LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Sweet_Rose

Ići dole 
AutorPoruka
Sweet_Rose

Sweet_Rose

Ženski
Broj poruka : 8
Datum upisa : 07.09.2009

Sweet_Rose Empty
PočaljiNaslov: Re: Sweet_Rose   Sweet_Rose Icon_minitime7/9/2009, 10:24 pm

Susret

Zagledao se u zvezdano nebo. Njihov sjaj odavao je tajanstvenost
kosmickog beskraja. Bistro plave oci zacaklise, usne se razdvojise u
blagi spokojan osmeh. Planine su izmicale jedna za drugom, put je
postao sve cistiji. U zamagljenom autobuskom prozoru, ugledao je svoj
odraz. Unutrasnje stanje se oslikavalo na njegovom licu... Prepozna u
sebi nestrpljivost. Duga plava kosa, rascupana od spavanja pada preko
njegovih ramena... Razmisljao je o susretu... Prosli su meseci, seca
se... Tada ju je poslednji put video. Jos pamti te mutne, uplakane oci,
pred rastanak... Spustio je umornu glavu na svoju torbu. Zaspao je...
Put je izmicao, a novo jutro je bilo sasvim blizu... Klimanje autobusa
ga probudi, svitalo je. Sunce lagano otera zvezde i mesec na pocinak.
Posmatrao je tu smenu svetlosti na horizontu. Jos jedno vruce jutro
najavljivalo je pravi letnji dan. Osecaj iscekovanja sve vise je
okupiralo um ovog putnika.

Na autobuskoj stanici, u gomili ljudi, zurno odzvanjaju koraci jedne
devojke. Pazljivo posmatra svaki peron. ''Evo ga, devet!'', pomisli u
sebi i konacno se zaustavi tu, gazeci pod nogom dovrsenu cigaretu. Buka
i guzva su je cinili nervoznom... Sela je na klupu, i pazljivo
odmeravala svakog od tih ljudi, svi su isli negde, svi su zurili, svi
su psovali autobuse sto kasne. Lokalne pijandure su se budile, i opet
ulazili u kafanu, ne bi li tako poceli dan. A njoj, taj dan je tako
bitan. I nju su zagledali, jer valjda previse odskace od okoline. Samo
je sedela, i zamisljala kako njen putnik ide ka njoj... I ovo mesto,
postade tako nestvarno. Samo ceka.

U autobusu cuju se glasovi tek razbudjenih putnika, kako sve nervoznije
cekaju da stignu. Njega probudi kondukter... ''Za 10 min. stizemo u
Sabac!" U autobusu zavlada olaksanje, jedan deda pomalo ironicno
progovori - ''E, hvala Bogu!'' , dok je jedna devojka panicno vikala da
joj nema para. Pomalo preka gospodja, odmeri je od glave do pete, i
uvredljivo joj dobaci ''Ko zna i kako zi ih zaradila.''... A, on, je
samo posmatrao put, i ugledavsi reku posutu suncanim biserima shvati da
je tu za koji trenutak. Samo se nasmesi, i proteze umorno telo.

Iscekovanje ju je cinilo tako nervoznom, ali i srecnom. Idalje je
sedela i gledala u pravcu dolazecih autobusa. Zamisljala je sjaj
njegovih bistrih ociju... U trenutku zapazi autobus. Isao je kao peronu
devet. Sa nevericom lagano ustade sa klupe. Ljudi su kao pusteni sa
lanca napravili guzvu ispred autobusa, pozdravljali su se sa rodbinom
ili poznanicima. U svoj toj gomili, prepozna jedan lik. Oci su mu
lutale, trazeci nju, pokusavao je da se progura. ''Eno, ga!'', viknula
je u sebi, milion osecanja se pomesa u jednom jedinom trenutku. Svet i
buka polako isceznuse. On je ugleda, i potrca ka njoj, gurajuci svaku
osobu pored sebe. Njene usne napravise onaj iskreni osmeh. U plavim
ocima, prepoznala je iskru one ljubavi, koju je opet doneo. Prostor oko
njih postade nesaklediv poput neba. Dva tela se sklopise u cvrst
zagrljaj. Usne su im opet ozivele. Dugo su stajali zagrljeni pod
julskim usijanim nebom. Asfalt se topio pod nogama. Samo jedan kratki
trenutak, postao je citava vecnost. Sreca se osecala u vazduhu. U
njihovim ocima se ocrtao zivot. Preko njenih usana zakotrlja se rec...
''Opet si tu!''...
Nazad na vrh Ići dole
Sweet_Rose

Sweet_Rose

Ženski
Broj poruka : 8
Datum upisa : 07.09.2009

Sweet_Rose Empty
PočaljiNaslov: Re: Sweet_Rose   Sweet_Rose Icon_minitime7/9/2009, 10:43 pm

Vec vidjeno


Secas se? Bese to davno... U nekim dalekim krajevima, u nekom dalekom
veku. Sreli smo se. Ti i ja, igrom sudbine. Igrom ratova. Zavoleo si
zvuk, i boju moga osmeha. Zavolela sam boju tvojih ociju, i toplotu
svakog zagrljaja. Odveli su te... Secas se? Da izgubis... zivot. Prosli
su vekovi... Kroz maglu vremena, i prasinu vekova, i svih stravicno
dugih godina, sreli smo se, na istom mestu. Svojim plavim ocima si me
podsetio, na davno izgubljeno obecanje... ''Vraticu se.'' A, nikada
nisi opet dosao... I nikada nisam opet osetila toplinu tvoga zagrljaja,
sve do onoga letnjeg, vruceg dana... Poput sarenog leptira, doleteo si,
natrag... I opet, probudio uspavanu nadu za boljim danima. Opet uneo
radost, i mir u ovu dusu, napravljenu od stakla... Toga dana, konacno
sam se opet rodila. I ne znam zasto... A, svaki put kada se zagledam u
te zamisljene oci, umorne od puta... shvatim sve. Odgovori na moja
pitanja se redjaju. A onda, opet se rastanemo... Opet odes daleko. I u
srcu nosim nadu, da ces se ovoga puta zaista vratiti... i odvesti me,
daleko... u beskrajnu zacaranu zemlju, gde postojimo samo ti i ja. I,
shvati put... kada se vratis... Shvatim... Deja vu, vec
vidjeno...Nekada davno, negde daleko.
Nazad na vrh Ići dole
Sweet_Rose

Sweet_Rose

Ženski
Broj poruka : 8
Datum upisa : 07.09.2009

Sweet_Rose Empty
PočaljiNaslov: Re: Sweet_Rose   Sweet_Rose Icon_minitime7/9/2009, 10:46 pm

Nista


I ovaj put je uzela suvenire proslosti... Dugo je cutala, i trazila
secanja nacrtana na papiricima svoje duse... Nije plakala, samo je dugo
lutala prostranstvima zelja, nadanja i ljubavi... Da li su dostizne
visine kojima hrli? Stalno pada, nalazi se u zacaranom krugu, srece i
razocaranja... Ne moze da se izbavi iz vrtloga suncanih i kisnih dana u
svom svetu, i da uskladi svetle boje sa sivilom. Nekako, nesvesno, uvek
se nadje u tom ocajnom sivilu, kao da samu sebe stavlja na platno nekog
nesrecnog slikara... Slikara koji je njen odraz, tako neshvacen i
izgubljen na raskrscu mira i samounistenja... Savrseno zna gde je
bila... Samo, ne zna gde ce biti posle oluja, i strahova kojima se
truje. Potreban joj je i njegov zagrljaj, da shvati da nije sasvim
izgubljena. Cak i ne pokusava da strgne plasljivost sa svoje detinjaste
duse, i ne pokusava da nadje skladan odnos onoga sto jeste, sto je bila
i sto ce biti... Zauvek. U ovom ili nekom drugom zivotu... Samo cuti,
ne pokazuje ni trunku bola niti ravnodusnosti, a ni ljubavi. Ko je ona?
Da li postoji... A, mozda i jeste samo skica nistavila.
Nazad na vrh Ići dole
Sweet_Rose

Sweet_Rose

Ženski
Broj poruka : 8
Datum upisa : 07.09.2009

Sweet_Rose Empty
PočaljiNaslov: Sweet_Rose   Sweet_Rose Icon_minitime8/9/2009, 1:50 am

Meseceva sonata

Okupana poljupcima, i mesecevim sjajem sedela sam pored tebe...
Udisajuci miris koji je vetar nosio, sa dalekih obala snova. Vodjena
toplinom tvog pogleda, instinktivno sam ti poklanjala osecanja,
poljupce i reci, koje dopiru duboko iz duse. Mesec je posmatrao, dve
siluete u cvrstom zagrljaju. Osluskivao svaku neizrecenu misao, i
upijao svaku neznost sa nasih usana... Daleko medju zvezdama, zapisane
su zakletve, date na cuvanje necemu visem od nas samih. U nekoj noci,
poput te, prikazace se na obali reke, senka jedne mladosti. Niko drugi
nece primetiti, da se tu idalje cuje meseceva sonata... Da tu, u
cvrstom zagraljaju, obrisi dva tela, lebde poput laganih pokreta
leptira. Samo ja... Znacu da su jos tu... Jer, ostali su na mom dlanu,
tragovi tvojih obraza, a na usnama fosil tvojih usana. Na mome struku
lezi dodir toplih dlanova... I sve ce biti kao pre, kad opet prosetam
niz obalu reke... Kada mi pogled zaluta ka mestu, gde je vetar nosio
mirise sa obala snova... nasih snova... Zacuce se tvoj glas, kako hitro
i jako govori ''Volim te!''... Pratice me tvoje oci, kroz sve puste
ulice, i cuvace me tvoj zagrljaj od svih olujujnih dana koje cemo
provesti jedno bez drugog... Zakletve na nebu ispisane, cuvace nam
mesec, koji je te noci pevao samo za nas...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Sweet_Rose Empty
PočaljiNaslov: Re: Sweet_Rose   Sweet_Rose Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Sweet_Rose
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: