Napisah ja eto i recenziju za zbirku, Od vetra i vina, Maje Dapćević Živojinović

Лутао сам виртуелним светом, тражио нешто за читање. Онако, било шта, тек један досадни почетак септембра. Ухватих неки редак песме. Хајде да видим, рекох себи, можда и није досадно. Прочитах један, други, видех у неку руку своје стихове. То је то а опет није то. Леп стих, помало љубави, помало смрти, помало снова. Маја Делесандро пише. Лепо помислих, ишчитах још неке песме. Клик за пријатељство.
Одговор стиже. Тако је почело Мајино и моје дружење.
Од ветра и вина, Мајина прва збирка. Доделила ми је задатак да напишем рецензију. Нисам од оних који гледају форму, правопис. Од оних сам који гледају душу, место извора речи. Не постоје лоше песме. Постоје оне из душе и оне на силу писане. Није тешко Мају сврстати у категорију душе, одише то када Мајина песма заигра пред очима. Лагана је, објашњава руку која је води и оставља на хартији. Да, на хартији, Маја пише на хартији, то је оно што вечина нас више не ради. Маја пише, Маја брише и ствара.
Не могу да се сетим коју сам Мајину песму прву видео, није ни важно. Свака је на свој начин лепа, уоквирена.


Тим путем си ишао,
падао, дизао,
урлао, плакао,
до звезда стизао.
Ослепео од страха
да ћеш се изгубити,
ниси престао
себи судити!

Препознјете ли се у овом стиху ? Ако се не спознате, онда немојте ни наставити читање, јер ту вас нема. Морате онда све ово на други начин примити. Прво морате изучити живот да би се нашли у зденцу песме.
Ја сам твој пут, каже Маја у наслову, одређујући живот који тече. Онакав какав је.

И ово,

Од ветра сам те направила
улила кап вина
и мирис маслина с југа
Бадем је родио
у твојим очима
а руке су пустиле корење
урасло у моју љубав
од свитања сам те направила
са три акорда виолине
и додиром чежње бесане...

Где стижемо ? Стижемо у један свет распламсале поезије, лепе, искричаве.. Откривамо свет песника. Одрасла је са књигама, уз њих. Учена је да поштује друге, то Маја и чини својим песмама.
Ово није филозофија, поезија не треба да буде филозофија, позија треба да учи, открива оно добро у нама, свима. Могао бих набрајати, сводити милион стихова овде из збирке. Могао бих али, онда бих вама ускратио право на своје виђење осликаног. Овако, остаје на вама да сами осетите укус вина, ослушнете дах ветра, можете волети и не дисати, осетити бол, очи напунити сунцем, и видети како је живот леп.
Желим вам само још једно. Немојте забацити ове стихове негде на највишу полицу где нечете видети беле корице на којима пише име аутора, Маја Дапчевић – Живојиновић.

Izdvojila sam ovu pesmu...sve su me takle dušom kojom Maja govori,ali ova posebno...



Istina

Ja ne znam ko si ti…
I da li zaista negde postojiš
Da li si Anđeo ili tek Čovek
Ili su to samo moji demoni.

Ja ne znam gde si ti…
I da li udišeš moj zrak.
Da li nestaješ, kao svetlost
Koju upija prvi mrak.

Ja ne znam ko si, ni ime ti ne znam
a dušu sam otvorila širom
pa svaki tren postaje večnost
i svaka se misao završava nemirom.

Pristala bih na sve, ovo veče
I pred Kronosa bih hrabro stala
Dala bih dušu da vreme ubrza
Da stignem što pre do tvojih obala.

Ništa me neće umiriti noćas
U slutnju sam duboko utonula
Jer tamo te ima, bez granica
I bez oblika i bez imena!


Maja Dapčević Živojinović

Е сада још промоција у четвртак.

Vidimo se na promociji ...a zbirka pesama OD VETRA I VINA imaće specijalno mesto gde će mi biti na dohvat ruke...,jer Maja je posebna....

четвртак, октобар 28 · 7:00 по подне - 11:30 по подне



Biblioteka Milutin Bojic
Ilije Garasanina 5
Belgrade, Serbia

OD VETRA I VINA s Majom kroz ljubav i snove......