LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Momo Kapor

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime20/3/2009, 4:55 pm

Momo Kapor Thumbs_200px-Momo_Kapor
Момчило Капор, познат као Момо Капор, је сликар, књижевник и новинар.

Биографија
Рођен је у Сарајеву 1937. године. Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића. Објавио је велико број наслова, велики број романа и збирки прича. Аутор је и великог броја документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова. Романи Уна и Књига жалби доживели су екранизацију. Превођен је на француски, немачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Живи и ради у Београду. Књижевни феномен Моме Капора присутан је у нашој књижевности више од две деценије. Један од најчитанијих наших писаца, необичан непосредношћу и лакоћом осваја пажњу читалачке публике, пишући на рубу коментара и свакодневних рефлексија о стварности наших времена и њихових протагониста. Капорово умеће фасцинације заснива се на различитим знањима и истанчаним даровима опажања и расчлањивања стварности и облика живота, његових појавних форми и дубина. Сведочећи увек из времена, Капор нашем времену додаје његову заборављену коренску повезаност која у формама свакодневних гестова, памћења и ликова обликује његове јунаке и обележава њихову судбину. Капорова пристрасност као писца, од оне је пристрасности која је на страни читаоца, на страни оних облика ослобађања од предрасуда које би да нас одвезу од емоција и чистоте непосредности и блискости малих ствари и топлине митологије преживљавања. Капоров сентиментализам и елегантна ироничност су облик одбране од нерасудних снага света зла и живота...
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime20/3/2009, 4:56 pm

Дела
Списак дела Моме Капора према електронском каталогу НБС:

Фолиранти, 1975.
Провинцијалац, 1976.
Ада, 1977.
Лањски снегови, 1977.
Хеј, нисам ти то причала, 1978.
Зое, 1978.
Белешке једне Ане (хроника у 26 глава), 1978.
Скитам и причам: путописни дневник, 1979.
101 прича, 1980.
Уна: љубавни роман, 1981.
Онда, 1982.
Сентиментално васпитање, 1983.
Књига жалби, 1984.
011-Исток-Запад, 1990.
Хало, Београд, 1990.
Дама скитница и off приче, 1992.
Зелена чоја Монтенегра, 1992.
Блокада 011, 1992.
100 недеља блокаде, 1994.
Леро – краљ лептира, 1995.
Последњи лет за Сарајево, 1995.
Хроника изгубљеног града, 1996.
Од седам до три, 1996.
Смрт не боли: приче из последњег рата, 1997.
Најбоље године и друге приче, 1997.
Ивана, 2001.
Легенда о Табору, 2002.
Сања, 2003.
Чувар адресе
Досије Шломовић
Конте
Леп дан за умирање
Љубавне приче
Самац
Успомене једног цртача
Елдорадо
Путопис кроз биографију
A Guide to the Serbian Mentality
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime20/3/2009, 4:56 pm

Davno sam procitala sva njegova ranija djela " Una ", " Zoe ", " Foliranti " i ostale.Kratke price " 101 prica " su interesantni isjecci iz zivota,vrlo uspjesno napisani.Od novijih knjiga " Konte" mi se najvise svidjela i bas sam je citala sa uzivanjem.Treba napomenuti i " Zelenu coju Montenegra ", jako dobro napisan roman." Samac " i nije ostavio neki veci utisak na mene. Radi se o nezaposlenom piscu,koji zivi od stare slave." Lijep dan za umiranje " je odlicna knjiga kaporovskog stila, opisuje dane bombardovanja Beograda, zivote ljudi , svojih rodjaka u Banatu." Dosije Slomovic " je odlicna prica, radjena po istinitom dogadjaju.Radi se o zivotu Jevrejina Eriha Slomovica, kolekcionara slika francuskih impresionista, prije II svjetskog rata.Bio je licni prijatelj francuskog galeriste Ambroza Volara, koji mu je zavjestao dio svoje kolekcije.U toku rata je dio kolekcije izgubljen, poslije rata je dio opljackan.Do izrazaja dolazi Kaporovo vrhunsko poznavanje slikarstva,jer je to i sam.Na zalost, sav utisak kvari knjiga " Ivana ",koja je po meni gore napisana od bilo kojeg " Vikend ljubavnog romana ", sa nekim pretencioznim, politickim konotacijama,zalosno da se vezuje za Moma Kapora. ( naravno ovo je samo moje licno misljenje ).
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime10/5/2009, 12:40 pm

Oglas


Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao....
Traži se nada....ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži. ...Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime17/5/2009, 7:52 pm

Snežana

Jedne Nove godine, ne sećam se više koje, izađoh pred jutro na ulicu.
Bilo je to u ono daleko vreme dok je još padao sneg i jelke bile
prave a ne plastične.

Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbačenim šarenim kapama
od kartona. Učini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.

Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?

Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom
ispod koga je svetlucala duga večernja haljina, tako nestvarno tanka,
i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sašivena od magle i paučine.
Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu držala samo dva
jedva vidljiva kaišića. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre.
Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridržavala je ovratnik kaputa,
a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka,
istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.

Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu,
poput najfinijeg nakita?

Prošla je kraj mene ne primetivši me, kao u snu. U prolazu
obuhvati me oblak nekog egzotičnog mirisa. Nikad ga posle nisam
sreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne, riđa!
Imala je ogromne tamne oči; u to sam siguran.

Zašto je napustila pre vremena novogodišnje slavlje? Da li je neko
ko je te noći bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li se napio
i bio prost?

Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li možda jedan
od retkih noćnih šetača koji je imao sreću da je vidi lično?

Da li je to bila Snežana kojoj su dosadili pijani patuljci?
Ali, zašto je plakala?

Jesam li već rekao da sam ovu priču napisao samo zbog toga da je ona
možda pročita i javi mi se telefonom?

Već više od petnaest godina razmišljam o tome zašto je plakala
one noći.
Momo Kapor Winterbynightuf4
Momo Kapor


Poslednji izmenio Beskraj dana 2/6/2009, 6:08 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
BOBI-BO

BOBI-BO

Ženski
Broj poruka : 2850
Godina : 45
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime27/5/2009, 11:04 pm

Ja bih izdvojila Zelenu coju Montenegra i Lep dan za umiranje.
vec po ko zna koji put ih citam...volim te knjige
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime9/7/2009, 9:36 pm

Uspomene jednog Crtaca

Zovem se Momo. Bog mi je podario sve godine koje imam, a mozda ce , ko zna, ako bude hteo, dodati jos koju. Mi, Kapori, umiremo, uglavnom, ili od srca ili od metka. Najbolji medju nama, od metka u srece. Gotovo sve svoje godine, mogu mirno da kazem, radio sam redovno samo dve stvari; crtao sam i pusio. Nije bilo dana kada to nisam cinio. Ako nista drugo, povlacio sam palidrvcem linije po pepelu na dnu pepeljare ili vrhom stapa sarao rukom u prasini ili pesku, crtao prstom po zamagljenom staklu vagonskih prozora ili necijim ruzem za usne, u znak zahvalnosti za proteklu noc, po ogledalu u kupatilu.
Kapori, poticu iz sela Mirilovici iznad Bilece i od vajkada sade svoj duvan. Kada sam kao cetrnaestogodisnji decak, prvi put posetio rodno selo svog oca, zatekao sam babu Jovanu kako nize listove duvana. Izvadila je ostar mali noz na preklapanje iz dubokog dzepa svoje kecelje, isekla dva lista duvana, smotala ih vesto u parce iscepane novine i dala mi da pusim. Bila je strastan pusac. Ko zna koliko bi jos zivela da nije u devedeset sedmoj godini ostavila duvan, ljuta na sebe sto je zapalila pokrivac zaspavsi sa upaljenom cigaretom u ustima. Pusim, dakle, jos od tog davnog dana, ne bez osecanja grize savesti, znajuci da ce mi duvan jednog dana doci glave. I pravo je, ali sam se bar napusio u zivotu!
Sedeci jedne noci pokraj vatre u planini Vidusi, po kojoj su zavijali vukovi, slusao sam jednog starca kako tvrdi da su Hercegovci, i kada su nepismeni, najanacitaniji medju Srbima. Buduci da su kupovni pairici (zvani cati) retki i skupi, oni duvan zamataju u novine i istrgnute listove iz slucajno zalutalih knjiga. Sagorena, odstampana slova, u obliku dima ulaze im u pluca i u krvotok i taloze im se u glavi. To su citave biblioteke kojih Hercegovci nisu ni svesni. Toliko o pusenju.
Sto se tice crtanja, ne racunajuci ono detinje zvrljanje po hartijama i docrtavanje brkova na fotografijama tetaka u albumu, crtam od cetvrte godine. O Bozicu 1941, nasa susetka sa drugog sparata- kao uzdarje za ulogu polozajnika- poklonila mi je prve akvarel boje marke Faber kupljene u knjizari kod “Simona& Katana”, jedinoj prodavnici slikarskog materijala u Sarajevu, zajedno sa divnom cetkom crne lakirane drske. Ova hroma uciteljica, usedelica, odvela me je i prvi put na more, u Podgoru kod Makrske, gde sam tim istim bojama pokusavao da naslikam zalazak sunca koji sam joj poklonio. Ti moji prvi akvareli netragom su nestali u vihoru Drugog svetskog rata, ali jos uvek cudom ne mogu da se nacudim kako se iz malih, okruglih raznobojnih zetona stvrdnute boje, cetkom i vodom, mogu ponovo stvoriti svi prizori pred kojima se covek nadje.
Buduci da sam vican knjizevnom zanatu, odlucio sam da napisem ovaj skromni ogled o umetnosti cratanja da bih nekako povratio hiljade izgubljenih, unistenih i rasutih crteza po vremenu i ovoj planeti….


(Uspomene jednog crtaca - Momo Kapor; nezna i setna autobiografija ili je bar ja tako vidim)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime9/7/2009, 9:39 pm

Odlomak iz Romana "Una"
...U tom trenutku disk dzokej pusti "Man Gave Names to All the Animals" Boba Dilana i on otkri jednu posve novu Unu koju do tada nije poznavao. Bacila se sama u epicentar uzavrele mase igraca sto je kljucala u tami i, predajuci se sklopljenih ociju tom kovitlacu, nudila se svima istovremeno...
Una , izgleda, zivi jedino kad igra.Profesor , prateci pogledom njene egzibicije( pa ona ce se potucati sa citavom diskotekom), prepoznaje ljubomoru bez ikakvog izgleda na utehu: degradiran, odbacen u ugao, u senku sanka, nepotreban uljez u ovaj tajni krug mladih i lepih, opasnih i nimalo naivnih; vrelina mu pali lice, obuzima ga mucnina, povraca mu se od straha sto je uleteo u zamku. Gospode, ako te ima, naredi disk-dzokeju da prekine ovo mucenje, ovu sporu stvar, i zameni je nekom brzom , djuskavom, uz koju se ne moze igrati tako blizu, tako uvredljivo blizu- promeni plocu!A onda profesor prelazi granice patnje i mirno shvata da je zauvek izgubio Unu, gotovo je i sta se tu moze, bilo je lepo dok je trajalo,a on je samo imao srece sto je jedno vreme bila njegova;sada je s tim svrseno , pa neko cudno olaksanje oslobadja mu telo, celo, ruke, noge , stomak, sve;mirno placa svoj i Unin racun, pa slobodan, ponovo svoj, nezavisan macak, prolazi pored gorila na vratima i zakoraci u svezu noc ...
Neka se potuca s kim god hoce, mislio je , jutro ce svima biti isto! Prljavo i besmisleno.Isto osecanje krivice, iste zguzvane plahte, neistresene pepeljare, gorcina na nepcu, pikavac koji se davi u napola popijenoj casi, prasnjave cipele nasred tepiha, razbacana odeca, sivilo kroz koje se ljubavnici vracaju kuci u vecernjoj odeci, koja tako odudara od snuzdenih ljudi koji odlaze nas posao...Jutro ce sve izbrisati.
Zapalio je cigaretu i povukao dubok dim i u tom casu zacuo grebanje na vratima- Unin uobicajeni znak da se macka-skitara vratila kuci.
-Bas imas srece!-rekla je skidajuci mindjuse.-Koliko me je samo njih nocas zelelo, a imaces me jedini ti! Bas imas srece!
-Zar?-kazao je hladno, i divlje zaronio u njenu mirisljavu kozu, vracen iz svog naivnog bekstva.
Dok mu je ravnomerno disala na ramenu, znao je: bice to duga , iscrpljujuca bitka na zivot i propast da se oslobodi ove devojke koju mu je poklonio slucaj...


Momo Kapor

-Meni je najljepsi Kaporov Provincijalac.Ja licno zaista obozavam da ga citam.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 1:38 pm

Foliranti

UVOD

Šetajući po Knez Mihajlovoj, godinama susrećem jednog ludaka. Moj ludak korača veoma brzo i teško ga je pratiti. Na prvi pogled čoveku se može učiniti da mu se negde jako žuri, ali to je samo varka; ma koliko dugo da sam ga pratio, nikada nisam uspevao da otkrijem njegov cilj — bila je to uvek ista tura, posle koje bi naglo iščezao u jednoj od sumornih kućerina iza pasaža što sa Knez Mihajlove vodi na Obilićev venac.

Moj ludak je odeven po modi iz pedesetih godina: teški zimski kaput sašiven od »grombija«, ulepšan ramenima napunjenim fatelinom, visi na njemu kao na vešalici; on nosi plitak šešir preširokog oboda koji je nekada predstavljao beogradsku varijantu popularnog crnog šešira Doka Holideja iz filma »Draga moja Klementina« (»Oh, my darling, oh, my darling, oh, my darling Clementine ...«). Ovratnik njegove košulje je visok i zaobljen pa veoma podseća na kragne »čarlston«-košulja, a čvor kravate vezan u mikroskopski trougao. Pantalone, zvane »frulice«, imaju široke manžetne i veoma su uske; izdaleka liče na nešto deblje čarape. Očigledan je njegov dirljivi napor da jedan već pohaban i umašćen kostim star dvadesetak godina, spase od propasti. Tragovi trule elegancije i očajanja prisutni su u njegovom hodu: moj ludak korača elastično poput periferijske mačke, uvek malo poguren, sa rukama na leđima. Tek izbliza može se uočiti rasulo njegovog lica i odeće — s druge strane ulice on bi ličio na ostale prolaznike, samo da nije tog hoda, koji su još 1949. zvali frajerskim ili degenskim. Radi se, naime, o hodu — naročitoj kombinaciji lukavosti i mangupske obesti sa kojom se šeta odelo... Ima u tom koraku nešto od šeretskog prikradanja zavodnika, kome je ulica veliko lovište. Moj ludak obično pevuši dok pažljivo prati ivicu trotoara. Čuo sam i šta: to je ubitačno jednolični refren »hej babu ribu a baba jede ribu a deda jebe babu hej babu ribu hej babu ribu hej ribu babu...«

Za nekog ko je poput mene najveći deo života proveo na ulici, ludaci nisu nikakva retkost. Poznajem sve ludake koji su se poslednjih dvadeset i pet godina pojavljivali na Knez Mihajlovoj, mojoj najdražoj ulici na svetu. Sećam se i izludelih ruskih emigranata, babuški u olinjalim astraganskim bundama, bivših generala se sećam, uvaženih staraca što su se sasvim prepustili bedi, obrasli u duge sede brade zapletenih dlaka (jedan od njih još i danas obilazi tri inostrane čitaonice na Knez Mihajlovoj, a rite njegovog zimskog kaputa tapecirane su biltenima ambasada) — poznajem seksualne manijake u tankim hubertusima — njihovi nervozni prsti prljavih nokata čupkaju dno praznog džepa, oči su im vodnjikaste a na licima titra senka večite krivice i stida, onaniste i potajne pedere poznajem i ostarele donžuane — oni prolaze Knez Mihajlovom zaneti svojom izgubljenom lepotom, čije tragove panično ispituju u ogledalima optičarskih radnji. O, siromašni lepotani — grofovi »štrafte«, ostavljeni na cedilu! Vaši životi, to su sumorne šetnje kroz nekoliko besplatnih mesta: nekoliko čitaonica, tri prazne fakultetske aule u kojima odjekuje samoća, dve galerije gde se ne plaća ulaz — poznajem i vas i vaše hitre kose poglede pune bludnih nagoveštaja — upućujete ih bezuspešno mladim šetačicama, njihovom raspomamljenom proletnjem koraku, ružičastom mesu i vlažnim bambi-njuškicama. Još uvek očekujete da će vam se dogoditi neko čudo oko sedam uveče, kada je Knez Mihajlova najraskošnija u obilju što nude njeni izlozi. Kćeri te ulice tako mnogo obećavaju sve dok oko devet ne iščeznu sa trotoara i ne utope se u bezimenosti velikog grada. Odakle uopšte stižu na Knez Mihajlovu? Gde se toliko žure? Kuda odlaze? U kakvim sobama žive?

Godinama sam postavljao zasedu na početku Knez Mihajlove kod »Ruskog cara«, i danas to ponekad činim: ponovo se osećam kao onaj nekadašnji mladi lovac na zaboravljene poznanike, za koje sam mislio da sam ih zauvek izgubio. Tu razapinjem mrežu u koju s vremena na vreme zalutaju dragocene ribe — neke devojke koje su me poznavale iz boljih vremena, neki Ijudi od kojih sam pozajmljivao novac, tačnije, uzimao ga kao što se uzima porez na izuzetnost, misleći da vreme što dolazi vraća sa kamatama ono što sam isprosjačio. Nikada im nisam vratio te novčanice od Ijubičaste hartije, a bilo bi tako smešno da im ga vraćam sada, kada je novac toliko puta zamenjen! Ne postoje, naime, one iste novčanice koje sam pozajmljivao; vrednosti su se sasvim izmenile, a stara hartija od pet stotina dinara iz 1956, na primer, iz koje smo bili u stanju da izmamimo naslućeno bogatstvo i raskoš za jedno veče (ulaznica za Kinoteku u kojoj se prikazivao ciklus Marsela Karnea, dve kafe u »Kolarcu«, zelena kutija cigareta »Morava«, sutrašnji »NIN« sa reportažama o Parizu i dve karte za poslednji autobus; ujutru još i par kuvanih viršli na vlažnom hlebu u kiosku na uglu kod početne stanice na Novom Beogradu — početak koji obećava uspešan dan!) — ta novčanica od petsto dinara, dakle, danas više i ne postoji i bilo bi besmisleno da je sada vraćam, baš kao što bi bilo smešno da nastavljam neke nedovršene Ijubavi koje su mnogo obećavale — sada je kasno, a zatim, u moju mrežu razapetu na tom uglu Knez Mihajlove ponekad uleću i lica koja ne želim da vidim: ima tu i nekih neraščišćenih računa, prijateljstava koja su se kidala zabunom, nekih dana i događaja kojih ne želim da se sećam, pogrešno protumačenih postupaka i gestova — te ribe pustam da prođu kroz rupe moje iskidane mreže, a zadržavam samo neka draga lica, neke godine, neko vreme...

I evo, posle onog tako briljantnog početka šetnje po Knez Mihajlovoj, kada zakoračite na njen uglačani trotoar kod »Ruskog cara« puni slatnih očekivanja da će se dogoditi nešto izuzetno, da počinje veliki kraljevski lov na draga lica i izgubljene drugare, lov na neočekivane obrte koji možda mogu da vam potpuno izmene život; između tog početka, dakle, i onog tako tužnog okreta gore na vrhu ulice gde se ona uliva u Kalemegdan, tog besmisleno tupog okreta na potpetici, kada ste već načisto da vam se neće ništa lepo desiti pa ponavljate šetnju zatvarajući krug unatraške obrnutim redosledom fasada i izloga, menjajući samo stranu ulice, tek da nešto promenite, između ta dva okreta počinjem sve više da se osećam kao onaj siroti ludak odeven po modi iz 1949, koji kao da šetajući obavlja neki neobično važan posao dok prolazi uvek tačno određenom i utabanom stazom slonova, govoreći sam sa sobom.

Čini mi se tako, dok šetam, da sam prestao da živim. Izgleda mi da sam u stvari živeo tamo negde između pedesete i šezdesete i da sam sada, pošto su se svi koje sam voleo i poznavao razišli, savršen stranac među ovim svetom što prolazi mimo mene. Muvam se nekadašnjom »štraftom« razgrćući duhove iščezlih lepotica, košarkašica i cura u modi, prvih manekenki i prvakinja u floretu, što su se rasule po svetu i vremenu; očekujem da ih ponovo sretnem, ali to je nemoguće, pa uranjam u gužvu i isplivavam na Terazijama čija me širina obuhvata tugom i prazninom; ne znam više kamo da krenem, strah me je da me ne pobrkaju sa onim ludakom koji uklet neprestano obilazi grad.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 1:38 pm

JEDAN

Kada sam je video prvi put 1956. godine, Mima Laševska je stanovala u izlogu velikog salona nameštaja Novi dom na Knez Mihajlovoj. Njihala se u prvoj posleratnoj stolici za ljuljanje koja je te godine stigla u Beograd, šetala preko tamnog persijskog tepiha ili se, jednostavno, izležavala na ljubičastom divanu listajući od tri do sedam luksuznu monografiju »Yugoslavia Today«.

Napolju, pred izlogom, okupljala se svetina na bljuzgavici. Bio je kraj novembra meseca i sneg nas je zatekao u dotrajalim cipelama. Buljili smo kao opčinjeni u taj raskošni prizor obećane zemlje kojoj je pripadala dobro osvetljena soba, za nas, obične smrtnike, potpuno nedostižna. Sećam se, lampa sa svilenim abažurom bacala je svetlo na zlatne kovrdže Mime Laševske, a po Knez Mihajlovoj je zviždala košava, bilo je hladno — svetiljke su se Ijuljale na vetru koji je prodirao kroz moj tanki mantil.

Mima je stanovala za nas beskućnike.

Zaustavljali smo se pred izlogom Novog doma da malo uživamo u toplini domaćeg ognjišta. Bilo je tu ludaka, samaca, seksualnih manijaka, stanovnika devojačkih sobica sa pogledom na sumorni zid svetlarnika; posivelih podanika studentskih domova i njihovih ilegalaca; pred tim izlogom na Knez Mihajlovoj zadržavali su se svi oni koji nisu znali kuda da odu: iznajmljivači ležaja u prolaznim kuhinjama što vonjaju na plesan i neoprane sudove (ugovor ih je obavezivao da se između sedam ujutru i osam uveče ne smeju vraćati u svoj krevet), a bili su tu i oni drugi što noć provode šetajući — deca železničkih čekaonica i staničnih restorana, a jedna soba stajala je pred svima nama, jedna soba u kojoj bi bilo prijatno provesti čitav život, i jedna devojka je bila tu, u toj sobi, devojka kakva se zamišlja u besanim noćima puberteta, skupocena platinasta mačka bez greške. Stanovala je u izlogu i mogli smo je gotovo dodirnuti ali nismo, jer nas je delio nevidljivi zid, pa je to novembarsko priviđenje bilo isto tako daleko, baš kao i svi oni snovi koje smo sanjali pokriveni svojim starim kaputima. Čim bismo dodirnuli staklo prstima ili vrelim čelom, istog časa bismo se budili i tako ponovo bili izbačeni u hladni svet pedeset i šeste, na raskaljani sneg pod štedljivim osvetljenjem Knez Mihajlove, u vlagu tuđe ohladene kuhinje koja bazdi na zapršku i buba-švabe uginule od bede i čamotinje.

Stajao sam gotovo prignječen uz staklo izloga osećajući na obrazima i čelu njegovu hladnoću, a iza mojih leđa sakupljalo se sve više i više prolaznika. Jedno vreme svetina je stajala zabezeknuto. Najpre bi šaputali, govorili pobožno u pola glasa diveći se devojci i nameštaju, ali posle otrežnjenja, pošto bi dobro napasli radoznalost, lagano ih je nalivao bes, od očiju pa do dna stomaka. Postajali bi svesni siromaštva svoje odeće, svojih bednih sobičaka i ružnih žena što knjavaju u krpama, i same hladne, vlažne i dotrajale; pa bi neko iznenada zapalio varnicu podrugljivog smeha, neko od onih što su nalazili snage da se isplaze pravo u lice svojoj bedi, viknuo bi: »Skidaj se, mala, stižem!« i opasan kikot bi zahvatio gomilu pred izlogom salona.

Rulja bi se u takvim trenucima zaljuljala, a mene je hvatao paničan strah da ne probijem staklo, da me njegove krhotine ne iseku: bio je to strah za oči, za kožu.

»Strašna gerla! Uh, al bi je opalio ...«

»Lezi malo da te vidi bata-Rale!«

»Kako može ovako?«

»Ma, kamenjarka, kažem ti...«

»Ko li će to da kupi?«

»Bez brige! Ima ih dosta koji će sve, zajedno s njom ...«

»Šta si zinuo, kulovčino?«

»Kao da nikad nije video mindžu!«

»A mi, ljudi. . . Kakve mi medvede kod kuće ševimo.«

»Pazite, dete ćete mi prignječiti!«

»Kud se guraš, čoveče? Ostaće i za tebe: sit ćeš se nagledati...«

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 1:39 pm

DVA

Prvi put u životu koračao sam tako sa jednom rasnom velegradskom devojkom, koja je gipko pružala svoje dugačke noge — klaj, klaj — oslanjajući mi se na lakat. I od tada, pa verovatno sve do smrti, uvek ću na zvuk imena Mime Laševski u prvom trenutku izazvati u glavi blesak osvetljenog izloga i nju u stolici za Ijuljanje, i uvek će to biti oštar udarac u pleksus, signal koji će me upozoriti da sam sasvim slučajno i bez ikakvog prava čuo to ime, dodirnuo tu devojku — tabu, bio samo malo pušten u njen krug, baš kao što siromašno dete dodiruje izložene igračke znajući dobro da nikada neće biti njegove, dok mu majka stoji u redu za konac u robnoj kući. Samo tako.

Bilo je to u novembru moje prve neuspele beogradske godine.

U septembru sam doputovao na jednom otvorenom teretnom vagonu. Polovinu puta prešao sam u polusnu, dok mi je iznad glave promicalo drveće ispod jesenjih oblaka, pokraj plitkih reka što šume nad oblucima, preko plesnivozelenih austrougarskih mostova, pa kroz ravnicu i polja zrelog suncokreta. Menjao sam tri dana teretnjake, a hranili su me regruti željni da se što pre otarase slanine i uštipaka koje su im ukućani utrpali na rastanku. Spavao sam po staničnim bifeima koji se nikada ne zatvaraju, slušao pijane ispovesti, bio lovljen i uspeo da umaknem i, najzad, stigao u Beograd, osluškujući kao mlad pas grmljavinu mosta iznad veličanstvene reke — pravo u more svetla i topli žamor Knez Mihajlove.

Doputovao sam iz provincije sa mutnim osećanjem da treba živeti nekako drukčije od preživara iz moje ulice. Došao sam da pravim filmčuge i javio se na prijemni ispit za studije filmske režije. Bio sam potpuno zbunjen. Pokraj mene su sedela velegradska deca, vunderkindi sa naočarima i svežnjevima knjiga pod miškom. Mlade intelektualke su me toliko prezirale da to čak nisu ni pokazivale. Mnogi od njih poznavali su već odranije ispitivače. Srdačno su ćeretali, razmetali se imenima pisaca i naslovima neprevedenih knjiga. Mnogi su stigli sa preporukama uticajnih zaštitnika. Sem nekoliko očiglednih paranoika, odbeglih provincijskih glumaca, onanista i džabalebaroša, jedini sam ja zalutao među ovu zlatnu decu Beograda. Bio sam, dakle, idealna meta da uvažena komisija sastavljena od samih zvučnih imena isproba svoj poznati smisao za humor, velegradski akcenat, blagonaklonu strogost i na koncu — najstrašnije od svega — utehu pruženu u obliku rečenice: »Za vas će biti bolje da pokušate iduće godine .. .« Bacili su mi tu rečenicu, baš kao što se prosjaku dodaje sitniš kroz tek odškrinuta vrata predsoblja, da se čovek reši bede. O filmčugama nije bilo ni pomena! Vozali su me jedno vreme sa plesnivim Šekspirom, a onda su prešli na još buđavijeg Bena Džonsona. Nikako nisam uspevao da pohvatam ko dolazi iza koga: Henrici posle Ričarda, ili obrnuto? Ko koga probada, truje, davi i ucenjuje, ko kome otima krunu? Po glavi mi se motala gomila jadnih, nepotrebnih filmova pabirčenih godinama po tri nesrećne kino-dvorane tamo, kod kuće; hteo sam da im nekako objasnim kakve bih sve pravio filmčuge, i tek u neprijatnom ćutanju one učionice saznadoh koliko sam bio glup što sam poverovao njihovim dobrim namerama. Moja filmska karijera kružila je jedno pet minuta oko ispitivačkog stola, a zatim odlepršala kroz otvoren prozor iznad beogradskih krovova.

Nisam smeo da se vratim kući, plašio sam se da me ne pretvore u gradskog ludaka. Znam, za mnom bi sigurno vikali: Režiser! — a kad se okrenem, ulica bi bila pusta. Tamo gde sam ranije živeo, šale su nemilosrdne a ljudi svirepi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 1:39 pm

TRI

Mima Laševska je 1956, dakle, bila jedna od prvih beogradskih manekenki koje su naučile da pravilno hodaju na skraćenom kursu Savremene žene u Bulevaru revolucije, pod brižnim nadzorom predratne primabalerine Galine Pavlovič Vlkove, pet puta uzastopno Najlepše devojke bala avijatičara u Aero klubu.

Ta rascvrkutana dama ptičije pameti i detinjastog ponašanja, koja ni za šestoaprilskog bombardovanja Beograda nije prekinula svoju jutarnju emisiju »Higijenske gimnastike za decu, devojčice i dame« na radiju, umela je da iz Mime izvuče neslućenu gracioznost, koja je devetnaest godina snuždeno čamila nesvesna svoje lepote, zarobljena u loše hranjenom telu devojčice sa Senjaka. Pomoću nekoliko lekcija i samo dve-tri usputne opaske koje je za ruku vodila izoštrena ženskasta intuicija, gospođa Vlkova je zbacila sa Mime njen otrcani periferijski plašt, ispod kojeg se pred zapanjenim, kratko podšišanim društvenim radnicama Savremene žene, odjedanput rodila jedna nova Mima — lenja i raskošna.

Njen mangupski senjački klaj-klaj-klaj korak, proizvod obuće koju je Mima najčešće nosila (a bile su to platnene Batine patike), onaj njen način na koji je ravnopravno trčala sa dečacima sa Senjaka ne zaplićući pritom nogama kako to obično devojke čine kad landaraju levo-desno, i klatarenje njenih dugih nogu čija su kolena od marta pa do kraja septembra bila jedinstvena zbirka ranica i ogrebotina zadobijenih prilikom padova (Mima mi je jedne večeri otkrila tajnu: njeno najveće zadovoljstvo u detinjstvu bilo je oprezno odlepljivanje skorene krastice na kolenu, milimetar po milimetar; oni trenuci kada se ispod tamnocrvene kore sasušene krvi pojavljuje nežna nova ružičasta koža) — sve to, dakle, ostalo je u društvenim prostorijama Savremene žene kao lanjska zmijska košuljica. Tom čudu prisustvovali su slučajni svedoci: dve čistačice, pet društvenih radnica u strogim sivim kostimima sa poučnim jubilarnim značkama u reverima, bivša balet-majstorka Galina Vlkova i korepetitor Zdenko Pavliček, karakterni ljubavnik otpušten zbog pederastije iz Narodnog pozorišta.

Pred njima, eto, rodila se jedna nova Mima, tačnije rečeno, rađala se svakim novim korakom po maloj improvizovanoj pisti postavljenoj preko stolova. Možda bi taj prizor ličio na Botičelijevo Rađanje Venere (Mima inače veoma liči na tu mladu ženu koja izlazi iz školjke) da se čitava stvar dešavala na obali mora ili makar kakve reke. Ali čuda ne biraju mesta na kojima će se dogoditi!

Počađaveli zidovi Savremene žene bili su prekriveni uramljenim fotografijama glečerskih jezera isečenih iz lista Front; bilo je tu slika sa radnih akcija pošumljavanja i godišnjih skupština, a centralni zid su krasile ukrštene prelazne zastavice i parola Za zdrav podmladak! Sto za kojim je zasedala komisija društvenih radnica bio je zastrt kardinalski ljubičastim plišom, a tkanina mestimično progorena pepelom cigareta, uflekana tragovima prosute kafe. Komisija je sa izvesnim podozrenjem pratila obuku prvih manekenki, ne napuštajući sumnju da se iz tog poziva najlakše regrutuju kurve i buduće razoriteljice solidnih brakova. Možda se kroz to naoko nedužno prikazivanje tela, nogu, osmeha, hoda i isprazne ženstvenosti krije uvođenje neprijateljske ideologije na mala vrata — možda uopšte i nije trebalo organizovati taj sumnjivi kurs, a opet, fabrike konfekcije tražile su manekenke: bolje je držati pod rukom nužno zlo, kontrolisati ga i usmeravati, nego biti stavljen pred svršen čin jednoga dana kad za sve već bude kasno.

Ali utisak koji je na njih ostavila Mima Laševska može se zaista meriti samo čudom. Paf! Ona je zakoračila u svoj osvajački pohod i, gle, pred očima tih sredovečnih domaćica koje su se čitavog života odricale svega u ime nečeg lepšeg i boljeg što tek treba da stigne, zatreperio je znak za ženstvenost! Gledajući tu vižlastu curu dok korača, zaboravljale su na svoja otežala, uništena tela, proširene vene, ten upropašten dimom beskrajnih sastanaka, a Mima je gazila, i gazila, i gazila, i gazila, okrećući se poput zvrka oko sebe na kraju staze, gazila izazovno isturenih bokova tako da su se na njenoj vunenoj haljini bez struka ocrtavali vrhovi karličnih kostiju i Venerin brežuljak. Bolje rečeno, ona je sekla ustajali vazduh Savremene žene svojim telom, prebacujući nevidljive mostove kroz istoriju ženske lepote beogradskog pašaluka.

Bilo je u njenom gracioznom hodu uzbudljive sramežljivosti žena sa Dorćola kada su iznosile tepsije sa pitama Knezu Mihajlu Obrenoviću, i potuljene cincarske erotike koja tera u ludilo i bolest dok zamiče u tamu neke magaze u Sava Mali, a bilo je i onog tako šokantnog raskidanja sa stidom — mislim na prvo javno svlačenje mladih plivačica na Đačkom kupatilu 1920, kada su, i same zapanjene dugo skrivanom belinom svojih butina, pokušavale da se sakriju same od sebe koračajući ka reci kroz pesak i plićak; možda je u tom prizoru bilo i nečeg od luckastog hoda beogradskih mondenki između dva rata na konjskim trkama kod Careve ćuprije; svega je tu bilo, sve se tu osećalo i mešalo, čak i kloparanje drvenih sandala koje su mlade beogradske žene morale da nose za rata u doba nestašice đonova i kože, a opet i iznad svega — Mima Laševska išla je u ritmu rok-en-rola koji je te godine sa zakašnjenjem osvajao beogradske plesne dvorane — kao da je đuskala, označavajući korakom svaku drugu klecavu sinkopu.

U potpunoj zanemelosti prisutnih, Galina Vlkova je izustila tonom majstora koji upravo svlači veo sa isklesane skulpture, samo jedno:

— Eto, to je to!

— Slatka bestidnica ... — prostenjao je gospodin Zdenko Pavliček, izvodeći završni glisando malim prstom koji je krasio dug, odnegovan nokat. — Slatka mala bestidnica!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 1:40 pm

ČETIRI

Još ih vidim te večeri koja se pretvarala u noć.

Sede i gledaju me kroz vreme. Vidim njihove ruke na kockastom stolnjaku. Mima ima bledu kožu sa slivom plavičastih vena — to su leve i desne pritoke njenog srca u koje se ulivamo. Ale ima ruke sportiste, duge vretenaste prste košarkaša. Na njegovom čvrstom dlanu linija uspeha prekida grubo liniju života. Čudno.

Vidim ih kako se zatreskavaju jedno u drugo na moje oči. Osećam da postajem suvišan za tim srećnim subotnjim stolom.

Mima i Ale sede jedno preko puta drugog (ja između njih) i gutaju se pogledima. Da nisam tu, ona bi ga poševila pred svima, usred Kolarca. Doveo sam Mimu za njegov sto i sad treba da mi je otme. Ali cela ta stvar jača je od nas, to je očigledno, i mi joj se prepuštamo. Navikli smo da gubimo, pre nego što smo išta posedovali.

Uzmi je, idiote, zar ne vidiš da je šiznula? Pronaćiću ja već neku drugu mačku. Ti si sportista i živiš sportski. Danas. Baš sada i evo ovde! Kako si samo siromašan! Mazni je, kretenu! Kada izgubim Mimu, vratiću se u svoje utočište; stanovaću ponovo u svojim knjigama, a ti nemaš baš ništa sem mišica i zlatnih pega u zenici. Sav si od mleka, Ale, budalo!

I dok to govorim sebi, znam, oni će se poševiti i bez mog blagoslova. Jeste, imaće možda grižu savesti. Međutim, nije u redu da im kvarim provod. Nije u redu, mislim, da im ja to priredim. Volim ih oboje. Volim kako izgleda taj prinčevski par.

Dok se svlači pred spavanje, Ale svuda oko sebe širi miris sportskih svlačionica. To je mlad gladijator koga na ulici zagledaju domaćice i stari pešovani. Potpuno je nesvestan svoje lepote. Kada se umiva, istovremeno pere i kosu pod mlazom hladne vode. Glavu trlja peškirom i kosa mu je istog časa suva, u poretku savršeno podrezane četke. Nikad ne gubi urođenu eleganciju. Sećam se, prao je kosu i onog jutra u podrumu ekspres-restorana u Zagrebu, posle duge skitnje, i opet je to bila kosa košarkaša sa reklame za losion. Njegova kosa živi. Čak i pozajmljeni komadi odeće stoje mu bolje nego vlasnicima za koje su šiveni. On je srećna mlada životinja — pravo ljudsko mladunče, mlada zver koju je prijatno gledati iz sopstvene kože koju ne volite. On je sve ono što ja nisam.

Zato se u našoj vezanosti prepliću ljubav i zavist.

Kada lovimo udvoje provincijalke po Studentskom gradu, obično sam ja taj koji izvisi. Možda neprestano očekujem revanš, pa mi to ne dozvoljava da ga napustim? A možda sam obični mazohista koji uživa da džonja ispod prozora krila-F, zamišljajući kako se gore u Aletovom krevetu spajaju u grču i znoju dve vrele kože: zveket zuba, svetkovina sperme i nežnih grubosti... Ševa! Goli su iza tog visokog škiljavog prozora, znam i šta rade, razgledaju pažljivo jedno drugom sva skrivena mesta, ožiljke i mladeže; puše pod žmirkavim svetlom sijalice od dvadeset i pet sveća koju je Ale zaklonio novinama, ali njihova tela su pravo bogatstvo i ona ovoj sumornoj sobi Studentskog doma poklanjaju raskoš dvorca iz Hiljadu i jedne noći.

I uvek sam ja taj koji ulovi mačku, a Ale onaj koji je na kraju potuca. Kada je osvajam na ulici, pravim za nju vatromete, umnožavam joj najlepše primerke svoje ličnosti, zapanjujem je poznavanjem stihova i citata — ona ide potpuno hipnotisana tragom mojih duhovitosti i više ne prepoznaje ulicu kojom je hiljadu puta prolazila — zavarana je mojim otrcanim repertoarom i, najzad, stvar se za mene završava time što je dovlačim za naš sto u Kolarcu.

Ale obožava moju igru i, zaista, on ne laže kada posle prepričava kakav sam utisak ostavio na tu potpuno nepoznatu devojku, tako da je prosto ostala »paf«!

Ali mom stilu zabavljača izgleda da nešto ozbiljno nedostaje da bi bio i efikasan. Moj način ima jednu grešku. Završava se zamorom od reči koje se dave u poplavi anegdota o Aletu, meni i našim prijateljima. Iznenada nastaje muk, onaj čas kad anđeo tišine preleće naš sto pokraj vrata Kolarca, i ja vidim: devojka koju sam izuličario zaljubljuje se u Aleta, i sa njenog ponašanja spada jedan po jedan pojas nevinosti. Tačno vidim da ga želi i da više ne sluša moj šou-program, i još vidim da je njemu zaista neprijatno što opet nisam imao sreće, što mi stil ima ozbiljnu manu.

Nas dvojica smo, izgleda, kompletan zavodnik!

Bez mene, Ale bi teško prišao nekoj devojci; bez njega — nikada ne bih saznao na šta su sve spremne te stroge, velegradske cice, kako brzo zaboravljaju svoj smerni pogled učenica koje se vraćaju sa časa klavira, kakve se sve u njima kriju moćne tucačice i kako ciče dok se opaljuju, šta sve brbljaju dok se ševe! Oh, Gospode!

U isto vreme, Ale je lakmus u traženju one prave devojke za mene. Ta prava, često zamišljana osoba na koju sam godinama čekao neće prebledeti u njegovom prisustvu, a ja neću po ko zna koji put osetiti ukus komedijaša na nepcima — usta mi neće opet biti puna pepela i taloga crne kafe.

Zašto sam odvodio svaku svežu ulovljenu mačku za Aletov sto?

Da mu je pokažem? Da se pohvalim svojim poslednjim uspehom bez poente? Ne samo zbog toga.

Kada mirno razmišljam o tome, savršeno mi je jasno da sam želeo da te devojke podelim sa njim. Čitava ta igra i besmisleni lov ne bi mi ni upola pričinili toliko zadovoljstva da sam sa novom devojkom morao ostati sam do kraja. Ale je bio moj alibi. Želeo sam da tim malim praznoglavicama, ludačama, trepetušama i lujikama, i onim drugim, odnegovanim beogradskim mazama, pokažem neki tajanstveni krug prijateljstva koji sam bio stvorio, u kome su drugari bili odani jedan drugom, uprkos iskušenjima što su ga pred njih postavljale devojke, i u kome je Ale svojom muškošću i snagom osvetljavao bezbedan i neprikosnoven dom, naš tajni štab sagrađen iznad jedne staklene pepeljare i jednog kockastog stolnjaka, stvoren u Kolarcu, običnoj kafani punoj promaje. Želeo sam da im pokažem dom u kojem živim i svog najboljeg prijatelja Aleta. Hteo sam da ga upoznaju i da tako staknem još hiljadu poena u svojoj vrednosti — ja, izgubljeni mali crv u gradskoj šikari bez milosti, koja je tih godina gutala energiju, prostore periferijske peščare, kilometre pustih obala svojih reka, oktan, mašine, znoj i uspeh.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 1:40 pm

PET

— I tako, vi ste znači, braća? — pita Mima, dok kelneri Kolarca podižu stolice na stolove. Fajront.

— Prijatelji... — odgovaram ponosno.

— Najbolji na svetu?

Klimnuli smo glavama.

— Ja nemam nikoga! — kazala je Mima. — Strašno mrzim druženje sa curama! I mrzim žene, uopšte! Ja sam jedinica: to je možda zbog toga. Hej, da vam budem malo sestra? Da vam budem malo sestra?

Pristali smo da nam bude malo sestra, krijući u glavama potajnu nadu da će jednoga dana, kad-tad, ipak doći do rodoskvrnuća.

— Važi! — kazao sam. — Bićeš nam malo sestra!

— Stvarno?

— Odistinski...

— Da proslavimo to? — predloži Mima. — Vodiću vas na provod u Lotos. Puna sam love.. .

Otvorila je svoju tašnu i, zaista, bila je do vrha napunjena zgužvanim novčanicama koje su se mešale sa šminkom, pufnama od pudera, maramicama i divljim kestenjem, pokupljenim u nekom parku. Taj slatki haos devojačkih torbica! U njemu je pohranjena tajna ženstvenosti.

Krenusmo niz Knez Mihajlovu ka Lotosu. Mima je išla između nas. Bilo joj je hladno pa je ruke zavukla u naše džepove. Levu u džep mog mantila — desnu u džep Aletovih pantalona, jer je Ale te noći nosio svoju vindjaknu bez džepova.

— Bože, što je lep! — divila se Aletu — Ali ti imaš lepše oči... — dodala je, da me uteši.

Odjedanput, zadrhta. Pogled joj postade staklast, a nozdrve se raširiše. Istrgla je ruku iz Aletovog džepa:

— Ne, to ne! To neću!

— Zašto?

— Zato što neću.

— Dobro — kazao je on.

Ona vrati ruku u njegov džep:

— Budi dobar! — rekla je.

— Šta se dešava? — zapitah.

— Bez veze! — kazao je Ale. — Ništa.

— Ništa — reče Mima.

Sišli smo u Lotos — pravo u toplo, lepljivo ždrelo dima, saksofona, pudera i parfema. Znao sam to mesto samo po čuvenju: Lotos, Kristal, Mazestik, Kleopatra i Ruski car — pet noćnih hramova poroka, bluda, rasipništva i avanture.

I opet su iskrsle neprilike sa našom odećom.

Čovek na vratima je kazao: »Gospoda ne mogu unutra bez kravata!« ali nije pravio pitanje kada je Mima zatražila da otkupi dve kravate za nas. Vezali samo ih onako, preko džempera; bio je to najmasniji i najizlizaniji par kravata u ovom delu Evrope. Bile su već klizave od iznajmljivanja. Moja prugasta, a Aletova modra.

I tu, među švercerima, dežurnim policajcima, cinkarošima i podvodačima, ocvalim barskim damama i trgovačkim putnicima, sedimo nas troje za malim okruglim mermernim stolićem uz samu ivicu svetlećeg kruga. Mima je nacvrcana i razdragana, Ale i ja uplašeni. Po zidovima kružne dvorane sa stubovima izležavaju se Lede u krilima labudova. Pred nama su tri dugovrate boce belog vina. Sumpor mi štipa grlo dok pijem i osećam da me tama Lotosove dvorane usisava, a stubovi počinju da se okreću stapajući se u vrtoglavi zid smrti.

Od juče nisam ništa okusio. Čudno, kada ste gladni, niko vam ne nudi jelo — svi vas teraju da pijete!

Želeo bih da umrem za ovim stolom. Sumporisano vino odlično se slaže sa sažaljenjem koje osećam prema sebi. Oznojena Mimina ruka jedini je moj vodič kroz ovo predvorje pakla, u kome se blistaju klizava tela Marokanaca na podijumu — oni izvode parternu gimnastiku, a smenjuje ih žena-majmun, čije me izvrnuto lice gleda nekud odozdo, između raskrečenih nogu i napuklih šavova na trikou; pa posle: »Step-majstor na rolšuama — Bobi Moreno sa petogodišnjim sinom!«

Obuzima me talas radosti, čini mi se da sam bez težine i da i sam stepujem po zategnutom bubnju uz pratnju meksikanskog tria La pikonera. U ovoj zagušljivoj kutiji, dakle, Beograd skriva svoje tajanstvene podzemne čarolije. Ona provincijska varoš u kojoj sam nekada živeo liči mi na daleku, već izbledelu razglednicu. Ovo je, najzad, pravi život i prava velegradska devojka koju držim za ruku dok se okreće vrteška čardaša, a žongleri šetaju po žici, i buket balerina: Irena, Konstanca, Beba i Kaća izvode potpuri orijentalnih igara — ružičasto zategnuto meso ispod prozirnih velova — to je, najzad, život!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 1:41 pm

ŠEST

Mima je bila prva beogradska devojka koja je ušla u našu sobu.

Te godine smo stanovali u krilu-F, na trećem spratu Prvog bloka Studenskog grada. Soba broj sto šezdeset i sedam.

Na ulazu su Mimi oduzeli ličnu kartu. Brkati portir je stavio na gomilu ostalih legitimacija njenu otvorenu sliku i ispratio Mimu osmehom punim pornografskih nagoveštaja. Taj osmeh kao da je govorio: »Mala, pazi se, bićeš poševljena!«

Hodnici po kojima je Mima prošla bazdili su po lizolu i hlornom kreču kojim su zasipani klozeti bez vrata, a svuda su se vukle gužve stare novinske hartije, kore hleba i ogrisci jabuka. Prozori na hodnicima bili su mahom porazbijani, pa je kroz njih vejao sneg.

Prvi ozbiljan, težak sneg 1956. godine.

Čitav Studentski grad bio je na balkonima i prozorima, urlajući:

»Ua-a-a-a-a ... sneg!«

Mimi se činilo da je izbila pobuna, toliko su se svi derali »Ua, sneg!«

Mima je do tada viđala blokove Studentskog grada samo iz autobusa, kada je išla na aerodrom, putem koji tuda prolazi.

Mima tako nije ništa znala o tom studentskom getu s druge strane reke Save, niti o tome kako ga lako zahvata masovna histerija zbog nekog potpuno beznačajnog povoda. Bilo je dovoljno da preko prostora omeđenog blokovima prode, naprimer, neka napadno odevena dama pa da se istog časa začuje grmljavina urlika »Ua, kurva!« da se podignu zvižduci koji paraju nebo i uši.

Jedanput su tako, loveći pse-lutalice, u Studentski grad upali strvoderi sa kamionetom. I čim su pojurili prvog psa, neko je vrisnuo: »Ua, šinteri!« pa su svi stanovnici grada pohrlili na prozore i balkone (najveći broj njih i ne znajući šta se uopšte dešava). Poletele su kao kamen tvrde vekne bajatog hleba, pivske flaše i knjige, a iz četvrtog, ženskog bloka, počeo je da pada sneg okrvavljene vate ... Strvoderi su jedva izvukli živu glavu i više nikada nisu zalazili u taj kraj Novog Beograda.

Kada je duvao vetar, studeni su urlali: »Ua, vetar!«

Proletnja kiša dočekivana je povicima — »Ua, kiša!«

Pojave masovne histerije, koja još nije dovoljno naučno ispitana, najčešće su u mesecu junu, kada su studenti pred ispitima. Iza njih je ostala duga zima i izgladnelost; nervi su im napeti kao sajla koja vuče šlep. To je sezona čestih tuča i silovanja. Ali bes lako eksplodira i u drugim godišnjim dobima. Baš kada je Mima tražila našu sobu lutajući hodnicima, studenti su protestovali protiv snega. Jer, sneg je njihov najljući protivnik. Prozori soba u Studentskom gradu su, naime, mahom rasušeni, a centralno grejanje nedovoljno da zagreje sobe. Zbog toga je armija prozeblih studenata dočekivala prvi sneg urlicima »Ua, sneg!«

Zanimljivo je da su ti studentski požari gneva prestajali na isti način na koji su i započeli, naglo i nepredvidivo. Kada se izviču, i dadu oduške srcima, studenti se povlače sa balkona, zatvaraju prozore i grad je opet kao što je bio — tužan i zavejan tišinom.

Mimi je naš hodnik, pričala je, ličio na robijašnicu iz koje je već odavno zbrisala uprava kaznione. Susretala je zarasle momke u prugastim pidžamama i manijake u izbledelim plavim trenerkama, sa cipelama navučenim na bose noge, bez pertli. Po vratima soba s leve i s desne strane hodnika šepurili su se upadljivi natpisi, koji su trebali da ulepšaju studentski život, da ga osvetle navodno, tipičnim studentskim duhovitostima. Bilo je tu nalepljenih golih mačaka iz ilustrovanih listova, mrtvačkih glava sa ukrštenim kostima, znakova sa karata za igranje i otisaka tabana koji su se peli potpuno nelogično uz vrata i šetali preko tavanice. Mima je, tražeći naš broj, čitala te natpise u čudu:

POKERAŠI, DIPLOMCI, TRILING, ŠMEKERI, ŠVALERI, TRI KOSTURA, ŠMINKERI, PAZI — OŠTAR PAS! UJEDAMO! MEDICINARI, HOTEL PROMAJA ...

Na jednim ispucalim vratima, pisalo je:

VI KOJI ULAZITE OVAMO NAPUSTITE SVAKU NADU ZA POVRATAK!

Mima je koračala kroz mračne poglede očajnika što su se bez ikakvog cilja motali po hodniku. Negde su šištali radijatori.

Bili smo do neba zahvalni Mimi što ničim nije pokazala da nam dom smrdi. Jer ipak, ma koliko užasan bio Prvi blok, ja sam ga voleo (a obožavam ga još i danas) zbog neverovatnog bratstva koje je vladalo u njegovim pre vremena oronulim paviljonima. Tu se delilo dobro i zlo sa momcima koji su umeli da ne štede svoje siromaštvo. Delili smo tako sparušene kolače od jabuka stigle od kuće u paketu, poslednju cigaretu već istrošenog duvana, pikavce, ostatak ubuđalog čaja na dnu cediljke, žilet naoštren trljanjem o vlažnu unutrašnjost čaše kojim se brijao čitav sprat, na kraju — čak i samu postelju! Sve.

Volim sobu broj sto šezdeset i sedam.

Volim bezbednost te sobe u kojoj sam ilegalni spavač.

Volim vetroviti hodnik po kom se razvlači smeće.

Volim ulubljeni krevet i sivomaslinasto ćebe sa zelenom vojničkom prugom po sredini. Volim što dom liči na kasarnu, jer sam zaista vojnik u svom privatnom ratu.

Moj život u to vreme stvarno je nalik na danonoćni rovovski rat sa Beogradom. Opkolio sam taj grad sa svih strana i čekam da me primi za svoga. Opsada će biti duga i teška.

Ne posedujem ništa sem ogromne radoznalosti, a ona guta polusvarene slike, lica, datume, reči, celuloidnu traku ... Uranjam u beogradske ulice, drogiram se filmčugama i izložbama; satima sam u stanju da buljim u neko blesavo naslikano cveće. Utucavam dane po čitaonicama listajući časopise, visim na galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta gde je moguće otkunjati izvesno vreme u toplom. I dok gudi neki kvartet, zamišljam u polusnu svoju nekadašnju kuhinju i mleko na peći.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 1:41 pm

SEDAM

Mima je najpre prišla prozoru.

Videla je sumornu ledinu među blokovima, prekrivenu snegom po kome se caklio stakleni krš i lim starih konzervi.

Po niskom šiblju, koje nikako nije uspevalo da izraste do normalne visine drveća, nikli su tužni plodovi: komadi krpa, stare novine, iscepane najlon čarape, duge trake upotrebljenih zavoja... Prozor nam je, dakle, gledao na đubrište, ali u daljini su se videli plavičasti brežuljci iza kojih je počinjala panonska ravnica. A to je ipak nešto!

— Čiji je ovo krevet? — upita isprobavajući čvrstinu madraca.

— Njegov — pokazao sam na Aleta.

— A tvoj?

— Nemam ga ...

— Pa, gdje onda spavaš?

— Na patosu.

— Jel se to sme?

— Ne sme.

— Ako te uhvate?

— Onda će sva trojica biti izbačena iz doma.

— Stvarno?

— Zaista — potvrdi Ale, petljajući oko našeg malog rešoa. — Ako ga uhvate, svi smo najebali!

Komisije su inače upadale samo noću. Po danu bi to bilo neizvodljivo. Niko od njih ne bi izašao čitav iz bloka! Ali noću smo bili sami po sobama, prepušteni na milost i nemilost komisijama. Udarali su o vrata na policijski način, a pričalo se da im je šef naoružan pištoljem. U tim trenucima trebalo je što više dobiti na vremenu, tako da ilegalni spavač preko balkona pređe na drugu terasu i sačeka da kontrola protutnji. Pokazao sam Mimi kuda bežim kad naiđu. Zviznula je od zaprepaštenja:

— Ala je visoko! — kazala je. — Baš si hrabar...

Moja sujeta je bila zadovoljena.

— Nije to ništa! — puvakao sam se.

Najzad, čaj je skuvan i mi ga ćuteći pijemo, puštajući da se soba puni dimom i sumrakom.

Po Krilu-F se raščulo da imamo gošću u sobi, pa su momci iz susedstva počeli da donose darove. Hteli su da izbliza ždraknu Mimu.

Jedan slikar, Hercegovac, doneo je tri raspukla nara iz Opuzena i punu šaku zlatnog duvana — škije. Uvijali smo duvan u novine, praveći cigare debele kao prst. Smejali smo se tome kako nam najvažnije svetske vesti gore pred očima dok pušimo. Dim tog duvana bio je oštar i prijatan, samo se novinska hartija stalno odlepljivala.

Raširene novine bile su naš stolnjak, a čaj smo pili iz plastičnih šolja u kojima se drže četkice za pranje zuba. Kao treću šolju upotrebili smo konzervu u kojoj je nekada bio kikiriki.

Mima je ležeći preturala po našim stvarima:

— Modiljani! — uzviknu, izvukavši malu monografiju. — Luda sam za njim!

Ta monografija, štampana u masovnom izdanju AN ABRAMS ART BOOK 1954. NEW YORK jedini je primerak na polici moje nepostojeće biblioteke. Često je listam zaljubljen u dva bela zubića Devojčice sa pletenicama iz 1917. Razgledam tu knjigu obično pred spavanje, posle nekog naročito ružnog dana bez ikakvih izgleda. Na tim slikama sve je čisto i jasno: lakirani listovi reprodukcija podsećaju na dečije slikovnice iz mog detinjstva, od koga su ostali samo mutni nagoveštaji. Ova mala, jeftina knjižica o Modiljaniju, kupljena za lovu poslednjih dana blagostanja, za mene je neka vrsta portabl-oltara. Dovoljno je da spustim prste na njene već umašćene korice pa da se istog časa smirim. Ta broširana knjižica moja je jedina kuća.

Pre nego što počnu slike, nalazi se predgovor Žaka Lipšica, koji ne umem da pročitam jer ne znam engleski. Često, poput analfabete, prelazim prstima i pogledom preko krupnih, lepo odštampanih slova, zamišljajući o čemu li sve govore onome koji ume da ih odgonetne. Čini mi se da je to retka priča o jednom siromašnom mladiću, koja se završava srećno. Ne znam šta bih dao da mogu pročitati taj predgovor! Ali na našem spratu niko ne zna engleski...

— Jel znaš engleski? — pitam Mimu Laševsku.

— Studiram ga — kaže ona. — Što?

Najzad, saznaću šta piše Žak Lipšic! Uzbuđen sam do daske i tražim da mi prevodi one stranice koje, po mojoj skromnoj proceni, najviše obećavaju. U ušima mi bruji njen meki, duboki glas koji ima ukus jonatan-jabuke pune soka. Mima sedi a la turka na surom vojničkom ćebetu i povremeno podiže oči prema tavanici, tražeći potrebnu reč. Prevodi polako, frazu po frazu, kao da izgovara reči neke molitve čiji smisao ni sama ne shvata:

— Dakle, on, taj Žak Lipšic, kaže da je Modiljani izgledao vrio, vrlo lepo ... »Sećam se, kaže, da sam bio očaran njegovom lepotom: izgledao je aristokratski i u otrcanom odelu od rebrastog baršuna...« To je, to je nešto kao naš somot! Da, tako.

— Dalje, dalje Mima!

— »Sećam se jednog događaja koji se desio mnogo docnije (verovatno 1917.) usred noći: bilo je možda tri sata posle ponoći. Odjednom smo se trgli iz sna (sigurno on i njegova devojka, jel da?) jer je neko strahovito udarao u vrata. To je bio Modiljani, trešten pijan. Nesigurnim glasom pokušao je da mi objasni kako se seća da je na mojoj polici video knjigu pesama Fransoa Vijona i kako bi želeo da je ima. Upalio sam ... lampu (ovo ne znam šta je, ali mislim da je kao neka lampa, šta bi inače upalio u to doba noći, kog đavola?)... da potražim tu knjigu nadajući da će otići i pustiti me da spavam. Ali sam se prevario. On (to Modiljani) seo je u naslonjaču i počeo glasno da recituje. (Divan je, baš je srce!) Taj događaj još živi u mom sećanju (E, ovo baš ne razumem šta znači! Imate li rečnik? Nemate. Šteta!) Mala soba, mrak kasne noći, kroz koji se probija tajanstvena lelujava svetlost... (Opet kao lampa!)... Pijani Modiljani, koji kao avet sedi u naslonjači i neustrašivo, sve glasnije recituje Vijona, praćen lupnjavom u zidove naše male ćelije. (Taj Lipšic kaže da je Modiljani...) Ućutao je tek posle nekoliko sati, kada je već bio na izmaku snage«.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 1:42 pm

OSAM

U studentskom Vavilonu na Novom Beogradu, u razdoblju od četiri godine kada se dešavala ova priča (sve češće hvatam sebe kako govorim: u Mimino vreme), mogle su se sresti i upoznati najčudnije ličnosti. Po ulicama između četiri duga paviljona, na stazama utabanim studentskim stopalama, osluškivao sam jezike i narečja mladih ljudi koji su, odvojeni rekom od velikog grada, ležali na klupama, igrali krajcarice po ledini zarasloj u kržljavu travu, piljili u svoje raskupusane udžbenike, rvali se, bacali kamena s ramena ili jednostavno prodavali zjala, lunjajući u potrazi za nekim zemljakom koji će im platiti autobusku kartu za Beograd.

Kao i svaka druga varoš, i Studentski grad je imao svoje vladare, užirene štrebere već proređene kose na temenu, i svoje prestupnike — mlade gorostase sa kožnim kaiševima oko zglavka. Ispod niskog čela i kratko ošišane kose, svetlucale su preteći njihove zakrvavljene oči. Povremeno bi upadali u ženski blok i silovali kakvu provincijsku ovčicu koja im se posle nekoliko dana i sama predavala, prelazeći iz ruke u ruku.

Bilo je tu i sitnih lopova, hitrih prstiju i virtuozno savladane veštine, a sretali su se i zanesenjaci: lako su se prepoznavali po mesečarskom hodu; uvek su pod miškom vukli tovare knjiga i ispisane hartije. Ludački su se nadali da će jednoga dana ugledati štampane svoje šifrovane pesme i hronike o detinjstvu.

Grad je, naravno, imao i svoje lude, umno zaostale momke, ćopave i razroke komedijaše na čijim je usnama večito titrao sumanut smešak. Pratili su u čoporima siledžije, skupljači njihove čikove, grebući se o njihovu milost. Slali su ih da nekome pijunu u lice, a onda, pošto bi čovek udario ludaka, skakali bi kao čopor pobesnelih uličnih pasa i komadali žrtvu.

U gradu je cvetalo podzemlje: muvali se kockari i šverceri — slikovit šljam deklasiranih protuva koje su bežale iz Beograda ispred zakona. Krili su se mesecima po sobama svojih sunarodnika, spavajući čak i na ormarima, sa koferom pod glavom.

Dečaci potekli iz srednjih građanskih porodica pokušavali su da iznova sagrade svoje izgubljene domove. Držali su se jedni drugih, slični, sličnih u toj ljudskoj košnici punoj mladog mesa, bubanja, mržnje, otimačine, straha, ljubavi i nostalgije. Po njihovim sobama mogle su se naći porodične fotografije i šareni kalendari. Sakupljali su poput krtica rasparene pribore za jelo i posuđe u kome se moglo kuvati, a ponegde sam zaticao i krajnju raskoš — prozirne zavese na prozorima i cveće u konzervi.

Druge sobe, opet, a njih je bio najveći broj, odavale su krajnje preziranje građanskog reda. U njima su stanovali buntovnici bez razloga, otpadnici činovničkih familija — studentski lumpenproleterijat, uvek između: ni radnici, ni seljaci, ni građani, jednostavno — večiti studenti! Živeći u neopisivo svetom neredu, kao da su želeli da se oslobode jebene diktature svojih majki-veštica i njihovih primaćih soba u futroli. Davili su i poslednje tragove malograđanskog prisećanja po svojim sobama, rasprodajući uspomene što su ih vezivale za ambiciozne očeve: časovnike dobijene za Dan zrelosti sa ugraviranim posvetama, tamnoplava maturska odela, kravate i lančiće, na kraju čak i kofer u kome su sve to doneli u Beograd.

Ulazio sam i u sobe seljačkih sinova. Mirisale su na sušeno meso sa dalekih durmitorskih bačija, na vlažnu vunu seljačkih čarapa koje su se obično sušile na radijatorima. Po tim sobama divio sam se prekrasnim ćebadima koju su im izatkale majke i sestre. Želele su valjda da im se sinovi i braća u tuđini pokrivaju njihovom ljubavlju — vunom koju su same strigle, prele, tkale, bojile i valjale u hladnim izvorima. Kada zagnjure nozdrve u tu šarenu ćebad i zaklope oči, ovi naglo ižđikljali seoski momci mogli su da se u bilo kom času vrate u svoj rodni kraj, da osete teleću toplotu u zavejanim štalama, miris stajskog đubreta koje se puši u hladnom jutru, blejanje i zvonjavu stada, lavež svojih kerova.

Kolonistička deca iz Vojvodine, rođena u ravnici, govorila su mešavinom narečja starog kraja i razvučeno tromim akcentom ravnice, ubacujući pokatkad stidljivo i novi, tek naučeni beogradski žargon. U njihovim ormarima bilo je uvek hrane. Roditelji su im je redovno slali po mašinovođama i kondukterima panonskih vozova. U tim sobama moglo se uvek iskamčiti nešto za klopu: obično je to bila debela bela slanina koju smo žvakali bez hleba sve dok ne osetimo muku od masnoće. A bilo je i pravih gozbi! Onda kada su u paketima stizale kao krv crvene kobasice, meke krvavice, mladi čvarci i paštete. Sezona gozbi je u decembru, u vreme svinjokolja. Majke su im konzervirale svinjsko meso u rastopljenoj masti, pa ga slale u golemim starim kantama od marmelade. Najukusnije su bile makovnjače — kolači koji mogu da se drže veoma dugo. Jeli smo ih i posle mesec dana od trenutka kada su izašli iz peći.

Seljački sinovi gledali su na nas, gradske otpadnike, sa podozrenjem. Studirali su, uglavnom praktičke nauke koje su za njih izabrali njihovi očevi: ekonomiju, agronomiju, veterinu, prava, zubarstvo ... Poslednji su u Studentskom gradu ostajali bez love. Urođenom seljačkom lukavošću, brinuli su se da sačuvaju tajne rezerve u dobro zakatančenim vojničkim sanducima.

Tamo, s druge strane reke, upoznao sam tako mlade gorštake koji su maštali o političkoj karijeri i znali Gorski vijenac napamet. Još ih vidim kako svakog jutra kreću da osvajaju Beograd: briljantni pesnici, govornici, genij alci, i kockari. Prznice i zanesenjaci. Mladi mužjaci za kojima su ludovale beogradske dame, loveći ih pre podne po kafeima i poslastičarnicama, dok su im muževi na poslu.

Družio sam se i sa nostalgičnim Bokeljima. Imali su duga, pretužna, dekadentna lica. Osećalo se da u njima teče krv razbaštinjenih navigatora i kapetana — čak i u bedi studentskog života umeli su da sačuvaju urođenu otmenost kretnji i ponašanja. Govorili su pevajući, a te čudne reči su im bile pune nostalgije za nekim tihim zalivima. Među njima, bilo je lako uočiti bosanske momke — teški i temeljiti poput zemlje, pevali su u proletnjim večerima ispod paviljona u travi tužne otegnute regrutske refrene, završavajući ih besno izvijenim zvrkom, posle čega bi nastupio muk. I dugovratih ostrvljana je tu bilo: sporazumevali su se kliktavim jezikom grlenih uzvika, što liči na pisku galebova.

Kroz tu studentsku gomilu, muvali su se Mađari, Grci, Cigani, Rumuni, Rusini i Slovaci, Lutajući Holanđani. Afrikanci iz Nigerije, Konga, Ugande i Sudana drhturili su u svojim pretankim ogrtačima na snegu koji je bešumno zatrpavao Studentski grad. Svirali su po sobama u gitare, udarali dugim prstima po dnu lavora, koji im je zamenjivao ritualne timpane, a povremeno bi se zapošljavali u malim džez-sastavima po periferijskim igrankama. Njihova elegancija izazivala je zavist. Hodali su na svojim dugim nogama plesnim korakom u ritmu sinkopa koje su samo oni mogli da čuju. Mnogo su patili od beogradske košave i oskudne ishrane, pa su se lako razboljevali. Po blokovima su kružile zastrašujuće priče o njihovoj muškosti i hipnotičkoj moći nad belim devojkama — nagađanja obojena ljubomorom. Bili su to sjajni momci. Zapanjeno su zurili u sneg svojim ružičastim beonjačama. Svi su se otimali da budu njihovi »cimeri« jer su imali više love od nas; uz to, nisu bili cicije i delili su sve što su posedovali sa naivnim i razdraganim dečijim rasipništvom. Divili smo im se jer smo mislili da će jednoga dana, kada odu iz Studentskog grada, postati kraljevi ili bar ministri. Svaki Afrikanac za nas u to vreme bio je budući poglavica. Jedan koga sam poznavao zvao se Ahmed Tajb i pevao je lepše od samog Net King Kola.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 1:42 pm

DEVET

Posle svakog novog neuspeha, bežao sam natrag u studentski geto, gde su živeli slični mladi ljudi koji su mogli da procene vrednost mog poraza, jer su i sami prelazili most i reku sa istim namerama i ponovo se vraćali, baš kao i ja, neobavljena posla, punih očiju i gladna srca.

Moja veličanstvena rupa na cipeli postajala je, čim bih stupio na ledine Novog Beograda, nešto sasvim prirodno — bilo je i neutešnijih rupa na đonovima, bilo je i zakrpljenijih pantalona, i tanjih kaputa na vetru je bilo. Bio sam, najzad, kod kuće, među svojima, među braćom zatočenicima. Oni su me primali za svog, bio sam samo jedan od nekoliko hiljada mladih ljudi koji oblikuju golim rukama svoj život. Nalazio sam se u naselju gdje je veća sramota imati, nego nemati.

Moje dvadesete godine gorele su plemenitom mržnjom i željom da se osvetim. Ćifte, čuvajte se! — dovikivao sam osvetljenom frizu grada koji je žario horizont preko reke, dok sam bežao od ponoćne komisije preko balkona na trećem spratu. Bio sam kod kuće i bio sam srećan. Imao sam pet cigaretau džepu i svog Modiljanija. Još malo pa će provreti čaj na rešou, neko će da donese okrajak preostao posle večere, biće čvaraka tvrdih kao drvo, biće noć i bićemo zajedno.

Vraćajući se po noći u Studentski grad, zaticao sam uvek druge spavače na tri kreveta Aletove sobe.

Jedne noći, tako, na vratima se bez kucanja pojavio mladić, džinovskog rasta. Njegovo tamnoputo, upalo lice prekrivala je gusta crna brada. Ličio je na Hrista. Digao je ne pitajući za dozvolu po jedno ćebe sa onih koji su ležali, umotao se i legao na patos pokraj radijatora koji je cvileći ispuštao paru.

— Ja sam Prkos Drumski — kazao je. — Pesnik sam. Hoću da spavam.

Ujutro je pokupio svoje knjige bez korica, svoje ispisane hartije i otišao bez reči iz našeg života.

Celu tu noć, našu sobu je pritiskala njegova mračna telesina. Taj ukleti božjak šištao je u snu, škrgutao zubima i dizao se u bunilu.

Pisao je nežno, kao devojčica.

Druge noći, ušunjavši se u F-krilo, zatekao sam nepoznatog mladića koji je čitao pored limene šolje na rešou, u kojoj se kuvala glavica crnog luka. Zavirih mu u knjigu: Lotreamon, na francuskom!

— To je jako zdvavo — reče ponudivši mi polovinu luka i gutljaj tople vode. — Posle toga ne movate jesti ceo dan ...

Kotrljao je slovo r i imao unezveren pogled sanjara koga život neprestano prekida u njegovim vizijama. Zvao se Komnen. Rođen je u brdima iznad Kolašina. Pripadao je porodici luđaka, koji su, da bi se prisilili na dobrovoljno zatočeništvo u Studentskom gradu, šišali glavu do kože mašinom »nulericom«. Beograd ih je, izgleda, snažno mamio, pa su se plašili da neće položiti ispite, da će podleći zavodljivoj pesmi koja je stizala s onu stranu Save. Onemogućavali su sami sebe na jednostavan način — šišanjem do glave i mesecima ostajali u krugu blokova. Ličili su na posvećeno udruženje dobrovoljnih robijaša, sa svojim ćoškastim glavama na čijim su se lobanjama nalazili ožiljci i šavovi iz starog kraja. Cerekali su se sami na svoj račun, pomireni sa sudbinom ćelavaca kojima svako jači u prolazu opaljuje »čvrgu« za sreću.

— To je jako zdvavo — rekao je Komnen trljajući ćelu. — Posle vam izvaste mnogo jača kosa .. .

Ismevali smo njegovu ljubav za istančanu francusku književnost. Madam de Stal, Alfred de Vinji, Madam de Sevinje, Mise, Lotreamon ... Njegove ljubimce zvali smo pederskim folirantima a on ih je branio do poslednje kapi krvi, sa blagošću, kastriranog sveštenika, opraštajući nam naše uvrede počinjene iz neznanja.

Komnen je spadao među došljake koji su život Studentskog grada prihvatali kao jedinu stvarnost: veoma retko prelazio bi most i reku. Činio je to, kao i mnogi ozbiljni mladići (koji su u Studentskom gradu ipak bili u većini), samo onda kada bi odlazio da polaže ispite ili na obavezna predavanja posle kojih se tražio potpis profesora na indeksu. Navikao je na svoj ležaj u uglu, na svoje knjige i gomile rečnika. Uživao je u hrani iz menze, koja je bila mnogo bogatija i raznovrsnija od one kod kuće, u brdima. Tada to još nisam mogao da znam: Komnen jebrižljivo pripremao selidbu svoje duše u zavičaj pesnika koje smo zvali pederima. Živeći isposnički, pokidavši sve veze sa rođacima i rodnim krajem, i ne pokušavajući da stvara nove ovde u Beogradu, on je iz dana u dan postajao sve više unutrašnji emigrant, lice raseljeno u vremenu.

Siroti Komnen nije imao ničega čim bi nam uzvratio čajeve i klopu, sem svojih knjižica kojim su ga snabdevale stare dame iz Francuske čitaonice. Ponekad bi mu se učinilo da smo dovoljno dobri i ispunjeni poverenjem, pa je pokušavao da nam pročita po koji stih od onih koje je najviše voleo. Izgovarao ih je pobožno, pitajući se u sebi ne baca li bisere pred svinje. Svi takvi pokušaji završavali bi se opštim zezanjem. Naš svirepi smisao za humor nije znao za samilost. Ništa nam tu, naravno, nije bilo dovoljno sveto, pa se siroti Komnen povlačio uvređen u svoj ugao na krevetu, okrećući lice zidu i vlažnim mrljama, u čijoj je plesnivoj geografiji mogao da vidi predele kroz koje se šeću prefinjene dame i galantna gospoda. U tom Komnenovom privatnom Vatou na zidu sobe sto šezdeset sedam nije bilo prostaka, siledžija, otimačine, ni ševe.

Zanimljivo je da Komnen nikada nije spominjao svoj rodni kraj. Tamo su ga verovatno već odavno oplakali i otpisali kao crnu ovcu zbog urođene ženstvene finoće i nesposobnosti da se uklopi i prihvati plemenska pravila ponašanja za muškarce. Potpuno sam i bez ičije pomoći, krčio je tako stazu do svog sna kojim se zarazio ko zna gde i kako: možda u seoskoj biblioteci onoga dana kada je slučajno naleteo na Antologiju francuske poezije, ili onda kada je biozaveden otmenim vrskanjem mladog profesora francuskog, čije je prvo zaposlenje bilo — Kolašin.

I kada je jednoga jutra 1960. zakoračio na peron stanice Sen Lazar, bio je najzad u svojoj pravoj domovini od koje ga je odvajalo izgnanstvo dugo dvadeset i četiri godine. Bio je u Francuskoj! Nije se vraćao čak ni kada su mu javili da mu je umro otac. Postao je jedan od najuglednijih pariških slavista, a ugledni Mond poziva ga s vremena na vreme da piše kada se kod nas događaju velike gužve. Komnen tada piše o Jugoslaviji blagonaklono, kao da se radi o nekoj egzotičnoj i pomalo divljačkoj zemlji Centralne Afrike.

U Parizu ga zovu Comnen Le Doux!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 2:56 pm

DESET

U aprilu 1959. Mima nam je otkrila Adu.

Ada Ciganlija je od tada ostala za mene Mimin zeleni kontinent. Poslednji azil.

Ada je tog aprila još bila ostrvo oko koga su slobodno plovili šlepovi i jedrilice. Desetak godina kasnije, povezana nasipima sa čukaričkom obalom, pretvorena je u poluostrvo i na nju su pohrlili automobili.

Mima je tada bila već daleko.

Ali u proleće 1959. godine, oba toka reke Save još su slobodna. U vreme visokih voda, reka preplavljuje Adu, njeno srce slično džungli, pa ljudi plove kroz drveće dozivajući jedni druge. Na Adi je, poput kuće duhova, stario i predratni zatvor; trošna kućerina sa rešetkama na prozorima kroz koju je svileo vetar. Podrumi tog kazamata su uvek bili pod vodom. Obilazili smo ga sa strahom, čitajući po zidovima ugrebana imena i robijaške psovke.

Preko reke nas je prevezao neki odrpanac slikovita izgleda.

Daske za sedenje bile su blatnjave, pa smo stojali u čamcu držeći se oko pasa. Mima se nalazila u sendviču. U džepovima široke marinske suknje od grubog platna nosila je tri parčeta štrudle, cigarete i sitninu za povratak tramvajem. Ada nam se bešumno primicala, poput nekog polupotonulog zaboravljenog splava iz kojeg je zbog obilnih proletnih kiša izniklo šiblje.

Šiklja meko pristade uz obalu i tako prvi put u životu zakoračili na Adu.

Na donjem špicu, jedan starac je strugao prošlogodišnji lak sa jedrilice. Bila je to veoma stara olimpijska jola. Ličila je na skupocenu violinu sa koje je neko let-lampom spalio polituru. Stajali smo i posmatrali kako starac komadom stakla pažljivo struže njene skladno isturene bokove. Pripremao je jedrilicu za plovidbu.

— Moj stari ... — rekla je Mima šapatom. — To je naša jola.

— Kako se zove? — prošaptah.

— Pena.

Bilo mi je čudno što odjedanput na jednom mestu vidim toliko vode. Do tada sam Savu i Dunav gledao samo odozgo, iz perspektive ptičijeg leta, sa Kalemegdanske tvrđave. Beograd je, naime, podignut tako kao da se po svaku cenu želi ograditi od svojih reka. Da biste stigli do vode, morate da preskačete koloseke, obilazite kilometarski duge magacine, vagonske šupe i istovarene sanduke. Mima nam je pokazala kako da pronađemo najkraći put kroz taj lavirint i da brzo i bezbolno stignemo na Adu.

Gazili smo za njom kroz gustu šikaru, sve dok ne izbismo na drugu stranu ostrva. Blesak vode nas je zaslepio. Sedeli smo na obali i posmatrali kako remorker vuče pet natovarenih šlepova osvajajući maticu reke.

Nisam smeo da rašnjiram cipele, ko zna u kakvom se stanju nalaze moje čarape koje danima nisu prane? Lepljiv sam od znoja i prašine. Oko nas zuje rojevi insekata. Plavo pramenje lepi se za vižljasti Mimin vrat.

— Šteta što nemamo kostime ...

— Ko te ovde vidi? — kaže Mima, pogledavši me u čudu.

Najpre se svukao Ale.

Po njegovom mrkom telu igrali su odsevi talasa. Bio nam je okrenut leđima, zagledan u reku. Mladi slavenski bog, izronio iz paprati.

— Ne gledajte me ... — kazala je Mima, otkopčavajući svoju plavu suknju. Suknja se otvarala kao oklop. — Ne volim da me gledate dok se svlačim! Osećam se kao neka kurva ... a.a.a .... Ne.e.e.e.e.moj, molim te, što si ta.a.a.a.a.a.akav?

Okrenuo sam joj leđa i hitro zbacio sa sebe lepljivu košulju i pantalone. Onako na gomili, moja odeća je ličila na hrpu đubreta koju će neko spaliti, pre nego što me dezinfikuje i obuče u uniformu.

Dve duge, tanke ruke obgrliše me s leđa. Osetio sam Miminu kožu po čitavom telu. Toplu gužvu njenih dlačica. Osetio sam Mimu sve do samih peta.

— Bez dira.a.a.a.a.anja, molim! — mazno se hihotala. — Samo bez diranja.a.a.a ...

Ulazili smo sve troje u vodu držeći se za ruke, oprezno, korak po korak. Noge su se teško izvlačile iz rečnog mulja, kao da smo iznenada natukli debele blatnjave čizme. Reka je bila brza i malčice crvenkasta od zemlje koju je vukla sa sobom sa gornjeg toka posle aprilskih kiša.

Zaplivasmo i matica nas ponese ka ušću. Pokušavao sam da nazrem Mimino telo kroz mutnu vodu, ali ništa se nije moglo videti.

Isplivasmo pola kilometra nizvodno i tek tada smo se setili da nam je odeća ostala gore, na obali, u žbunju. Trčali smo kroz šiblje i urlali indijanske ratne pokliče. Posekao sam se na neko staklo, ali krv je brzo stala.

Posle smo sedeli na Miminoj raširenoj suknji i jeli štrudlu od jabuka.

— Ne primećuje se puno, a? — upita Mima pokazujući nam mali rez na stomaku, ožiljak od operacije slepog creva. — Moći ću letos da nosim bikinac, šta mislite?

Dodirnuli smo beličasti ožiljak prstima i potvrdili da će svakako moći da nosi bikinac, kad počne sezona.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 2:57 pm

JEDANAEST

Proživeo sam dvadeset godina i ne primećujući vetar.

Govorio sam: duva! — i to je bilo sve. Nisam ni sanjao da se vetrovi toliko razlikuju među sobom. Ali, zahvaljujući Mirni Laševskoj, upoznao sam celu porodicu savskih vetrova: od onih nežnomlakih, aprilskih — do ledenih, pretećih i potuljenih vetrova pozne jeseni.. . Produvavali su Savom vetrovi — luđaci, šizovi i košave; upoznao sam vetrove koji su se zezali i one što su umirali na moje oči, vetrove što gone na putovanje i vetruštine koje čoveka bacaju u najtuplju ravnodušnost.

Posle nekoliko nedelja plovidbe sa Mirnom, počeo sam da ih razlikujem. Mirna me je učila strpljenju sa kojim se čeka sastanak sa nekim povetarcem koji kasni. Ona je umela da čita krošnje drveća i da u njihovom, gotovo neprimetnom njihanju predskaže dolazak nekog vetra. Nabiranje reke bilo je znak da će nam se jedro napuniti pre nego što izbrojimo do deset. Umela je da razlikuje vetar koji donosi kišu, od onog što obećava lep sutrašnji dan.

Nisam ni primetio kako su sve stvari koje su me do tada zaokupljale prestale da postoje. Prebacivao sam se na Adu Ciganliju, uzbuđen što ću se opet družiti sa vetrovima i Mimom. Uhvatio sam se grčevito za Penu kao za jedinu stvar koja me je činila izuzetnim, izabranikom reke, u prenaseljenom gradu, među gomilom mladića sličnih meni.

Pred očima mi je tekla reka, ona ista što je hiljadama godina protkala i ulivala se u Dunav, dok na brdu iznad ušća još nije ni postojao sujetni grad. Duvali vetrovi i oluje baš kao i nekad — bilo je dovoljno uhvatiti ih u jedro i zaploviti pomoću drveta i platna rekom, pa da se istog časa osetim lukavim i starim kao Evropa. Uprkos tome što ništa nije bilo moje, ni taj vetar, ni Sava, ni jedrilica, ni Mima ...

Beograd je gledao mirno moja rečna ludiranja, čekajući da se jedanput vratim gore, u njegove ulice, i da položim račun. U to vreme nisam verovao da jedan grad može da bude toliko strpljiv.

***

Najviše vremena provodio sam čekajući Mirnu i Aleta u sidrištu.

Stizao bih obično prvi i svlačio ciradu sa Pene. Izležavao sam se satima na vezanoj jedrilici sa nogama u vodi. Izgleda da jedino moje vreme nije bilo važno. I Mima i Ale su imali neke svoje tajne poslove u koje nisam imao uvida. Podrazumevalo se samo po sebi da ih čekam.

Mučila me ljubomora. Šta li rade kad nisu sa mnom? Da li se već ševe? Birao sam različite mustre uvređenosti, samo da im nekako stavim do znanja da me zapostavljaju, ali čim bi zazviždali naš znak, čim bih ih ugledao kako izlaze iz zelene senke vrba kasneći po nekoliko sati, čim bi se pod njihovim nogama zaljuljao drveni splav za koji je Pena bila vezana i zaigrale bove, zaboravljao sam na glumu i vrteo izbezumljeno repom, kao presrećan pas kome se približavaju gospodari.

Nekoliko puta se događalo da stignu pre mene na Savu i otplove. Sidrište bez Pene ličilo je na moru. Ada mi je odjedanput postajala tuđa i opasna. Trčao sam duž njenih obala tražeći po vodi izgubljenu jedrilicu, vikao kao sumanut kad bih je najzad ugledao kako iskošena plovi po sredini reke — padao u najdublje očajanje ako ne bi čuli moje dozivanje koje je vetar bacao nizvodno. Najzad bi me spazili i počeli da se približavaju obali. Minuti su se pretvarali u dane, dok se Pena bordižanjem po slabom vetru približavala mestu na kome sam čučao u pesku. Pripremao sam reči pune otrova i prebacivanja, ali, ugledavši njihova nasmejana lica, opet bih sve zaboravljao i uskakao u jedrilicu, srećniji nego ikad ranije.

Kuda smo plovili?

Nikud određeno. Krstarili smo Savom bez ikakvog naročitog cilja, prepuštajući se da nas vode slučajni vetrovi. Bilo nam je najvažnije da smo u čamcu na vodi — malo ploveće ostrvo nadomak Beogradu koji je hteo da nas zauzda, pokori, uozbilji, natera da se prestanemo smejati i dangubiti.

U Miminoj jedrilici osećao sam se kao klinac koji usred dosadne, neljubazne kuće pronađe neki stari sanduk, zabačeni tavanski ugao ili možda samo običnu kuhinjsku stolicu bez naslona, okrene je i uvuče se u nju. Odjedanput, klincu je lepo i bezbedno, skriven je od tuđih pogleda, sam sa svojom malom tajnom. To je kao neka vrsta putovanja u mestu, zašuškanost i toplina. To je kao kad se viri kroz rupu na ogradi u tuđu baštu. Ne možeš da se odlepiš od te tarabe i tog vrta s druge strane daske, jer se nešto lepo dešava, nešto izuzetno lepo. U čamcu ponovo pronalazim to osećanje. Misterija čamca sastoji se u tome što smo sami u svojoj ljusci, a okolo je ništavilo: voda i prasećanje na devet meseci provedenih u majčinoj utrobi — ljuljuškanje okruženo prazninom.

Mimina jedrilica bila je za mene neka vrsta produženog boravka u detinjstvu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 2:57 pm

DVANAEST

Prva razglednica stigla je u oktobru.

Suncokreti, van Goga. Na poleđini samo dva slova — M.L.

Za njom je došla slika kamenog čudovišta sa Notr Dama, potpuno ižvrljana mnoštvom nerazumljivih potpisa. Videlo se da je Mimino društvo bilo mrtvo pijano.

Kada je M. L. otišla, kao da je stala reka. Čak ni vetar na Savi nije više duvao onako kao kad smo zajedno jedrili. Plutali smo na Peni bez ikakvog zadovoljstva, pristajali uz splavove najmračnijih savskih gnjavatora i masera, razvozili zalutale devojčice po reci...

Ponekad je ipak bilo lepo — onda kad smo spašavali dečije lopte koje su pale u vodu. Lovili smo ih po reci, a deca su cičala na obali.

Mislim da je spasavanje gumenih lopti iz vode najlepše zanimanje za nekog ko ne zna šta bi učinio sa sobom. Najpre ugledate neko dete kako trči za loptom; vidite lepo kako se ona kotrlja prema vodi i kako je zahvata rečna struja. Za minut dva lopta je već ponesena maticom i šiba sredinom reke. E, tada se pojavljujemo Ale i ja i počinje veliki lov. Deca u početku misle da ćemo ukrasti njihovu loptu, ali kad im je vratimo na obalu — ciče od sreće i vide u nama heroje. Odjedanput, čini nam se nekako da naše gluvarenje po reci ima nekog smisla.

Ali, kad je Mima otišla, sve smo se više smejali mehanički, a stari štosovi vrteli su se kao izlizane gramofonske ploče. Prepustismo Penu njenoj sudbini, a Ada Ciganlija ličila je ponovo na daleki, izgubljeni raj.

Mima i njen pacolovac nastanili su se, naravno, na Levoj obali (Rue de Marles) u jednom sumnjivom hotelu, koji je, kako nam je kasnije Mima pričala, »bazdio na Utrila i švalere od pola sata«. Mima je svakoga dana odlazila na Alijansu da uči francuski, a Jegulja se zaposlio kao crnac za struganje litografskog kamenja u štampariji »Brijer i sinovi«.

Mimin skok preko crte izgledao nam je neverovatno!

Ipak, ja sam joj ga bio predskazao čitajući sudbinu iz šoljice crne kafe, one noći u Kolarcu kada smo se vratili iz Jeguljinog rukavca.

Zaista, u toj šolji se nešto otvaralo, baš kao što se otvara školjka ili dupli pasijans. Neki putevi su stajali u njoj, ispisani u talogu crne kafe, putevi i suze i jedan riđi muškarac ...

— Vidim u tvojoj šolji novac, neki put, spletku i uspeh — gatao sam Mimi — i vidim te kako si srećna tamo, iza crte; vidim da ćeš lepo živeti i imati mnogo slatke dece, a ako dočekaš trideset i šestu, živećeš dugo, dugo ...

Znam, kriv sam zbog svega što se posle dogodilo. Ljubomoran kao životinja na Aleta, hteo sam lukavo da ga istisnem Jeguljom, pa sam tog pacolovca počeo dovlačiti u Kolarac. Sedeo je i ćutao.

— Znaš, ja se njega nekako bojim... — otkrila mi je Mima jedne noći dok sam je pratio kući.

— Zašto?

— On je genije.

— Govno je genije! — rekao sam. — Običan folirant!

— Nemoj... — usprotivila se. — On je zaista genije!

— Onda, poći ćeš sa njim u Pariz?

— Ne znam ...

Ali znala je.

Danas, kada je sve što se događalo u Kolarcu daleko iza mene, svraćam jedanput godišnje u tu kafanu — bolje rečeno, noge me same od sebe odnose tamo gde su odnegovani najluđi i najdragoceniji primerci moje mržnje i ljubavi.

Otvaram po ko zna koji put vrata i istog časa mi u oči, uši i nozdrve uleće onaj stari, dobro poznati vonj neprovetrene dvorane, topli zadah kuhinje izmešan sa ustajalim duvanskim dimom — to je ukus nekadašnjeg utočišta. Sedam za naš sto pokraj vrata i čekam svoje prijatelje da dođu i okače kapute o čiviluk. Ali niko više ne dolazi u Kolarac. Samo ponekad neko od njih zaluta, a tada se pretvaram da sam zabavljen novinama. Okrećem glavu u stranu, plaćam brzo račun i odlazim. Ako me spaze, čini mi se da će me uhvatiti u nečem nedozvoljenom. Osećam se krivim za mnoge stvari koje su se završile blesavo.

Izvlačim se mučki iz Kolarca u kome me više niko ne poznaje, kao da sam zatečen na tajnom parastosu za žive i mrtve.

Do ruku mi s vremena na vreme dolaze luksuzni katalozi sa izložbi Baneta Jegulje. Preko cele naslovne strane šepuri se njegovo prezime — Kvižik! Jegulja se inače preziva Cvijić, ali Francuzi to izgovaraju Kvižik, jer ih mrzi da se lomataju sa tamo nevažnim imenima, koje čak ni ch na kraju ne može da im umili. Neko se, izgleda, revnosno brine da ove raskošne monografije stignu u stari Kvižikov kraj. Ne bi me začudilo da to čini sam Bane Jegulja, mada je već odavno odnegovao sopstveni mit o izgnaniku koji je pokidao sve veze sa zavičajem, postavši jedan od glavnih stubova L'Ecole de Paris.

Prelistavam poslednji Kvižikov uspeh i divim se zvučnim imenima muzeja u kojima se na određenoj temperaturi i vlažnosti čuvaju Jeguljini pacovi: Viktorija i Albert Muzej, London. Muzej moderne umetnosti, Njujork. Kongresna biblioteka, Vašington. Kolekcija sera Rolanda Pernosa. Galerija Daniela Kordijea, Pariz. Aujourd'hui, Brisel. Galerija Jeane Bucher, Pariz. Iz pažljivo sređene biografije odstranjeni su svi podaci koji ne bi izdržali na braniku Jeguljine izmišljene ličnosti i njegovog uspeha.

Naročito je zanimljivo poslednje poglavlje Boskeove studije o našem Jegulji, gde su po godinama razvrstani ključni periodi u Kvižikovom stvaralaštvu. Čudno, nigde se ne pominje stari Kolarac. Ni Mima Laševska se ne pominje, ni stara Vecejka, koja upravo zauzima svoje mesto pored klozeta dok sedim za našim stolom i žvačem još tople pogačice sa čvarcima.

Volim da svratim u Kolarac oko devet sati pre podne, kada su stolovi još neoskrnavljeni pepelom i prelivenim pićem. Mada zakrpljeni na pojedinim mestima, stolnjaci su ipak besprekorno čisti i uštirkani. Kelneri brišu čaše i slažu ih u redove, da im se nadu pri ruci kasnije kad počne gužva. Šef sale odeven u crno pogrebno odelo raspoređuje karanfile i čiste pepeljare. Oko deset, na stolove stižu rskave tople pogačice rumene kore. Pokrivaju ih staklenim zvonom.

Kolarac je inače sasvim obična beogradska kafana, bez ičeg izuzetno slikovitog u sebi. Zidovi su do polovine obloženi oplatom tamnog drva, koje podseća na železničke čekaonice druge klase. Kroz prepodnevnu tišinu kafane zazvoni povremeno kitnjasta kasa, zakrklja njen stari mehanizam ... Kolarac je sasvim bezlično mesto za svakog, sem za mene. I msje Kvižika, verujem.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 2:58 pm

TRINAEST

Među radnicima Francuzima brzo se pročulo kako je Jegulja sredio Bernarda Bifea. Kako ga je postavio na njegovo mesto! Pa su ga sledećeg dana pozvali na po jedno »crveno«. Uopšte, ugled mu je jako porastao i više mu nisu govorili da oduzima hleb njihovim zemljacima.

Ali Bife se vratio posle dva dana.

Nešto ga je, izgleda, vuklo u taj vlažni, polumračni podrum: pacovi sa Ade radili su svoj posao. Hteo je da još jedanput proveri nije li se možda prevario, pa je poveo i svog galeristu, Etjena Solanža, da vidi tog mračnog balkanskog Sizifa koji se druži sa pacovima i proriče skori smak sveta.

Jegulja je, baš kao da se ništa nije dogodilo, i ovaj put strugao svoj kamen. Podrum je zaudarao na znoj i pesak. I pacovi su bili tu: gledali su sa zidova pacovskim očicama muku svoga tvorca.

— Voila! — kazao je Solanžu. — C'est ca!

Ne, nije se prevario! Zaista, u ovom podrumu se porađalo nešto u mukama. U njemu se začinjala sveukupna nesreća ovoga sveta. Njegovo raspadanje, njegova bolest i trulež vasione kojom je bio okružen. I sve to bilo je ispričano sa detinjim osmehom nekoga ko se ničega ne plaši. Tvorac tih pacova cerekao se svojoj sudbini u lice.

Bernard Bife je to odmah osetio. Pogotovu što je već odavno bio s druge strane barikade, zauvek zarobljen manirom iz kojeg mu nisu dozvoljavali da se izvuče, ni ovaj isti Solanž ni luksuzni život koji je podupirao sirotim, već bezbroj puta upotrebljenim i viđenim gotskim vertikalama.

»Naši glavni kupci su američki kolekcionari — govorio je često Solanž — oni neće eksperimente već slike koje će odmah prepoznati kao tvoje i sa daljine od dvesta metara! I u mraku, čoveče! Oni u njih ulažu svoje krvave dolare i ulagaće ih sve dotle dok te održimo na površini, a to je već moj posao ...

»Izlizao sam se od upotrebe,« mislio je Bife gledajući pacove, »ali evo svežeg mesa za ovog slikoždera. Neće proteći mnogo vode Senom, a Solanž će i od njega napraviti konfekciju, smeće. I mali Sizif će mu još biti zahvalan do groba zbog toga.«

S druge strane, i Jegulja je omekšao: video je da stvari postaju ozbiljne — pacovi su počeli da sami sebi krče put do uspeha, grizući sekutićima blaziranu kožu tih istanjenih Francuzića. Prekinuo je sa struganjem kamena i dovukao gostima pet blokova nabubrelih od crteža.

Etjen Solanž, naravno, nije pokazivao nikakvo oduševljenje. Izgledalo je pre da ga čitava stvar uopšte ne zanima i da izdržava samo zbog Bifea. Razgledao je ćuteći list po list, misleći na to kako je Gospod Bog pravedan i nepredvidljiv: kako se geniji i lepe devojke rađaju svuda, čak i na Balkanu, u Srbiji, o kojoj mu je pričao njegov otac kao o divljačnoj i ratničkoj zemlji. Čuvao se da pokaže svoju radost što ga slikarska sreća ne napušta ni u šezdesetoj, kada se galeristi od uspeha ili povlače u svoje kuće po Provansi, ili izbegavaju rizik, izlažući samo proverene zverke. Eto, slučaj mu dovodi pred noge jednog čistog genija, i to genija koji se danas može dobiti budzašto, za malo sitniša, i vezati čvrstim ugovorom, pa musti iz njega talenat i novac sve dok svet ne izludi od njegovih ludih pacova. Naravno, sretao je on često talentovane slikare, ali u ovom poslu nije važno toliko biti talentovan koliko biti dovoljno lud pa izdržati ceo život grizući boju. A ovaj to jeste, očigledno. Iz njega izbija postojanost slikarske mazge. Evo čoveka koji će mazati puter po hlebu njegove unučadi, Pjera i Žoržete!

— Znate šta? — kazao je posle svega Jegulji. — Vi neosporno imate izvestan talenat, ali sve je to još prilično nezrelo i sirovo... Vi, naravno, znate da crteži slabo idu na tržištu: da li biste ove stvarčice mogli izvesti u ulju? Poznajete li, uopšte, tehniku slikanja uljem?

Da. Jegulja je kazao da poznaje tehniku slikanja uljem. Ali, dodao je, crtež je osnova svega, a on će ga lako ponoviti ako treba i na zidu, u betonu ili testu, svejedno. On će ga ugrebati noktima u vreli asfalt! A, uljem nije slikao samo zbog toga što slikanje na taj način zahteva izvestan komoditet. Atelje, dovoljno prostora i mnogo više novaca za materijal.

Crteže je moguće praviti svuda: po čekaonicama, na primer. Na ulici. Najveći broj onih crteža on je načinio ležeći u krevetu pokriven, evo dovde, ćebetom u vreme dugih beograskih zima kad nije imao čim da se greje. Skice je, naravno, beležio na reci Savi, po starim, napuštenim brodovima. A što se tiče trajnosti crteža ili ulja, ovoga ili onoga, kazao je Jegulja, gospodin sam najbolje zna koliko su bile trajne piramide i kako ih je pesak jednoga dana lepo izjeo zatrpao. Samo je trajna smrt, kazao je, i iscerio mu se u lice.

— Bon! — rekao je Etjen Solanž, ustavši sa stolice. — Videću šta mogu da učinim za vas ...

Jegulja je nastavio da struže litografski kamen za msje Šarla i naredne nedelje, ali svima u radionici bilo je jasno da se dešava nešto izuzetno, čim su pogledima ispratili Bifea i gospodina Solanža, koji su izlazeći iz Jeguljinog podruma živo gestikulirali.

Msje Šari je sijalicu od dvadeset i pet sveća u podrumu zamenio sutradan novom, mnogo jačom. Počeo je da Jegulju oslovljava sa »mon cher ami, Kvižik!«

Druge nedelje, gospodin Solanž je izveo na večeru Jegulju i Mimu, zajedno. Jeli su u restoranu hotela Krijon, okruženi kelnerima koji se nisu mogli načuditi kako mladi gospodin pije uz ribu »koka-kolu«. Prilično, bizarno, zar ne?

— S'il vous plait, vendange du 1947. — rekao je Jegulja.

— Pardon, Monsieur?

— Coca-Cola, bien sur!

Kao predjelo, Jegulja je izabrao rusku salatu. Kelneri su se osmehnuli kada je kazao:

— S'il vous plait une salade sovietique ...

— Charmant! — uzviknuo je ushićeno maitre d'hotel.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 2:58 pm

ČETRNAEST

Izronila je posle godinu dana na Knez Mihajlovoj, gotovo prozirna od pariskog potucanja. Kao da je tamo omirisala cveće zla, kao da ju je zapadni anđeo pomilovao otrovnim krilom, Mima nam je delovala začudo strano, pa se pred njenom lelujavom pojavom u bledoj somotskoj haljini Ale i ja osetismo kao trapavi seljaci.

Bolest kroz koju je prošla poklonila joj je neku finoću i istančanost; činilo se da je još uvek obavija oblak pariskog splina. Ličila je na mačku, kada se posle mnogo lutanja i patnji vrati u svoje dvorište da zaleči prebijenu šapu.

Pričala nam je kako Pariz noću gori i kako se na trotoarima jedu prženi krompirići iz kesice. U starim pariskim kućama stanovi nemaju kupatila, nego se stanari umivaju na zajedničkoj česmi u hodniku. Pričala nam je još da se u Parizu mnogo družila sa Špancima koji su nam veoma slični, a da Alžirci pucaju po ulicama iz automata i da je francuska policija najsvirepija na svetu. Za svoje isprave, govorila je papiri, a za gazdu — patron. Mima ne bi bila Mima, da već posle godinu dana nije uspela da zakotrlja svoje r na francuski način!

Kazala nam je još da je Pariz apsolutno jedini grad u kome treba živeti, i da će se opet vratiti tamo čim u Beogradu sredi neke stvari.

Sadržina njene stare torbe od jelenske kože mirisala je na beli svet.

U njoj je još bilo neistrošenih pariskih šibica i rasutih posetnica. Na maramici kojom je brisala nos, videsmo odštampan plan grada Pariza; njegove mostove i crvene niti koje su označavale linije metroa.

Govorila je tiho, gotovo šapatom, čudeći se što u Beogradu svi viču dok razgovaraju. O Parizu je pričala kao o svojoj ličnoj tajni.

Sećam se, sedeli smo u Kolarcu i pili kafe kad nas Mima iznenada pogleda i upita jesmo li čuli za Džemsa Dina?

Nismo o njemu znali ništa više od onoga što su oskudno prenosile naše novine. Novi filmovi do nas dolaze sporo, tek pošto ih se ostali svet zasiti; zato smo ispitivali Mimu o tom mladom Ameru i pitali je u čemu je štos.

Kazala je da čitav svet luduje za njim. Ceo Pariz je lud za Džemsikom, kazala je. Videla je sva tri njegova filma, Istočno od raja, Buntovnik bez razloga, Div. Više nije ni snimio.

U tim naslovima bilo je nekog novog zvuka.

— Ne znam — kazala je Mima — ali, dok sam ga gledala, činilo mi se nekako da više nisam jedinica; kao da sam pronašla brata ...

— A mi? — upitah.

— To je drugo ...

Izvukla je iz svog malog baršunastog novčanika ispresavijane fotografije Džemsa Dina i rasprostrla ih među šoljicama kafe. Po iskrzanoj novinskoj hartiji videlo se da je nad njima probdela mnoge noći. Mima se iz Pariza nije vratila praznih ruku — donela je svoje ikone i podelila ih s nama.

— Na koga vam liči, recite!

Pogledali smo se i ja zapanjen promucah:

— Isti Ale...

***

Onaj ko ne poznaje dosadu malih gradova iz kojih smo stizali tih godina u Beograd, nikada neće razumeti kakvo utočište predstavlja jedna bioskopska sala u osam sati naveče.

Postojao je plavi pliš izlizan po ivicama, postojalo je šušketanje svilenog omota bombona, i škripa sedišta je postojala: bili su tamo dečaci iz prvog reda sa drsko ispruženim nogama sve do podnožja ekrana, postojale su razvodnice u keceljama od satena, i fotografije pred ulazom sa mnogobrojnim rupicama po uglovima — to su ožiljci eksera kojima su bile prikucavane u izlozima drugih gradova, drugih bioskopa — postojalo je nešto lepo i očajno u tim večerima kada se gase lusteri lažnog kristala, a sve iščezava u treperavom svetlu što stiže odnekud visoko sa balkona u obliku drhtavog mlaza.

Kidali smo iz sopstvenih života na dva sata u preriju, tukli se sa zločestim momcima po salunima Poker-flata i probadali bikove u arenama Pamplone; vozili gondolom englesku princezu po venecijanskim kanalima, stepovali na Brodveju, a kada se svetio ponovo upali, izlazili potpuno ošamućeni na kišu bedniji nego ikada — neuspeli begunci vraćeni u sirotište. Ostajali smo još dugo, dugo pred zatamnjenim izlogom sa fotosima iz viđenog filma, prepoznajući junake i događaje, dok se ulica praznila. Pored nas su promicale razvodnice i čistačice, a iz hola je na ulicu klizio onaj jedinstveni bioskopski miris — mentol, somotska prašina i kiša ...

Silazio sam tako godinama na glavnu ulicu u njene tri bioskopske dvorane raspoređene na svakih pedesetak metara. Stezao u oznojenoj šaci novčanicu od sto dinara kojom ću platiti svoje malo bekstvo iz plesnivog grada. Moju mladost je pritiskala večna magla te varoši zagubljene Bogu iza leđa, na koju su se dosadne nedelje spuštale poput otvorenog kišobrana.

U mesecima kada sam uspevao da pronađem neku devojku i da sam sebe ubedim kako se odlično zabavljam (»zabavljati se« — Gospode, glupog li izraza za teleće vodanje po korzu!), bežao sam u ta tri bioskopa čiji su se programi sporo menjali, jer sam na taj način mogao da izbegnem gradske ulice pune dokonih zlobnika, degustatora mladog mesa u prolazu. Tu, u tim salama, prvi put sam upoznao oznojen stisak dlanova, približavanje nogu i slučajno otkriven glatki deo leđa kad ruka zaluta ispod džempera, topli dah usana na uhu, slatku tajnu puberteta ...

Nisam ni slučajno mogao da se upoređujem sa filmskim herojima a da do kraja ne uništim ono malo preostalog dobrog mišljenja o sebi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 2:59 pm

PETNAEST

Proleće je počelo da se oseća već u februaru.

Topli vetrovi koji su nedeljama duvali bez prestanka bili su puni prijatnih nagoveštaja.

Naši zimski kaputi otežaše preko noći, a kolena nam postaše klecava. Neki slatki đavo uselio se za sto u Kolarcu.

Pitaćete se, sigurno, zbog čega je za mene i moje prijatelje bila toliko važna jedna kafana kao što je Kolarac? Možda to danas izgleda beznačajno, ali osvajanje neke kafane krije u sebi taktike velikih bitaka na život i smrt. Gradski dečaci se bore za svoje mesto u životu zauzimajući najpre stolicu za kafanskim stolom! Sticanje prava da se za tim stolom sedi sa vršnjacima, prvi je ozbiljan okršaj sa odraslima, koji već drže svoje stolove, ugled i lovu.

Volim i danas da za svojim nekadašnjim stolom (u časovima kada za njim ne sedi čopor dvadesetogodišnjaka iznad koka-kole) rekonstruišem odsudnu bitku za Kolarac. Volim da mislim na to kako sam se izborio za ovo mesto, kako sam od njega načinio svoj štab i kako smo, na kraju, i kafana i ja zaboravili odavno na taj rat. Sada smo egal. Fifti-fifti!

Većina onih kelnera sa kojima sam se borio ne radi više u Kolarcu — nekoliko njih je otišlo u penziju, jedan se utopio u Dunavu, ostali su zaposleni na otmenijim mestima. Ali, u vreme kada sam osvajao Kolarac, oni su držali svoje rejone i niko od njih nije preterano ljubio mlade goste, koji su do besvesti razvlačili crnu kafu, zauzimajući stolove za koje bi možda seli oni što naručuju i troše. Zbog toga su kelneri Kolarca izmišljali različite trikove da me se reše. Ponekad bih zaticao tablu na kojoj je pisalo »Reserve«, ili bi kafana preko noći donela zakon da je »večera obavezna«.

Borio sam se nekoliko godina za Kolarac sa promenljivim uspehom. Izvesnih večeri bih se prišljamčio onima što su već večerali, ili sam džonjao ispred ulaza očekujući trenutak rasula, kada se više ne zna tačno ko pije a ko plaća — onu kafansku fazu u kojoj su kelneri toliko izmoreni raznošenjem jela i pića da više i ne obraćaju pažnju na slobodne stolove.

U vreme dok smo u Beogradu živeli bez adrese, prijave stana i sandučića za pisma, Kolarac je bio jedino mesto na kome su se mogle ostavljati poruke i ugovarati sastanci. U njemu su nas mogli pronaći provincijalci kojima se osmehnula sreća, kada bi zaželeli da se pokažu. Beskućnici su, naime, divna publika da se pred njom prikaže sopstvena nadmoć. Naravno, svaki beskućnik najbolje i sam zna kakvu šansu pruža srećno udomljenom malograđaninu, i on zato ni slučajno neće pristati da besplatno izigrava zadivljenog slušaoca gluposti. Plata je mizerna: mala pozajmica koja nikada neće biti vraćena, čaša pića, poneki put čak ni to — samo iskamčena cigareta ili malo sitnine za povratak autobusom u Studentski grad.

Koliko puta sam morao da slušam satima polupijane pridike, koliko puta sam bez pogovora dozvoljavao da se neko iživljava analizirajući moje bedno stanje koje uistinu i nije pružalo mnogo ružičastih izgleda, samo da bih sačekao onaj odsudni trenutak kada je govornik spreman da ispovrti lovu. Bio sam najpažljiviji i najponizniji slušalac, onaj koji se beskrajno divi mudrosti i sigurnosti svog domaćina za stolom.

Moj šarm — plod usavršene grebatorske tehnike, bio je srdačno otvoren za sve udarce namenjene nesposobnosti, lenjosti, neodgovornosti, dangubljenju i šetnji po oblacima svog vlasnika ... »Govorite šta hoćete,« mislio sam u sebi, »samo mi platite gulaš i kutiju Zete! Ako dodate još i za autobus, biću vam zahvalan do groba!«

— Ma, ko će tebi ikada dati film? — govorili su moji darodavci. — Čime si pokazao da ga uopšte zaslužuješ? Na osnovu čega misliš da si bolji od drugih? Spusti se, bre, malo na zemlju, iz tih svojih oblaka, i pogledaj u šta si se pretvorio! Nemoj pogrešno da me shvatiš, stari, ja stvarno ne obraćam pažnju na lovu, mislim, nije mi ona glavna preokupacija, ali ti nas zaista godinama praviš budalama! Dužan si na sve strane, pričaju ljudi ... Evo, pogledaj! Prvi bih ti dao pare, samo da znam da ćeš išta učiniti sa njima ...

Tu govornik obavezno poteže svoj buđelar i lista svežanj novčanica, koje opet iščezavaju u njegovom džepu. Trpeo sam sve u nadi da ću im jednoga dana pokazati ko sam i kako su se prevarili u meni.

I tako, sedeći godinama u Kolarcu, imao sam prilike da izbliza upoznam stvari bez kojih bi bio siromašan. Sitost velikih žderača, cicijašluk, ludilo, strast, kocku, kovanje, zavera, tupost nedeljnih porodičnih izlazaka na ćevapčiće sa lukom, tugu koja se gušila jelom, gramzivost i bitku za vlast ... Kelneri su ratovali protiv despotizma šefa sale, pa onda jedan protiv drugoga, a svi protiv kasirke — video sam kako se rasturaju brakovi, upoznao zavist, na kraju, čitao sam želju u očima onih najplemenitijih da se jedanput izvuku iz ovog brloga ustajalih jela i sumnjivih začina, da pronađu neka druga, svetlija mesta, bio svedok njihovih bezbrojnih pokušaja da to izvedu, i njihove poraze sam video — na kraju, ja još čekam da vidim završetak filma onih što su privremeno uspeli da se izvuku iz Kolarca, iz ovog grada i iz ove zemlje, da pobegnu sa očiju svedoka koji znaju sve o njima — čekam poput neke zlobne ptice, mereći svoju propast njihovim uspehom.

Ali jedno znam: vreme Kolarca je jače od svih što su ikada pokušali da mu uteknu. Ono, to vreme, vuče ih svojim koncima kroz đubrište izneverenih očekivanja, i ti zlatni dečaci što su toliko obećavali, te devojke od kojih se tako mnogo očekivalo, ne znaju više šta da učine sa svojim uspehom koji vredi samo onda ako se pokaže pred Kolarcem, pred nama — preostalim očajnicima koji ga nikada nismo ni napuštali.

Ponekad, mom stolu u uglu pored vrata prilazi neki mladi par:

— Jesu li ova mesta slobodna?

— Nisu.

Budim se i objašnjavam da očekujem prijatelje. Ali ja više nemam prijatelja. Slagao sam ih. Ne očekujem nikoga: njih dvoje stalno sede za mojih stolom — Mima Laševska i Ale. I kada god sednem za naš sto, oni su već za njim. Čekaju me.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 2:59 pm

ŠESNAEST

Nastaje crno vreme — period gladi.

Na malom, kafom ispolivanom rešou ispekli smo preostalu kožu od slanine. U Aletovom koferu smo pronašli mrvice okamenjene štrudle. Ostajemo sve duže u krevetima da uštedimo snagu.

Servirka iz menze Tri kostura ne uspeva više da nam doturi ukradene porcije kupusa: postala je sumnjiva šefu i on motri na svaki njen pokret.

— Žao mi je, ne mogu — izvinjava se šapatom u prolazu. — Ostaću bez posla ako me uhvate!

Svi su siti i nepoverljivi.

U autobusima za Beograd udvostručene su kontrole. Autobus se sve češće zaustavlja između dve stanice nasred polja i u njega upadaju kontrolori: jedan na prednja, drugi na stražnja vrata. Studenti kontrolora zovu Ridžvej, po surovom američkom generalu iz korejskog rata.

Koga uhvate bez karte, odvlače ga u remizu i tamo ubijaju boga u njemu. Neke predaju miliciji koja čeka na poslednjoj stanici, pa ih ova proteruje iz Beograda, sa pratnjom do rodnog mesta.

Ni treći put nisam uspeo da položim prijemni ispit na Akademiji. Šta sam mogao da kažem o »teškom stanju seljaka, koje se oseća iza scene u dramama Ostrovskog«? Komisija me, inače, već tretira sa poštovanjem, kao i ostale okorele ludake koji godinama bezuspešno pokušavaju da se probiju do tog hrama umetnosti.

— Treći put polažete? — pita me predsednik sa neskrivenim divljenjem u glasu. — Iduće godine ćete sigurno imati više sreće ...

— To ste mi kazali i prošli put!

— Znate šta? — kaže predsednik. — Gde to piše da se samo na Akademiji postaje režiser? Koliko njih snima danas filmove a da nisu ni omirisali klupu!

— Prošla su ta vremena ... — kažem.

— Koja vremena?

— Znate vi bolje od mene koja.

— Vi ste drski!

— A, vi ste mi upropastili tri godine života!

— Biće vam bolje da uzmete knjigu u šake nego što optužujete druge ...

— Video sam vaš novi film! — rekao sam zlobno. — Pa, čoveče, vama kapetan silazi pravo u pučinu, kad treba da siđe na rivu! Pobrkali ste pravce u montaži! Onaj švenk vam je ...

— Sledeći! — prekida predsednik dijalog.

Komisija se smeje u dlanove, ali ja znam: ovde me nikada neće primiti. Čak i da snimim Oklopnjaču Potemkin!

Ale također nije dao ni jedan ispit, pa su njegovi prestali da mu šalju spasonosne pakete. Kroz prozor sobe vidi se sivo panonsko more. Sparina, neuobičajena za februar mesec, čini da se osećamo kao da nailazi kuga.

Digli smo ruke od spremanja sobe: plahte su prljave, a nas dvojica neobrijani. Izbegavam napuklo ogledalo, iz njega me gleda skitnica upalih obraza.

Jednoga jutra se budimo potpuno obamrli. Pokušam da ustanem iz postelje i cap — srušim se malaksao na radijator. Azijski grip! I sa ostalim spavačima je isti slučaj. Pozajmljujemo termometar sa prvog sprata da izmerimo vatru. Onaj ko bude imao najmanju temperaturu poći će u Beograd da se grebe.

Ale: trideset devet sa pet.

Ja: trideset osam sa četiri.

Komnen: trideset sedam sa devet.

Podučavamo zbunjenog Komnena kako će žicariti lovu. Obići će najpre Kolarac, pa onda Kinoteku, produžiće do Složne braće, proći kroz Proleće, pa se spustiti do železničke stanice i pokušati da opelješi nekog zemljaka.

Ako do tada ne nađe ništa, otići će u Senjačku ulicu i zazviždati ispod Mimine kuće naš signal. Učimo ga kako se zviždi, ali Komnen uopšte nema sluha! Pozajmljujemo mu najbolje delove odeće. Sve nade položene su u njega.

Kada je otišao iz sobe, uvili smo se u ćebad i potonuli u slatku obamrlost. Ne palimo svetio, ležimo i čekamo da se dogodi čudo.

Nalazim se u blagoslovenom polusnu, između sna i jave, podgrevan naletima vatre koju smenjuje drhtavica. Sačekujem svaki nalet groznice u nekoj drugoj ulozi. Jedanput sam traper iz Kanade, zavejan nekoliko meseci u brvnari. Drugi put lisica u toploj logi šupljeg drveta, medved u pećini zoološkog vrta, koji spava zimski san, beli miš u slami zbijen u gužvi drugih belih miševa, bele braće — leđa uz leđa, bok uz bok.

Osluškujem korake po betonskom hodniku, dovikivanje i tresak vrata koja se otvaraju i zatvaraju. Kroz jednostruke prozore zakrpljene kartonom dopire krkljava muzika razglasne stanice. Uspavljujem se potpurijem masovnih pesama i čujem kako stanovnici našeg krila odlaze na večeru u menzu, vukući svoje nezašnjirane cokule po betonu. Tonemo u san uživajući u tome što sada, umesto nas, Komnen obilazi vetroviti Beograd u potrazi za klopom. Mada znamo da će se vratiti praznih ruku, srećni smo što to nije neko od nas dvojice.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 3:00 pm

SEDAMNAEST

Juče naleteh na nekog klinca koji je prodavao štene.

Prodavao ga je odmah na početku Knez Mihajlove i žvakao okrajak hleba. U žutoj kartonskoj kutiji vrtelo se šarplaninsko štene, smeđe dlake. Ta mala dundasta loptica-skočica toplog daha, sa dva sjajna dugmeta umesto očiju, virila je preko ruba kutije gurajući poverljivo svoju vlažnu njuškicu u dlanove beogradskih lepotica.

Beogradske devojke ciče na jedan poseban način: u njihovoj ciki ima obesti, koketerije, maženja i čikanja opasnosti ... Ima i poziva na tucanje, razume se!

Kuče je, inače, mnogo ličilo na mog druga Aleta. Bilo je lepo, mlado i trapavo, tek stiglo sa večnih lovišta na Knez Mihajlovu, puno poverenja i nade.

Najdragocenija stvar na nekom licu za mene su još uvek jamice na obrazima. E, pa to štene je imalo jamice, bar mi se učinilo da ih ima. Baš kao Ale. I baš kao moj drugar, i ono je, izgleda, verovalo slučajnim prolaznicima, poveravalo im svoju njušku i lizalo ih s ljubavlju, dok je svuda naokolo tutnjao veliki grad, hitao neznano kud, gazio i uništavao slabe i naivne, kupovao i prodavao ... Baš kao i Ale, ni to malo štene iz kutije nije se brinulo kome će pripasti — bilo je kao stvoreno da ga vole!

Gledao sam kako pokušava da se iskobelja iz svoje kutije, i nekako sam znao da će odnekud morati da se pojavi i Mima Laševska. I ona se zaista pojavila; probila se laktovima kroz gomilu žvačući đevrek — odlomila je parče i pružila ga malom psu koji je zaskičao od sreće vrteći repom. Ponovo sam prisustvovao njihovom prvom susretu i onom času kada su se prepoznali — i, vidite, ja sam joj ga kupio, to kuče — ispovrtio sam svu lovu sa kojom je trebalo da preživim do prvog, utrapio sam u ruke seoskog dečaka nekih dvadeset i pet hiljadarki.

— Meni? — pitala je zapanjeno devojka punim ustima. — Mislim, ja ...

Štene je bilo, očigledno, zadovoljno svojom novom vlasnicom. Vrtelo je repom iz njenog naručja.

— Tebi... — kazao sam i pobegao glavom bez obzira, misleći na to da će malom psiću biti dobro kod nje; jedina u onoj gomili ličila je na Mimu Laševsku. To je sve što sam mogao da učinim za mog drugara Aleta, danas, kada sam potpuno slobodan čovek, potpuno slobodan i sam, četrnaest godina posle svega što se dogodilo sa nama i Mimom.

Zaronio sam u reku šetača što teče Knez Mihajlovom, stideći se kao džeparoš-amater svoga gesta, razmetanja lovom koje nemam, prošlosti, svega ...

***

I tako, čekali smo početak snimanja, pozajmljujući za život na ime Aletove bliske filmske slave. Poznanici su nam davali s nevericom, ali ipak — davali, hipnotisani i sami filmskim mitom i svim neverovatnim pričama o uspehu preko noći. Plaćali su, ne želeći da jednoga lepog dana ispadnu budale. Bilo je u svemu tome nekog svesnog rizika, kao kad se lova stavi na neki broj koji retko kad izađe na ruletu trange-frange. Ali ipak, jedanput izađe!

Čitali smo po ko zna koji put romansiranu biografiju Džemsa Dina, jedno jeftino broširano izdanje koje se te zime prodavalo po svim kioscima. Satima bi zurili u izlog berbernice u Brankovoj ulici, gde se nalazila izlepljena najpotpunija paranoična zbirka Dinovih fotografija koje sam ikada video. Mladi frizer nam je bio nešto kao konkurencija; i on je utvarao sebi da liči na Džemsiku.

Ne mogu da se setim na koji način, ali tih nedelja smo se hranili bogovski! Postali smo česti gosti pivnice Grand na Knez Mihajlovoj, odmah preko puta Američke čitaonice, u kojoj se, uz veličanstvene krigle piva, mogla jeftino dobiti ukusna kavurma što podrhtava na jeziku. U toj pivnici bilo je poslednjih tragova onoga što se naziva starim Beogradom. Praštali su vicevi i dosetke, pevale se stare gradske pesme — u Grandu je vladao srdačan gurmanski duh. Za visokim pultovima koje su prekrivala brda klope, mešali su se Ličani-nosači, vlasnici dvokolica ispred robne kuće Mitić, sa službenicima obližnjih banki; barske dame ispovedale su se čednim činovnicama osiguravajućeg zavoda, a nas dvojica se udvarali i jednima i drugima, naravno potpuno bez uspeha. Naš tip momka još nije bio u modi — tešili smo se gutajući tople paštete. Ne krijem, osećali smo se nadmoćno sami sa svojom velikom tajnom, nad ovim običnim ljudima i ženama koji su živeli za ukusan zalogaj i dobar gutljaj pivčuge. Za razliku od njih, nas dvojica smo žvakali samo zbog toga da izdržimo i pripremimo Aleta za veliki skok. Ličili smo sami sebi na šampione koji se nalaze na pripremama. Ale je bio trkač, a ja trener! Zbog toga sam se upadljivo odricao boljih komada mesa i prebacivao mu ih u tanjir, trudeći se da zapazi moje lišavanje. Ostali gosti Granda, naravno, nisu mogli ni da sanjaju da se među njima hrani jedini pravi naslednik velikog mrtvog Džemsa Dina. Nalivali su se pivom, bauljajući pred veče kroz ostatke zalogaja: razmrvljene čvarke i okrajke hleba — ronili kroz prosute lokve piva.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 3:00 pm

OSAMNAEST

Nismo bili prvi.

Uz visoku gvozdenu ogradu Filmskog grada, koja je pred nama iznenada iskrsla iz magle, zatekosmo gomile statista. Bila je to najveća poražena armija nesrećnika koju sam ikada video na jednom mestu, a čekali su, očigledno, još od prošle noći. Pomodreli od hladnoće, kunjali su sa glavom u krilu, zamotani u ćebad. Starije žene su sedele na kuhinjskim stolicama koje u dovukle od kuće, nogu umotanih u komade starih vreća i novina. Bilo je tu svakojakog sveta: profesionalnih statista pomirenih sa beznačajnim ulogama koje im je dodelio život, propalih modela Likovne akademije koje više niko nije hteo da uzme za poziranje, bilo je nedavno otpuštenih robijaša (odavale su ih ošišane glave) i lepuškastih devojčica iz boljih beogradskih kuća. Uvijene u svoje zimske kapute i šalove, stajale su svaka za sebe, osamljene u svom tajnom poniženju, krijući lica od ostalih. Došle su privučene primamljivim pričama ljudi sa filma (bajke za lakoverne Pepeljuge!), a roditeljima su verovatno kazale da imaju neki važan ispit na fakultetu, i sada su tu — čekaju da se začarana kapija Filmskog grada otvori i da ih princ sa filma uvede za ruku u svoju priču u tehnikoloru. Njihova lica bi možda i bila lepa, da nije onog izračunatog sjaja u očima, one nežne pritvorenosti koja ih neprestano goni da izdaju sve koji ih vole, samo da bi se dočepale neke male koristi, primaknule se bliže izvoru svoje potajne zaraze — filmu.

Na čistini ispred zelene ograde gorele su dve vatre, zapaljene od granja i stare ambalaže.

Oko prve vatre trupkale je grupa kršnih momaka — mudonja, okorelih statista, koji svoje duge masne kose što su im padale na ramena nisu šišali još od prošlogodišnjeg statiranja u Dugim brodovima, gde su izigravali vikinge. Jedna cigara kružila je od usta do usta. Ubijali su vreme skakanjem u dalj i bacanjem kamena s ramena. Njihova široka pleća i snažne mišice delovali su zastrašujuće, a u zezanju oko vatre bilo je neke preteče i razmetljive obesti: ostali statisti zbijeni uz samu ogradu pribojavali su ih se i zazirali od njihove hirovite snage, koja je neprestano tražila priliku da se pokaže.

Uz drugu vatru su se okupili sve sami sumorni tipovi: otpušteni kondukteri Gradskog saobraćajnog, preprodavači pornografskih fotografija i valjatori lažnih italijanskih štofova, povremeni kolporteri, muvatori iz staničnih čekaonica — onaj kliski i neuhvatljivi gradski talog bez lica koje bi čovek mogao daj upamti. S vremena na vreme, neko od njih bi se izdvojio i ušao u šumu sa kakvom jadnicom iz reda, pa bi se nakon desetak minuta vraćao vatri, razmetljivo zakopčavajući šlic, praćen bolesnim cerekanjem ostalih.

Pogledah Aleta i videh kako raširenim nozdrvama udiše jutarnji vazduh Košutnjaka. Posle mnogo nedelja ponovo je pronašao šumu, samo to više nisu bili šumarci njegove rodne Lipnice — stabla levo i desno od železničkog nasipa, one sanjive mlade šume kroz koje je gazio dodirujući nežnu koru breza, svojih starih poznanica: ovo je bila neka nepoznata, strana šuma pred ulazom u čistilište, neka pomalo nadrealna, kao odsanjana šuma usred grada, pa se činilo da je potpuno lažna. Istina, stabla su bila tu i lišće dole pod nogama, tu je bila čak i magla koja samo što se nije digla ali to ipak nije bila prava šuma! Osećalo se da je pred njim neko novo beogradsko lukavstvo — ova iznenadna i neočekivana šuma ispod Filmskog grada — preteći uspravna vojska stabala s jedne, i izmoždena hladnoćom i snom, armija očajnika s druge strane.

Muvajući se kroz gomilu da pronađem zgodno mesto, gde će gosn Pavliček najlakše zapaziti Aleta kad za to dođe trenutak, sasvim sam zaboravio na svog prijatelja. Ugledah ga kako stoji na ivici čistine ne znajući šta da radi s rukama, gde da ih dene, bled i kao ukopan nogama u mrtvo lišće. Nešto meni sasvim nepoznato zbivalo se na njegovom licu — strah, užas pa onda pomirenost sa okolnostima, nešto tako.

— Razmrdaj ga malo! — doviknu mi Mima u prolazu i baci se na zbijenu gomilu ispred kapije, krčeći bezobzirno put laktovima: — Mesta, mesta! — vrisnu i ljudi se razmakoše da je propuste. — Dajte mi mesta za prolaz, inače ćete svi ovde ostati da dreždite još jedan dan! Mesta, ovde se radi ...

Iščezla je u masi zbijenih tela i živi zid se ponovo sklopi iza nje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 3:01 pm

DEVETNAEST

— Idu!

Gomila se zanjiha, a krici prignječenih ispuniše vazduh:

— Eno ih, idu!

Zgrabio sam Aleta za mišicu i gurnuo ga prema kapiji, kao da guram drvenu lutku.

— Ua, padobranci, majku vam vašu ... — vrištale su žene iz reda na momke-mudonje koji se pesnicama probiše do ulaza.

— Pa, ljudi, ima li ovde pravde? — vapio je neko.

— Noga, moja noga, braćo ...

— Jeste li ljudi ili stoka?

— Jaoj, majko mila!

Samo se Sudija ne pomeri s mesta. Pogledao je na časovnik: sedam i trideset.

— Hajdemo odavde ... — prošapta Ale.

— Jesi li lud? — dreknuh na njega. — Sad, kad sve počinje?

Podupreh ga kao što se podupire spomenik sklon padu. Vukao sam ga kroz gužvu tela krčeći očajnički put slobodnom rukom. Udarao sam nogama u cevanice, gazio preko onih što su pali i jaukali pod đonovima. Prepuštao mi se, predavao se velikom talasu plime koji je zapljuskivao Filmski grad.

U jednom trenutku, nađoh se iznad ostalih glava, okačen o ogradu, čiji je vrh bio ukrašen bodljikavom žicom. Na betonskim držačima — razmrvljeno staklo! Na stazi koja je vodila ka kapiji ugledah grupu filmadžija. Predvodio ih je omanji debeljko sa megafonom u rukama.

— Slušajte vi tamo napolju! — grmnu njegov glas i razbi se u stotinu hladnih odjeka po šumi. — Ovako nećemo ništa uraditi!

— Mima je sa njima! — doviknuh Aletu, koji je bio bespomoćno prignječen između dve krupne žene. — Tu je i gosn Pavliček!

U grupi koja je stajala s onu stranu ograde ugledah Mimu. Tražila nas je pogledom. Pokušao sam da joj dam znak, ali ruke su mi bile stešnjene pa sam samo očajnički namigivao i plazio se bez ikakvog uspeha. Mima još nije mogla da nas primeti.

— Nemojte nas terati da zovemo miliciju. Postrojite se lepo svi duž ograde.. . Hej, vikinzi! — viknu prema mudonjama. — Postrojite ih uz ogradu!

Vikinzi se kao zveri baciše na sirote statiste. Odjeknu nekoliko muklih udaraca u rebra, neko zavrišta i pade, ali zbijena masa se i dalje životinjski slepo držala zelenih šipaka, tako da su vikinzi morali da udaraju po prstima ne bi li ih nekako odvojili od ograde.

Sunce je bilo već visoko nad šumom kada je red najzad uspostavljen. Poput ovčarskih pasa-goniča, vikinzi su režeći obilazili kako-tako uspostavljeni stroj.

— Je li gotovo? — zapita čovek kroz megafon.

— U redu je, šefe! — odgovori predvodnik vikinga.

— A šta ti rade oni na ogradi?

Da pokažu svoju revnost, mudonje za tili čas očistiše ogradu od padobranaca. Čučnuo sam uz vatru koja je dogorevala. Odatle sam lepo mogao da vidim Aleta koji je stajao pokraj Velike Dare, potpuno odsutan, kao osuđenik pred streljačkim vodom.

Najzad, vrata se uz cvilenje otvoriše i grupa filmadžija poče da bira statiste. Uzalud su im nesrećnici poturali pod nos žute ceduljice — nisu se uopšte obazirali na brojeve; birali su bez ikakvog sistema (bar ga ja nisam mogao otkriti), svakog petog otprilike. Čovek sa megafonom bio je slep za zanosne, koketne osmehe koji su mu se prosto nudili — dodirnuo bi nečije rame i rekao: »Ovoga!« ili: »Ovu!« — bio je kupac na pijaci slobodnih robova koji su iznajmljivali svoja tela, lica, osmehe, svoj život na neodređeno vreme. U njegovoj pratnji nalazila se i naša Mima, odjedanput daleka i nedodirljiva. Kada su se približili Aletu, ona munu laktom gosn Pavličeka, koji sustiže kupca duša i šanu mu nešto na uvo.

— Njega? — upita čovek i pokaza prstom.

Aletovo lice se zgrči. Činilo se da će zaplakati pred tim ispruženim prstom.

— Jeste — reče Pavliček. — To je on!

— U redu! Još njega i za danas je gotovo!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 3:02 pm

DVADESET

Nismo ni primetili kako je Beograd preko noći postao najfilmskiji evropski grad. Pošto su već obrstili Italiju, Grčku i Španiju, međunarodni filmski lešinari su se poput jata skakavaca sručili na Jugoslaviju. Otkrili su obećanu zemlju filma: pejzaže koji mogu uspešno da zamene preskupi Kolorado, udobne hotele, konjicu i gotovo besplatne statiste, mlade pedere spremne za svakojake usluge, dramske prvake koji pristaju da preuzmu za malo sitniša epizodne uloge indijanskih poglavica, ruskih mužika ili medveda. Film je već svugde pročitano foliranje, sem ovde, u Beogradu, gde njegova reč još uvek ima magičan zvuk, gde se kamera smatra polubožanstvom, svetom spravom pomoću koje se ulazi u carstvo nebesko.

Beograd — otvoren grad — luduje za filmom! Među prvima, u njega stiže promućurni Raul Levi, producent na staklenim nogama. Već tada, na aerodromu, može se primetiti klica propasti koja razjeda ovog, još naoko, energičnog kapetana čiji brod nezadrživo tone. Po Košutnjaku niču kineske pagode, a beogradski majstori, krsteći se i levom i desnom rukom, počinju izradu džinovske šahovske table, na kojoj će Marko Polo odigrati partiju sa živim figurama i matirati kineskog cara. Raul Levi bolje od ikoga zna da beogradski filmski raj neće trajati predugo. On se bori za vreme. Za dah. Jedan superspektakl kao što je Marko Polo sa Alenom Delonom u glavnoj ulozi, možda će ga izvući iz senke bankrota. On se žuri, ali trulež je ipak brža. Raul Levi panično telefonira američkim producentima i moli ih za kredite. Oni ostaju gluvi. Love je sve manje i već posle nekoliko snimljenih sekvenci veliki producent stiže do kraja sopstvene knjige snimanja — iz revolverske cevi kroz koju je pucao u slepoočnicu izašla su usporena slova FINE. Kelneri beogradskog Mažestika još pamte tog usplahirenog čoveka koji je gasio nedopušene cigarete u jaje na oko, a pre doručka pravio telefonske račune od nekoliko miliona.

U istom hotelu stanovao je i Alen Delon, bivši oasovski padobranac, ljubimac podzemlja i veliki zavodnik. Okružen je čaušima koji mu dovlače devojke u buljucima. Beograd nedeljama šapuće o orgijama u njegovom apartmanu. Kada jedanput otputuje, ispraćen uplakanim stjuardesama odevenim u šumadijske narodne nošnje sa šljivovicom na poslužavniku, sa sobom će odvesti novog gorilu, Stevana Markovića, crnokosog tucača uticajnih pariskih dama iz visokog društva. Za kratko vreme, ovaj kovrdžavi beogradski lepotan napraviće vrtoglavu gangstersku karijeru, a kada policajci pronađu njegov izrešetani leš u kanti za đubre, uzdrmaće se iz temelja vlada Pete Republike i Beograd će tako imati retku priliku da vidi najpoznatije evropske policajce iz Interpola, koji će pretresti podzemlje tragajući za Markovićem jatacima i drugarima. Za Delonom je otputovao i Miloš Milošević — Lepi Miša, koji je satima ležao ispod infra-crvene lampe da bi održao svoj nežni preplanuli ten. Ubiće ga dva nepoznata čoveka u sivim odelima u vili Miki Runija na Beverli Hilu, u Holivudu. Zajedno sa Barbarom Runi. Ponesen tipično beogradskom čežnjom za belim svetom, taj dečak, koji je godinama gluvario na uglu Knez Mihajlove ispred kafane Ruski car, stići će najdalje od svih onih što su se probijali tamo preko crte.

Ali Pariz je još uvek glavni cilj sentimentalno vaspitanih beogradskih dečaka. Sve više njih silazi na peron Gare de Lyon, tražeći u očima francuskih do-domaćica potvrdu svoje tradicionalne balkanske muškosti. U očajanju što im obećana zemlja izmiče kroz prste poput vode, počinju da ubijaju. Pariska policija osniva specijalnu brigadu za jugoslovenske emigrante. Alžirci i Marokanci su prema njima deca.

Za Delonom stiže olinjali Žan Mare sa lažnim mišicama musketara, sa lažnim zubima, lažnom kosom i lažnim osmehom. Njegova troma lešina pokušava da bude mlada na kaširanim zidinama filma La Tur, čuvaj se! Periferijski dečaci muzu lovu iz njegove tamne strasti; oni dovlače svoje drugare, podvode mlađu braću. Izmenjuju se poljubci, obećanja, mali suveniri kupljeni u Narodnoj radinosti. Poslednji put, Žan Mare se kezi sa fotografije u izlogu agencije AIR FRANCE, dok ulazi u »karavelu« za Pariz. Lepršava marama, koja skriva vrat starca na vetru otkriva lažnog mladića.

Jedni odlaze, drugi dolaze, filmovi se okreću i donose lovu onima koji su ih snimili brzo, pa ostavivši neplaćene hotelske račune, otputovali bez zbogom sa dragocenim rolnama u torbi.

Nadmeni Ričard Vidmark pravi međunarodni skandal zbog tople vode u kupatilu.

Klod Oton Lara, ofucani salonski levičar. demonstrativno jede u menzi Fabrike motora u Rakovici sa radnicima, ne skidajući kačket sa glave. Iste večeri, histerično izbacuje svu posteljinu kroz prozor svog apartmana u hotelu Metropol, jer toga dana slučajno nije promenjena. Video sam jednoga dana njegovog glumca Lorana Terzijefa iz filma Ne ubij kako leži ispod jednog drveta na Kalemegdanu i žvaće travku. Imao je kose, neverovatno svetle oči. Zavideo sam mu na slavi i na načinu na koji ju je podnosio. Otišao sam na sasvim drugi kraj Kalemegdana i legao u travu. Stavio sam travku u zube, ali to nije bilo isto.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 3:02 pm

DVADESET JEDAN

»Fire!«

To je Sezame-otvori-se reč pomoću koje će Ale oživeti Džemsa Dina.

Dobio je posle dve nedelje statiranja. Bilo je to slepačko gluvarenje na ledini između dva povika: »Statisti na objekat!« Isposlovala mu je Mima Laševski, preko svojih tajnih kanala. Da li je morala da se poševi sa nekim iz ekipe Frenka Simonsa da bi Ale dobio ta četiri slova, koja su ga istog časa izbavila iz tunjavog krda statista, pribavila mu stalnu propusnicu za Filmski grad, povećala nadnicu na tri hiljade dnevno? Jer, sada se Ale ne vodi više kao statista, kao belo roblje koje se kupuje na buljuke svakoga jutra pred kapijom studija, sada je on glumac-epizodista! Je li morala da se poševi? Koliko puta i sa kim, to će zauvek ostati Mimina tajna.

»Fire!«

U toj reči gori panika.

»Fire!«

Ponavlja Ale bezbroj puta u sebi kao molitvu: besno, sa krikom, šapatom i kao urlik. Ponavlja sa strahom, grcajući, preklinjući, nežno i preteći ...

Fire! Fire! Fire! Fire! Fire! Fire! Fire! Fire! Fire ...

Šestnaestog dana probio se među pet šerifovih zamenika.

Retko sam ga viđao za to vreme.

Jedanput me je Mima povela na snimanje:

— Reći će »Fire«! — kazala je ponosno, kao da je Ale njena svojina.

— Fire?

— Vatra! — objasnila je. — Znaš li šta to znači za njega? Za sve nas ...

Video sam Aleta još izdaleka kako stoji okružen šerifovim zamenicima ispod nekog trema. Prišao sam mu u pauzi i umalo ga nisam oslovio sa vi! Bio je to neki posve drugi Ale, ispod maske tamnog tena koji se sasušio i nosio na površini mrežu paučinastih pukotina, baš kao ispucalo lice Đokonde. Gledao me je ispod svoje maske kao iz neke veoma velike udaljenosti. Bilo ga je, izgleda, stid što ga vidim kostimiranog u kauboja.

— Kako si, Ale?

— Ide ... — promrmljao je. — Šta ima novo u Domu?

— Sve po starom.

— Kako je Komnen?

— Blesavi se sa Francuzima — kazao sam. — Znaš ti Komnena!

— Dobio sam rečenicu! — pohvalio se. — Mima je udesila da je dobijem ...

— Znam. Kazala mi je.

— Fire! — rekao je — Viknuću: Fire!

— Tako... — kazao sam, pa smo stajali i gledali u vrhove cipela.

— Hoćeš li gumu? — pružio mi je američku gumu za žvakanje.

— Hvala.

Nismo imali šta da kažemo jedan drugom.

— Moram da idem... — rekao je Ale. — Ćao!

Vratio se na onaj trem pognute glave, a ja sam zakoračio za njim. Hteo sam nešto važno da mu kažem, ne znam ni sam šta. I umesto da mu zavidim, bilo mi ga je nekako žao. Prodao se tom filmu da bi nas izvukao iz govana.

— Hej! — viknuo sam. — Ale ...

Okrenuo se:

— Šta je?

— Jesi li video Simonsa?

— Aha.

— Je li te on video?

— On ništa ne vidi — kazao je. — Mi radimo sa njegovim pomoćnikom, gospodinom Bilom. Simons radi u studiju sa glumcima ...

— Tako, znači... — kazao sam. — Šteta!

— Ima vremena — rekao je Ale. — Pa, onda ...

— Zdravo!

— Zdravo ...

Ali Frenk Simons ga je ipak video.

Stalno iza njegovih leđa poput senke, Mima je neprestano gurala Aleta pred Frenka Simonsa. Drogirani Simons je, međutim, gledao nekud kroz Aleta, kao da je od stakla. Ništa se nije moglo otkriti iza njegovih tamnih naočara, iza dima njegove večne havane.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 3:03 pm

DVADESET DVA

Dotrčao je goreći preko polja.

Svi su ga već očekivali na ledini okruženoj lažnim kaubojskim gradom Sider Valijem, koji je imao samo fasade a iza njih ništa, vetar.

Jedna kamera je bila ukopana u zemlju i iza nje je ležao drugi snimatelj trudeći se da u kadru dobije visok horizont i čoveka koji trči iz dubine. Druga kamera, podignuta na kran, slikala je čitav prizor odozgo. Tišina je pritiskala Sider Vali.

Frenk Simons je sedeo na svojoj platnenoj stolici okružen svitom pomoćnika, asistenata i ulizica. Bilo je tu još i besposlenih statista, rekvizitera, šofera i nekoliko foto-reportera . . . Simonsov lični sekretar brinuo se da mu čaša bude uvek dopola puna.

— Fire! — čuli su urlik, pre nego što se Ale pojavio u kadru.

— F.i.r.e ... — vikao je trčeći prema označenom mestu, komadiću cigle na centru Sider Valija.

— Fire! — urlala je ta mlada plamteća buktinja dok je trčala prema senci svog slavnog dvojnika, Džemsa Dina.

Kažu da je četiri puta viknuo »Fire«.

Fire! Fire! Fire! Fire!

Koni Vest ispljune cigaru preko ograde i ustane sa stolice.

Fire! Fire! Fire! Fire! — pre nego što je pao na tačno određeno mesto i pokušao da ugasi vatru. Plamen ga je obgrlio s leđa. Rvući se s njim, pao je u žutu prašinu. Kamere nisu prestajale da zuje.

Kažu da je Frenk Simons prvi osetio da nešto nije u redu sa Aletom. Kažu da je viknuo u megafon da ga ugase, i kažu da su ljudi potrčali. Kažu da se nekoliko njih bacilo preko Aleta i da je Zdenko Pavliček odnekud doneo vojničko ćebe, ali, kažu, bilo je kasno, Ale je suviše dugo goreo.

Kažu da je glavni pirotehničar tog dana bio pijan kao zemlja i da je na snimanje poslao svog brata, i mada se pirotehničarev brat kleo u decu da je Aleta premazao borofiksom, bezazlenim lepkom koji se u takvim prilikama upotrebljava za pravljenje hladne vatre, Ale je ipak izgoreo.

Kažu da je Ale pre toga pomagao ljudima koji su polivali benzinom Spenserove štale, pa se, kažu, možda nešto od tog benzina prosulo po njegovom kostimu; ko zna šta je bilo i kako se to dogodila da Ale izgori, ali od tog slučaja, beogradski kaskaderi su osigurani.

Pričaju, kad su najzad ugasili vatru, da je Ale ležao pod njihovim nogama još uvek vičući Fire! i da se tresao kao u nekoj groznici, da se svaki delić njegovog tela tresao, i ruke i brada, i da su mu zubi cvokotali, i pričaju da niko nije smeo da ga dotakne, da se niko nije usudio da podigne Aleta na nosila, sve dok ga posle čitavih pola sata panike nisu pokupili u onom vojničkom ćebetu, preneli u landrover ekipe i odjurili u grad.

Pričaju da je Ale celim putem vikao Fire!, najpre veoma jako, a posle sve slabije, i kažu da bi ga možda i spasili da ga je primila prva bolnica na koju su naleteli, ali šofer nije mogao nikako da pronađe dežurnu bolnicu, i tako su lutali sa Aletom od ambulante do ambulante, čekali dežurne lekare, popunjavali nekakve listove, a niko nije znao ni kako se Ale zove, ni ko je ni šta je, sve dok ih nisu primili u Vojnoj, na hirurgiji, i Aleta odvezli na kolicima u operacionu salu.

Te noći, kada sam doznao šta su uradili Aletu, potrčao sam da ga tražim. Najpre sam uzeo taksi, a kada mi je ponestalo love, nastavio sam da peške obilazim bolnice i pronašao ga tek u trećoj. U vojnoj, ali me vojnik na ulazu u bolnički krug nije hteo da pusti, pa sam dvesta metara niže preskočio gvozdenu ogradu sa šiljcima, pitao bolničarke gde odvode zapaljene momke, i tako, posle nekoliko sati, najzad pronašao Hirurgiju čija su sva vrata bila pozatvarana.

Obilazio sam tu žutu zgradu sa svih strana tražeći način da se uvučem unutra, a onda sam zazviždao naš znak i zviždao sam ga u razmacima koliko da se odbroji do sto i natrag, obilazeći neprestano Hiruršku. U jednom trenutku mi se učinilo da čujem udaljen i slabašan zvižduk odnekud iznutra, pa sam počeo da urlam i vičem Ale, u centru osvetljenog kruga koji je bacala bolnička lampa, sve dok nisu otvorili vrata i dok mi nisu rekli da je Ale umro.

Da je umro.

Ne volim kad ljudi govore da je Ale umro. Ja kažem: »Kad je Ale poginuo.« To mi se više dopada. Umire se verovatno polako, ne znam ništa o umiranju, ali umire se, pretpostavljam, od neke bolesti i u krevetu, dugo, dugo, a Ale je poginuo nasred srede Sider Valija vičući Fire! i to su svi videli: čak i Frenk Simons, lično, zamislite, gospodin Frenk Simons je pokušavao čak i da pomogne Aletu, jeste, sam Frenk Simons — Aletu, Frenk Simons, lično!

Ko zna, možda bi Ale, možda bi postao novi Džems Din da nije izgoreo u Košutnjaku? Ljudi još uvek na sve strane traže novog Džemsa Dina, traže ga već petnaest godina, i povremeno im se učini da su ga najzad pronašli, ali Ale bi ih sve nadigrao, sve te lažne džems dinove, jer on nije ličio na Džemsa Dina — on je bio Džems Din!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 3:03 pm

DVADESET TRI

Mima je stigla dresinom.

Zakasnila je na lokalni voz iz K-a, pa je na brzinu išarmirala mesne železničare koji su je prebacili dresinom što se upotrebljava za službeni obilazak pruge. Stigla je kao kraljica Jugoslovenskih železnica, još izdaleka nam mašući rukom.

I evo nas, sad smo svi tu. Stojimo u travi ispred stanice Lipnica, dok iz otvorenih vrata kulja plesnivi vonj trulih hrizantema, obojene hartije i voštanica, koje svaki čas podrezuje jedna zbrčkana starica. Žmirkamo na aprilskom suncu među železničarima i seljacima. Stigli smo jutarnjim vozom iz Beograda vukući ogroman venac na čijoj traci piše zagrobno zlatnim slovima: ALETU — DRUGARI. Dlanovi me još bockaju od tragova žice kojom su povezani za šiblje žuti voštani cvetovi.

Došli su Dule, Komnen, Steva Džunglaš, Ika Sindarela, Beban, Bagi Droplja, Kvarni Riki, Voja Kamenac, Ljuba Duh, Miga i još neki koje ne poznajem. Muvaju se po peronu i travnjaku iza kuće sa svojim zbunjenim mačkama.

Popeo sam se na drvljanik da budem malo sam. Gledajući odozgo te lukave gradske momke i njihove pritvorene namazane beštije, čini mi se kao da je neko podigao velik kamen sa vlažne zemlje, pa se ispod njega razmilele crne bube. Isterani ovako iznenada na svež vazduh, obezglavljeno tumaraju oko lipničke stanice, zaviruju u kancelariju otpravnika vozova. Neki su već unutra i sa rukama u džepovima stoje potpuno bez veze i gledaju kako otkucava prepotopski morzeov aparat. Drugi su u travi sa svojim curama. Puše i čavrljaju. Oko njih je ono što se obično naziva priroda pa nikako ne mogu da se snađu. Nesigurni su izvan svojih uličnih uglova, gde danima džonjaju češući leđa o zid. Još uvek se pitaju kakav tip ponašanja treba isfolirati, ovde, među ovim ljudima krupnih šaka u crnim odelima i belim košuljama zakopčanim do grla. Očigledno, oni govore dva različita jezika! Njuše se sa podozrenjem.

Povremeno, na prugu izlazi Aletov otac sa crvenom kapom otpravnika i propušta po koji retki, zalutali teretnjak natovaren deblima i šljakom. Lice mu je naduveno od suza i pića. Dangube se tada nalakte na ogradu perona i broje vagone.

Seljaci se spuštaju preko brda. Koračaju puteljkom koji silazi sa nasipa, a njihova svečana ukopna odela već su posivela od prašine. Iz šume izlaze žene u crnom. One pred sobom u rukama nose velike torte i patišpanje. Železničari se dovoze biciklima. Prislanjaju pobožno stare, razdrndane triumphe uz žuti stanični zid, pa se ljube u usta sa rođacima i kumovima. Manžetne hlača sapete su im drvenim štipaljkama za rublje, da se ne zapletu u zupčanik bicikla.

Iz kuhinje dopire u talasima zveckanje posuđa izmešano sa ženskim žagorom. Jorgovan koji je pre vremena procvetao meša se sa teškim mirisom pečenih kokoški, koje žene prelivaju saftom.

Oko Aletovog kovčega čuče pijane starice. Svojim bezubim desnima mrmljaju molitve. Sedeo sam neko vreme sa njima piljeći bez ikakvog osećanja u Aletovo voštano lice. Tamni ljubičasti jezici, tragovi plamena, stižu mu sve do ispod brade. Lice mu je, začudo čisto! Kada sam ga poljubio, osetih pod usnama mrtvu kožu i čudan vonj. Zapanjila me promena njegove kose! Više nije zlatna i elastična već suva i žičasta, kao od pepela. Zaista ne osećam ništa za ovaj leš, sem ogromne tuposti koja me sveg obuzela.

Starice su šapatom prenosile jedna drugoj ko je sve došao na sahranu. Neki ljudi, saznao sam, prvi put su tog dana pružili jedni drugima ruku, posle mnogo godina svađe.

Nervira me ovaj koktel agrikola, na kome se cmače, cokće, pijucka, naglaba o izgledima za letinu i o đubrivima, gde svako pazi na svakog, gde se broje zalogaji i primećuje ko je s kim . .. Ali kokteli su, izgleda, neophodni u svim sredinama! Ale kao da uopšte nije važan. On je samo dobar povod da se svi sakupe na jednom mestu. Zahvaljujući njemu, ovde će se obaviti silni poslovi; utanačiti prevoz tovljenih svinja ili već nečeg sličnog, tu će se uglaviti i ugovoriti venčanja nečijih kćeri, trapavica modrih ruku. I sve se tačno zna, svako ovde ima svoju ulogu: žene koje kuvaju, i druge koje služe, i treće koje peru čaše, i one što teše, i ove stare sovuljage koje kupaju mrtvaca i podrezuju sveće. Poslednje na ovom svetu videle su Aleta golog, sinoć, kad su ga kupale. I sve se to obavlja polušapatom, ćutke, po nekom, samo njima poznatom tajnom ritualu. Strašno je to što Ale nikada nije pripadao njima, što je ravno sa neba pao na jednu sporednu železničku stanicu — smešno je to što ga tamo u Beogradu nikada nisu primili za svog. Gde mu je onda bilo mesto? Na filmu? Možda. Film je utočište za sve one koji nemaju zavičaja.

— Hej, provozaj me malo, hoćeš li? — zove me Mima. Lice joj kriju ogromne naočare za sunce. Izabrao sam nečiji teški puch debelih guma i pomogao Mimi da se popne na ram bicikla. Povezoh je preko nasipa. Njena kosa mi uđe u nozdrve.

To je, dakle Aletova latifundija! Ova polja, ova mala, žuto-mrka železnička stanica u dolini okruženoj plavičastim vencem brda. Ove košnice iza stanice i konji što spokojno pasu pokraj pruge. Ove šine po kojima je učio da hoda a da ne padne, održavajući ravnotežu raširenim rukama. Odavde je, znači, stigao među nas, folirante.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime16/1/2010, 3:04 pm

DVADESET ČETIRI

Generalni direktor Export-importa me poziva samo u dva slučaja: kada me premešta s jednog posla na drugi ili kad napravim neku pizdariju grandioznih razmera. Tada kaže sekretarici da »nije ni za koga u kancelariji«, zatvara tapecirana vrata, vadi iz plakara votku i izgovara svoju čuvenu rečenicu: »Ti znaš da sam te ja doveo ovamo ...«

Zaista, onog leta posle Aletove smrti, Beograd kao da se potpuno ispraznio. Nigde nikoga od poznatih! Jednog avgustovskog jutra, dok sam prevrtao džepove starih pantalona u bezuspešnoj potrazi za nekom zagubljenom kintom, naleteh na vizitkartu u zlatotisku. Generalni direktor Export-importa! Pošto sam na brzinu izmontirao prekinuti film, otiđoh da ga posetim.

— »Srem, Banat i Bačka, tri srca junačka ...« — rekao sam. — Sećate li se? »Samo se ševite, deco, u ševi je spas! Veličanstvena ševa . . .«

Nije se sećao uopšte ničega, ali me je ipak zaposlio kao kurira. Vrtoglavo sam napredovao u službi. Danas, posle petnaest godina službovanja u Export-importu, već okrećem ručicu geštetnera na kome se štampaju Interne informacije!

— Javi se kadroviku — kazao je generalni. — Počećeš u ponedeljak. Do tada kupi odelo i upristoji se...

Izvadio je debeli buđelar, iz koga se otkotrljaše na sto dva prezervativa, i izdvojio nekoliko krupnijih novčanica:

— Vratićeš od prve plate ... A sad, briši!

Od straha da ne zadocnim na svoj prvi posao u životu, koji je započinjao tačno u sedam, probudio sam se kao veštac — u četiri! Moje novo, osuđeničko odelo očekivalo me na stolici. U šest sati već sam pio kafu u Kosini na Terazijama zajedno sa desetak klošara i ranoranilaca. Knjavajući na nogama kao špediterski konj, videh kao kroza san kako u Kasinu ulazi bulumenta mojih bivših drugara. Vraćali su se sa nekog provoda.

— Gde si bio noćas?

— Tek idem! — rekao sam i pobegao iz Kasine.

Ale, Mima, Frenk Simons, Bane Jegulja, Sudija, gosn Pavliček ... — svi mi oni danas liče na glumce iz nekog nemog filma mog predživota. Kao da su ispali iz neke filmčuge koju sam odavno odgledao i već joj zaboravio naslov.

I ona noć u kojoj sam poslednji put isplovio sa Mimom na Peni.. .

Jedreći na noćnom povetarcu, doplovili smo do najšireg dela reke, odmah iznad Ade Međice, i tamo potopili Aletove stvari u dubinu. Neka niko ne nosi Mimin džemper! Verujem da je taj zavežljaj sa kamenom u sredini još tamo, prekriven rečnim muljem.

Otpratio sam je poslednji put kući, u Senjačku, kroz mlazeve iz polivačkih štrcaljki. Vodeni slavoluci kroz koje smo protrčavali kao da su slavili nešto što je moglo da postane ljubav. Na Senjačkoj pijaci probudismo zaspalog seljaka koji je ležao na brdu lubenica. Kupili smo jednu veliku, koju je seljak dugo kuckao i osluškivao šta se unutra zbiva:

— Zrela je — rekao je. — Srce joj je zrelo; u zdravlje da je pojedete!

Popeli smo se do stadiona Jugoslovenske narodne Armije. Kapija D je bila otvorena, pa bez teškoća uđosmo na igralište. Koračali smo preko kratko podšišane trave, a okolo je bila avgustovska noć, iznad milijarde zvezda, i stadion je šumeo kao betonska školjka.

Postavili smo našu oproštajnu lubenicu tačno na belu tačku u centru. Rasekli smo je Miminom turpijicom za nokte.

Mima je plakala pravo u svoju polovinu, srčući mlaki slatkasti sok zajedno sa suzama. Nešto se završilo.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime21/2/2010, 10:53 pm

Ima nesto prokleto u nama! Cim napustimo Beograd (u kojem nam, inace, obicno sve smeta), istog casa pocinje da nam nedostaje.
Zazelimo se, valjda, svoje bede.
U svajcarskom raju trazimo dlaku u jajetu.
Durimo se, ogovaramo i zakeramo...
Zagorcavamo zivot svojim domacinima, da pokazemo kako nismo impresionirani njihovim blagostanjem.
Ne damo se mi da nas zbuni beli svet!
Pogledaj, meso kupuju na sto grama, a ne kao mi hajduci -na polutke!
Istina, paradajz im je lepsi i veci od naseg, ali nema ukusa.
Nas kvrgav, nikakav, a jedes ga samog, kao jabuku!
...
Cesto sam se pitao: zasto u Svajcarskoj zivi toliko Srba?
Sad znam.
Kad su tamo odlazili, nisu kupovali povratnu kartu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime21/2/2010, 10:54 pm

Mi smo, zaista, genijalan narod!
Zaustavite prvog slučajnog Beograđanina na ulici i pitajte ga hoće li da bude gradonačelnik, upravnik Narodnog pozorišta ili direktor nuklearnog instituta; pristaće istog časa bez razmišljanja, čak će biti pomalo uvređen što ga tek sada zovete da vam bude šef, a tolike godine nije radio ništa, niti se ičim bavio.
Na prste bi se mogli izbrojati oni koji ne bi pristali da budu selektori fudbalske reprezentacije, ambasadori ili predsednici Srpske akademije nauka. Čak i oni bez završene srednje škole pristajali su da budu urednici najpoznatijim srpskim piscima i da im popravljaju stil i misli. Pola Beograda je duboko uvređeno što im još niko nije ponudio da srede saobraćaj ili urbanizam. Svako bi napravio bolju kuću u kojoj stanuje od arhitekte; zbog toga ni u jednom gradu na svetu nema toliko zastakljenih terasa, zazidanih vrata ili prometnutih soba u kuhinje.
Čuvena beogradska rečenica "Da mi je samo pet minuta da budem na vlasti... " najrečitije govori o njihovoj urođenoj žednji za vladanjem nad drugima.
Svi znaju, bolje od vas, šta je za vas bolje!
Svi bi da vas menjaju i da vam komanduju.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime3/3/2010, 8:42 pm

U Beogradu, na Vojno-medicinskoj akademiji, danas je u 73. godini preminuo jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar Momčilo Momo Kapor, potvrdila je Tanjugu njegova porodica.
Rođen je u Sarajevu 1937. godine, a odmah po završetku Drugog svetskog rata sa porodicom se preselio u Beograd u kome je, uz povremena izbivanja širom sveta, ostao do kraja života i bio njegov svojevrsni hroničar.
Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića.
Od kako je 1975. godine objavio "Folirante" napisao je veliki broj romana i zbirki priča. Autor je i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket, Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj vikenda).
Romani "Una" i "Knjiga žalbi" doživeli su ekranizaciju. Prevođen je na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.
Neka od njegovih najpoznatijih dela su i romani " "Provincijalac", "Ada", "Zoe", "Od sedam do tri", "Zelena čoja Montenegra", "Poslednji let za Sarajevo", "Hronika izgubljenog grada", "Beleške jedne Ane", "Hej, nisam ti to pričala".

Generacije koje su širom bivše Jugoslavije bile mlade sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka stasavale su uz Kaporove knjige


Momo Kapor Momo-kapor

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 18/3/2010, 8:47 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime18/3/2010, 8:47 pm

…Ni sama ne zna kako se to dogodilo!Nevidljivi Cigani iz šljivika veoma tiho zasviraše ”Jesenje lišće već opalo je...” i ona se nađe u njegovom zagrljaju.Noge im same od sebe počeše da prate korake tog starog laganog valcera po škripavom patosu trema,koji kao da se za tu priliku i sam trudio da ne cvili previše i da ih ne budi iz tog slatkog sna.
-Začudo,ispostavi se da Maki ne igra tako loše kao što je očekivala.Držao je u rukama pažljvo i nežno,poput kakve retke dragocenosti koja lako može da se polomi ili razbije,a ona se osećala kao da igra sa moćnim živim stubom,sačinjenim od mišića,tetiva i uzbudljivog mirisa kože.Slopila je oči i zagnjurila nos u zlatne mrlje na njegovim grudima,istovremeno želeći i da muzika prestane i da nikad ne utihne.Vodio je u plesu lagano oko stola po tremu,a onda, u jednom trenutku ona kao da izgubi svest,stopala joj se odvojiše od zemlje.Činilo joj se,kao kad je bila mala djevojčica,da sanja da propada i da se diže,oslobođena težine.
-Podigao je u naručje.Cigani se nečujno povukoše u dubinu šljivika,odakle je njihova muzika dopirala kao cvrčanje cvrčaka,dok je unosio u Veliku sobu.Plahta vezana u čvor na grudima razveza se i šumno pade na patos,a on je položi na zelenu bilijarsku čoju.
-To je ličilo više na okršaj nego na vođenje ljubavi.Rat,koji su Petrovići i Jovanovići nastavljali da vode na bilijaru,vođen je zubima,noktima,znojem,prigušenim jaucima i kricima,napetim mišićima ruku i nogu,stomacima skliskim od znoja,ali i jezicima u ušnim školjkama,grickanjem trepavica,tepanjem,skarednostima,kikotom i slatkim ugrizima.Na kraju-SPERMOM!
-Bila je to prava bitka u kojoj su se mešali ljubavna glad sa starim nenaplaćenim računima i jš starijim porodičnim rivalstvomdugim na stotine godina.Obostrano prećutna privlačnost svojom magnetskom snagom spajala je ova dva tela.Ko će koga da nadjača i pobedi?U tom ljubavnom grču dvoje nagih spletenih boraca, na kraju,pobedila je ljubav.Od početka veka,kada je kupljen i donešen iz Pešte,nikad čudniji karambol nije odigran na ovom bilijarskom stolu.Žilavi živi bilijarski štap pokušao je da probije oblu loptu i da je pribije za zelenu čoju,a ona se trudila da ga polomi svojom beskrajnom putenošću.
-Probiću te!-urlao je štap
-Slomiću ti ga!-vrištala je kugla
-Od tih silnih pokreta,kuća je podrhtavala od temelja do tavana,a čokanjčići okačeni o luster zvocali su tresući se kao da je zemljotres.Ne zna se koliko dugo je trajao ovaj ljubavni duel,možda još od onih davnih noći kada su Jovanovići povaljivali čobanice Petrovićke po vlažnom senu,a Petrovići zadizali suknje Jovanovićkama,prepadajući ih otpozadi kad su sagnute prakljačama udarale po čaršafima na potoku i sad je ,po prvi put,plodno seme Petrovića palo na podatnu njivu Jovanovića.Izmoreni borci kao da su se prenuli iz tog starog snai klonuli,oznojeni i umorni od ljubane bitke.
-Maki se hitro spusti sa bilijarskog stola i stidljivo,na brzinu navuče najpre beli prsluk,a potom i ostalu odeću,pa se poput senke izgubi među krošnjama.Muzika je već odavno utihla,a umesto nje cvrčci ponovo preuzeše ulogu orkestra dok je bledela zora nad šljivikom.Samo je Prorok,skriven iza žbunja,kroz otvoren prozor još uvek virio u Veliku sobu bled od užasa šta je sve video ove noći.
-Ivana naga izađe na trem.Sve se odigralo tako neočekivano i toliko brzo, da nije bila sasvim sigurna da joj se od vreline noći i punog meseca nije sve pričinilo.Telo joj reče da nije.Boleo ju je svaki mišić.

"Ivana" Momo Kapor

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 112
Datum upisa : 29.12.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime12/4/2010, 8:19 pm

...Kaze jednom Kapor, da li bese "Knjiga zalbi" il` nesto slicno, kako se nekad` sjatila beogradska elita da slavi poslednju noc neke vile na Senjaku... tog jutra trebalo da je ruse... i kaze: svanulo posle pijane noci, drustvo se razislo na burek s`nogu, a on po starom dobrom kafanskom obicaju "ispraca kelnere" i izlazi poslednji... kad` pred njim - Grmec! - vodja tek pristigle ekipe za rusenje. Neki Kordunas (Lika, Banija, whatever)... stao, i ne da mu na kapiju, gleda ga mrko, besno, kako samo posten radnik mozhe gledati pijanog zgubidana - i drekne:

"RAZILAZI SE!! "

... i kazhe Kapor:

"............. i ja sam se razisao.



Momo Kapor Icon_lol
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime12/4/2010, 9:27 pm

Mnogo beogradskih devojcica luta po svetu...

Beogradska deca prodaju djindjuve na Karlovom mostu u zlatnom
gradu Pragu (A koliko do juce, sazaljevali smo jadne Cehe!);
najotmenije beogradske devojcice rade kao garderoberke u Njujorku,
ili konobarice u Parizu, bebisiterke po londonskim predgradjima;
slabo placeni fotomodeli u ledenom Stokholmu. Neke od njih rade
nocu, a danju studiraju. Zive na crno.
Smrsale su i prerano sazrele, ali to kriju kada se javljaju
kucama i kazu da im je super.
Baka ima slabo srce. Otac ce da im se napije od muke. Mama
redovno brise prasinu u njihovoj decijoj sobi, vetri i menja bele
rade u vazi, kao da ce iznenada banuti poput vetra, baciti torbu
na divan i s vrata povikati: "Sta ima da se klopa?"
... Jednostavno, svima nedostaje ona stara recenica koja je
davala ukus svemu: "Izvadi kosu iz supe!"
Cute, a nad zelenom salatom u ciniji lebdi sledjeno, neizgovoreno
pitanje:
"Boze, ima li ono dete tamo ista za jelo?"
I sad ta njihova princeza, ta maza i miljenica, najpametnije
dete u citavoj skoli, sluzi neke glupe strance koji, da je pravde,
ne bi mogli ni cipele da joj ciste...
Ipak, jednog dana, vratice se devojcice, iscrpljene zivotnim
bitkama, pomalo umorne, pomalo utucene, sa ocima kojima je Zapad
uspeo da ugasi onu skrivenu iskricu, naivnost i nadu; cudno
stedljive (A bile su uvek male raspikuce), sigurne u sebe, pune
nepoverenja prema svima, s blagim stranim akcentom.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Mishelle

Mishelle

Ženski
Broj poruka : 35
Humor : Nije bas neki
Datum upisa : 13.10.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime12/4/2010, 9:45 pm

- - - Opet sam te snevao! Kako zalim sto san ode, te i ti s njime!
Kako bih
voleo da to ne bese samo san, san i nista vise. Ali hvala i
snu. Sladje je
snevati negoli zbilju gledati i gusiti se od navrelih
osecaja, uspomena, i
teska, hladna, samotna zivota... Da, sladji je
san, san detinjstva i
mladosti...
Hajde da snevamo:
Bili smo komsije. Tvoja majka samo
tebe, moja majka samo mene
imadjahu.
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime12/4/2010, 10:26 pm

Kao i uvek, ja najviše obožavam "Sanju" Velika mi je za ličnu kartu, mada bih je svakome ko uplovljava u ljubav poklonila:))Možda već posle spomenara, prvog, školskog da se nađe tu negde blizu, da opominje i uči NAS kako se voli, a kako se nestaje!!

I znate šta? On je još uvek traži...
Lako ćete ga poznati po tome što uvek ide pognute glave, polako,
korak po korak i gleda pred noge da slučajno ne zgazi Sanju.
Svi oni, koji traže nešto važno, nešto dragoceno, nešto što su davno
izgubili, koračaju na isti način. Poznaćete ih po tome što ih na ulici ništa drugo ne
zanima: samo gledaju ispred sebe, samo gledaju i traže, traže...
A možda je Sanja još uvek sa Vanjom? Možda je toliko sitna,
kao najsićušnije zrnce zvezdane prašine zalutalo na planetu Zemlju?
Možda mu je u kosi, u uhu, možda mu je u zenici oka, pa mu zato svetle oči;
možda je zaista tamo, samo što to ne može da zna???

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime13/4/2010, 6:33 pm

Iz knjige "Skitam pričam"

KUPUS

U novembu, Beogradom se kotrljaju glavice kupusa.
Spuštaju se lepotice na Bajlonovu pijacu, kuckaju njihove
visoke potpetice niz Cetinjsku, a lakirani nokti boje sedefa
dodiruju glavice kupusa - biraju samo one čvrste, srednje veličine,
zgodne za kiseljenje. I može čovek dogurati ne znam dokle, počupati
rodno korenje i postati prefinjeni intelektualac, samo je stvar vremena
kada ćete ga ugledati kako prti vreću kupusa na ramenu.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime14/4/2010, 4:17 pm

...Je li to sve što ostaje od ljubavi? I šta uopšte ostaje posle nje?
Telefonski broj koji lagano bledi u sećanju. Čaše sa ugraviranim monogramima
ukradene u „Tri lađara”. Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa
u dve čaše i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u
kafani kod „Znaka ?” I začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.
Posle ljubavi ostaje rečenica: „Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…”
i „Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona”.
I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.
Ostaju znaci ljubavne šifre: „Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči
koje će imati početna slova mog imena”. Ušao je u amfiteatar i rekao:
„U našoj avangardi…” Poslala mu je poljubac.
Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići.
Klak - spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž.
Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi:
„Ja cu prva u kupatilo!” - i pitanje: „Zar nećemo zajedno?”
Ovaj put ne.
Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne.
Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete,
istovremeno, mada nema nikoga u blizini. Fotografije snimljene u automatu,
taksisti koji nas nikada nisu voleli.
Posle ljubavi ostaje povredena sujeta. Metalni ukus promašenosti na usnama.
Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.


"Una" Momo Kapor

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime19/4/2010, 10:01 am

Onda je Sanja zauvek nekuda išcezla.
Niko ne zna kuda?
I tek onda, kada je više nije bilo, ona poče strašno da
nedostaje Vanji. Svaka stvar ga je podsećala na nju...
Njene lutke, krevetac, male merdevine, globus po kome je putovala,
Lavovi u žarkoj Africi, džez iz Njujorka, proleće u Kanadi, ruske pesme,
prsten, male rolšue, sve...
Jednostavno, Vanja nije znao kako da nastavi život bez nje.
Sve one lepotice za kojima se okretao na ulici, za kojima je čeznuo i
koje je sanjao, izgledale su mu nekako trapavo, suviše velike i ružne. Uz to,
smetalo mu je što viču kad govore.
Sada je čeznuo samo za Sanjom. Osećao je da se nalazi negde blizu njega,
samo nije mogao da je vidi. Uzalud je kupio veliko povećalo, pa čak i
mikroskop - Sanja kao da je propala u zemlju!
Dok ga je još služio vid, penjao se na krov kuće i tražio je na nebu.
I zamislite sve zvezde iz Sanjinog jata ponovo su bile na broju!
Možda je ona njena tamna zvezda na kolenu, koja se godinama pretvarala
da je samo običan mladež, odvela Sanju natrag, na nebo?
Ko zna???
Odlomak iz "Sanje"
Momo Kapor

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime22/4/2010, 8:21 pm

"Umetnost se kod nas, u najširim slojevima, još smatra razbibrigom, nečim pomalo nedozvoljenim, ženskastim, nedoličnim za pravog muškarca. Mada smo bez sumnje jedan od najmudrijih naroda u Evropi, profesionalnih mislilaca kod nas je uvek bilo malo, a reč filozofija još se upotrebljava kao uvreda ("Nemoj tu da mi filozofiraš!"). Poslednjih dvadesetak godina predstavu o umetniku donekle je ispravila televizija: kod nas se, naime, ceni samo ono što televizija prikazuje od umetnosti, a to su uglavnom pevači, zabavljači, voditelji, glumci, kaskaderi... Naša vekovna glad za blagostanjem još se nije sasvim zasitila, još nam se želje i nade vrte oko čvrstih, pouzdanih i opipljivih stvari, oko kupovanja zemljišta i imanja, građenja kuća, podizanja ograda, posedovanja snažnih mašina, školovanja dece na fakultetima posle kojih će brzo doći do svog komada hleba. Još od malih nogu, dakle, naš budući umetnik, koji mutno oseća da sa njim nešto nije u redu, jer ga ne zanimaju stvari koje ostali cene iznad svega, biće prokažen svojim nevidljivim belegom. Samo od njegove sposobnosti da se prerušava zavisiće hoće li na svojim nejakim plećima osetiti, već u tom periodu umetničke larve, opaku težinu duhovnog linča u maloj sredini, koja još nije zrela da ga primi. Hej, spusti se malo s oblaka na zemlju! Opet spavaš? Gde si? Prvo nauči matematiku, pa onda budi šta hoćeš! Gledaj od čega se živi!
...A onda, jednoga dana, vučen neprestano onom zlatnom niti, naoružan patnjom, otporan na nerazumevanje, pronaći će put do sebe i sredine koja će ga prihvatiti. I tada će od svih onih godina poniženja, neuzvraćenih ljubavi, dosada i bezizlaza iskristalisati svoj oblik, svoju reč, razrešenje one davne misterije koja ga je mučila. Spor će biti zaboravljen, a ono daleko vreme kada ga nisu razumevali, ni prihvatali činiće mu se kao najlepše doba života.
...Ako se, na nesreću, rodite talentovani za umetnost, a to se svakome može dogoditi, jer, lepe devojke i talentovani ljudi rađaju se podjednako svuda po zemaljskom šaru, čekaju vas mnoge nevolje.
Na vas će najpre biti ljuti brojni ljudi od nauke, koji se već vekovima trude i zlopate da naučno objasne šta je to, u stvari, talenat? Među tim receptima, najčešći su oni izraženi u procentima, jer nauka još nije shvatila da se čuda ne mogu brojčano izraziti. Tako ćete često čuti da je talenat, u stvari, "devedeset devet odsto rada i samo jedan odsto predodređenosti...." što je, možda, donekle tačno, ali ponovo ostaje potpuno neobjašnjiv onaj jedan kobni procenat, koji sumorni rad preobražava u duh, baš kao što jedan procenat kvasca učini da naraste devedeset i devet odsto ravnodušnog brašna, koje bi se inače, ubuđalo u vreći.
No, vratimo se mržnji: zašto vas neće voleti?
Najpre, zbog toga što ste talenat stekli bez ikakvih ličnih zasluga. Niste ga ni nasledili, a i ako jeste, ne znate od koga! Roditelji su vam bili pristojni, prosečni ljudi, baba i deda, takođe... Možda je neki vaš daleki predak, za koga niste ni čuli, poslao kroz vreme i svoju krv tu kobnu, nerazumljivu klicu talenta što je vekovima tinjao u njemu, da bi tek u vašim žilama pronašao pravu reku u koju će položiti svoje mlade?
Neće vas voleti ni zbog toga što vam niko nije dodelio ukazom talenat, jer na ono što se dodeljuje može se i uticati; može se oduzeti, smanjiti, sprečiti, dozirati, prebaciti na nekog drugog, pozajmiti, ustupiti, prodati, konfiskovati, a talenat je, kao što je poznato, nemoguće krivotvoriti, umnožavati i deliti... Talentu se ne može ništa, sem što je lako moguće zagorčati život njegovom nosiocu, a za to će se svi i te kako pobrinuti - iskusićete to na sopstvenoj koži, ako na nesreću posedujete bilo kakav umetnički talenat!
I tako, posle svih studija, doktorata, katedri, simpozijuma i savetovanja, dogovora i sporazuma, pojavljuje se talenat tamo gde ga niko nije očekivao, u telu kakve sumnjive spodobe, koja nikako ne uspeva da se uklopi u pristojnu životnu šemu. Da ga nagrade? Ko je siguran da neće odgristi uvo predsedniku žirija? Možda uopšte neće doći na primanje, a i ako dođe, kako će biti odeven, koga će sve dovući sa sobom, koje sve sumnjive tipove sa kojima se druži - na kraju, šta će kazati dok se bude zahvaljivao za nagradu?
Zar nije mnogo lakše nagraditi nekoga bez talenta, ali pristojnog, a talentovanom je i njegov talenat ionako dovoljna nagrada! Jer, šta ako taj talenat posle zabrlja, šta ako se pokaže nedostojnim nagrade koja mu je dodeljena? Kako onda uzeti nagradu natrag, kako opozvati talenat?
Proglasiće vas manijakom, amoralnim, lenjivcem, alkoholičarem, skribomanom, srebroljupcem, špijunom; meriće vaš talenat opšte priznatim talentima iz prošlosti i neće naći sličnog, jer je svaki talenat nov, izuzetan i neponovljiv, uvek drugačiji od prethodnih, pa će vas proglasiti netalentovanim, zadržavši ipak privilegiju koja pripada samo talentima, da vam zavide i da vas mrze.
I ma koliko imali vlasti, moći i ugleda, čeznuće za makar samo malo talenta, kojeg je priroda tako izdašno podarila nekoj protuvi. Sanjaće noćima da je pronađen lek za netalentovane - talentin u kapljicama i da su otkupili ceo kontigent!
Zato, ako imate malo talenta, nemojte to nikom otkrivati, čak ni rođenom bratu koji ga nema, a rodila vas ista majka! Krijte talenat kao zmija noge, a kad vam kažu da ste talentovani, pravdajte se da je to potpuno slučajno, da je po sredi neka zabuna i da ste netalentovani baš kao i većina ostalog sveta."

Momo Kapor: "Ispovesti" (odlomak)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime22/6/2010, 4:15 pm

Pubertet

U moje vreme, dok još nije bio pronađen pubertet, nismo ni znali da smo u kriznim godinama. Stiskali smo prstima prištiće po licu i mazali kosu brilijantinom.



Fotografije golih dama bile su prava retkost i mogle su se videti jedino u knjizi doktora Aleksandra Kostića Polni život, u kojoj su jedan bezlični muškarac i jedna razbludna gospođa isprobavali čudne gimnastičke poze, potpuno ravnodušnih lica.
U moje vreme, seks je bio čista propaganda, mada smo svi pomalo lagali kako već posedujemo neka iskustva. Ko je već spavao sa nekom devojkom, bio je najslavnija ličnost u čitavoj gimnaziji. Možda smo se i osećali pomalo neobično, ali niko nije smeo da prizna da je u pubertetu, a još manje su to primećivali naši roditelji, kojima je bilo glavno da smo siti i obuveni. U moje vreme, dakle, pubertet još nije bio pronađen.
Na jednog mog prijatelja, Dalmatinca, vikao je otac:
"Ćaća, ne moj vikat' na mene! Ja san u pubertetu...!
"Budi di oćeš - odgovorio je otac - samo da si mi do deset uri doma!"
Danas dečaci i devojčice izlaze iz kuća u to vreme.
Da me pitate kako sam preživeo pubertet i ostao zdrav i čitav, zaista vam ne bih umeo objasniti. Danas je lako biti u pubertetu. Prema deci u tom prelaznom periodu ponašamo se na naučnoj bazi, kao prema malim pacijentima. Svi se brinu da im ne ostanu traume. Psssst! On je u pubertetu! Još malo i dečacima će se na lekarski recept dodeljivati prve ženske, a tom svečanom činu verovatno će prisustvovati oba roditelja i dežurni psiholog. Pa opet, nikad više gej populacije.
U moje vreme, dok još nije bio pronađen klimakterijum, žene u izvesnim godinama mislile su da ih glava boli zbog premorenosti. Jesu li naše bake iznenada menjale frizuru i navlačile prozirne spavačice da ponovo privuku svoga muža, koji je počeo da zapostavlja bračne dužnosti? Danas, kad svako broji orgazme, pitam se da li je ikada moj deda pitao moju baku da li joj je bilo lepo?
"Je li ti bilo lepo?"
Gospode!
Da su uopšte odlazili na letovanje, da li bi baba i deda išli odvojeno, radi osveženja braka, kako to danas novine savetuju? Ko zna, možda bi im brak u tom slučaju bio mnogo skladniji i trajao znatno duže, a ne samo pedeset i šest godina?
U moje vreme, dok reč seks nije bila pronađena, ljudi su se voleli potpuno diletantski. Nije bilo nikoga da im pokaže erogene zone, niti da im odredi bioritam.
Dobri smo i ovakvi kakvi smo, kako smo amaterski dolazili na svet!
U moje vreme, ko je imao kupatilo, svađao se u kupatilu - ko nije, nije se ni svađao! Ćutao je i trpeo!
U moje vreme, nikome nije padalo na pamet da ima pritisak. Pitam se da li su ga ljudi, u moje vreme, uopšte imali, ili je pronađen tek kasnije, kada su ambiciozni seljaci pozavršavali medicinske fakultete?
I kako smo, uopšte, živeli u moje vreme a da ništa nismo znali o kretanju anticiklona nad severozapadnom Evropom, niti o vlažnosti vazduha, brzini vetra, vodostaju na rekama i temperaturi, da ne govorim o izgledima za naredni vikend?
Mada volim svoje vreme, nikada se ne bih vratio u njega. Danas se mnogo lakše živi. Ali umire se isto tako teško kao i u moje vreme.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime23/6/2010, 10:43 pm

...Svukli smo se i bacili u taj hladan vir da se osvežimo, a ona nas je
gledala sa spruda dvoumeći se da li da nam se pridruži. Pristala je tek
kada je Bel Ami obećala da cemo žmuriti dok se svuče i ne uđe u vodu. Žene
nikada ne izgledaju tako uzbudljivo kao kad bosim stopalima gaze po oblucima
dok ulaze u vodu. Zatvorivši samo jedno oko, gledao sam njeno tamnoputo,
bespolno telo, bez ženskih oblina i grudi, samo sa dve krupne nabubrele
bradavice mrke boje. Posle smo ležali nagi, na finom, sitnom rečnom šljunku
koji je poprimio oblike naših tela, kao u tri kaneme naslonjače, sa Verom
izmedu sebe, sušeći se na suncu što je upeklo. Zanimljivo, do maločas,
Verino sićusno telo, gledano sasvim izbliza, kao da se naglo uvećavalo
do neslućenih razmera. Taj živi dišući predeo mlečne mlade kože zastrašivao
je mogućnostima koje je, možda, pružao. Ipak, činilo se, poslednja stvar
koja bi nam pala na pamet, tada, bila je erotika, sve dok Bel Ami ne dotaknu
prstima mali ožiljak koji se gubio u mahovini medu njenim nogama upitavši
je od čega potiče. Nije sklonila njegovu ruku, mada sam primetio kako je
lagani drhtaj prešao preko njenog stomaka dok su Bel Amijevi prsti ležali
na samoj ivici kovrdžavog čestara. Reče da je od operacije slepog creva,
poljubivši me u obraz kao da je tražila zaštitu. Zauzvrat, stavio sam beli
kameni oblutak na njen pupak, kao nakit. Okrenula se i legla potrbuške;na
njenim leđima ugledah sedam čudno raspoređenih malih mladeža u obliku
potkovice. "Neko mi je jedanput rekao da tako izgleda sazvežđe Severna kruna.."
kazala je, zagnjurivši lice u oblutke. Još i sada vidim ta tri vretenasta
mlada tela na sprudu brze kristalne reke što je izvirala negde iznad nas,
iz samog srca planine, i ledeni slap vode koji se obrušava preko glatke
i dobuje po našim zategnutim, zagrljenim mladim kožama. A sve to vreme
želeli smo svim srcem da je zamenimo za bolesnu, hlorisanu vodu holivudskih
bazena. Posle smo, goli, jeli faširane šnicle izmedu dve kriške hleba i
prezreli paradajz koji nam je curio niz brade, ali smo zaboravili so. Popili
smo bocu belog vina ohlađenog u reci, tako da se flaša zamaglila, i opasavši
se listovima paprati igrali ratne indijanske igre urlajući i jureći se po
vrbacima koji su okruživali to mesto. Sedeći na sprudu, čitali smo naglas,
smenjujući se knjigu koju smo poneli. Gutali smo sa strašcu svaki red ove
knjige Iv Salga izlomljenih mekih korica i pohabanih listova od mnogih
pozajmljivanja i čitanja, sa petparačkim naslovom Džems Din ili bol života,
koja je tih godina postala neka vrsta žitija mladog sveca. Čitanje poslednjeg
odlomka zapalo je Veri koja nije mogla da ga dovrši jer su joj krupne suze
tekle niz obraze i padale na stranice. Uspela je jedva da izgovori devizu
Džemsa Dina;Živi brzo, umri mlad i budi lep leš. Liznuh joj jednu suzu, bila
je slana. Ležali smo ćuteci sve dok hladna senka brda ne prekri naša tela.
Obukavši se, sišli smo niz reku noseći na leđima, na smenu, malu prijateljicu,
koja nije bila teža od ranca, preko oblog klinskog kanjena i brzaka jer je
okliznuvši se na vlažnoj mahovini isčašila članak. Mada sam bio daleko od
toga da se zaljubim u nju, osetih ipak blagi dah ljubomore, kada se u uobičajeno
vreme te večeri ni Vera ni Bel Ami nisu pojavili za našim stolom u Dva vola.

(Momo Kapor-Čuvar adrese)



____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime23/6/2010, 10:46 pm

DVOJE

Svake večeri na stanici metroa Strasbur-SenDeni,
viđam čoveka i ženu kako večeraju na klupi i piju
crveno vino. Neodređenih su godina, odeveni bez i
najmanje namere da budu dekorativni, u po nekoliko
pohabanih kaputa navučeni preko bezbroj džempera i
košulja. Posle večere, posle rešavanja ukrštene reči
iz novina, koje je neko od putnika bacio u kantu za
đubre, a žena plete ili kunja. Ponekad jednostavno
sede i posmatraju mirno prolaznike, baš kao malograđanski
bračni par na prozoru vlastite kuće. Ne prose, ne mole,
ne traže ništa ni od koga, ne bogorade...Jednostavno,
sede i čekaju da im prođe život, kao neka lepa, čudna
bolest. Čini se da su već odavno digli ruke od svega,
shvativši pre ostalih, ovi što kuljaju podzemnim lavirintima
gonjeni ambicijama i nagonom za samoodržanjem, da je život
nešto drugo, a da je ostalo samo sujeta. Oko dvoje ljudi na
prometnoj stanici metroa, duboko u dedrima francuske zabetonirane
zemlje, kao da se u vazduhu samo od sebe stvara topli dom. Vidim
ormare sa teglama slatka od višanja na vrhu, vidim vitrinu
sa uspomenama, mačku, fotografije rođaka zataknute za ogledalo...
Kuća vam je uvek tamo gde posle večere imate da sa nekim
popijete čašu vina.

(Momo Kapor-Skitam-Pricam)

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime23/6/2010, 10:48 pm

DLAN

Iz vazdušnih snimaka Beograda moguće je, baš kao sa dlana, čitati
njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost. Beograd na svom dlanu ima
žuljeve, ima ožiljke, poseduje čvrstinu prijateljskog stiska, snagu
opasne pesnice, mekotu milovanja. Njegovi prsti, putevi što vode u
beli svet - oni stari, carski, seljački, kolski, automobilski,
magistralni:oni što presecaju nebo ispisujući za sobom duge bele pruge...
Linija karaktera:obrisi izrovašenih tvrdava na Kalemegdanu. Venerini
bregovi:Banovo, Pašino, Julino, Labudovo, Petlovo, Topčidersko brdo...
Linija života:duga i često prekidana brazgotinama ratova. Evo i linije
ljubavi:to su obale Ade Huje, Ratnog ostrva, Ade Ciganlije i Male ade...
Linija izuzetne sreće:tok njegovih reka.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime4/7/2010, 12:46 am

Knjiga „Zoe“ Mome Kapora

Uzbudljiva priča o izgnanoj princezi u
Njujorku koju slučajno otkriva mladi istoričar umetnosti na aukciji
slika kod Sotbija, gde se bore za njen portret iz detinjstva.
Ova
knjiga obrađuje rađanje jedne zabranjene ljubavi između princeze kojoj
je zabranjen povratak u njenu zemlju i mladog kustosa koga u domovini
očekuje najteža kazna zbog ove veze. Knjiga je takođe briljantan vodič
kroz NJujork i njegove tajne, najotmenija mesta, diskoteke, pabovi,
pijano barovi u kojima se dešava ljubav nalik na bajku.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Momo Kapor Empty
PočaljiNaslov: Re: Momo Kapor   Momo Kapor Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Momo Kapor
Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: