LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Obojeno vreme

Ići dole 
AutorPoruka
Mokily

Mokily

Ženski
Broj poruka : 849
Godina : 45
Location : Kragujevac
Datum upisa : 05.12.2010

Obojeno vreme Empty
PočaljiNaslov: Obojeno vreme   Obojeno vreme Icon_minitime21/1/2011, 6:33 pm

21.01.2011.g. nešto iza ponoći


/ misli pred mesecom punim..kao potreba, satkana kroz nas, pretvorena rečima u ideju /




Iza zatvorenih vrata tiha muzika. Polu opijeni plešemo, pripijenih tela. Govoriš da mirišem na proleće, kosa mi cveće. Kikoćemo se. Društvo nam drhtavi plamen sveće.. u rukama čaše vina do pola otpijene. Blagim njihanjem, dodirima pupe dojke, bradavice ježe.
Samo za tebe večeras lepa.. lagano pomeraš bretele satenske haljine. Spušta se, oslobađa telo.. klizi proliveno vino sa usana , kupa grudi, silazi niz stomak, opija bedra. Nežno, drhtavo upijaš svaku kap..crvene lepljive usne, jezikom trčiš za njima.
Prislanjaš na zid, ruke podižeš iznad glave, svilom pokrivaš sanjive oči, ne dozvoljavaš da se pomerim. Strast sa ove strane vremena izaziva podrhtavanje. Ne bunim se.
Ljubi, uzmi sve delove otvorene, želim da te osetim svuda, na sebi u sebi. Koža puca od nezasite strasti. Ućutkuješ ljubljenjem , laki ugriz na donjoj usni, ližeš puštenu vrelu krv, boli al bol ne osećam. Uzdah otkinut jedva otkrivenog glasa.
Prstima dodiruješ grudi, spušaš do bradavica dah. Ruke kroz kosu mazno propuštam, pomeram do bokova. Zubima skidaš, već na pola smaknute,čipkom ogrnute gaćice. Nežno grebuckaš bradom.. lice ti unosim međ vlažne usmine... prstima se poigravamo njima, butine pobunjene..da i njih dotakneš, da ih obljubiš. Ne znaš na koju stranu pre.. šta pre osvojiti, ostaviti sebe.
Blago raširenih nogu iznad glave, rosim ti lice. Kupaš se u toloj bujici.
Od pohote lud, okrećeš, leđa da osmotriš, prinosiš ogledalu.
Kažeš: želim da te posmatram dok ulazim u tebe, dok te muškošću opijam, da pogledom osetim svaki detalj, svaki ustreptali damar izazvan mojim prisustvom.
Posmatram te, blago povijaš unapred, izvijaš mi bokove, leđima vajaš pravednost pokreta, ovog puta iz čaše oporost prolivaš, razliva se celom dužinom kičme, zaustvalja međ guzovima. Lagano, opijen, dlanovima ih razdvajaš, rasteš međ njima.
Od bisera ogrlicu, kidaš sa vrata..raspušteni biseri kristalno jasan zvuk zveketa ostavljaju na mermeru skakutanjem.Ustreptala, čežnjivo čekam da uđeš u rumen.. steže se, opušta, skuplja..nek svaki dremljiv kut bude tvoj.
Na oazi počivaš, ulaskom osećam čvrstinu, polako.. deo po deo.. jako grčenje mišića otima ti jecaje, ne dozvoljavam da odjednom uzburkano prostranstvo zauzmeš.
Nežnim šamaranjem, crvenilom oblivaš butine,peče, ne marim samo još veću čežnju stvaraš.. opuštam se, navlačiš moj kaput, greje te, pomeraš sve bržim i luđim pokretima. Pratiš u ogledalu, pratim te.. ono krije tajnu ove noći- noć za nas, koja ne prolazi, tren nije- san koji ne prolazi, san koji se čekao, čekanjem u javu pretvorio.
Pridržavaš lukove kukova tek da ne bih od uzbuđenja nestala. Povlačiš za kosu, trzajima borim se za još pokreta, molim da ne prestaješ...suze u očima vape za tobom..izlaziš iz mene, uzimaš u naručje, nosiš do bele postelje..grlim te, šapućem jedva razumljivo..postavljaš mi leđa na grudi..uspravljam se, gnjezdim u krilo lađima okrenuta....slatko - poganim rečima ljubavi ludnicu u glavi praviš, lelujam na sve strane, otimam zglobove tvojim šakama skupljene..
..uigranim pokretima plima i oseka postajem..vrištimo sneni od dodira, strasti, pohote, vrištimo od uzbuđenja.
Prekidaš u trenu, svest da dozovem da još se u reku ne pretvorim da tebe sačekam.. jako u sebe vučeš..migoljim se.
Kožnim nitima, mekano skrojenog biča maziš leđa, ne mogu da izdržim- ječim, jeza tka..prenosiš na kolena peckanjem ostavljaju blag otisak..izazvan mojim ludilom podivljalog tela, podivljalih pokreta, razum gubimo...fontanom mi grčiš svaki mišić... erupcija u istom trena..ekstazom plovimo.
Usta zatvaraš, grizem ti jagodice, šakom gušiš, ne daš da dišem..da uživam teraš u jakom udubljivanju, nežnim prilagođavanjem.
Primetili nismo koliko su pore kožu orosile..čaršafi mokri, mokri mi..satima spojeni u jedno pretvoreni, ležimo..posle igre divne budni do zore.. ponavljamo..krug ne otvaramo.. ljubav vodimo..nove maštarije puštamo da nas nose, razum otimaju...
Čekamo novi dan, da novim stazama zagrljeni, zaljubljeni, svoji, svetu pokažemo tek rođeno...
..svet, to smo mi.




Koliko plaši tvoja filozofija, utoliko više privlači.
Otkrivaš se, ujedno pokrivaš i okrepljuješ potrebu za tobom. Neću tren, neću grupu trena, želim te samo za sebe, da samo moj budeš..da budeš duša moja čista, moja nezasita potreba sna, java koju bih da oboje uhvatimo, čvrsto za nju vežemo – da nas niko ne pokoleba, niko ne razdvoji.
Demone oteramo, zle uništimo, da vreme osvojimo našim prisustvom.
Teško, bolno – kad te sanjam lakše je.
Kad razmišljanje uzme pod svoje - duša pati..potkrepljujm snom, za javom čeznem...dođi, uzmi, spasi




Nazad na vrh Ići dole
Mokily

Mokily

Ženski
Broj poruka : 849
Godina : 45
Location : Kragujevac
Datum upisa : 05.12.2010

Obojeno vreme Empty
PočaljiNaslov: Re: Obojeno vreme   Obojeno vreme Icon_minitime12/2/2011, 3:34 pm

Prostor koji vezuje, prostor koji obavezuje..za šta se vezuje..u šta nastaje, pretvara oblik iz drugog u treći..I ponovo na početku i ponovo na kraju krajeva. Zatvaram vrata al čujem lupanje, otvaram prozor, vrištim da pticu ne progutam, da pustim je nek leti , slodbodu pronađe, dug je let do juga..a vratiće se ona umorna..
Ručak joj spremam i... nek ostane, kolač omiljeni joj naručim.. nek se zadrži..prija zagrljaj moj..
I pojim je pesmom a ona ćuti..kao uvek..i teško diše..uzdiše.. nek sve stranice prošle ma i gumicu ću joj dati sve nek obriše..uz mene sve da zaboravi..onda pomoć i šta sad..na koju stranu da krene..
A glavu joj podižem, poljubac vreli na dojku spuštam i jeca, nek jeca, volim jecanje njeno..vrele butine, na mojim usnama, prija.. voli da grizem, ona da štipa , ujedam, ječi moli..za još , još traži..
Hej mila i sveće gore , evo crvenog plamene i vino belo na pola.. ma reci šta želiš, za tebe sve činim lud.. znaš drugačija neg ostale.. tebi zvezdu ako poželiš ima da skinem..sve strune da pokidam.. prema svom obliku skrojim..
Ušiću te na grudi, tu da čuvam te.. svaku tvoju ne izgovorenu psovku, upijam svaku kožu kapljama osutu, stani..kuda si krenula još te volim i želim..stani, skini već jednom tu haljinu, ili hoćeš ja..pa da, kako se nisam setio..pocepaću, sve dugmiće istrgnuti, da, lift je uzak..prostor skučen..nesmeta.. tu smo, na prostoru malom, dovoljnom da stapamo se.. da uzdišemo, smehom komšije zaustavljamo..i , znamo u čudu su..pitaju šta se to događa...nek a, nek čude se..lepo je ovako..
..i čuješ, malo vina šušti niz bedra,jezikom prelazim.. tražim te ..hej, probudi se..a budna si odveć..znam, uživaš ti mala podla lepoto, ćutiš, uzdišeš, smejuljiš blago...i evo šapćeš neke prljave reči i diraš tamo gde se kao ne sme, a topim se mala..ma upi, uzmi usnama..ne prestaj...
..razlivam, lepim te ko novinama starim, istrgnutih stranica, slova izgubljenih delova..ljubim, ljubi..stani..ne,nemoj, nemoj još..čekaj, stani, uspori, noga na ramenu, ruka na boku..
..kreći se, pokreni lavinu strasti, ekstaza nek zaplovi tvojim ružičnjakom.. u stranu pomeram, dubinom tkam..na mojoj uzavrleoj koži nabreklih, tvojih..ne, mojh vena..

12.02.2011.g.


Nazad na vrh Ići dole
Mokily

Mokily

Ženski
Broj poruka : 849
Godina : 45
Location : Kragujevac
Datum upisa : 05.12.2010

Obojeno vreme Empty
PočaljiNaslov: Re: Obojeno vreme   Obojeno vreme Icon_minitime13/2/2011, 12:36 am

Prisutni u svetu istom gde magija nije potebna, gde sile nevidljive, neispitine prepoznajemo mi kao jedno ili kao dva ili kao deo svemira u lutanju vremena, koje i nije neko vreme, jer van vremenski prostor međ nama vlada iz jednog oblika u drugi pretvara i tako celinu stvara.
Bilo da je tren poznat ili tren koji se čeka tu smo..nekako..al tu smo, prepleteni.
Dobro je tako, život vidim i životom pokrećem tebe kroz sebe.
Dovoljana je kratka misao, uzdrhim, stopim se, lelujam na obroncima padina cvetnih livada, skupljam rasute poljupce vrelih usana.
U tom trenu pomalo ludom osetim prsti kroz kosu prolaze, od miline ježim se, ne daš da ti miris promakne, ljubiš mi oči, lagano haljinu podišeš, uzdahe iziskuješ, kliziš niz bedra. Toplinom obuzeta jecaj lagan otrgnut sa usana..uzimam ti dlanove, pritiskam na grudi..razigrane poljupce spuštam vratom..raspirena vatra tela pomerajima ples dovitljivi započinju.
Bokove vijaš toplim dlanovima.. večera završena, na sto postavljaš, gladan mojih kolena o ramena ispružena čekam drhtavim trzajima da osvojiš, pomeriš, približiš...
Laganim pomeranjem, privlačim sve dublje u sebe, osećaš podrhtavanje tela koje se predaje. Čežnjivo šapćem da ne prestaješ, nežnošću opiješ, da jezikom do vrhunca dovedeš.
Tama nas krije, nevidljivi prolaznici zastajku u čudu posmatraju, nije nas briga, u zanosu tela njišemo..svaku kap orošenu upijamo.
Slikaš telom lepljive talase, stihove ispisuj.
Uvuci se pod kožu, izigraj svaki jecaj novim jakim pokretima, grabi snažno sapi za tobom lude, ubrzavanjem ritma nagoni da ruke ti grizem, modrice ostavljam.
Razbukti još više dodirima strast prikrivenu, nek zemlja pod nama gori, ovo je samo naša predstava, za nas skrojena.
Preseci pogledom jecaj, pokidaj sve žice lude, nek traje, nek podivlja krv lepljiva što niz bedra od nežnih posekotina privid skriva. Zadrži još koji čas u krilu svom, nek bude blud, nek bude hir...

...jutrom probudi ljubljem kapaka.

13.02.2011.g.


Nazad na vrh Ići dole
Mokily

Mokily

Ženski
Broj poruka : 849
Godina : 45
Location : Kragujevac
Datum upisa : 05.12.2010

Obojeno vreme Empty
PočaljiNaslov: Re: Obojeno vreme   Obojeno vreme Icon_minitime14/2/2011, 12:40 am



Pred ovaj pospan tren da mi je da ti se u zagrlju obrem. Da ti kraj uzglavlja nežno obraz primaknem, najlepšu bajku samo za tebe izmislim, na uho tiho šapućem i lice ti prstima nežno milujem. Preko vrelih grudi ubrzane titraje srca osetim, poljupce na usne spustim, vratom ludo pretrčim i nateram da uzdrhtiš. Slatka jeza od poigravanja bradavica da krene bedrima i na vrelini bokova zaustavi.
Želim te ludo noći ove.
Vidim već pogled skriven, u očima žar primamljiv, pomalo lucidan ali drag, pogled koji opija, dah zaustavlja. Primakni se, prihvati dlanove dlanovima, nedozvoli da oduprem se, igraj telom koje vapi za dodirima, čežnjivim damarima skupi, zatvori u školjku pretvori i biser pronađi. Čuvan za tebe, skriven duboko, negde u biti gde prolaz tajni samo ti znaš.

14.02.2011.g.

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Obojeno vreme Empty
PočaljiNaslov: Re: Obojeno vreme   Obojeno vreme Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Obojeno vreme
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Ljubav, strast i greh-
Skoči na: