DAN ISTINE

Danas ...dan istine.. dan u kojem mi se poredak vremena nacerio.

Bombe, družina dangubnih vratara udariše na Nas. S nevericom sam se cudila da li je moguce to ludilo? Bombe, razorni fijuci, smejala sam se. Ni sama neverujuci!!! Šta li to smera ta družina dežurnih vratara.
Pa ko im smeta? Eto ih tu! Bombe, družina tu okolo šara fijucima uništava. Ko im šta sme? Sem da se moliš u svojoj malenoj sobi. Smrsi im konce o Dobri Bože! Avioni padaju smrt se niže.
Smejala sam se do svake sirene i rekla Bogu da uzme mene. Muža je odveo na branik smrti i tako sve se u krug vrti. Molila sam se ko nikad dosad da spase ga od krvnika,bombe i družine Džangrizavih vratara. Decu mi ne diraj a, mene uzmi, bedniče noći, zar još si tu? Dan treći s urlikom struji. Jurim da stignem pre smrti, da budem tu u kuci. Radom pokopah sav strah u meni: Omile mi da stojim na straži ponosna bež branioca. Jer nema ga i ne znam nista sem da javljaju za strašna zgarišta. Bombe, družina stara došla pod prozor i na vrata.
Tebe su odveli na branik grada a došli po sina treba im sada. Poredak se opet meni nacerio! Vojsku da sprema sina mi zove! Suze mi pođoše, bezmalo brzo.Zašto da i on gine? Brata, muza a,sad i sina? Nije vam dosta? Zar mladost vam treba? Bombe, strava a ja se smejem i molim uzmi me! Tako je bilo u 36 dan ljubav ,bombe, užas a ja se smejem jer tebe imam!

Cecilija Cvetana Samardžić

Kad se radost isčili
i maslačak se osuši,
i opet se povrati novi dan...

Stresoh sa sebe prašinu koja je ostala iz proteklih dana. Što li to naglašavam, verujem da se pitate? Davno je nestalo bombi, sada se nude malene čokolade i šarene laže. Ko li će bolje izneti neki novi plan da bi u zaspalim jastucima probudio lenjivce vremena. Kada se radost isčili, iz naših duša, ostala je samo prašina proteklih dana. Obećana zemlja zanemala od laži i zakopčanih okovratnika, debelih stomaka je malo, al' kapu kroje po nekoj meri iz sladunjavih sapunica. Ha, ha čujem, neki se smeju od Vas, dokle priče, reči bez dela i snovi izgoreli u pepelu. Maslačak se osuši, a seme, nema plodnog obrađenog tla da se podigne u novu biljku, svi posustali i ne rade....
Uzdignute glave, ponos srditog pogleda hara i reči zamrle na usnama. Gromoglasno: ništa novo se nema ponuditi.... Pupoljci čekaju da se otvore i iznedre neki novi svet, bolji i srećniji. Opet se povrati novi dan, bleda nada titra ispod oblaka i Sunce koje spava na savijenim zracima smeši se svima. Novi dan se rađa sa novim početkom previranja i budalastih obećanja. Verujete da će se zemlja obnoviti i niknuće novo seme? Opet će brujati zvona veselja i novih stranica bez stramputica i imputiranih nogu...Da li?????

CECILIJA 14.03.'12.

Opet će se povetarac doneti nove semenke za novi život.

ZAŽMURI!

Zažmuri da ne vidiš sve nedaće ovog sveta…
Kroz trepavice dok viriš, zamagljeni su prozori, nema gladi i rata. Sit si i sve ti je lepo, da jako lepo….Osećaš se kul! Luda muzika…! Igrice…! Tv…!I tako svaki dan.
Zmuriš, a samo buka je u tebi jer zasićen si gluposti i nemuštih jezika stvarnosti.
Oči kad su zatvorene ne gledaš strašne prizore. Ne vidiš prosjake koji sakupljaju po kontejnerima. A, sad u svetu umire dnevno po jedan grad I šta ćeš učiniti?
Ništa! Jer ne pitaš se ti već tamo neki “OK-Melerčići”, mir ti je u srcu nisi kriv, I tako prolaze beskorisni dani. Jako beskorisni dani, a tebi je lepo I srećan si. Jako si oduševljen, sve ti je pod nosom, pizza, sendviči i gotova spremljena hrana…
Hej, probudi se ! Prestani da zatvaraš oči pred događajima! Nemoj sve do zore samo da sanjaš, skrivajući se već učini nešto. Očisti svoju sobu od gluposti I baci nepotrebne stvari. Misliš nepotrebno si bacio poslednji dinar a sad sve “ladno” bacaš u smeće. Izađi na ilicu i počisti ispred zgrade. Očisti travnjak i staze oko garaže… Kažeš nemam garažu a onda očisti svoju ulicu I tako osećaćeš se bolje.
Pomozi da ti bude čist grad…. Zelene livade, bistre reke, čist vazduh I tako dalje… Kreni I ne zaustavljaj se…. Biće nam čista planeta.
Kažeš:” Baš te briga!” Ne interesuje te ništa već zeliš da živiš u imaginarnom svetu I sanjaš, sanjaššššš…….! Tako prolaze dani, sve do zare se igraš a danju spavaš, sanjaš…..! Pst spava “odrasli”. Ne remeti mu san dok je u Zemlji čuda.
Sve do zore sanjaš. Igraš se! Diviš se nad lepotama i uživaš u toplim jastucima.
Ako nastavi tako… Kad se jednom probudiš trava će biti crna I neće svetleti Sunce. Nemoj tad plakati jer ništa niši učinio da tako ne bude.
Zato probudi se! Učini nešto! ….Vreme je za buđenje!

CECILIJA14.08.2012.

NEOBIČAN DAN

duh
želja
stvore
korene
grešim
progovore

"Jutro kao slap ulazi u sobu" čuju se prelepi tonovi još opojnije
pesme, Bajaga i Instruktori....Zaiskrila suza u oku od siline
svetlosti što se ušunjala u sobu. Još snena bauljam po sobi i spremam
se radosna za posao. Polako odmiču dani radnog veka koji se bliži
kraju. Spremam se i odlazim orna na posao. Tako godinama trudim se da
podelim znanje sa decom i mnoge veštine iz života..... Duh prošlosti
se promalja kroz pristiglu poruku. Želim da što pre završim poslednje
korake i zatvorim ovu stranicu mog života. Poruka me poremetila
storila okove tuge . Shvatila sam da ne možeš biti dobar svima. Našla
se stepenica koja nekome nije pomogla. Potekle su mi suze. Da li je
moguće da rad nije dao dobre rezultate. Ali šta se može!!! Nekim
generacijama je bilo dobro i poučno sve naučiti, proširiti znanje i
vidike. Verujem da me ne razumete. Komfuzno je sve ovo što pišem.
Pružia sam deci veliko srce puno ljubavi i trudila se da ih naučim
lepim stvarima. Dala sam celu sebe... Da li sam radila uzalud.? Ne,
mnogo sam dala i to se mora kad tad pojaviti u njihovim ....
Roditelji su različiti a deca su male individue koje teba oblikovati i
negovati najtananijim rečima. Progovore oni kad shvate da nisu
dovoljno dali svojoj deci. Onda nas okrivljuju da ih nismo dobro učili
i negovali. Pitam se koliko grešim. Jesam grešila što im nisam još
više tražila da rade i da se uče....
Međutim tvrdim da svako dete nosi korene iz porodice. Roditelj
vaspitava svoje dete od utrobe i nasleđenih osobina, svega što ima u
krvi, vaspitač samo pomaže u vaspitanju. Hajde da okrenemo jedan krug
oko planete i videli bi da svako dete čini i radi ono što mu je
roditelj rođenjem poklonio.
Dobri duhovi Vrtića, Škola i svega ostalog što dete sreće u kasnijem
životu samo potvrđuju da je dete obraz svojih roditelja. Stvore se
tako maleni anđeli i mi ih negujemo u institucijama. Ako napravimo
neku grešku nama se zamera a mali anđeli nisu krivi u kom kraju ili i
u kojoj porodici su rođeni. Deca nose pečat svoje porodice... Da ne
tupim velite mi. Ulica ih uči... Igraonice su majka za zagrljaj,
igračka je željni poljubac a samoća je drug kad život okrene krug
unazad planetu... Zamislite se nad vašim malim anđelima stalno Vas
trebaju i željni su Vas.....
Neobičan dan je zato što moramo prihvatiti da ima ljudi koji nas ne
vole. Zato što im nismo dali za pravo da dete treba sve da zna i što
ga ne zanima, bez pitanja i td....
Noć kao slap obavija crnilom grad. Ostavlja krovove u tami. Grad
zavijen snom spava. Samo tamne senke sobe ćute i ne zbore... svira
tišina svuda oko nas.... želja mi je da svi budu srećni i radosni.
Stanovi i kuće ćute uvijeni tminom....reka blista u daljini...Muzika i
dalje svira..."Hajde smo jedan krug okrenimo unazad planetu.... Da li
smo živeli uzalud?....Progovore tako reči ljubavi za svu decu ovog sveta....

CECILIJA12.09.2012.

U zamahu postojanja

Čeznete kroz ceo život,
da nešto dostignete,
shvatite da ste progutali
dane i noći, pokoju knedlu,
a to nikada nećete ostvariti.
Da li ste skot? Ne!
Fali li vam memorije? Ne!
Ima li mnogo erora? Ne!
Eto ubacite podatke u komp!
možda Vam odgovori!
Pitajte Googl ?
Svašta na njemu ima!
U zamahu postojanja
ima još vremena da obrišete,
dilite, neke stranice, a i još po nešto!
Neće se preokrenuti svet,
niti će biti bolji,
a ni po Vašoj volji...
Teći će reke i dalje,
ulivaće se u okeane...
Kradete Bogu dane!
Na putu ćete naići na brane,
zabrane, zagrade i ograde.
Dok se snađete prođe
najlepši deo života
ovog ovde s....!
A i Vašeg? Zar ne?
Demantujte me!
Cecilija 07.05.2014.
EROR
PS: Za to vreme uživajte
u nedostupnim čarima
plemenitih metala!

EROR nemate hrabrosti?



Fotografiju snimila Cecilija "Noć muzeja" 2013.

Nišava

 Dan miran predivan za šetnju, Dva naselja ušuškana u podnožju Suve planine, a među pravi siva vijugava pruga. Omorina je. Vazduh težinom zamara telo, brzim hodom, zadihane stigosmo do vijugave vodene lepotice.
 Reka Nišava u nizini, divlja huči, a granje po njoj zbunjeno se uvija. Kao zlatom posuta, voda mami pogled naših ustreptalih srca. Jedna strana obale, strma i nepristupačna, drveće oslikano prelepim bojama jeseni ogleda se u vodi. Priroda diše u reci. Bljesne ponegde svetlost sunca, milujući ribe u dubinama, a sanjivi ribar u hladovini na obali drema ..Grmljavina iz daljine uzbuni ptice, sa grana poleti jato vrana. A, onda opet tišina ušunja se u sve pore kraja. Mir je kratko trajao, isprobala sam ljuljašku u parkiću za odmor tu pored vode, njena škripa uzbunila je nekoliko ptica. Vrapci prhnuše u nebo. Smračilo se od navale vetra koji je nanosio sivilo po nebu.
 Oblaci se obrušiše na nezaštićenu reku. Munje zaparaše nebom, na zavoju bujica odnese neke štapove i ribarske ulove. Nišava dobi druge boje. Jesenji dan se u trenu izmeni i poče hladnoćom da lije. Mokre, sklonismo se ispod stare topole...Posle kratkog vremena brzim koracima, kad se utišala kiša, požurismo preko pruge ka banji. Nebo je kišom zalivalo njive, velelepne vile i nekako tužno bilo. Možda zbog toga što je nestao sunčani dan.
 Stigle smo u kuću, gde smo boravile, vlažne od iznenadnog pljuska. Noć je pala a naselja okupana ćute u nizini, Nišava sanja!
Cecilija 09.10.2013.



Fotografiju snimila Cecilija S.Č.oktobar 2013. Nišava.

Ljubav, smrt i snovi

Za svog života
čiji sam većinski vlasnik
ljubav me je pojila...
Za svog života
koji je poprilično odmakao
ljubav me je prolepšavala...
Za svog života
koji se okrunio kao srp meseca
ljubav me nosila snovima...
Za mog života
koji je na koloseku ka nepoznatom
ljubav će me odneti ka smrti...
Ljubav, smrt i snovi
jednako lepi i izazovni
čak i u purpurnom sanduku
osmeh zaleđen kao lednik...
Čik nemoj da se nadaš
smrt te čeka bez imalo greške...
Doći će iza ugla sigurno peške!
Bez fanfara i slavopojke baš, baš baš...!
Cecilija 5.11.2014.



Fotografiju snimila Cecilija oktobar 2013.Nišava.

Zaboravljena priča
"Budi se sanjaru i živi..."

Stojim ispred svetlom obasjanih dveri. Klečim sklopljenih ruku. Niz obraze mi teku suze, krupne, slane i nekako teske, a nikad da padnu. Svetitelj je ispred mene osmehom me hrabri. Plačem i molim. Reči svoje ne čujem, dok mi se srce razapinje od tega koji je u njemu. Padam i ridam. Nestajem u blagoslovu Tvom. Budim se, a u srcu je radost. Brišem mokre obraze. Zahvaljujem se Tvorcu za okrepljujući san. Nova sam. Nema više košmarnih snova moj Svetitelj me izbavio. Moj Sveti J. Kronštatcki spasao me od košmarnih noći. Uveće radujem se kad ležem... San je lep i okrepljujući.
Cecilija 2011. dodato 8.12.2014.