LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Sonatica u svetu tuge i radosti - priče

Ići dole 
AutorPoruka
Sonatica

Sonatica

Ženski
Broj poruka : 7
Godina : 48
Location : Beograd
Datum upisa : 20.10.2010

Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Empty
PočaljiNaslov: Sonatica u svetu tuge i radosti - priče   Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Icon_minitime20/10/2010, 12:27 pm

Priča o jednoj ljubavi

Da li je njihova ljubav bila velika, ili mala? Ne znam, znam samo da je bila od onih ljubavi koje odolevaju svim iskušenjima, prolaze hrabro kroz sve nevolje, i uživaju u svim srećnim trenucima. Takve su samo prave ljubavi.


Tokom nekih davnih zimskih večeri slušala sam priču o ljubavi...ispričanu iz njenog ugla...ispričanu iz njegovog ugla. Ljubav je živela punih šezdesetpet godina. Čitav jedan ljudski vek.


*

Tih tridesetih godina prošlog veka, u Beogradu su se skoro zaboravila stradanja iz prvog rata, a vihor drugog svetskog rata još se nije osećao.



Živela je sa majkom i braćom u centru grada. Majka je bila bolničarka, braća su radila, a ona je sedela kod kuće i čuvala malog bratanca.

Tokom mirnih prolećnih i letnjih popodneva šetala je po korzou, išla je sa drugaricama u bioskop, pomagala je majci koja je bila u Kolu srpskih sestara. Nije bila zaljubljena. Udvarao joj se jedan učitelj, ali nije prihvatala to udvaranje.

Čekala je onog pravog.
*



Živeo je u delu grada koji se u tim godinama smatrao za periferiju. Voleo je automobile, naučio je da ih vozi, ali i da ih popravlja. I kao da je znao da će mu to biti buduće zanimanje, učlanio se u taj zanatlijski esnaf. Ali, nije bio od onih mladića koji misle samo na posao. Pevao je u Prvom pevačkom društvu, imao je lep glas, znao je i sve okretne igre. Voleo je dobru zabavu. Šarmantan, zgodan, vesele prirode znao je da su zbog njega slomljena mnoga ženska srca. Njegovo još nije bilo slomljeno, a nije ni želeo da bude.

Čekao je onu pravu.

*

Njena drugarica i buduća kuma živela je u istoj ulici gde i on. Često su se sretali u prolazu. Dolazila je kod drugarice i sa svojim malim bratancem.

Doterana, skladno građena beogradska gospođica privukla je njegovu pažnju. Jedino nije znao da li je dete njeno, i nije znao kako da se upozna. Bio je ljut na sebe zbog toga. On, mangup sa beogradske kaldrme, srcolomac, nije želeo da joj dobacuje u prolazu.

Kada je shvatio da ona dolazi kod njegove komšinice, zamolio je nju za pomoć.

*



" Da upoznam njega? Pa i sama kažeš da je mangup! I šta ću ja ovde, pa ovo je selo! "



" Znači dete nije njeno, nego njenog brata! Fino, kada nas upoznaješ? "



Pitanja su se nizala, jedno za drugim. Sa obe strane. Drugarica je bila zbunjena, ali u isto vreme i srećna što učestvuje u stvaranju jedne lepe priče.

Razgovarala je i sa njom, ali i sa njim.


*


" Dobro, idemo sutra na taj matine, i neka nas vodi posle na bozu. Pobedila si. Ionako mi se ne sviđa onaj učitelj. "



Upoznali su se. Išli su u bioskop, na matine, i posle na bozu.

Tada nisu znali da će se zaljubiti, i da će ta ljubav živeti u njima toliko mnogo godina.

Nakon tog prvog izlaska u bioskop, pozvao je još dva-tri puta na kafu. Izašla je tek kada je četvrti put zamolio da izađu.

Njemu se ona odmah svidela. Ali, ona je još razmišljala, o pozitivnim i negativnim stranama tih izlazaka. Pomalo se plašila vezivanja, a i okolina je imala udela...- " to je periferija, ti si gradska devojka ", slušala je komšinice koje su dolazile ujutru na kafu.

Zanimljivo, presudnu ulogu za promenu njenih stavova, imao je tramvaj! Te godine se produžila trasa tramvaja u njegovom kraju. Poslednja stanica više nije bila u blizini njegove kuće.

" Sada smo manje periferija nego pre " njena drugarica je, onako uzgred obaveštavala. Poslednja stanica je sada kod kafane " Vidoje ", a mi smo neka sredina.

Ćutala je. Razmišljala je ona dosta o njemu, ali nije želela to da prizna ni samoj sebi. Želela je da i dalje odaje utisak gorde, ponosne gospođice, kakve su bile sve tadašnje devojke u njenom kraju. Ali, saznanje da je i tramvaj produžio trasu, i da taj kraj više nije periferija ili " selo " počelo je da lomi nešto u njoj.

" Reci mu da dođe sutra da upozna mamu i moju braću, voleli bi da ga vide. "

*

Prošlo je nekoliko meseci. Viđali su se sve češće i češće. Slušala je probe " Prvog beogradskog pevačkog društva ", šetali su po korzou, išli u bioskop, viđali se sa njegovim brojnim prijateljima.

Vremenom joj se sve više i više sviđao taj momak plavih očiju, lepog glasa i šarmantnog izgleda. Sviđalo joj se što joj poklanja veliku pažnju, i što je osećala da je voli. Nije joj bilo teško da se zaljubi, i da zavoli.

*

Venčali su se sledeće godine. Odlučili su da u prvo vreme žive kod njegovih roditelja. Navikla se na okolinu.

Vihor drugog svetskog rata stigao je i u Beograd. Sa dvogodišnjem sinom, šestog aprila, posle jutarnjeg bombardovanja, pobegli su u jedno malo selo, nadomak grada, kod nekih njegovih prijatelja. Vratili su se kući već sutradan.

" Kako bude ostalom svetu, biće i nama ".

Nije mobilisan. Radio je kao automehaničar, u " Autokomandi " preduzeću koje je popravljalo automobile i gradonačelniku, i Upravi grada. Bio im je potreban kao majstor, ne kao vojnik.

Nije tokom rata bio na strani četnika. Nije bio ni na strani partizana. Živeli su, kao i svi ostali građani. Često su išli u " bežanije ", snalazili su se za brašno, ulje, šećer, kafu. Prodavnice su bile prazne, crna berza je cvetala.

U prvim mesecima druge ratne godine rodio im se još jedan sin.

Vreme je prolazilo. Rat se završio, a oni su dobili i treće dete- kćerku.

*

Kada su se posle nekoliko godina preselili u novu kuću, koju je kupio njegov otac, bila je srećna i zadovoljna. Kuća je bila veća i lepša nego ona stara, u kojoj su do tada živeli. Imala je lepo dvorište, puno cveća. Setila se, sa osmehom, one godine, kada se još pitala da li je on onaj pravi. Da, bio je onaj PRAVI. Tokom predratnih godina svuda su izlazili. Po povratku sa posla, donosio joj je cveće. A za vreme rata, bio je odlučan da prehrani svoju porodicu. Radio je i prekovremeno, bio je odgovoran, i svaki dinar je trošio na nju i na bebu.

*


Šezdesetih godina prošlog veka ranije se penzionisao, jer je doživeo povredu na radu. Povredio je nogu, i bili su potrebni meseci da se oporavi.

Kada se oporavio, odlučio je da počne da radi privatno. Bio je među prvim privatnicima u gradu. Tadašnji zakon je dozvoljavao penzionerima da obavljaju neke delatnosti, i tako je on otvorio radnju. Uredno je plaćao porez državi, i štedeo je kako bi išli u inostranstvo ( želela je da vidi Trst i da kupi nešto, kao i svi u to vreme ).

*

Proputovali su celu Evropu. Najstariji sin je bolji život potražio daleko, na drugom kontinentu. Išli su i tamo. Putovali su, sa udruženjem penzionera u banje, sa crkvom su obilazili manastire. Bili su srećni.

*


U sećanju mi ostaju i one godine kada sam šetala sa njima po Kalemegdanu. I odlazaka u cirkus se sećam. Poklanjali su mi beskrajnu ljubav. I moja sestra je bila vezana za njih, posebno za dedu.

Ljubav je bila vidljiva u njihovom poznom dobu. Pazio je i vodio računa o njoj kada je bila bolesna. Ponekad su se, kao i svi stari ljudi, svađali oko nekih malih, beznačajnih stvari.

" Varaš me, vidim da me varaš...vrati tu damu, nisi dobro izračunao!!!! " Igrali su tabliće u popodnevnim i večernjim satima. Sestra i ja smo često igrali tabliće sa njima. I smejali smo se, sa dedom je uvek bilo smeha...bio je, i kao star čovek, vedar, nasmejan, dobro raspoložen.

" Ti si moja prva ljubav ", znao je uz smeh da kaže, i da doda " oprostićeš mi i ovog popa što sam ukrao pored dame ".

" Šta lupaš pred ovom decom? Mi smo stari ljudi, kakva ljubav..." crvenela je u licu moja baka.

Znala je nekada, kada je bila ljuta da kaže " a mogla sam da se udam za učitelja, eeee, to su bila neka davna vremena..."
*


Osmeh je sa dedinog lica nestao kada je baka umrla.

" Kako da živim bez nje, kako??? Ona mi je bila sve, imam ja vas, ali..."

Plakao je danima. Uspevala sam ponekad da ga oraspoložim. Bio je nasmejan jedino kada su dolazila deca moje sestre- njegovi praunuci.

*

Nije bio dugo bolestan. Samo par dana. Zauvek je zaspao jednog februarskog popodneva...Poslednje reči su bile " zove..zove me "....i kada smo ga pitali ko ga zove rekao je samo " baba ".

Par sati kasnije pridružio se u nekom nebeskom svetu svojoj prvoj i jedinoj pravoj ljubavi.
Nazad na vrh Ići dole
vučko

vučko

Muški
Broj poruka : 1382
Godina : 65
Location : Beograd
Humor : može biti...
Datum upisa : 09.04.2010

Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Sonatica u svetu tuge i radosti - priče   Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Icon_minitime21/10/2010, 11:21 am

Ljubav o kojoj se sanja.Poput bajke je.
Nazad na vrh Ići dole
Buba_Erdeljan

Buba_Erdeljan

Ženski
Broj poruka : 28
Location : moja soba
Datum upisa : 21.10.2010

Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Sonatica u svetu tuge i radosti - priče   Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Icon_minitime21/10/2010, 6:48 pm

Bilo je tiho, toga se još sećam. Disao si duboko, neravnomerno, trzajući donju usnu kao da nekoga sanjaš. Bila sam ti blizu, ali nikad onoliko koliko sam želela. Te sam noći odlučila da ti prošetam po snovima.
Plašiš li se snova? Sta leži u onom delu tvog uma u koji ne zalaziš, sta skrivaš u fioci tajni koju jedino noć otvoriti ume? Diviš li se jednostavnosti kojom zaboravljaš svoj san čim jutro svane, kada ti priča noći pobegne I ostane samo sećanje? Da li su gore one slike ciju strahotu znamo ili snovi ciju strahotu ne možemo ni da zamislimo-jer smo je već zaboravili? Jednom sam ti rekla kako me najviše plaše laži koje sam izrekla, a potom zaboravila. Posećuju me u snu, tiho, kao svirači izgubljenih Pogleda, dodju mi u sećanje na čas da bi potom odlutali. Jednom si mi rekao kako te najviše plaši ono sto sanjaš.
Želela sam da se suočiš sa svojim strahovima, samo nisam znala kako. Izgledalo je mnogo jednostavnije da se ja suočim sa strahotom tvog sna, da isukaju mačeve tvoja strašna podvsest I tvoja neustrašiva ja. Pitao si me jednom, bolno patetično, jesam li spremna da umrem za tebe. Ne, nisam, ali ću glavu izgubiti u borbi sa tvojim snom. Ne smej se, zar ne znaš da su naši najveći protivnici skriveni u nama samima? Pobedi sebe I ostaćeš neporažen. Ne smej se, ja vodim ovu bitku za tebe.
Šaputala sam tiho, hrabreći sebe I kao da si osetio nesigurnost što me obavija, okrenuo si glavu nesvesno ka meni I osetih se tvojom.
Zakoračih polako tamo gde me ti nikada nisi pustio da udjem. Videh boje I silute koje su se redjale kao negativ filma koji nikad nije razvijen. Videh klikere, staklence I dugme na tvom sivom kaputu, sa desnim dzepom koji ima rupicu, istu onu koja postaje tajno sklonište za moje prste kad dodje zima. Videh tebe krezavog, kako pokušavaš da uglaviš jezik tamo gde je nekada bio mlečni zub. Dvojka. Videh hemijsku olovku kako leži na podu, nečiju izboranu ruku kako poseže za tvojom. Videh crnu sliku I jednooku mačku, bakinu šerpu sa plavim tufnama, videh ono što je prošlo I ono što, dok sanjaš, prolazi, videh crnu stolicu na kojoj si sedeo na razgovoru za posao koji nisi dobio, videh podsvest tvoju, ali ne videh strah. Ne videh nas.
Jednom davno, rekao si mi kako te plaši ono sto sanjaš. Bio je oktobar I ja sam te razumela.
Nazad na vrh Ići dole
Sonatica

Sonatica

Ženski
Broj poruka : 7
Godina : 48
Location : Beograd
Datum upisa : 20.10.2010

Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Sonatica u svetu tuge i radosti - priče   Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Icon_minitime24/10/2010, 10:37 pm

vučko ::
Ljubav o kojoj se sanja.Poput bajke je.

Hvala Vučko, priča je istinita.
Nazad na vrh Ići dole
vučko

vučko

Muški
Broj poruka : 1382
Godina : 65
Location : Beograd
Humor : može biti...
Datum upisa : 09.04.2010

Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Sonatica u svetu tuge i radosti - priče   Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Icon_minitime24/10/2010, 10:39 pm

To je samo dokaz da život ipak može biti bajka.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Empty
PočaljiNaslov: Re: Sonatica u svetu tuge i radosti - priče   Sonatica u svetu tuge i radosti - priče Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Sonatica u svetu tuge i radosti - priče
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: