LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Ivo Andric

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime27/10/2011, 9:14 pm

SUDIJE (1914-1920)

Najpre činjahu zulume žuti. Pa beli. Pa modri. Pa crveni.

Isprva se sudilo po starom, opširnim paragrafima, nemilosrdno ali dugo i
pažljivo, gotovo pravedno. Posle uzeše da sude po skraćenom postupku,
oštro ali trezveno, i - brzo, brzo.

Kako su učestali sukobi i rasla oskudica, i sudjenje bivaše sve brže.
Presude su se još uvek izricale, ali zadihano i radi jednostavnosti -
samo smrtne.

Najposle bi ukinut i onaj skraćeni postupak. Čitala se samo presuda. Dok
jedan smeo duh - beše modri po stranci - pun rodoljubivog zanosa ne
iznese predlog, nov i važan: da se jednom za svagda pročita jedna opšta
presuda kojom se svi i sve osudjuje na smrt i sramotu i gubitak svega
što se izgubiti može. I to bi primljeno.

Ali modrog ubiše crveni, bez presude kao što je sam predlagao.

Tada otpoče oštro razlikovanje i strogo ispitivanje medju crvenima.
Ispitivani su i sudjeni polucrveni, cinoberski, ružičasti itd. Njima je
brzo sudjeno, kao što su i sami sudili.

Svet se sada delio još samo na sudije i osudjenike. Ali se ljudi brzo
dosetiše i svi se proglasiše sudijama. Uzalud se istraživalo ko ima
prava da sudi, a ko ne. i kako se to pitanje nije moglo nikako
raspraviti ni istina jasno utvrditi, počeše se osudjivati i ubijati
sudije izmedju sebe.

A u proleće sedme godine umrije i poslednji čovek iz tog naroda. U
strogoj pozi, zakrvavljenih očiju, razlivene žuči i zapenjenih usta, on
je grmeo osudu u mrtvu tišinu oko sebe, kad pade od srčane kapi.

Nad sudijama je rasla mirna i ćutljiva trava.



I.Andrić

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime14/11/2011, 7:29 pm

Crveni listovi

Ma koliko da sam svijetom hodio i gdje god sam došao, udario je moj štap
o kamenu cestu i pogled moj o bogatašku kuću i misao moja o tvrdo srce.
Na pogled vašeg oholog, okrutnog bogatstva ispunjavala mi je dušu
isprva gorčinu i strah, a kasnije bijes i mržnja, jer ja sam osjetio
koliko je sramota biti čovjek i video da je lice zemlje ruglo svemiru.
Tada sam ostavio ljude, braću po liku a krvnike po svemu drugom i otišao
sam u samoću stablima koja rastu u veličanstvenoj ljepoti, bez rugobe
ljudskog lica i misli.
I tu je u moju dušu ušao mir i velika potreba da vam kažem svoju ljubav,
svoje ogorčenje, svoj prezir i svoju nadu. Lijepo ste podijelili
svijet:
Sve za vas, za vašu djecu, za djecu vaše djece i za vaše sluge. Sve što
je svjetla i ljepote uzeli ste sebi, a sve što je mraka i tegobe
ostavili ste nama, pa sad se svi rađamo sa jasno i neumoljivo
predodređenim sudbinama, vi sa svijetlim a mi sa tamnim. Priroda sa
suncem, morem, glečerima, i ružama služi kao šaren ćilim za vas i vašu
djecu.

I.Andric

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime27/11/2011, 8:41 pm

Ona
nije bila žena kojoj jezik gnezdo gradi. Posedovala je istančan osećaj
za umetnost; ona je bila moj prvi književni kritičar. Pre štampanja uvek
bih joj davao svoje tekstove na čitanje; stidljivo mi je iznosila
primedbe koje su, obično bile jednostavne, ali veoma korisne i mnoge sam
prihvatio...
Sećam se, nisam je poslušao kad je predlagala da ublažim onaj opis nabijanja na kolac u romanu 'Na Drini
ćuprija', ali ni ona nije mnogo insistirala na tome. Bila je nežnog
zdravlja, u svemu samostalno i preduzimljivo čeljade. Svakad bi znala
šta hoće i šta bi trebalo da uradi. Kad smo gradili onu kućicu u Herceg
Novom, ona je sve to nadzirala, davala upute i predlagala kako će šta
izgledati. Kao da je, sirota, znala da će dole umreti. S poukom se treba
setiti pokojnika, kako je to lepo rečeno u jednom islamskom epigramu u
Bosni. Ona je mnogo čitala, bavila se i sama umetnošću i u tome dosta
postigla..

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime15/12/2011, 2:38 pm

Dragi prijatelju,

Da predjem odmah na stvar. Bosna je divna zemlja, zanimljiva, nimalo obična zemlja i po svojoj prirodi i po svojim ljudima. I kao što se pod zemljom u Bosni nalaze rudna blaga, tako i bosanski čovek krije nesumnjivo u sebi mnogu moralnu vrednost koja se kod njegovih sunarodnika u drugim jugoslovenskim zemljama ređe nalazi. Ali vidiš, ima nešto što bi ljudi iz Bosne, bar ljudi tvoje vrste, morali da uvide, da ne gube nikad iz vida: Bosna je zemlja mržnje i straha. Ali da ostavimo po strani strah koji je samo korelativ te mržnje, njen prirodan odjek, i da govorimo o mržnji. Da, o mržnji. I ti se instinktivno trzaš i buniš kad čuješ tu reč (to sam video one noći na stanici), kao što se svaki od vas opire da to čuje, shvati i uvidi. A stvar je baš u tome što bi to trebalo uočiti, utvrditi, analizirati. I nesreća je u tome što to niko neće i ne ume da učini. Jer, fatalna karakteristika te mržnje i jeste u tome što bosanski čovek nije svestan mržnje koja živi u njemu, što zazire od njenog analiziranja, i mrzi svakoga ko pokuša da to učini. Pa ipak, činjenica je: da u Bosni i Hercegovini ima više ljudi koji su spremni da u nastupima nesvesne mržnje, raznim povodima i pod raznim izgovorima, ubijaju ili budu ubijeni, nego u drugim po ljudstvu i prostranstvu mnogo većim slovenskim i neslovenskim zemljama.

Ja znam da mržnja, kao i gnev, ima svoju funkciju u razvitku društva, jer mržnja daje snagu, a gnev izaziva pokret. Ima zastarelih i duboko ukorenjenih nepravdi i zloupotreba, koje samo bujice mržnje i gneva mogu da iščupaju i otplave. A kad te bujice splasnu i nestanu, ostaje mesto za slobodu, za stvaranje boljeg života. Savremenici vide mnogo bolje mržnju i gnev, jer pate od njih, ali potomstvo će videti samo plodove snage i pokreta. Znam ja to dobro. Ali ovo što sam gledao u Bosni, to je nešto drugo. To je mržnja, ali ne kao neki takav momenat u toku društvenog razvitka i neminovan deo jednog istorijskog procesa, nego mržnja koja nastupa kao samostalna snaga, koja sama u sebi nalazi svoju svrhu. Mržnja koja diže čoveka protiv čoveka i zatim podjednako baca u bedu i nesreću ili goni pod zemlju oba protivnika; mržnja koja kao rak u organizmu troši i izjeda sve oko sebe, da na kraju i sama ugine, jer takva mržnja kao plamen, nema stalnog lika ni sopstvenog života; ona je prosto oruđe nagona za uništenjem ili samouništenjem, samo kao takva i postoji, i samo dotle dok svoj zadatak potpunog uništenja ne izvrši.

Da, Bosna je zemlja mržnje. To je Bosna. I po čudnom kontrastu, koji u stvari i nije tako čudan, i možda bi se pažljivom analizom dao lako objasniti, može se isto tako kazati da je malo zemalja u kojima ima toliko tvrde vere, uzvišene čvrstine karaktera, toliko nežnosti i ljubavnog žara, toliko dubine osećanja, privrženosti i nepokolebljive odanosti, toliko žeđi za pravdom. Ali ispod svega toga kriju se u neporoznim dubinama olujne mržnje, čitavi uragani sapetih, zbijenih mržnji koje sazrevaju i čekaju svoj čas. Između vaših ljubavi i vaše mržnje odnos je isti kao između vaših visokih planina i hiljadu puta većih i težih nevidljivih geoloških naslaga na kojima one počivaju. I tako, vi ste osuđeni da živite na dubokim slojevima eksploziva koji se s vremena na vreme pali upravo iskrama tih vaših ljubavi i vaše ognjene i svirepe osećajnosti. Možda je vaša najveša nesreća baš u tome što i ne slutite koliko mržnje ima u vašim ljubavima i zanosima, tradicijama i pobožnostima. I kao što tle na kom živimo prelazi, pod uticajem atmosferske vlage i toplote, u naša tela i daje im boju i izgled, i određuje karakter i pravac našem načinu života i našim postupcima tako isto silna, podzemna i nevidljiva mržnja na kojoj živi bosanski čovek ulazi neprimetno i zaobilazno u sve njegove, i najbolje postupke. Poroci rađaju svuda na svetu mržnju, jer troše a ne stvaraju, ruše a ne grade, ali u zemljama kao što je Bosna i vrline govore i deluju često mržnjom. Kod vas asketi ne izvlače ljubav iz svoje askeze, nego mržnju na sladostrasnike; trezvenjaci mrze one koji piju, a u pijanicama se javlja ubilačka mržnja na ceo svet. Oni koji veruju i vole smrtno mrze one koji ne veruju ili one koji drugačije veruju i drugo vole. i, na žalost, često se glavni deo njihove vere i njihove ljubavi troši u toj mržnji. (Najviše zlih i mračnih lica može čovek sresti oko bogomolja, manastira i tekija.) Oni koji tlače i eksploatišu ekonomski slabije, unose u to još i mržnju, koja tu eksploataciju čini stostruko težom i ružnijom, a oni koji te nepravde podnose, maštaju o pravdi i odmazdi, ali kao o nekoj osvetničkoj eksploziji koja bi, kad bi se ostvarila po njihovoj zamisli, morala da bude takva i tolika da bi raznela i tlačenog zajedno sa mrskim tlačiteljem. Vi ste, u većini, navikli da svu snagu mržnje ostavljate za ono što vam je blizu. Vaše su voljene svetinje redovno iza trista reka i planina, a predmeti vaše odvratnosti i mržnje tu su pored vas, u istoj varoši, često sa druge strane vašeg avlijskog zida. Tako vaša ljubav ne traži mnogo dela, a vaša mržnja prelazi vrlo lako na delo. I svoju rođenu zemlju vi volite, žarko volite, ali na tri-četiri razna načina koji se među sobom isključuju, smrtno mrze i često sudaraju.

U nekoj Mopasanovoj pripoveci ima jedan dionizijski opis proleća koji se završava rečima da bi u takve dane po svim uglovima trebalo izlepeti oglase: „Građanine francuski, proleće je, čuvaj se ljubavi.“ Možda bi u Bosni trebalo opominjati čoveka da se na svakom koraku, u svakoj misli i svakom, i najuzvišenijem, osećanju čuva mržnje, urođene, nesvesne, endemične mržnje. Jer toj zaostaloj i ubogoj zemlji, u kojoj žive zbijeno dve različite vere, trebalo bi četiri puta više ljubavi, međusobnog razumevanja i snošljivosti nego drugim zemljama. A u Bosni je, naprotiv, nerazumevanje, koje povremeno prelazi u otvorenu mržnju, gotovo opšta karakteristika stanovnika. Između raznih vera jazovi su tako duboki da samo mržnja uspeva ponekad da ih pređe. Znam da mi se na to može odgovoriti, i sa dosta prava, da se u tom pogledu ipak primećuje izvestan napredak, da su ideje XIX veka i ovde učinile svoje, a da će sada posle oslobođenja i ujedinjenja sve ići mnogo bolje i brže. Bojim se da nije sasvim tako. (Ja sam, čini mi se, za ovo nekoliko meseci dobro video strašne međusobne odnose meću ljudima raznih vera i raznih narodnosti u Sarajevu!) štampaće se i govoriće se svuda i svakom prilikom: „Brat je mio, koje vere bio“ ili „Ne pita se ko se kako krsti, neg čija mu krvca grije prsi“. „Tuđe poštuj, a svojim se diči“, „Integralno narodno jedinstvo ne poznaje verskih ni plemenskih razlika“. Ali oduvek je u bosanskim građanskim krugovima bila dosta lažne građanske učtivosti, mudrog varanja sebe i drugih zvučnim rečima i praznim ceremonijalom. To prikriva kako-tako mržnju, ali je uklanja i ne sprečava u rastenju. Bojim se da i pod pokrovom svih savremenih maksima mogu u tim krugovima da dremaju stari nagoni i kainovski planovi, i da će živeti dok god ne budu potpuno izmenjene osnove materjalnog i duhovnog života u Bosni. A kad će doći to vreme, i ko će imati snage da to? Jednom će doći, ja u to verujem, ali ovo što sam video u Bosni ne ukazuje na to da se tim putem već sada ide. Naprotiv.

Ja sam o tome razmišljao, naročito poslednjih meseci, kad sam se još borio sa odlukom da zauvek napustim Bosnu. Razumljivo je da ne spava dobro čovek koji se nosi takvim mislima. I ja sam ležao pored otvorenog prozora u sobi u kojoj sam se rodio, napolju je šumela Miljacka naizmenice sa vetrom rane jeseni u još obilnom lišću.

Ko u Sarajevu provodi noć budan u krevetu, taj može da čuje glasove sarajevske noći. Teško i sigurno izbija sat na katoličkoj katedrali: dva posle ponoći. Prođe više od jednog minuta (tačno sedamdeset i pet sekundi, brojao sam) i tek tada se javi nešto slabijim ali prodornim zvukom sat sa pravoslavne crkve, i on iskucava svoja dva sata posle ponoći. Malo za njim iskuca promuklim, dalekim glasom sahat-kula kod Begove-džamije, i to iskuca jedanaest sati, avetinjskih turskih sati, po čudnom računanju dalekih, tuđih krajeva sveta! Jevreji nemaju svoga sata koji iskucava, ali bog jedini zna koliko je sada sati kod njih, koliko po sefardskom a koliko po eškenaskom računanju. Tako i noću, dok sve spava, u brojanju pustih sati gluvog doba bdi razlika koja deli ove pospale ljude koji se budni raduju i žaloste, goste i poste prema četiri razna, među sobom zavađena kalendara, i sve svoje želje i molitve šalju jednom nebu na četiri razna crkvena jezika. A ta razlika je, nekad vidljivo i otvoreno, nekad nevidljivo i podmuklo, uvek slična mržnji, često potpuno istovetna sa njom.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 11:39 am

Trup

... „Stari su im bili gospoda u Siriji, ali su četiri posljednja
naraštaja bila posve prešla u Stambol. Tamo su bili ulema, i to jaka, sa
oca na sina. I kad se ono uzmuti po unutrašnjoj Siriji, a tamo su muti
često, poslaše na nju vojsku. Ali vojska kad ne može da utvrdi zapt i
red, samo povećava muku i nesreću. Sa tom vojskom pošao je iz Stambola i
Čelebi Hafiz. Poveo ga je sam komandant, kao čovjeka koljenovića,
starinom iz tih krajeva. I kao što često biva za nemirna i luda zemana,
malo-pomalo, osula se i razišla vojska – niko još haira u Siriji nije
bidio! – jedan po jedan vratile se starješine. I na kraju, sve je ostalo
na jednoj četi i na Čelebi-Hafizu, jer je on primio na sebe ono što
niko nije hteo da primi: da za svoj račun umiruje Siriju i dotjeruje pod
carski zakon i svoju volju sve što je živo u njoj. U stvari, to je bila
njegova vojska i plaćao je i izdržavao od vilajeta koji je umirivao.

Prvo je uzeo sve zemlje koje su, po njegovim tapijama, nekad
pripadale njihovoj kući. A zemlje je bilo koliko hoćeš, jer je ispred
Čelebi-Hafiza bježalo sve što bježati može. I bez sidžila i bez tapije
sve je postajalo njegovo na dva dana hoda pred njim. Svak je ostavljao
sve što ima i spasavao go život, ali i Hafiz je gazio i ostavljao sve za
sobom i jurio samo za životima kao za lovinom.

Došao je na vojsku pravo sa škola kao vitak i miran mladić,
neobično bijele kože, crnih očiju a riđih obrva i nausnica. I taj mladi
Hafiz odjednom, ali to odjednom: kao mlijeko kad se provari, pretvori se
u četovođu i krvoloka ratnika. I sve se zaboravilo, i raniji ustanci
protiv vlasti i redovna vojska koja je bila došla da ih uguši, ostali su
samo Hafiz i ta zemlja koju je on gazio i kaišao kako je znao i koliko
je mogao.

Taj je žario i palio. Zemlja ga je pozvala Vatreni Hafiz. Smetalo
mu je i dražilo ga sve što je živo i što stoji uspravno. Zato je sve
palio i rušio. I samo se ljutio što je poslednju travku ne može da
sabije u zemlju, što i kamen ne može da gori. „Samo ću nebo nad Sirijom
ostaviti“, govorio je, kad bi se udostojio da nešto kaže, a ono što je
radio potpuno je odgovaralo onome što je govorio.

U svojoj nevolji, svijet se pitao kako se od onog bojažljivog softe
sa obrazima kao krv i mlijeko napravi zmaj što kolje i davi, i ne može
da zaspi dok nebo nad njim nije crveno od požara. Kakve su to škole koje
je izučio i knjige koje je čitao? U kojoj se medresi ovakav nauk daje? I
ko je, i kada, usadio ovu mržnju u njega, i otkud ova vatra kojom sve
sažiže i ruši, a nit se zamara nit dogorijeva? Pitali su se ljudi tako,
ne znajući zašto se pitaju i nikad ne nalazeći odgovor. I molili su se
bogu, ne što su se nadali pomoći, jer je bog tada još bio na Hafizovoj
strani, nego što Hafizu nije vrijedilo moliti se.

Ljudi su bježali u pustinju gdje je smrt bila manje-više sigurna,
ali ipak manje strašna od Hafizovih kopljanika ili njihovih luča i
katrana. Tu, u pustinji, sakupljali bi se u rupama koje bi iskopali u
strmim obroncima gdje je pijesak sabijen i tvrd. Ali žeđ i glad su ih
izgonili noću da po okrajcima oaza traže vode i hrane. Tu su ih
sačekivali Hafizovi ljudi i ubijali kao zvjerinje po pojilima. Zato se
po stazama koje idu ka vodi i pored potoka samih uvijek moglo naći
leševa i ranjenika.

Tako su prolazile godine, a Hafiz je jednako umirivao Siriju, koja
se bila već umrtvila. Drugima je uništavao i rasipao, a sebi je sticao i
podizao. Zidao je i gradio tvrdo i visoko i na sve udarao teške brave i
mahsuz ključeve i mandale.

I šta da ti kazujem kad se iskazati ne može? Žario je, palio je,
sjekao i vješao, silovao i globio, i sve mu je polazio za rukom, i niko
mu ništa nije mogao, ni božji zakon ni carska ruka, ni suza ni mržnja
onih koje je gonio. Ali vidiš (rob izgovori tu riječ polagano i
značajno, tako da mu ja pogledah u ruke kao da će mi zaista nešto
pokazati; on se samo malko ispravi i napola sklopljenih očiju, jedva
rastavljajući usne, poče da niže riječi brzo i jasno kao u molitvi),
vidiš, ima jedan lijek svakoj muci i svakom zlu, a to je: da u svakom
minutu u životu čovjeka postoji mogućnost da čovjek pogriješi, koliko za
dlaku pogriješi, ali to je dosta za njegovu smrt i potpunu propast. A
pomisli koliko ima minuta u životu. I pomisli da lakše pogriješi onaj
koji goni i kreće se, nego onaj koji pati sakriven i nepomičan. Tako su,
eto, svi mislili i za Hafiza: ne može mu niko ništa i kraja mu nema.
Ali jednog dana, u jednoj sekundi, i on se prevario: sažalio se nad
jednom slabom i polumrtvom ženom koju je sreo na svom putu. Za jedan
tren oka prestao je da mrzi i goni, i to je bilo dosta da se i za njega
nađe sablja.

Goneći neku uglednu i mnogobrojnu porodicu koja se bila sklonila u
pustinju, Hafiz se odvojio od svoje čete. Trag je vodio jednom od onih
pustinjskih puteva koji idu ka vodi i doveo ga do jednog gotovo
presušenog potoka. Na žutom pjesku pod mršavim drvetom koje nije imalo
sjenke, našao je klonulu devojku. Bila je polunaga, sa ostacima odijela
na sebi, sva preplanula od pustinjskog vjetra, krvavih nogu i koljena od
posrtanja i padanja. Dalje nije mogla. Velike oči, u groznici, nisu
više imale otkud da plaču, ali su joj niz opaljene obraze nazirale dvije
crvene brazde kao rane, tragovi presahlih suza.

Ona je podigla oči sa zemlje i ugledala njegovu sablju, kratku a
tešku, kao satarica, i gledaju visoko iznad sablje i ratnika, izgovorila
je brzo kratku molitvu: „U ime Boga koji je milosrdan iznad svakog
milosrđa.“ Prošaptala je to kao stvorenje koje se više ne boji i ne
brani, jer je već mrtvo i samo još odnekud ima dar govora. Umijesto
udaraca, Hafiz je raširio ruke. Njegovi ljudi, koji su pristizali za
njim, zatekli su ga još tako. Na zglobu desne ruke visila mu je ogajtanu
ispuštena sablja.

Zapovjedio je da se ova devojka skloni i da niko u nju ne dira.
Toga dana uveče, kad su je doveli pred njega, ogrnutu nekim muškim
haljetkom, naredio je da je odvedu u njegov harem.“

Rob, koji je dotle pričao bez prekida, pogleda odjednom kroz onaj
mali prozor ispod sata, i zastade. I meni se pogled ote napolje. Tamo
dolje sluge su spremale nosila, kao tezgere, samo napravljena od platna i
puna nekih jastuka i prostirke. U njih lagano i oprezno posadiše
Hafiza, kao trupac, i izgubiše se niz kamene basamake. Ovaj moj Turčin
se uznemiri, diže se oklijevajući, kao da žali. Izgledalo je kao da će
otići ne završivši priču, i bez oproštaja, ali zastade pored samih
merdevina i poče brzo i skraćeno, preplićući riječima, da priča kao
čovjek koga svaki čas mogu da odazovu, a koji želi da kaže nešto važno i
potrebno, bar najglavnije od najglavnijeg. Govoreći, nije ni gledao
više u mene, nego u jednu tačku na zidu, kao da čita. Ono što je još
stigao da ispriča bilo je manje jasno, ali življe.

„Eto, ta žena je s vremenom zavladala i haremom i svim imanjem
Hafizovim i Hafizom samim. Njoj jedinoj je vjerovao. Njoj je ostavljao
ključeve kad bi polazio na svoje pohode. On nije znao, ili je zaboravio,
da u Siriji ima poslovica, zna je svako dijete, koja kaže za kućne
ključeve: ako hoćeš da si bez brige podaj ih najvernijem sluzi; a ako
hoćeš svoju propast podaj ih ženi. I tako je, poslije toliko godina
zajedničkog života, Hafiz, jedne večeri kad se vratio s vojske, dočekan u
svojoj rođenoj avliji od oružanih ljudi. Tu mu je sva pratnja pobijena,
osim jednog jedinog čoveka koji je nekako uspio da neopaženo pobjegne u
mrak. Hafiz je ranjen i svučen sa konja.

Tada je počela neobična noć po mnogobrojnim i velikim stanovima
Čelebi-Hafizovim. Roblje, pušteno iz tamnice, onako polugolo, izmršalo i
osakaćeno, pljačkalo je, lomilo i palilo. U velikoj glavnoj avliji bio
je vezan uz gredu na bunaru Čelebi Hafiz, razdrljen i izranjen. Oko
njega je urlalo roblje koje se otelo i ciktale žene, puštene iz harema:
vitlali su noževima i svakojakim oruđem i mahali rasplamsalim mašalama
sa kojih je prštala i kapala smola.

Kolo je vodila ta ista najmilija žena Čelebi-Hafizova, Sirijanka.
Ona je ovo godinama smišljala i spremala, vješto se pretvarajući i
čekajući zgodan trenutak da svoju osvetu izvrši. I dok je imao oči da
gleda, mogao je da vidi: najdraže biće od svih bića, jedino stvorenje
nad kojim se sažalio, koje mu je bilo blisko i kome je u životu
povjerovao, skakalo je oko njega, izbezumljeno i zapjenjeno, i
dobacivalo mu je nejasne riječi i uvrede. Ona nije dala da ga ubiju, a
nju su svi slušali, jer je htela da ga gleda kako se muči, i da on vidi
da ga ona gleda. Prebili su mu ruke ispod lakata i noge ispod koljena i
udarali su ga zapaljenim mašalama. Ali tada se, u neko doba noći, začu
konjski topot. Onaj konjanik koji je uspeo da pobjegne dojavio je sve
Hafizovom bratu, i on je stigao sa svega nekoliko konjanika, ali takvom
neočekivanom brzinom da se ono roblje, pijano i zasićeno, zamoreno
tolikim bijesom, odjednom raspršilo i razbježalo bez otpora, misleći da
to neka velika vojska dolazi.

Jedina koja je ostala pored vezanog Hafiza bila je Sirijanka. I
prije nego što je prvi vojnik stigao da je uhvati ili posječe, ona je
udarila nekoliko puta Hafiza u samo lice zapaljenom mašalom, zakrenula
njome i ugasila je na njemu. Uto je vojnik pristigao i oborio je jednim
udarcem.

Hafizov brat Sabit brzo je povratio red. Kad je svanuo dan, sve je
bilo savladano, pohvatano ili pobijeno, harem, posluga i oslobođeno
roblje. Izgorio je potpuno samo jedan udaljeni čardak. U nesvijesti i
strašno unakažen ležao je Čelebi Hafiz u pustom haremluku, dok su
najbrži konji poslati po hećime. Ukratko: spasli su mu život, ali je
ostao onakav kakvog si ga vidio. Napustili su sve u unutrašnjosti i
preselili se ovamo na morsku obalu. Vatreni Hafiz, krilati Hafiz, postao
je trup, klada od mesa koju sevap i bratovska ljubav održavaju u
životu. Sudbina mu je oduzela ruke i noge i očinji vid, a on sam neće
više da govori. I tako provodi vijek. Samo što udiše malo božji vazduh i
sluša čereke koje iskucava ovaj sat sa kule. A u Siriji...“


Ivo Andric

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 7:37 pm

ЖЕЂ


Остадох те жељан, једног летњег дана,
О, сребрна водо, из туђега врела.
То је било давно -
Свака ми је стаза данас обасјана
Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела.
Из стотину врела жеђ моја сад пије,
Али мира не нађох нигде, јер ме никад
Ватра прве жеђи оставила није.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 7:37 pm

И МИСЛИМ


И мислим: како је добро што смо створени овакви,
Што смо сиромаси, сами, танког здравља, и неугледни,
Без ичег привлачног за остале људе;
И што можемо (беспримерна, драгоцена милости!) тако често
Да замислимо и оживимо духом сваку лепоту
И свако добро ове земље и неслућених других светова.
А за јад, муку и бол не престајемо да тражимо смисао
И разлог. Па и кад не успемо у том ми налазимо увек
Покорност и сажаљење.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 7:38 pm

ЛАЊСКА ПЕСМА


Миришу силно бијели цв'јетови
и пада ситна киша прољетна,
ја киснем сам.

О нико не зна како је
тешко ходити сам и болестан,
без игдје иког свога,
у златно прољеће.

У срцу моме нема љубави,
у срцу мом су тавни спомени,
давни и мучни.

Силно миришу бијели цв'јетови.
Киснем. Без мира, без љубави.
Сам и жалостан.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 7:39 pm

ЛЕПА МЛАДА ЖЕНА ГОВОРИ


Да сам вода текућица
У којој многи жеђу гасе,
И сваки одлази задовољан, чист и умивен,
Са својом срећом јединственом
Којој на свету нема равне.

Да сам пиће, силовито и радосно,
Које пију другари по крчмама,
Тражећи срећу у осмејку и заборав у певању.
Да им ја жеље остварујем, и најлуђе и најсмелије,
Помамним шумом ноћних сати, густим димом теревенке.

Да сам отров, муњевит и непознат,
Пиће за оне који не могу
Да сачекају залазак сунца,
Да сечем живот у корену, брже од муње,
Да мисли, бића и светове
Бришем нетрагом заборава.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 7:40 pm

МИСАО

Тама је настала и стрепња
и сва су сунца зашла
кад је Бог, ко благу муњу, послао
утјеху која долази од мисли.

Утјеха која долази од мисли
највише је од свих дарова
небеских крајева које не познајемо,
а ни сјенка јој није
највећа земаљска срећа.

Гле, сиромашак,
оличење сваке земаљске патње:
неправди, страдања, бола,
путује, сјајан, на облацима,
царује над свим хармонијама,
ношен утјехом која долази од мисли.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 7:40 pm

ПИСМО НИКОМЕ

На висинама, где је
свеже
И светло и чисто и широко,
Бораве моје мисли, а овде
Доле,
где ове речи пишем,
Окужен ваздух груди стеже,
Одмора нема будно
око.
Спутан живим и тешко дишем,
Све ме је мање, све сам ниже,
Све
је мрачније и све теже.
А у мени ко рањен соко,
Мелодија се
једна диже
О висинама, где је свеже
И светло и чисто и широко.

То
вам пишем да се зна, ево,
Да сам бедно умирућ пево.

(1940)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 7:41 pm

САН О МАРИЈИ


Ја нисам никад видео твога лица,
а прегршт сунца,једина што је пала на мој пут,
бјеше из твоје руке.

Судбина.
Снијег и вјетар и страх.

Једна једина радосна
вијест, што је пала у мој кут
бијеше из твојих уста.

Праштају се путеви тамом и заборавом.
Један час је стала
убога душа, не знајући куда с очима,и дрхтала.

Тако је прошао живот.
и никад нисам видео твога лица.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 7:42 pm

СПАС


Девет је стотина сутона желело једну радост,
Док сам живео
Заборављен, напуштен, презрен,
Гажен као мост над водом.

Тек – једне вечери
Кроз блесак последњег зрака
Младог месеца, сокова и вода,
Угледа дух занесен
Како вечерњи облак добија облик и свест,
Како се огромно небо отвара и сјајем
Неслућеним
Одузима једном заувек несрећан дах.
А Спас, коме се гоњена звер као и човек нада,
Говори светлошћу, непролазном хармонијом:
Да нико није заборављен и сам.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 7:43 pm

ТАМА


Ја не знам куд ово иду дани моји,
ни куда воде ове ноћи моје.
Не знам.
Ни откуд магла ружна
на све што се чекало,
ни откуд немар јадни
на све што се радило,
ни заборав откуда,
жалосни на све што се љубило.
Магла.
Ко ће да ми каже ноћас, шта мени значе
лица и ствари и спомени минулих дана?
И куда иду ови дани моји
И зашто бије тамно срце моје?
Куда? Зашто?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 7:43 pm

ШТА САЊАМ И ШТА МИ СЕ ДОГАЂА


Ко ће знати времену крај,
Ветру пут, тишини име,
И шта је то
Што мени подгриза мисли и разара сан?
Сваке ноћи подмукли гости дођу
Невидљиви, нечујни,
И огњеним песком ми заспу уста и очи.

И док се упорно хватам за сећања,
Светла неба, мушкога хода,
Плодне самоће, и дела –
Они стоје више моје главе, невидљиви, нечујни;
Чекају да буде
Мртво тело у мртвом мраку.

Ал` мене јутро избавља и диже
Небеским сунцем, водом, младим лишћем;
Музика ме вида;
И прамен нестална дима у даљини;
Крепи наду;
Сећа на дане кад сам знао за радост.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime28/1/2012, 7:44 pm

НИ БОГОВИ НИ МОЛИТВА


Ни богова ни молитава!
Па ипак бива понекад да чујем
Нешто као молитвен шапат у себи.

То се моја стара и вечно жива жеља
Јавља однекуд из дубина
И тихим гласом тражи мало места
У неком од бескрајних вртова рајских,
Где бих најпосле нашао оно
Што сам одувек узалуд тражио овде:
Ширину и пространство, отворен видик,
Мало слободна даха.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime14/11/2012, 1:39 am

JEDAN NOVEMBAR

Studen. Duboka noć.
Zdaleka prozori kuća svetle.
Svetlost se stazama toči
Ko mnogo tihih sreća
Vezenih na platnu noći.

Vidim kako je dobro
Imati noćas svoj kut,
Sporo i bez svrhe idem,
Gola mi stabla beleže put.
O dobri ljudi, gorko je meni
Kad blješte oči vaših sreća
Na moje mrtvo polje,
Pa ipak sumnjam i ne znam ni noćas
Ni šta je dobro, ni šta je bolje.

Sam svojim dahom grejem smrzle ruke
I slušam kako vreme neumorno
Okreće točak, večno i sumorno,
Svetlost i tamu hiteć da sjedini,
I pređe pokrov, velik i jedini,
Za moju sumnju i za vašu veru,
Za vašu sreću, kao i za moj bol.

Ivo Andric

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Ivo Andric - Page 2 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime19/9/2015, 8:10 pm

Bežanje

Kad jesen pogasi šumove,
i boje u predsmrtnom sjaju
stanu polako da mru,
kad se suncu otme vlast,
ja ću se dati na put.

Znam da se neće vratiti
leto sagorelo,
i da je mrtva radost i pogašena žedj,
i da tuđina nikom
još sreće nije dala,
ali znam: da su za nesrećne oči
novi krajevi lek,
i da se svaki bol jedino novim i većim
sažiže i leči.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime19/9/2015, 8:13 pm

Kraj

Septembar,
Skupocena nagnuta čaša
Kojoj ivicu vino kvasi.
Srce bije sve jače, sve dublje,
Krv je nemirna, jer predoseća
Ono što donosi plodna jesen:
Odlazak, nestanak, kraj.
Koračam još kao da idem…
Koračam još kao da idem
nečem u susret, gledam i mislim,
a preda mnom su sve same neminovnosti,
bez izlaza, bez odlaganja.
Kamen koji može samo
Da tone.
Zavesa koja se svega jednom spušta,
a nikad ne diže.
Priča o ptici za koju se zna jedino
Da je odletela.
Života nema, smrt ne dolazi.
Neshvatljiva, duga, nepodnošljivo duga,
Ljudska sudbina.
Ivo Andrićs

Ivo Andric - Page 2 11954593_867671193287488_5795854998430038038_n

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime19/9/2015, 8:16 pm

Hladno zvezdano nebo,
zapenjeno more i severni vetar.

Sam ne znam pravo gde sam,
kuda bih, ni koga čekam
u ovoj noći.

Okrenut ledjima pučini, sporo odmičem
sve dalje u kopno.

Ali kad god se okrenem, vidim:
tamo, ivicom mora,
vitka i bela žena ide.
I stanem i gledam kako
njen veo vetar nosi.
Ne brzo, ne visoko,
ali sve dalje od mene.

Ivo Andric - Page 2 11902466_863282790392995_8896149908050246872_n

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Ivo Andric - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Ivo Andric   Ivo Andric - Page 2 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Ivo Andric
Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: