Zablude o astrologiji

Astrologija je u proteklom periodu prihvacena sa velikom paznjom i
interesovanjem. Ali, ti razliciti oblici njenog popularisanja imaju
svoje dobre i/ili lose strane. Medijska paznja i uticaji su svakako
nezaobilazne kategorije, ali oni namecu i odredjene forme koje u
izvesnoj meri menjaju znacaj osnovnih kriterijuma vrednosti u pravilnom
razumevanju i saznanju astroloskih normi ili njenog sustinskog znacaja.
U
prilici smo da konzumiramo astrologiju na razlicite nacine, prvo treba
razlikovati informacije o opstim horoskopima - tu su sadrzaji o
horoskopskom (suncevom) znaku koji se objavljuju u razlicitim medijima
(novinama, tv i radio stanicama, internet). Osnovne i uopstene
informacije koje se dobijaju samo za horoskopski znak (na nivou dvanaest
znakova zodijaka) i prikazane najcesce na nivou godisnjih, mesecnih,
nedeljnih ili dnevnih prognoza.

Zatim, licni horoskop , je pojam
koji uvek predstavlja "zaledjenu sliku neba u trenutku necijeg rodjenja"
ili simbolicno receno ~ to je "licna karta upisana na zvezdanoj mapi".
Natalni (zivotni) horoskop je konkretna astroloska slika odredjene osobe
i potencijalno predstavlja kompletan prikaz necije "zivotne price" u
svim aspektima realizacije koji postoje od trenutka rodjenja do njenog
konacista.
Natalni horoskop je uvek jedinstven, neponovljiv i originalan prikaz analize necijeg zivota.

Bez
namere da se pretenduje na kritikovanje odredjenih pojava, uticaja ili
pojedinca, pokusacemo da Vam predstavimo samo neke od osnovnih zabluda
kako bismo rasvetlili dileme koje postoje u javnosti ili u svesti
naroda.

Prvo, treba razlikovati mogucnosti koje ima sama astrologija i odgovor je verovatno - Da
Zatim, mogucnosti koje ima sam astrolog kao teoreticar ili prakticar, i odgovor je sigurno - Ne
U
sustini astrologija je kao i svaka disciplina veoma kompleksna i
nepregledena oblast saznanja, te u sebi verovatno sadrzi odgovore na sva
pitanja. Ali, astrolog koliko god da je dobar, iskusan i profilisan ne
moze spoznati svu astrolosku materiju i tajne. Astrolog uvek svojim
saznanjem ostaje na pocetku novog puta ili otvaranjem jednih vrata,
otkriva nova vrata saznanja kao u svakoj nauci ili oblasti znanja.

Znaci,
ne treba sumnjati u mogucnosti i domet same astrologije, ali treba
afirmativno sumnjati u mogucnosti astrologa, jer u svom radu on se
neminovno sudara sa izvesnim ogranicenjima i uvek sa novim (ne)znanjem.

U osnovi kao u svakoj nauci ili učenju, teorija i praksa se prožimaju,
ali poznato je da dobar teoretičar ne mora obavezno biti i dobar
praktičar.
Naravno, dobar praktičar to ne može postati bez prethodne faze učenja i teoretskih istraživanja.
Dobro je da se što više preklapaju obe mogućnosti, ali u realnosti to nije pravilo!

Naravno - Da
Ne zaboravite i astrolog je obican
"smrtnik", te i on gresi u svom radu. Pozeljno je da radi na svome
usavrsavanju i da sto manje gresi. Svaki astrolog treba tome da tezi,
ali ukoliko ima ocuvanu zdravu svest on je svestan i svojih ogranicenja.
Nije problem pogresiti, ali je problem nemati svest o svojim greskama i
zabludama ili to poricati.
Vazno je imati svest o tome da se
astrolozi medjusobno razlikuju, kao i ostale osobe u svim drugim
profesijama. Svako od astrologa ucestvuje i svojim psiholoskim profilom
na nacin rada i deluje svesno i nesvesno na kompletnu profesionalnu
sliku i interakciju sa klijentom, sto znaci da uvek unosi i ostavlja i
svoj "licni pecat".

U suštini odgovor bi trebalo da glasi - Ne
Ali,
treba razlikovati moralne kategorije i definisati pojam "laži" na više
nivoa. Psihologija razlikuje više nivoa laži (bele, sive i crne laži),
te u tom smislu i astrolog mora dobro da proceni da li odgovor na neko
pitanje može više da "naudi" klijentu, nego da mu pomogne.
Jednostavno
postoje pitanja ~ odgovori koje treba "mudro prećutati". Možda još uvek
nije pravi trenutak da se čuje odgovor, ili sam astrolog nije ključna
osoba koja treba da daje odgovor.
Poželjno je uvek usmeravati osobu u
dobrom pravcu odgovora ili rešenja, ali nikada ne zavaravati ili
govoriti suprotno od istine, ili davati lažnu nadu!

U sustini odgovor je - Ne
Znači, uvek postoji
odredjena kategorija odgovora na koje ne treba da dajete odgovor, koliko
god da ste sigurni i imate precizan uvid. Teško je definistati i
navesti sve kategorije pitanja na koja ne treba odgovarati, ali to su
obično pitanja: o prekidu života ili smrti; zatim, ona koja zadiru u
život neke druge osobe za koju postoji odredjeno interesovanje ili
radoznalost da se sazna odgovor.
Takodje, ne treba davati odgovore
koji mogu da naruše psihološki ili duševni mir osobe kojoj se radi
analiza, kao i odgovori koji mogu da povrede nečiju privatnost, intimu,
interese i sl.
Naravno, postoje i ona pitanja za koja nije pravi
trenutak da se čuje odgovor. U tom smislu, važan je vremenski period
kada se nešto dešava, kao i svest i kvalitet života kroz koji osoba
prolazi. Postoji izreka "Sve u svoje vreme".

Jedna činjenica je današnjem čoveku dobro poznata i u nju
iskreno veruje, a ta jasna činjenica je da čovek već dugo, dugo vremena
živi na ovoj planeti koju zovemo zemlja. Za to vreme prpvedeno na zemlji
čovek kao živo biće koje razmišlja naučio je mnogo toga vezanog za
život koji živi. Ali u kom smislu? Naučio je kako treba da se ponaša,
kako da razmišlja i kako da pristupi životu, i to samo zato da bi
preživeo i samim tim što što duže živeo. Ali da li taj isti čovek zna
kako i na kom principu funkcioniše taj njegov život, i kakav je splet
okolnosti doprineo da taj život uopšte zaživi na ovoj planeti i kao
takav dugo se održi na njoj.
Čovečanstvu od samog postanka pa sve do danas nije u potpunosti jasno
kakav to čovek život živi i gde? Kako smo postali, da li smo sami u
ovom beskrajnome prostoru? I da li smo bića onakva kakva mislimo da
jesmo, istinski samosvesna, pritom imajući potpunu kontrolu nad svojim
umom (mislima) u svakom trenutku, zaviseći samo od svojih postupaka i
slučajnih faktora (okolnosti) na zemlji?
Od svih ovih pitanja za nas je najbitnije ovo poslednje, jer ga
moderna nauka uopšte ne uzima u razmatranje, a odgovor na ovo pitanje
može omogućiti mnoga saznanja i biti ključan faktor u davanju ostalih
bitnih odgovora vezanih za postanak života. Ovo pitanje nas direktno
povezuje sa astrologijom ili još preciznije sa funkcionisanjem
astrologije oko čije se verodostojnosti vodi žestoka polemika, a
principi na kojima se zasniva su nam još delimično nepoznati i dosta ne
shvatljivi. Od ljudi koji se bave svim ovim važnim pitanjima vezanim za
postanak, i od onih koji imaju zadatak da daju odgovore na ovakva
pitanja (a nisu dali još ni jedan konkretan odgovor) a sebe nazivaju
naučnicima, astrologija trpi najveći pritisak i osporavanje.
Do samo pre nekoliko vekova ljudi su verovali da je zemlja ravna
ploča i da se sunce sa ostalim planetama okreće oko zemlje. Da li je
uopšte bilo moguće tim ljudima objasniti realno stanje stvari, da je
recimo sunce puno veće nego sto izgleda kada su oni svonim očima videli
to sunce kao malu loptu koja je iste veličine kao i mesec? Izlaganje
ljudi koji su realno gledali na ovaj svet njima je bilo neshvatljivo i
čudno. Svojim primitivnim razmišljanjem i usmeravanjem pažnje na neke
njima "bitne" stvari, ljudi su se sve više udaljavali od prave i realne
stvarnosti, da bi tek u skorije vreme posle mnogo provedenog vremena na
ovoj planeti iskreno poverovali u neke stvari koje su im bile dostupne
mnogo ranije. Na takvom nivou svesti je velika većina danasnjih ljudi
koji su svojim mislima okrenuti nekim njima bitnijim stvarima, koje su
površne i prolazne baš kao i sam čovekov život.
Ljudi su još u prastara vremena verovali u neku silu koja se nalazi
na nebu i nazvali je bog. Mnogi su verovali da se čovekova sudbina
određuje gore na nebu. Ali odakle ljudima takvo verovanje? Da li je to
verovanje bilo posledica sujeverja ili su imali neki veći razlog zbog
kojega su tako razmišljali?
Sa neba zaista dolazi i dobro i zlo. Zraci sunca koji omogućavaju
rastenje biljaka ali ih mogu i spržiti, kiša koja pada sa neba na zemlju
neophodna svakom živom organizmu, ali ponekad stvara poplave. Svetlost
koja život donosi ali i grom koji ga odnosi. Tako da su ljudi ipak imali
razloga da tako razmišljaju i upiru svoj pogled ka nebu.
Ali kako razmišlja današnji čovek sobzirom da je nauka napredovala do
te mere da ljudi mogu da razvrstaju i izmere intenzitet mnogih zračenja
koja stižu na našu planetu iz raznih delova univerzuma, i kada čovek
može da produži svoj pogled do nekoliko milijardi svetlosnih godina kroz
ovaj prostor u kome se nalazimo?
Postavlja se pitanje da li i današnji čovek tj. moderna nauka ide u
pravom smeru (smeru gde se ističu vizuelna zapažanja i traže idealni
dokazi, koji treba da nam dokažu kako je čovek inteligentno biće koje
bar na kratko "uspeva" sebi da dokaže da je um koji poseduje i u koji
bezgranično veruje samo posledica zakona slučajnosti).
Da li današnji čovek veruje samo sebi, da li veruje samo u ono što
samo on stvara, ili veruje u nešto više - u nešto što je samog čoveka
stvorilo? I da li čovek sebe ponekad zapita, da li on sam uopšte može da
stvara bez posredstva određenih sila i zakona u univerzumu. Da li
uopšte može da živi, da se kreće, razmišlja, razmnožava bez prisustva
nekih nama "nepoznatih", da ih nazovemo "sila", koje drže sve na okupu
pa i same zakone prirode na zemlji.
Da li je čovek svestan činjenice da je deo mehanizma koji je puno
više od onoga što je njemu poznato kao planeta zemlja, sunčev sistem,
univerzum..., i da svaka ljudska ćelija, nerv, kao i najmanja iskra
razuma (misli) zavise od mnogo spoljnih (njemu nepoznatih) faktora, a
čovek zahvaljujući svom neznanju misli da poseduje beskonačnu slobodnu
volju, i sve što ne može da shvati i razume pripisuje zakonu
slučajnosti.
Da li ste se ikad zapitali, zašto kada vas nešto zaboli (recimo zub)
boli još jače kada sunce zađe za horizont, i da li ste ikad razmišljali o
tome kakve veze ima pun mesec sa vašim krvnim pritiskom, nesanicom,
nervozom...? Kao i to - kakve veze ima položaj venere sa vašim
hormonima, žlezdama, osećanjima...? Da li ste se ikad zapitali na kom
principu funkcioniše vaš um, zašto se ponekad tako brzo prebacujete sa
jedne misli na drugu, a ponekad vam nešto bude u mislima nekoliko
meseci? Zasto vam se dešava da ste ponekad izuzetno emotivno osetljivi
(plače vam se) a nemate ni jedan razuman razlog, ništa se od juče nije
desilo, a do pre par minuta ste bili lepo rasoloženi?
Ako bi realno razmislili došli bi do zaključka da odgovore na ovakva i
slična pitanja može dati jedino astrologija. Ali kakva astrologija -
okultna veština u kojoj se ogleda čovekova sudbina? Definitivno ne, već
astrologija kao naučna disciplina koja indirektno proučava i istražuje
posledično delovanje našeg šireg okruženja (kosmosa) na život planete
zemlje. Koliko god su ti uticaji i delovanja nepoznati našim čulima
(koja nisu savršena i ne mogu sve dešifrovati) kao i našoj ne savršenoj
svesti, ljudi bi trebali da posvete više vremena proučavanju ove teme
jer ovakva saznanja bi mogla promeniti čovekove poglede na astrologiju,
ali i uopšte život na planeti Zemlji.
Bez obzira što je princip na kome se zasniva i funkcioniše
astrologija još relativno tajna za nas, ipak možemo ne sumnjivo uočiti i
ne oborivo dokazati da astologija kao naučna prediktivna disciplina
postoji i deluje u svim segmentima ljudske svesti i prepoznaje se u
celokupnoj postojanoj materiji koja se nalazi na našoj planeti...

Da li je astrologija nauka?

Ovo je mozda najprovokativnije pitanje koje izaziva i najvece polemike, mogice zato sto su cesto odgovori ili tumacenja od strane onih koji ih iznose u javnost na zalost vrlo kripticni i nepotpuni, te stvaraju dodatnu konfuziju. Jer u javnosti hteli to ili ne, postoji paradoks i uverenje: da astrologija jeste, ali i nije nauka. Te uslovno receno odgovor na ovo pitanje i lezi u parakodksu dva aksioma o astrologiji, tj. da ona jeste i nije nauka.

Buduci da u pokusaju da se odgovori na ovo pitanje imamo nameru samo da rasvetlimo neke pojmove oko kojih postoje zablude, a ne da nesto "dokazujemo" ili osporavamo (apsurdno je ili jednostavno nemoguce svesti samo na pricu teoriju i praksu nekog ucenja) uvrezene teze o astrologiji kao nauci i paranauci.


Dakle, vazni su kriterijumi koje uzimamo u obzir kada definisemo svoje uverenje. Npr. ako svoje uverenje zasnivamo na kriterijumima (ili tvrdnji) koje je postavila zapadna civilizacija stvarajuci tu naucnu paradigmu jos u 18. veku (istinito je samo ono sto se da svesti na naucno ucenje, tj. samo ucenje koje ispunjava njene osnovne principe i postulate moze biti naucno ucenje), jasno je da astrologija "ne ispunjava" taj model. Samim tim, astrologija ne pripada redu naucnih disciplina zasnovanih na etabliranom modelu koji je prihvacen jos od 18. veka i cesto je u "suprotnosti" sa njenom metodoloskom postavkom, ili cak negira odredjene metodoloske pristupe u saznanju (ima drugaciji model saznanja na kome se bazira) na kojima pociva nauka.
Znaci, jasno je da astrologija (kao ucenje) nije i ne moze biti nauka, po modelu i metodologiji koji je postavljen u kontekstu zapadne civilizacije. Tacno je i da vecina astrologa "ignorise" tu cinjenicu i da nepotrebno komplikuje proces razumevanja od strane onih koji je osporavaju kao nauku. Naravno nije sustina problema u tome da li astrologiji treba pripisati ili osporavati etiketu nuacnosti (iako se cesto vode suvisne raspave), vec objasniti da ona funkcionise na drugacijem modelu misljenja i sto je jos vaznije, da se to znanje odrzava i prenosi vekovima, te ona jeste i dokaz o postojanju, i da ima svoj neosporni (vidljivi) uticaj na drustvo i na pojedinca.

Obrazac koji je postavila zapadna civilizacija u svom ucenju, baziran je na "osnovama negacije" i polazi od kauzalisticke postavke (protestantska etika koja je stvorila citav industrijski svet), tj. sve mora da se "dokaze" da je u vezi, da postoji, svako je za sebe, a ono sto se desilo ima i svoj uzok, sam po sebi. Zapadna civilizacija negira sudbinu kao determinantu ucenja ili postojanja.
Dok astrologija nema tako zasnovanu metodologiju, u osnovi ona se bazira na drugacijem modelu misljenja (u sustini to su i dva razlicita nacina misljenja) koje "povezuje" (uvek posreduje, unia magica) stvari, dogadjaje i desavanja. U osnovi njenog ucenja sve je povezano ili "sve stvari su u svima" (imamo tezu koju je izrekao jos i Piko De la Mirandola).
Sustina razlicitosti je i u tome: da ono sto u naci tek treba da se dokaze, u astrologiji je vec osnova aksiomska pretpostavka. Naravno postoje i drugacija ucenja, tako se recimo istocna civilizacija bazira na verovanju u sudbinu, odnosno ima tezu o "sudbini koja se odvija - zbiva" i sve ide ka nekakvom cilju - smislu.

Astrologija je vrlo arhaicno ucenje i vestina, te postoje pretpostavke o njenom zacetku, ali ne i dokazi kada je tacno nastala. Neosporno je da je nastala pre postavljanja naucnog modela misljenja i njene paradigme koja je usledila nakon toga. Razvijala se zajedno sa astronomijom, svrstava se medju prva ucenja i poznato je da je oduvek imala odredjeni uticaj na drustvo i pojedinca, tako je bilo ranije, a tako je i sada. Naravno, taj njen uticaj se vremenom menjao i menjace se ...

A da li cete u astrologiju verovati to svakako ne bi trebalo da zavisi od brojnih teoretisanja o njenoj (ne)naucnosti, vec od vaseg licnog iskustva i kvaliteta na kome se bazira vase uverenje.

Uostalom, nijedna nauka nije dovoljna da objasni postojanje ili da da odgovore na sva pitanja o zivotu, smrti, smislu i besmislu, ne mozete naukom sagledati kompletnu stvarnost i lepotu zivljenja. Ni astrologija sama po sebi nije dovoljna da bi se sagladala kompletnu stvarnost, te nase zemaljske, zvezdane ili bozanske puteve kojima hodimo...








Odnos astrologije i astronomije?

U osnovi samog ucenja je postavka, da astrologija bez astronomije ne moze da egzistira. Dakle, samo astrolosko ucenje se bazira na astronomiji i na njenim saznanjima, takodje i praktican astroloski rad se oslanja na astronomske cinjenice i saznanja. Naravno uz astronomiju su neophodna i saznanja iz fizike, matematike, psihologije, medicine, kao i drugih nauka koje pomazu sire sagledavanje i razumevanje astroloskih teorija, te doprinose preciznijem saznanju i boljem prakticnom izrazaju astrologa.
Znaci, da je astrologija za astronomiju nuzno i uslovno povezana. Takodje, jasno je da astronomija bez astrologije moze da funkcionise.



Odnos astrologa i astronoma?

Odgovor je slojevitiji nego sto se pretpostavlja. U osnovi "vidljiva" je spona, ali mozda se najcesce prvo uocava izvesno nerazumevanje koje "udaljava" astrologe od astronoma i obrnuto. Danas ponekad taj odnos mozda podseca i na izvesnu "netrpeljivost" i sl., ali bolje je to definisati kao "nerazumevanje".
Poznato je da postoje razliciti modeli misljenja, kreiranja i stvaralastva; npr. umetnici se po svom mentalnom sklopu i apstraktnom sagledavanju stvarnosti uvek razlikuju od osoba kod kojih preovladjuju konkretni modeli kauzalistickog misljenja, kao sto su to matematicari, fizicari i sl. Sustina je u tome da postoje razliciti modeli i nivoi misljenja, te da razlicitosti u vidjenju, razumevanju, definisanju ili kompletnom stvaralackom izrazavanju proizilaze iz te bazicne mentalne viseslojnosti ili funkcionalnosti.
Poznato je da se Jung je bavio istrazivanjem astroloskih saznanja, tako je dosao do zakljucka da su to oblasti koje funkcionisu na drugaciji nacin misljenja, za razliku od psihologije (ili drugih nauka) gde funkcionise racio (racionalisticko misljenje i kauzalisticki model). Jung je taj nacin misljenja u svom istrazivanju navodio kao "drugacije" sagledavanje stvarnosti i nazvao ga je "sinhronicitetom". Dakle, u tom sklopu misiljenja i sagledavanja stvarnosti postoji i intucija, ali to nije intuicija, rec je o drugacijem misljenju od racionalno-kauzalisticke forme.

Mozda i nedovoljno saznanje odredjenog (nizeg) evolutuivnog nivoa na kome se covecanstvo nalazi predstavlja osnovni kamen spoticanja, te jos uvek ne umemo da objasnimo i definisemo drugacije obrasce misljenja koji postoje, ili jos uvek i ne znamo da postoje.

Pojednostavljeno receno, kod astrologa preovladjuje apstraktan nivo misljenja i "nedostaje" kauzalisticka forma (model) kao bazicnost, dok kod astronoma preovladjuje konkretan nivo misljenja i nedostaje sinhronicitet u poimanju stvarnosti. Naravno kod svakog coveka postoji konkretan i apstraktan nacin misljenja, ali nisu podjedako razvijeni i razlicito ucestvuju u poimanju i izrazavanju stvarnosti.
Poenta je u sledecem - da to samo po sebi ne treba da predstavlja "problem", vec da to treba razumeti i dovoditi u uzajamnu vezu.







Da li astrologija poznaje i uvazava precesije?

Naravno da poznaje, ali postoje razlicite astroloske skole ili teorije koje se zasnivaju na drugacijim modelima ucenja i interpretacije. U praksi astrolog najcesce bira onu teriju sa kojom moze najvise da zadovolji svoja i ocekivanja okoline. Tradicionalna astrologija je postavila podelu zodijaka na 12 sazvezdja, koji zahvataju po 30 stepeni ekliptike, te nulta tacka ili prvih 30 stepeni ekliptike pripada sazvezdju Ovna i dalje se rasporedjuju ostala sazvezdja u nizu od 30 stepeni.

Ali novija astronomska istrazivanja uocavaju preseciju. Inace, precesija predstavlja prividno i lagano kretanje nebeskih polova. Buduci da Zemlja nema idealni oblik (sferni), te da njeno ekvatorsko ispupcenje koje je okrenuto ka Suncu i Mesecu ova dva nebeska tela jace privlace od ekvatorskog ispupcenja sa druge strane Zemlje. To dovodi do konusnog kretanja (u retrogradnom smeru) nebeskog pola oko pola ekliptike sa periodom od oko 25725 godina. Iz istog razloga i gama tacka se krece po ekliptici i to 50 sekundi retrogradno za godinu dana.
Od tada, precesija je prouzrokovala pomeranje nebeskog ekvatora, pa samim time i pomeranje nulte tacke ka zapadu, po eklipticnoj putanji. To pomeranje do danas iznosi 36 stepeni ili skoro tacno 1/10 kruzne putanje po ekliptici. Tacka ekvinocija (nulta tacka) se takodje pomerila, presavsi iz sazvezdja Ovna u sazvezdje Riba, a odakle ce se za oko 600 godina premestiti u sazvezdje Vodolije. Po astronomskim istrazivanjima pomeranje tacke ekivnoscija uslovljava dalje pomerenje svih delova pojasa, te se i sazvezdja pomeraju u istom odnosu od 36 stepeni po ekliptici.

Tako da na osnovu astronomskih istrazivanja, Sunce prolazi kroz sazvezdja u sledecem periodu:

OVAN: 18. aprila - 13. maja
BIK: 13. maja - 21. juna
BLIZANCI: 21. juna - 20. jula
RAK: 20. jula - 10. avgusta
LAV: 10. avgusta - 16. septembra
DEVICA: 16. septembra - 30. oktobra
VAGA: 30. oktobra - 23. novembra
SKORPIJA: 23. novembra - 29. novembra
ZMIJONOSA: 29. novembra - 17. decembra
STRELAC: 17. decembra - 20. januara
JARAC: 20. januara - 16. februara
VODOLIJA: 16. februara - 11. marta
RIBE: 11. marta - 18. aprila



O uticaju znaka i podznaka?

Postoji uverenje da do sredine zivota (odprilike) preovladjuje podznak, a u drugoj polovini zivota ili negde posle tridesete godine preovladuje znak. Takodje postoji i suprotno uverenje da je prvo dominatniji znak, a u drugoj polovini zivota je to podznak. U sustini svako je prica za sebe i kod razlicitih osoba postoje viseznacni uticaji i poredak astroloskih aspekata, te ne treba generalizovati kada se govori o konkretnoj osobi. Dok, na nivou generalizacije obe teorije imaju svoje znacenje i mogu da se tretiraju kao potencijalno moguce ili tacne.








Zmijonosa ili 13. znak?

Poznato je da zodijak predstavlja pojas na nebeskom svodu i utvrdjen je jos u starom veku, on se pruza plus/minus 8 stepeni oko ekliptike i prolazi kroz 12 sazvezdja (Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, Skorpion, Strelac, Jarac, Vodolija, Ribe). U novije vreme, usled precesije i preciznijeg definisanja granica sazvezdja u ovaj pojas se ubraja i 13-to sazvezdje, tj. sazvezdje Zmijonosu (Ophiuchus). Sunce se nalazi u pomenutom sazvezdju u intervalu od 29. novembra do 17. decembra.

Tradicionalna astrologija ga nije svrstavala u osnovnu podelu zodijaka, samo pojedini astrolozi (novije astroloske skole ili teorije) su pokusavaju da mu daju znacenje. Astronomski evidentno je da postoji sazvezdje koje se zove "Zmijonosa" i da se ono prostire izmedju Skorpiona i Strelca. Medjutim u astroloskim studijama ne pridaje se znacaj kroz ozbiljnije aspekte analize.



Da li natalni horoskop "otkriva dobrog astrologa"?

Naravno. Natalna karta odredjene osobe odslikava njen psiholoski profil, te mentalne predispozicije i afinitete koje ima, kao i njenu kompletnu realizaciju kroz zivotnu pricu. Uocavaju se potencijali, ali i mogucnosti za realizaciju ili uspesnost. Prvo treba razlikovati predisponiranost ili talenat u odnosu na mogucu afirmaciju, a zatim nivo ostvarenja ili moguceg uspeha. Znaci neko je talentovan za astrologiju, fiziku, muziku, sport, ali to samo po sebi nije i dovoljno da se ostvari u toj oblasti. Kao sto se prepoznaje talentovani umetnik ili muzicar, tako se prepoznaje i nadareni astrolog, a zatim i njegova predisponiranost na uspeh.
Zanimljivo je da astrolozi do dobro znaju i da onda logicno imaju licni odnos prema javnom (ne)uvidu u svoj natalni horoskop.







Da li astrolog uvek moze da zadovolji klijentovu znatizelju i ocekivanja?

Realno je za ocekivati da ne mogu. Ali, potencijalna ocekivanja i nemogucnosti treba definisati u vise kategorija.
Prva kategorija je svakako znanje-neznanje. Odnosno, ne moze astrolog znati odgovor na svako pitanje, kao sto niko ne moze dati odgovore na sva pitanja bez obzira na strucnost, iskustvo i ingenioznost i sl. Ali na osnovu davanja pouzdanih prognoza ili odgovora, kao i mogucnosti da se tacno odgovori na razlicita interesovanja postoje astrolozi koji se svrstavaju u grupacije od "dobrih" do manje dobrih.
Sledeca kategorija je moralnost ili etika. Ne mozete odgovoriti na svako postavljeno pitanje iz vise razloga, jedan od njih je svakako i eticnost. Postoje situacije kada odredjenom informacijom mozete da uznemirite osobu ili joj jednostavno ne mozete "pomoci", onda ne treba dodatno otezavati ni sadasnji ni buduci period.
Sustina je u tome, da astrolog ne treba da kaze "sve ono sto vidi", a to naravno ne zadovoljava ocekivanja pojedinih klijenata. Uostalom, mudrost je da covek zna kada treba da precuti ono sto vidi ili misli u bilo kom segmentu zivota.