LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Pikavac

Ići dole 
AutorPoruka
KeJta

KeJta

Ženski
Broj poruka : 24
Godina : 26
Location : Pirot, Srbija
Humor : tu i tamo :D
Datum upisa : 01.12.2010

Pikavac Empty
PočaljiNaslov: Oprostajno pismo   Pikavac Icon_minitime1/12/2010, 8:05 pm

20.08.1994.- 20.08.2010. (14:05)
Moji prijatelji, poznanici, svi moji voljeni I najmiliji,
“Ne plači zato sto se završilo. Smej se zato što se dogodilo”… Moram da priznam da mi ova rečenica puno, puno znači, pa sam njome htela da vas podstaknem da se smešite, jer znate da mrzim kad je neko tužan. Učinite to za mene. To mi je jedina želja- da se sad smešite, jer sam ja srećna, konačno sam ispunila svoju želju. Toliko toga imam da kažem, da ne znam odakle da počnem... Uvek sam puno pričala. Nije mi lako da vam se poslednji put obratim, zato što se plašim da ne dotaknem neku veliku dubinu vaših srca. Pokusaću da ne budem suviše slatkorečiva i pričaću samo detalje. Nikad mi nije bilo teže. Želim da svi znate da sam ja zauvek uz vas. Zauvek sam tu, dok vi to želite. Ako fizički nisam prisutna, ne znači da me nema više. Žao mi je za sve gluposti koje sam napravila mojim roditeljima, onako, bez razmišljanja i nadam se da mi opraštaju. Hvala mojoj kevi, tj mami, što me je puno toga naučila u životu. Ćale, tata, hvala ti za sve nade i poverenje koje si imao u mene i za verovanje da sam ispred svoje generacije, hvala ti i za rečenicu:“Ona ima moju krv, ili će da uspe, ili će da pukne“, to mi je veoma značilo i guralo me napred. Batice, najviše mi je žao što tebe ostavljam ovde, u ovom nepravednom svetu. Volela bih da te povedem sa sobom, ali čovek se sam radja i sam umire. Ti si od mene napravio ono što sam bila. Ti si me naučio da volim sve što sam volela i što ću zuvek voleti. Ne znaš koliko mi je drago što sam imala starijeg brata, moj ponos, moj uzor. Hvala ti. Hvala i celoj mojoj familiji koja je uvek bila uz mene.. tete, teče, sestre, braća, bake i deke.. Hvala vam na svemu! Tu sam, uz vas! Moram da napomenem još par osoba... Ne bih volela da se neko oseća zapostavljeno, s obzirom na to da se dešavalo da zaboravim nekoga. Ćiki i Fretko, nadam se da su sve moje kritike i pohvale bar malo uticale na vas. Ćiki, verujem u tebe i znam da ćeš uspeti da završiš fax, da ćeš postati dobar doktor, kao što si i dobar drug. Hvala ti što si bio uz mene kad mi je to bilo najpotrebnije. Sad se nasmeši, jer sam tu da te čuvam. Fretko, znam da ćeš i ti završiti fakultet. Samo nastavi da radiš ono što voliš i ne dozvoli da neko utiče na tvoje odluke. Imaš zavidno znanje i talenat za izražavanje. Hvala ti što si bio tu da me oraspoložis i da mi ulepšaš sve najgore dane. Džedko, Marsi i Savke, verujem u vas svom svojom dušom. Ako vam ikada bude teško, znajte da sam tu da vam osvetlim put. Ja sam gore, sa zvezdama i pobrinuću se, koliko je u mojoj moći, da vam pomognem. Imala sam mnogo najboljih drugova i želim da znaju da ih sve čuvam u srcu. Uvek ću biti uz njih, zato što su oni bili tu za mene. Želim da vidim osmehe svojih najmilijih sa visine. Znam da ste to zaslužili. Nisam imala puno drugarica, ali one koje sam imala su bile nezamenjljive. Hvala vam za sve svirke, koncerte, žurke, za svaki savet, kritiku, pohvalu, hvala vam na svemu. Volim vas puno! I ako sam rekla da mrzim neke osobe, lagala sam. Želim da znate da je mržnja velika reč i da tako nešto nikad nisam osećala. Hvala vam na razumevanju Imala sam svog andjela čuvara, Nikolu, želim da zna da sam sada ja njegov andjeo čuvar i da ga pazim sa neba. On zna pola ovog pisma... I znam da mu nije lako da čita ovo. Ali bila sam uvek tužna, andjele izvini, možda sam te sad razočarala, ali nisam uspela da izdržim pritisak na Zemlji. Hvala ti što si ovoj neznanki produžio život. Čuvaću te zauvek. Hvala i celoj ekipi iz Niša. Jako sam se vezala za njih. Mislim da svako od njih u sebi ima nešto posebno. Drago mi je što sam ih upoznala, veliko je zadovoljstvo razgovarati i smejati se sa vama. Hvala vam zbog toga. Andjela, Sandra, Nikola, Andrija, Strahinja i ostali, vi ste učinili moje detinjstvo posebnim, hvala vam na svemu, sa vama je i dosadna stvar bila najinteresantnija. Veoma sam srećna što sam upoznala i Antu, Gutu, Olivera, Baneta i ostale. Zauvek ću u duši čuvati najlepše trenutke sa vama i paziću vas od zla, obećavam. Bane, tebe moram da izdvojim i da ti se zahvalim za sve one razgovore i molim te nemoj da učiniš nešto loše sebi. Znam da ćeš uspeti u životu , jer ti imaš nešto posebno u sebi. Verujem u tebe. Nemoguće je da ne spomenem Stefana... Stefane, ne znam šta sam osećala, ali nisam bila ravnodušna prema tebi. Naučio si me da volim, da želim, da se nadam. Hvala ti na svemu, nadam se da ćes naći sreću. Moji dragi Dimitrovgradjani, posmatraću vaš mali grad i trudiću se da sve bude u redu, bar koliko je u mojoj moći. Divno sam provela ovu godinu, samo da znate. Ne znam kako bih je izdržala da nije bilo vas, da me podržavate i bodrite. Hvala vam. Volim vas puno! Zao mi je sto nisam upoznala mnoge osobe, ukljucujuci i Luku, koji mi je dosta pomogao... Hvala ti. Dobro se dobrim vraca. Neke osobe me nisu znale licno.. Ali su znale sta osecam. Andreja. Zao mi je sto ti nisam rekla nista o ovome. Mozda je tako i bolje. Sta vredi da znas, ako ne mozes nista uciniti da to sprecis. Zao mi je sto te nisam upoznala... Srescemo se u nekom drugom svetu. Srescemo se tamo gde ce biti moguce da budemo najbolji drugari mozda, mozda brat i sestra. Zbogom, cuvaj se. Nedostajaces mi. Znam da ima još mnogo osoba kojima sam značila i koji će da me pamte. Zamolila bih vas nešto: Oprostite mi svaku uvredljivu i grubu reč, postupak, jer nisam želela da vas povredim. Oprostite mi moje mane, zato što niko nije savršen. Molim vas. Nadam se da cu biti sa Dr Makijem, sa Milicom, bakom i ostalima.. Pozdravicu ih ako ih vidim... Znam da ste ih jako voleli i jos uvek ih volite, pa cu rado to uciniti. Posto ja nisam bila onakva kakvu ste zeleli, resila sam da okoncam sve. To mi je najveca zelja. Hvala na razumevanju. Mnogi su pokušali da me spreče da ispunim svoju želju, ali ja sam naučila da se borim za ono što želim. Možda je i postojalo par reči koje bi me zadržale, ali to sada i onako nije bitno. Ja sam srećna i želim da svi to budete. Ovo je poslednja stvar koju pišem. Ali nekako mi se čini da ima najveće značenje. Zatvorila sam svoju životnu knjigu i nije mi žao. Nadam se da ćete preći sve životne prepreke i da ćete uspeti u životu, da ćete ostati snažni, zato što ja nisam uspela. Pamtite me kao običnu malu devojčicu koja nije bila dovoljno spremna za život, zato što je to istina. Sada idem, ali ostajem tu. Žmurim, ali vidim. Ne dišem, ali osećam. Volim vas sve.
Zbogom! Vaša:
Katarina
Kaća
Kejta
Debela
Nazad na vrh Ići dole
KeJta

KeJta

Ženski
Broj poruka : 24
Godina : 26
Location : Pirot, Srbija
Humor : tu i tamo :D
Datum upisa : 01.12.2010

Pikavac Empty
PočaljiNaslov: Poslednji osmeh   Pikavac Icon_minitime1/12/2010, 8:06 pm

“Pogledaj je, kao da nije ovde… Mozda… Ma ne znam… Okreni glavu, mirne osobe mogu da napadnu brzo”, komentarisala je neka devojka u pratnji svoje drugarice. Smejale su joj se, a ona je samo koracala.
Kretala se polako, nesigurno, kao da je izgubljena negde u vremenu I prostoru. Njena stopala kao da nisu dodirivala mokru ulicu, kao da lebni po hladnom vazduhu. Telo joj je drhtalo, a telefon u bledim rukama je zvonio I svetleo. Ona je samo hodala. Izgleda da nije ovde, da ne cuje zvuke I ne vidi nista oko sebe. U njenim ocima se nalazio jedan veliki, crni oblak koji je prekrio sareni svet u njenim ocima. Polako je podizala glavu I skretala pogled ka blistavoj mesecini, zeleci da uzme samo jedan zrak svetlosti koji bi rasturio te tmurne oblake. Cutala je I gledala. Odjednom je zastala. Vetar je lelujao njenu vezanu kosu, a ona je samo mirno stajala. Pognuvsi glavu, iz velikog oblaka je pocela da pljusti kisa koja se slivala niz njene blede obraze tacno na drhtave usne. Cvrsto je zazmurila I sklonila kapljice sa svog lica. Kada je otvorila oci izgledala je tako nezasticeno, izgubljeno, kao da na ovom svetu nema nikog svog. Nastavila je da koraca, ne obracajuci paznju na cudne poglede od strane prolaznika koji su joj prilazili I nudili pomoc. Samo je klimala glavom kao da je sve u redu, ali njen izgled je pricao drugu pricu. Prisla sam joj I ja I nezno joj pomilovala lice. Nista nisam cula sem njenog teskog disanja. Pognula je glavu na desnu stranu I gledala me kao potpunog stranca, a onda je samo mirno prosla, bez I jedne reci. Izgledala je kao da I sama ne zna kuda je krenula, koga trazi, gde se trenutno nalazi… Kao prosjak praznog srca kome je potreban samo mali zrak svetlosti, a plasila se to da prizna. Njene krhke noge su se zaustavile na sred mosta. Pogledala je reku ispod sebe I osmehnula se. Krenula je ka ogradi I ispruzila ruke ka reci sa zeljom da je dodirne. Kisa je ponovo pocela da pada bez ikakvog nagovestaja. Nesigurno je stavila jednu, a zatim I drugu nogu na zardjale cevi ograde. Bila je lepa kao princeza, bez obzira na sve te suze koje su kvasile njenu odecu. Prosaputala je par reci, skinula je oglicu sa svog vrata I bacila je negde daleko.Stajala je I gledala ka nebu.
Jos jedan, poslednji osmeh je presao preko njenih usana, a onda se izgubila u nemirnoj vodi hladne reke.
Nazad na vrh Ići dole
KeJta

KeJta

Ženski
Broj poruka : 24
Godina : 26
Location : Pirot, Srbija
Humor : tu i tamo :D
Datum upisa : 01.12.2010

Pikavac Empty
PočaljiNaslov: Pikavac   Pikavac Icon_minitime1/12/2010, 8:16 pm

Miilioniti put sam sama na Keju, na klupi kod Golemog mosta, na pazarskoj strani reke Nisave. Posmatram okolinu. Iza mene se nalazi predivan drvored, pa se opojan miris lipe stvarno jako oseca i dopire do mosta. Pokosena, zelena trava se u daljini spaja sa nebom i izgleda tako nezno i beskrajno. Sve je mirno i tiho u mojoj blizini, samo dopire zubor reke okovane kamenim plocama.
Svi ljudi na Golemom mostu nekud zure. Pricaju sa nekim, ili slusaju muziku sa svog telefona, dok ja ovde sedim sama, u tisini, i razmisljam o svemu kroz sta sam prosla i kroz sta cu tek proci. Tako jadno s moje strane. Umesto da zivim od danas do sutra, kao pravi tinejdzer, ja razmisljam o buducnosti, koju bas sad i ne razumem, jer jos nisam realno sagledala ni sadasnjost.
Spustila sam glavu. Odjednom sam ispred sebe upazila prostor na kome nema trave, verovatno zbog ljudi koji tu gaze i sede na klupi. Kako je taj prostor ogoleo, jasno su se videle ljuspice semenki i suncokreta i opiljci Vajsroj i Klasik cigareta. Kada malo bolje pogledam, vidim jedan opiljak koji je drugaciji od svih. Tanak je, belji i izgleda nekako svezije. Lezi sam, odvojen od drugih. Zasto nije blizu ostalih? Ko je tako okrutan da ga baci podalje? Mozda je to bio i neko od mojih prijatelja, prosle veceri...
Taj mali, beli opiljak me je naterao da mislim o sadasnjosti, jer sam u njemu prepoznala sebe. Ja- uvek najmladja, rokerka medju reperima, dakle jako razlicita, uvek sam, i pored toliko prijatelja, bila sama i nezasticena, pa moze bilo ko da me nagazi i utisne u zemlju, jer nemam nikakav meksi oslonac. Melanholija. Oci su mi zasuzile i jedna mala suza, kao kap kise, pala je pravo na taj opiljak. Zao mi ga je. Secam se svih uvreda i saveta svojih drugara i drugarica...
Da, ja sam uvek bila mladja, drugacija i svezija, ali imam osecaj da su me prihvatili onakvu kakva jesam. Sada, gledajuci taj opiljak, shvatam kako mene ljudi gledaju. Misle da sam mala i jadna i da mogu da me zgaze. Mislim da nisu tako daleko od istine, ali to sto ne volim tucu i sto zelim da sve resim diplomatskim putem ne znaci da sam slaba.
Naglo sam ustala i, sa suzama na licu, zgazila pikavac. Posla sam ka mostu, a onda sam se okrenula i bacila jos jedan pogled ka klupici. Nisam mogla da ostavim taj nezasticeni pikavac tek tako, kao sto su mnogi mene ostavili. Vratila sam se, uzela ga i stavila medju ostalima, nadajuci se da sam tako i sebe odvojila od samoce.
Ne, ja jednostavno znam da moram samu sebe, sama, da odvojim od toga. Ponovo SAMA. Mozda je meni jednostavno tako sudjeno... Bolje sama, nego u losem drustvu...
Nazad na vrh Ići dole
KeJta

KeJta

Ženski
Broj poruka : 24
Godina : 26
Location : Pirot, Srbija
Humor : tu i tamo :D
Datum upisa : 01.12.2010

Pikavac Empty
PočaljiNaslov: Re: Pikavac   Pikavac Icon_minitime4/5/2011, 6:05 pm

Rat

Jos jedan sumoran I mucan dan pun razmisljanja. Ponovo je na istom, sada vec dobro poznatom i monotonom mestu, sa jednom, ne tako uverljivim razlogom- on. Sedi sama, prekrivena crnom garderobom I crnim mislima Resila je da preuzme ulogu zivota I osveti mu se za svu patnju I bol koji joj je naneo. Dugo skripi zubima, dok joj se u glavi vodi rat… Toliko je nacina da mu se osveti, ali svaki izgleda previse prosto, sto se veoma razlikuje od njenih zahteva. Setila se. Postoji osoba koja bi itekako posluzila kao dobar ratnik. Znala je da ce ga to dotuci, da vidi nju sa svojim prijateljem koji se ovaj put, bez svog znanja, bori na protivnickoj strani. Blagi, ironican osmeh osvanuo je na njenim usnama.
Tog dana je mislila na svog saucesnika sa malim odstojanjem. Znala je da ne sme da mu se priblizi, da se zaljubi, jer sada njen cilj nije ljubav, vec povratiti ponos. Otisavsi jos jednom na isto, poznato mesto, shvatila je da je vise nista ne vezuje za sve to sto je okruzuje, da doticna osoba ne izaziva vise nikakav splet predivnih osecanja kao nekada, sto je izazvalo veliki strah I kolebanje samopouzdanja.
Ne, ne sme verovati u ljubav na prvi pogled! To je besmisleno! Glupost! Kako se mozes zaljubiti u osobu koju ne poznajes, cije vrline I mane nikada nisi susreo?! Tacno je da je zaljubljive prirode, ali ratnik nije taj u koga se treba zaljubiti, njega treba upotrebiti samo za osvetu! Jos jedan rat u glavi, samo prilicno intenzivniji od proslog… Oh, suze!
Osetivsi nesto cudno u sebi, njeno srce opkoli topla voda, nastala od visemesecnog stvaranja leda, koji je u jednom trenutku predao mec kada se ratnikova slika I reci pojavise niotkuda u njenoj glavi. Njen pogled sada bese mnogo bistriji, ali prestrasen I razocaran, jer je ovu bitku izgubila pre no sto je I zapocela. Njegove reci su joj se vrtele u glavi, kao pokvarena ploca, a nigde ni traga od imena, godina, ili bilo cega sto bi je bar malo dovelo do njega. Duboki uzdah., jedan od onih koji su glasniji od bilo kog jauka. Nasavsi se u prostoru izmedju osvetei ljubavi, besno viknu samoj sebi:
-Sta sam to sebi ucinila?! Ponovo dajem dusu, ne znavsi sta ce biti sa njom, poklanjam paznju, koja ce na kraju postati neprimetna! On ima svoj zivot! On je covek, ja sam dete… On ce otici daleko da bi poboljsao sebe, a ja… Ja ostajem u ovom malom, bednom gradu!
Polako je cistila svoje srce od negativnosti I ukrocivala svoje suze. Jasno je. Nije on ratnik osvete, on je osloboditelj njenog srca. Predugo je trajala samoca, previse je bilo suza, vreme je za radost. Iskreni osmeh. Osecala je neko neobjasnjivo zadovoljstvo, neko cudno kucanje iznutra, neku srecu. I bila je srecna.
Zelela je da ga nadje. Morala je da ga nadje. Setivsi se te veceri kada ga je upoznala, znala je da ce biti na istom mestu, bila je sigurna u to, ali ipak je pitala njegovog prijatelja. On mora doci. Javila se ceznja za njegovim likom, glasom, pokretima, ili ukratko- ceznja za njim. Drhtavim koracima je hrlila ka tom dugoocekivanom susretu koji nije napustao njene misli. Cas je gledala pravo, cas dole svojim plavim ocima opkoljenim crnom olovkom. Divila se samoj sebi zato sto je pronasla odavno izgubljenu nadu, ali ovaj put ce je pratiti, to je samoj sebi obecala.
Polako je prilazila do odredista smeseci se samoj sebi I trazila njegov pogled medju veselim pogledima njegovih prijatelja. Jednog od njih je pogledala upitnim, nesigurnim pogledom, zato sto je videla da nesto nije u redu. Njen vedri izraz lica, prekrio je tmurni oblak. Zasto je lagati? Udaljivsi je od svih, njegov drug je uhvati za drhtava ramena I briznim glasom, skoro sapatom rece:
- Otisao je…
Izgubila je rat.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Pikavac Empty
PočaljiNaslov: Re: Pikavac   Pikavac Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Pikavac
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: