Bližila se ponoć. Bilo je prilično izvesno da Maja te večeri neće izlaziti. Uputih se kući peške, preko mosta, osvrćući se, ipak, još koji put, sve dok mi mrak više nije ni dozvoljavao da jasno vidim figure ljudi sa one strane.
Negde na polovini mosta zastadoh. Da se ipak vratim? Nije bilo ničeg užasnijeg za ono što pristojan svet naziva samopoštovanjem, od stajanja pred njenom zgradom, od skrivanja u mraku i vrebanja njenih pokreta. Pa ipak, kad god bih bio daleko odatle, daleko od jasnog pogleda na taj prozor, i ulaz, i deo stepeništa kojim je svakodnevno prolazila, obuzimao bi me još gori nemir, i mogao sam dati sve, samo da se ponovo nađem tamo.
Na polovini mosta bilo je najteže. Svake noći. Biće, valjda, da je to u prirodi mostova. Možeš i ovamo i onamo. Neodlučni, poput mene, pre ili kasnije, stojeći tako na polovini mosta, neizbežno počnu da razmatraju i mogućnost alternativnog, trećeg pravca.
Sutradan, dok se tuširala, upitah je, sluteći unapred šta će mi odgovoriti:
- Na koliko strana možeš poći sa jednog mosta?
- Glupo pitanje. Je li to još jedna od tvojih igara inteligencije?
- Ti si sasvim dovoljno inteligentna i zato mi odgovori: koliko pravaca nudi jedan most?
- Običan most? Nije neki most-raskrsnica?
- Ne postoje mostovi-raskrsnice. Običan. Kao onaj ispod tvoje zgrade.
- Pa valjda dva. Jesam li u pravu?
Odmakla je zavesu na kadi i ukazala se. Njene jedva naglašene grudi, naježene od vode. Njeni dečački, mršavi bokovi. Sitne i vrlo svetle dlačice koje kreću ka pupku.
- Obriši mi leđa.
- Razmišljam o tome da iznajmim kuću na periferiji, na rubu šume. Kuću sa velikim podrumom i debelim zidovima.
- Zašto?
- Mogao bih da te namamim u taj podrum i zaključam tamo. Zauvek. Bila bi moj zarobljenik.
- Grozno, to je kao neki horor-film - kaže Maja bez i malo straha u glasu. - Ne bi mogao to da uradiš. To rade manijaci. Znaš, oni koji su imali neke traume, ili su kao deca pali na glavu, ili tako nešto. Ti si potpuno normalan.
- Za tebe je normalno da profesor vodi ljubav sa svojom učenicom, koja je maloletna i uz to je preko trideset godina mlađa od njega! Tebi je takav čovek normalan?
- Oh, ne počinji opet sa tom svojom tužbalicom, molim te. Ne bih te menjala ni za jednog od tih klinaca.
- I dokle će to da traje?
- Profesore, ovu smo lekciju prešli otprilike osam miliona puta. I debil bi je naučio napamet.
Stavljala je svoje stvarčice u tašnu. Oblačila se.
- Kuda ćeš? - upitah. - Još je rano.
- Idem - odgovori ona, ne gledajući me - idem pre no što me zatvoriš u podrum. Ili me privežeš za radijator. Ili mi strpaš glavu u rernu. Znaš - podiže Maja ka meni svoje besne oči - ima bezbroj ideja o tome šta bi sve mogao da mi uradiš. Sve su to ljudi već smislili. U filmovima.
- A šta ću ja? Sada kad ti odeš. I gde uopšte ideš?
Maja je, začudo, u tom času delovala potpuno zrelo. Iz njenog malog, prćastog lica odjednom proviri žena i reče mi tiho:
- Ti pođi napolje, takođe. Prošetaj se, a onda, kad se umoriš, ti se baci sa mosta. I onako si to već isplanirao.
Tup! Lupila je vratima i nestala.
Za njen rođendan, poklonih joj knjigu Tomasa Mana "Smrt u Veneciji". Poželeo sam da je gledam kako sedi, podvijenih nogu, na mom kauču i čita. Za to vreme, ja sam joj donosio čaj, spremao kokice, obuvao joj čarape, podmetao jastuk pod njena leđa. Kada se smrklo i hladnoća ušla u sobu stavio sam ćebe preko nje, skuvao zatim i drugi čaj, napravio dvopek i namazao ga tanko njenim omiljenim sirom. Maja je, za sve to vreme, čitala i, samo povremeno, digla bi glavu i rekla ponešto. Trudio sam se da upamtim svaku njenu rečenicu, znajući da ću tek mnogo kasnije, kad Maja ode, biti sposoban o njima da razmišljam.
Na samom početku:
- On je tako neodlučan, taj tvoj Ašenbah! Ni sam ne zna gde bi želeo da ide.
I zatim:
- Užasavaju me ljudi koji putuju samo iz zdravstvenih razloga! Nikad se ničemu neće obradovati, samo misle da li im to prija kostima.
Više puta je ponovila:
- E, kako mrzim knjige bez dijaloga! Samo slova, slova, slova! Čudi me da uopšte stavlja novi red, tu i tamo.
Blažena mladost bez dlake na jeziku - pomislih ja.
- Vidiš, ovaj Ašenbah liči na tebe. Evo, ima veliku glavu, sed je oko slepoočnica, nosi naočare sa zlatnim okvirima, obrazi su mu mršavi. Ha - smejala se, citirajući - "značajni udesi prešli su preko ove glave"!
- Značajan udes će tek da mu se dogodi.
Nešto kasnije, duvajući u šolju čaja, ona reče:
- Pored tri devojke, on se zagledao u klinca! Normalno, njih su obukli kao neke babe, a klincu ostavili lokne, mornarsko odelo, lakovane cipele, sve po redu. Čoveče, ta deca su kao roboti! I kada izlaze iz restorana, idu po redu, po godinama. Prvo najstarije, pa sve tako. Užas!
- Kakve su to - upita potom - "sutonski sive oči"?
- To su - ogovorih - oči koje već u ranoj mladosti nose u sebi zrelost jednog kasnog popodneva. Večno mlade oči imale bi, shodno tome, boju jutarnjeg neba. Od jutra do sutona ponekad se promeni čitav svet. Ogromna je razlika između jutarnjih i sutonskih očiju!
- Kakve su moje oči? - upita moj Tađo, vragolasto nakrivivši glavu.
- One su boje kore drveta. Drveta koje stotinama godina stoji u najmračnijem delu šume.
- E baš si našao poređenje! Znači, i ja sam sutonska?
- Tamo odakle su tvoje oči, ne dopire ni jutro ni suton. Šuma je suviše gusta i samo ponekad uspe da se probije neki sunčev zrak.
- A kiša? Da li kiša prolazi kroz lišće?
- Kiša prolazi svuda. Kako bi inače ponekad mogla da plačeš?
Dugo je zaneto čitala, a onda, najednom, upita me:
- Da li bi voleo da budeš sa mnom na plaži?
- Ništa mi ne bi bilo milije od toga - rekoh iskreno. - Ipak, bojim se da bi tek na plaži spoznala koliko sam zapravo star.
- Pa ja znam tvoje telo. Zašto misliš da bi se na plaži nešto promenilo?
- Sunce koje sija na plažama nije ono isto koje sija na ulicama, a još manje ono koje ulazi u sobu. Bog je svim plažama sveta namenio jedno posebno okrutno, neuviđavno i drsko sunce. I tako se izgleda osvetio ljudima za sav taj hedonizam. Uživanje u vodi, leškarenje na toploti, gnjuranje, sunčanje, sve se to plaća time. Okrutno sunce sa plaže je istovremeno i jedina prirodna pojava sa neskrivenim odlikama čistog rasizma. A još tvrde da je priroda mudra i pravedna! Šta je tu mudro, dovraga!
Maja je malo promislila o tome, a onda reče:
- A jesi li o tome razmišljao ovako: priroda je, recimo, uobražena. Neko joj je nekad rekao da je savršena i ona sad u to veruje. A reke, mora i jezera smatra svojim naročitim ukrasima. E sad, ta priroda, pošto je već tako fantastična, namerno ohrabruje samo isto tako savršene ljude da joj se približe na njenim najlepšim mestima. One manje lepe, ona obeshrabri putem neuviđavnog sunca.
- To ti i ja kažem. Priroda je sujetna i zbog svoje sujete poigrava se sa ljudskim sujetama. Ponekad mislim da bi priroda volela da po zemlji hodaju samo mladi, lepi i zanosni ljudi. Smrt je zato i izmišljena. Smrt je konačni čin sujete prirode.
- Evo vidiš - reče Maja - Ašenbah ovde, na jednom mestu, gleda Tađa i vidi kako je Tađo nežan i nekako bolešljivog izgleda. I znaš šta on pomisli, zadovoljan? Pomisli kako Tađo nikada neće ni uspeti da ostari! Prosto je srećan zbog toga!
- Ašenbah je, još pre tebe i mene, znao da je priroda sujetna. Ona nikada ne dozvoli da se anđeli promene, da ostare i da im se krila ofucaju.
Negde na sredini knjige, Maja još jednom podiže oči:
- Evo, našla sam još jednu sličnost sa tobom. Ašenbah ne voli uživanje. Svaki užitak u njemu budi nemir i odvratnost.
- Da, tako je bilo sve dok užitak u posmatranju tog dečaka nije postao toliko jak da ga više nije mogao suzbiti, ni sprečiti.
- I šta će se desiti? - upita Maja. - On, koji ne podnosi užitak, biće, zar ne, prinuđen da uživa?
- Prinudni užitak je samo drugo ime za patnju. Čitaj i videćeš.
Čitala je. Čitala je satima, puštajući da je gledam kako mrda nožnim prstima, kako liže svoj prst svaki put kada okreće stranicu, kako ponekad podigne obrve, ili cokće, ili se skoro neprimetno nasmeši. Trajalo je to veoma dugo i ja sam mogao videti kako, kap po kap, u njenu mladu dušu prodire jedna zarazna manovska patnja, sposobna da se zakači bilo gde, za svaku obalu kojoj se približi. Ono što Maji sam nikada ne bih mogao ni smeo da kažem, puštao sam da joj saopšti fon Ašenbah, moj dvojnik u lutanju po kužnim ulicama izvesnog ishodišta.
Gledao sam je kako se, iz retka u redak, iz stranice u stranicu, skuplja, sažima, kako svoja kolena sve više pribija ka bradi, kao da pokušava da istisne ono što joj se u grudima nepopravljivo nadimalo. Sve manje je bila svesna mene, a sve više tamo, u onoj nesreći začaranog i prepuštenog sudbini, Ašenbaha. Više je nije zasmejavalo to što on, skoro već starac, luta po gradu za tim dečakom. Disala je njegovim kratkim, isprekidanim dahom, kao da se i sama, sa njim, penjala stepenicama, kao da je i sama promicala uskim ulicama, preko mostova, kroz ćorsokake, pijace, kroz mnoštvo mirisa, od kojih se miris smrti lagano izdvajao uvis, ostavljajući sve druge mirise duboko ispod sebe.
Jednom, skoro ljutita, Maja reče, kao za sebe:
- Zašto je morao da stavi tu koleru? Dovoljno je mučno i bez toga!
Ovo njeno pitanje nije ni očekivalo odgovor, ali ja sam razmišljao o smrti kao jedinom istinskom takmacu ljubavi. "Što ne može ljubav, može smrt", gotovo da sam ga čuo kako mi dovikuje, Ašenbah koji ne voli da uživa, ali zato ne uspeva čestito da misli ni na šta drugo osim na svoju kob, njen profil, njene mišice, njenu kosu spram zida. U mislima sam prelazio redove zajedno sa njom, mada joj, naravno, nikada ne bih priznao da gotovo napamet znam knjigu koja se sada prvi put otvarala pred njom. Kada sam je, veoma davno, imajući godina koliko i Maja sada, čitao prvi put, pamtim da sam, nakon poslednje stranice ostao neobično sleđen i potresen, baš kao čovek koji je pročitao sopstvenu presudu. Razumeo sam je tada sa onom nesvesnom ozbiljnošću kojom po koji mlad čovek razume ono što će tek mnogo godina kasnije istinski dopreti do njegove duše. I sada, gledajući Maju kako se primiče poslednjim stranicama, onim, dakle, kad Ašenbah, ofarbana, našminkana groteska, hrli ka svom kraju, gledajući je, ja sam izvesno znao zbog čega sam, sve ove godine, toliko puta, ponovo i ponovo, čitao ovu knjigu. I tu me je, konačno, sačekao odgovor na ono pitanje, upravo ono pitanje koje mi je bolesni, potpuno iznureni Ašenbah večito postavljao: može li se mudrost i pravo muško dostojanstvo uopšte postići, ako taj put ka mudrosti vodi kroz čula? U istom onom času kada je on spoznao, spoznao sam i ja: neki ljudi nikada ne mogu postići ni mudrost, ni dostojanstvo, ma koliko se trudili, a njihovo uzorno držanje, njihova slava i položaj, samo su laž i gluma. "Jer kako bi mogao biti dobar vaspitač onaj čiji je duh nepopravno i prirodno upravljen prema ponoru?" Zaista, kako? Dok je ona, potpuno nesvesna mene, sklapala korice knjige, ja sam se igrao rubom njenih gaćica. Sasvim lagano, prelazio sam prstom čas po koži, a čas po tkanini, odlažući onaj momenat kada ću konačno čitavom rukom krenuti ka onom jedinom mestu kosmosa koje je u ovom času imalo za mene neki značaj.
- Od čega je zapravo umro? - upita Maja, svlačeći haljinu i izdižući se u kukovima kako bih joj pomogao da svuče gaćice.
Nisam to mogao nikako da izgovorim. Danas se to više ne dešava, da glava prosto klone u stolici onda kada ono postane prejako i prenaporno za srce. Mislio sam, ako bih sada, ovde, umro zadihan nad Majom, ako bih umro ležeći između njenih nogu, bila bi to vrhunska senzacija za sve koji me poznaju, pa i za one koji bi o tome samo slušali od nekog trećeg. I činilo mi se, budem li, evo upravo sad, otvorio oči, i budem li samo jednom pogledao luk koji njena malena dojka stvara na mojoj ruci, biće to lepota dovoljno jaka da završi posao za mene. Čitav moj život ostao bi tako u senci nečasne smrti i sve što sam ikada učinio, izgovorio, merilo bi se samo ovim smešnim, patetičnim krajem. A opet, u izvesnom smislu, taj kraj bi, po svemu, govorio mnogo više o meni, od čitavog mog života.
I ja krenuh da guram i guram u nju čitav svoj život, bez i malo dvoumljenja, spreman baš na sve što bi mi se moglo dogoditi. Sad, ili nekog sličnog dana.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 3:43 pm

Mutni nagoveštaj kiše - Jelena Lengold

Privezali smo dan za obalu reke
zarobili ga debelim konopcima
i bacili mrežu preko njega
da ne poleti.
Onda smo se neko vreme gledali u oči
pričali o sibirskim medvedima
i o sporom zarastanju rana.
Kad smo se napokon osvrnuli oko sebe
dan više nije bio tu;
izmigoljio se nečujno i otišao ko zna gde
da nekom drugom poklanja gusta popodneva
i mutni nagoveštaj kiše.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 3:45 pm

Pastel - Jelena Lengold

„... Il n'y a pas d'amour heureux"

Još samo vidim prostranstvo jedne sobe
izbačeno u svemir kako se prebacuje s noge na nogu
tvoje preozbiljno oko čokolade
što radije kopka po bolovima,
malu grčku plastiku i vrčeve od gline, naše posuđe,
i tvoje lice, prepričana pesma, u nekoliko raspoloženja,
još samo vidim u ovoj prijatnoj provaliji bačke kiše
kako zaviruje topao i tajanstven miris jednog muzeja
obešenog o moju ogrlicu kao ćilibarski profil,
još samo čujem Brasansa koji ni sam ne zna odgovor
osim da nema sretnih ljubavi.

(Iz zbirke "Vreteno" - Nolit, 1984. g.)

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime16/7/2014, 3:50 pm

Umerenost - Jelena Lengold

Vozili smo se u tišini, već više od dva sata. Otac i majka, svako za sebe, povučeni u centar svoje usamljenosti, sedeli su napred. Ja sam sedela iza njih, zabavljena razgledanjem njihovih nepomičnih vratova, osluškujući kloparanje točkova po drumu. Prolazili smo kroz neki blagi predeo, sa jedne strane videli su se pašnjaci i brežuljak u daljini, a sa druge jarak i kuće natrulih ograda. Nisam se nikad previše pitala ko živi u tim kućama. One su imale značaj samo utoliko što smo mi prolazili kraj njih i što su se očeve i majčine oči na njih spuštale na sekund ili dva.
Tada mi se činilo da su već stari. Danas znam da nisu bili. Oboje su imali manje od četrdeset godina, u tom času dok smo prolazili ko zna koju krivinu po redu i kada se pred nama, sa obe strane puta, iznenada ukazalo nepregledno polje suncokreta. Zanesena, skoro prestrašena, lepotom koja je jurnula na nas, prekinula sam onu zloslutnu tišinu:
- Tata, pogledaj!
Oni su i dalje ćutali. Plašila sam se da ćemo samo proći kraj tih suncokreta i da neću imati priliku ni da ih dotaknem.
- Mama, vidi! Možemo li samo malo da stanemo?
Otac je usporio, čekajući da majka odluči.
- Dobro - reče ona napokon, glasom kao da se upravo probudila iz dugog sna - staćemo, ali samo kratko. Neću da nas uhvati noć na putu.
I tako smo stali da razgledamo suncokrete. Izvukli smo se iz našeg malog automobila i počeli da protežemo leđa i noge na travi kraj druma. Majka me je sklanjala dalje od puta, što je zapravo bilo potpuno nepotrebno, jer dokle god nam je pogled dopirao nije se video ni jedan jedini automobil osim našeg. Bili smo sami na svetu, tu među suncokretima.
Dan se bližio kraju, svi suncokreti bili su okrenuti na jednu stranu i pomalo povijeni na dole. Otac i majka, tu ispred mene, stajali su isto tako paralelni, nesvesni svoje simetrije, sa glavama takođe povijenim na dole. Malo su razgovarali tih dana. Bilo je dana kada nisu razgovarali uopšte. I dana kada su razmenjivali samo najnužnije rečenice. Ovo je bio jedan od takvih dana.
Kada danas razmišljam o tom vremenu, čini mi se da sam stalno kružila oko njih, kao neki uporni mali satelit oko svoje zvezde. Trčala bih oko njih dvoje, istrajno, praveći se, pred njima i pred sobom, da sam zabavljena okolnim stvarima, ali zapravo motreći njihova lica. Nikad, međutim, nisam ta lica mogla da gledam previše dugo. Tada nisam znala zašto. Danas, naravno, znam: na njihovim licima bilo je previše emocija. Previše za jedno dete. I tako bih, jureći unaokolo, samo prešla pogledom preko njihovih očiju, njihovih stisnutih usana, pa onda odjurila dalje da se umirim gledajući njihova leđa, i tako beskrajno, iznova i iznova, sve nadajući se da će u sledećem krugu da me dočeka osmeh. Ali nije me dočekao. Ne toga dana barem. Njihova su lica ostajala smrknuta i zaključana.
Sećam se da sam prvo ja krenula ka suncokretima, a onda je za mnom krenuo i otac. Majka je ostala da stoji kraj automobila. Izgledalo mi je kao da me tu, na tom polju, gleda hiljade lica, samo naizgled sličnih. Svaka se latica lelujala u svom sopstvenom snu o nepodeljenom svetlu. Pogledala sam u oca, izgledao je tužan i izgubljen među onim visokim stabljikama. Njegova crna kosa štrčala je iznad žutih cvetova. Želela sam da me zagrli i podigne, ali iz nekog razloga nisam smela da mu se približim previše. Suncokreti su gledali u nas, nalik na čitav ćutljivi svet, nalik na nepoznata lica iz gomile. Što sam više gledala u njih, to su mi se činili stroži. Što sam više pokušavala da jednim pogledom obuhvatim čitavo polje, to su suncokreti delovali sve više neumoljivo. Nijedan se nije smešio na mene. Lica su im bila crna i natmurena.
Pogledala sam u majku. Videla sam kako dovršava svoju cigaretu, baca je na zemlju i pažljivo je gazi vrhom sandale. Onda je povikala ka nama:
- Hajde, vas dvoje! Dosta je bilo razgledanja. Dug je put pred nama.
Otac se istog časa okrenuo i pošao ka kolima, i ja za njim. Majka je još uvek stajala pored vrata i dok je prolazio kraj nje, otac je, dobro to pamtim, zastao samo delić sekunde, kao da se oko nečega nakratko premišljao. Pomislila sam da će se nešto desiti. Pomislila sam da će nešto da kaže. Pomislila sam da će da je zagrli. Njen pogled je, međutim, hitro pobegao negde u stranu, pažljivo zaobišavši očev pogled, i već sledećeg trenutka otvorila je vrata automobila, podigla svoje sedište i smeštala me pozadi. Zatim je i sama sela. Otac je ušao u kola, i nastavili smo da se vozimo dalje, u tišini. Suncokreti su ostali za nama.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Jelena Lengold 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Sponsored content




Jelena Lengold Empty
PočaljiNaslov: Re: Jelena Lengold   Jelena Lengold Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Jelena Lengold
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: