LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 BUŠIDO KODEKS SAMURAJA

Ići dole 
AutorPoruka
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Empty
PočaljiNaslov: BUŠIDO KODEKS SAMURAJA   BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Icon_minitime23/1/2011, 3:34 pm


Sadržaj:
Uvod .................................................................................................................................. - 3 -
PRVI DEO......................................................................................................................... - 8 -
Opšte razmatranje .......................................................................................................... - 8 -
Obrazovanje................................................................................................................. - 10 -
Porodične dužnosti ...................................................................................................... - 10 -
Načela ratnika .............................................................................................................. - 12 -
Ne zaboravljaj bitku..................................................................................................... - 13 -
Monasi ratnici .............................................................................................................. - 13 -
Ispravno i pogrešno ..................................................................................................... - 16 -
Hrabri........................................................................................................................... - 17 -
Učtivost i poštovanje ................................................................................................... - 19 -
Veština jahanja ............................................................................................................ - 21 -
Vojna i borbena načela ................................................................................................ - 23 -
DRUGI DEO ................................................................................................................... - 24 -
Upravljanje domom..................................................................................................... - 24 -
Roñaci .......................................................................................................................... - 25 -
Štedljivost .................................................................................................................... - 26 -
Gradnja kuće................................................................................................................ - 27 -
Vojna oprema .............................................................................................................. - 27 -
Opremanje potčinjenih ................................................................................................ - 29 -
Ratnici.......................................................................................................................... - 30 -
Skromnost .................................................................................................................... - 31 -
Izbor prijatelja.............................................................................................................. - 32 -
Prijateljska prednost .................................................................................................... - 32 -
Prekid odnosa .............................................................................................................. - 33 -
Slava ............................................................................................................................ - 35 -
Hvalisanje i kritike ...................................................................................................... - 35 -
Putovanje ..................................................................................................................... - 36 -
Upozorenje protiv klevete ........................................................................................... - 37 -
Starateljstvo ................................................................................................................. - 38 -
Suočavanje sa smrću.................................................................................................... - 39 -
TREĆI DEO .................................................................................................................... - 41 -
Služba .......................................................................................................................... - 41 -
Vazalstvo ..................................................................................................................... - 42 -
Vojna služba ................................................................................................................ - 44 -
Neupadljivost............................................................................................................... - 46 -
Izražavanje................................................................................................................... - 47 -
Porodične istorije......................................................................................................... - 47 -
Pratnja.......................................................................................................................... - 48 -
Službenici .................................................................................................................... - 48 -
Pozajmljeni i ukradeni autoritet................................................................................... - 49 -
Iznuñivanje .................................................................................................................. - 51 -
Nadglednici i nadzornici.............................................................................................. - 52 -
Lenjost ......................................................................................................................... - 53 -
Postupanje u vanrednim okolnostima.......................................................................... - 53 -
Ispoljavanje svojih stavova.......................................................................................... - 54 -
Umreti odano ............................................................................................................... - 55 -
Uglañenost ................................................................................................................... - 58

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Empty
PočaljiNaslov: Re: BUŠIDO KODEKS SAMURAJA   BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Icon_minitime23/1/2011, 3:36 pm

Uvod
Japanska kultura se, kako meñu samim Japancima, tako i meñu stranim posetiocima i
posmatračima, skoro uvek smatrala jedinstvenom. Ova jedinstvenost se ponekad pripisuje
geografskom položaju Japana kao ostrvske zemlje, koja je od azijskog kontinenta odvojena
neobično opasnim vodama. Sakoku kurs, ili nacionalna izolacija, politika koju su usvojili
Šoguni u periodu od 1639. do 1854. godine, takoñe je, u celini gledano, doprinela japanskoj
kulturnoj izolaciji; to takoñe objašnjava naročit stav Japana prema strancima.
Može se reći da je, bilo da govorimo o samoj zemlji ili o odnosima sa strancima, jedan
od najsnažnijih tragova na japansku kulturu i mentalitet, koji se osećaju sve do današnjih
dana, ostavila izuzetno duga vojna vladavina. Utemeljenje samuraja kao vladajuće klase
izvršilo je dubok uticaj na kulturu i psihologiju japanskog naroda. Taj uticaj se ogledao u
snažnim društvenim promenama nastalim upravo usled delovanja vojne vlade kao više sile
koja je, vršeći neprekidnu indoktrinaciju društva, nametala svoju ideologiju kako bi ozakonila
svoju vladavinu.
Samurajska klasa ponikla je kao naročiti izdanak aristokratije. Uopšteno govoreći,
poligamna viša klasa obično raña mnogo više dece nego što je taj isti sloj društva kadar da
apsorbuje. Šta više, pravilo prvorodstva značilo je da samo jedan sin moože naslediti sve
privilegije svoga oca.
Ovi činioci su izvršili prirodan pritisak u pravcu diferencijacije zanimanja potomaka više
klase..
U Japanu, kao u Evropi i drugim zemljama, sinovi aristokrata koji nisu mogli da
naslede očevinu, obično su postajali ratnici ili monasi. U Japanu, oba ova zvanja su isprva
zamišljena u cilju zaštite države; drevni ratnici su najpre nazivani samuraji ili "pratioci",
budući da su bili naoružani čuvari aristokrata. Kada su samuraji, kao nezavisna klasa, najzad
preuzeli od aristokratije dizgine vladanja, jedan od načina na koji su potvrñivali svoj status i
dostojanstvo bio je da odustanu od naziva samuraj "pratilac" i daju sebi naziv buši "ratnici" ili
"vitezovi".
Utemeljenje i snaženje ratničke klase u Japanu i njen postepeni uspon nagovešten je
već za vreme ekspanzionističkih ratova protiv naroda Ainu koji su naseljavali Honšu, glavno
ostrvo japanske države, pre nego što su se današnji Japanci naselili na njemu. Raniji žitelji
Kjušua, južnog japanskog ostrva, koje se izgleda našlo baš na putu japansko-korejanskog - 4 -
zauzimanja ostrvlja, bili su desetkovani i rano asimilovani od strane Japanaca. Ali, narod sa
glavnog ostrva, Ainu, lovci na medvede, dugo i srčano su odolevali japanskoj ekspanziji. I
tako je od japanskih ratničkih klanova koji su napadali narod Ainu i uspeli da prodru i nasele
istočne granice nastala jedna nova rasa nadasve okrutnih i otpornih ljudi.
Napokon je narod Ainu potisnut na Hokaido, najsevernije od glavnih ostrva današnjeg
Japana, prepuštajući prevlast japanskim ratničkim klanovima u istočnom Japanu.
Meñutim, oni su i dalje vršili vlast u ime centralne vlade, kao što su to činili i ratnici u drugim
delovima Japana koji su upravljali udaljenim posedima gradske aristokratije koja je
doživljavala svoj procvat. Kada je narod Ainu nestao sa glavnog ostrva i kada je stepen
nacionalne bezbednosti u dobroj meri bio ostvaren, okupatorska ratnička klasa i aristokratija
su se, svako u svom pravcu, sve više razvijali, pri čemu je aristokratija bila usmerena na
kulturni razvoj, dok su ratnici mogli da se posvete vojnim i administrativnim poslovima.
Vremenom je raskalašnost u redovima aristokratije, dobro oslikana u šaljivim
pričicama iz tog vremena, dovela u izvesnom stepenu do njenog slabljenja. Istovremeno,
silina odgovornosti koja je ležala na ratnicima dala im je za pravo da zatraže veći udeo u
poreskim prihodima od poseda kojima su upravljali u ime gradske aristokratije. Ovakve
okolnosti napokon su dovele do cepanja aristokratskih poseda čiji su delovi dodeljivani
ratničkim klanovima, kao vid najneposrednijeg učešća u zajedničkom ubiranju poreskih
prihoda. Napokon su posedništvo zemlje i vlast koju su držali ratnici u provincijama učinili
mogućim uspostavljanje nacionalne vojne vlade, koja je, doduše, delovala paralelno sa
civilnom vladom, ali je sada bila moćnija i dominantnija od potonje, budući da je zadržala i
upravu nad carskim i aristokratskim posedima.
Prva vojna vlada Japana, Bakufu, ili Šatorska vlada, bila je uspostavljena 1186. u
Kamakuri, planinskoj tvrñavi nedaleko od današnjeg Tokija, u istočnom Japanu. Ovo je bila
prva od tri Šatorske vlade koje su vladale Japanom od tog doba pa sve do 1868., u razdoblju
od skoro sedam stotina godina.
Postojanost režima Kamakure bila je odsudno poljuljana mongolskim upadima 1274. i
1281. godine. Mada su dostojan otpor i srčanost samuraja zaustavili najezdu Mongola, cena
ovih ratova bila je slabljenje japanske vojne vlade. U feudalnom sistemu kakav je vladao
Japanom nagrade za vojnu službu dodeljivane su u vidu zemaljskih poseda od delova zauzetih
teritorija. Meñutim, prilikom odbrane od tuñinskih upada nije dolazilo do zauzimanja novih
teritorija, te prema tome nije bilo ni ratnog plena, tako da u ovakvim borbama ratnici nisu
mogli biti plaćeni za svoju službu. Rastuće nezadovoljstvo meñu viteškim klanovima koji su
odbranili Japan od mongolskih zavojevača presudno je uticalo na destabilizaciju režima
Šatorske vlade Kamakure, koja je napokon pala 1333. godine. - 5 -
Nakon razdoblja grañanskog rata, nova vojna vlada bila je uspostavljena 1336. godine
pod voñstvom Ašikage Takauñija. Nova Šatorska vlada bila je uspostavljena u oblasti
Muromači, u Kjotou, drevnoj carskoj prestonici i bila je više naklonjena kulturi i politici stare
aristokratije. Tokom pedesetogodišnje vladavine novog vojnog režima carska kuća bila je
podeljena u rivalske tabore, a ovako stvorena napetost i politička nestabilnost rasli su zbog
nesposobnosti Ašikage da posreduje u uspostavljanju savezničkih odnosa izmeñu ratničkih
klanova. Stoleće japanske istorije koje je usledilo nakon ovog grañanskog rata nazvano je
Doba zaraćenih država i bilo je manje ili više odlikovano stalnim borbama za prevlast meñu
zaraćenim stranama.
Poslednji šogun Ašikage je svrgnut sa vlasti 1574. godine, a zbacio ga je Oda
Nobunaga, prvi u nizu od tri vojskovoñe koje su napokon ujedinili Japan pod vojnom vladom.
Nakon Ode, sledio je Tojotomi Hidejoši, a nakon njega Tokugava Iejasu, koji je uspostavio
treću Šatorsku vladu 1603. godine. Uspostavljen u novom gradu Edo, koji je današnji Tokijo,
nedaleko od stare vojne prestonice Kamakure, Tokugavin režim je vodio politiku zatvaranja
Japana prema ostatku sveta, zadržavajući sopstveni sistem samurajskog vladanja više od 250
godina, sve do 1867. godine.
Tokugavin režim je, u poreñenju sa prethodnim vojnim vladama, imao čvršću
organizaciju držeći do veće političke i društvene kontrole. Stoleće grañanskih ratova je od
strane japanskih istoričara označeno kao doba gekokuño, ili doslovno "oni odozdo svrgavaju
one odozgo". Mnoge vojskovoñe koje su se pojavile tokom ovog razdoblja bili su skorojevići,
budući da su izbili na površinu iz nižih klasa, čak i iz seljačke. Sam Tokugava Iejasu bio je
neuglednog porekla, i kada se proglasio za prvog šoguna nove Šatorske vlade u Edou, njegova
vlada preduzela je mere radi sprečavanja ma kojih daljih društvenih promena ili neželjenih
kretanja.
Jedan od najznačajnijih poteza tokugavinog režima bio je preobraćanje klasnog u
kastinski sistem. Japansko društvo oduvek je bilo hijerarhijski ustrojeno, ali je lično i
porodično nasleñe kroz generacije bilo podložno rastu i opadanju. U novom sistemu, četiri
glavne klase ratnika, zemljoradnika, zanatlija i trgovaca bile su zakonski odreñene kao
nasledne klase, a način života svake od njih je bio odreñen posebnim zakonima koji su
suzbijali raskoš i rastrošnost. Ispod ove četiri klase bile su dve klase otpadnika, nazvane
nečisti i neljudi. Mada su bogati trgovci imali pravo da uspostave bračna savezništva sa
ratničkim porodicama, i mada su slobodni ljudi mogli da budu odbačeni iz klasa zbog zlodela,
četiri klase su uglavnom bile jasno razdvojene.
Još jedan veliki novitet Tokugavinog vonjog režima bilo je odstranjivanje samuraja sa
zemlje. U ranijim feudalnim sistemima, gospodar je plaćao svoje vazale tako što im je - 6 -
odobravao upravu nad svojim zemaljskim posedima. Tokugavin sistem bio je osmišljen tako
da potkopa mogućnost obrazovanja nezavisnih ratničkih pojaseva u provincijama nagoneći
samuraje da žive odreñenim područjima utvrñenih gradova svojih gospodara i primaju svoju
platu u pirinču, umesto da neposredno žive na zemlji u provincijama.
Ovakva organizacija pružala je veću mogućnost nadzora ratničke kaste u celini od
strane centralne vojne vlade, a takoñe i načinila samuraje u najvećoj mogućoj meri
administrativnom klasom. Da bi urbanizacija i birokratizacija ratničke klase imala
kompenzaciju, baremm na psihološkom planu, borilačke veštine razvijane su u visoko
teatralne, filozofski usavršene sisteme umnog i moralnog treninga.
Samuraji su, takoñe, postajali učenjaci i lekari. Oni skromniji, koji nisu radili za bogate
kuće, malo po malo, počeli su da zarañuju za život podučavajući decu u osnovnim školama
konfucijanskim klasicima ili radeći kao tutori. Veliki broj sinova iz siromašnijih samurajskih
porodica odlazili su u religiozne redove, poglavito u red Rinzai, ogranak zen budizma. Neki
novi učenjaci iz doba Tokugave čak su počeli da daju nova tumačenja Šintoa, drevne religije,
postavljajući tako temelje japanskog imperijalizma.
Prema tome, samurajska ratnička klasa izvršila je veliki uticaj na čitavo japansko
društvo, ne samo kroz svoju vladajuću i zakonodavnu, već i kroz pokroviteljsku ulogu koja se
ogledala u kulturnim delatnostima usmerenim ka prosvećivanju neratničkih sledbenika.
Budući da je potrajao više stotina godina, ovaj element japanske civilizacije dobio je neobičan
zamah i snagu, kako na političkom tako i na psihološkom planu. Čak i danas konvencionalna
japanska kultura i mentalitet ne mogu se shvatiti bez prepoznavanja uticaja koji su zaostali iz
ovih samurajskih stoleća.
Poslednji izazov za tokugavin režim bila je hrišćanska pobuna koja je ugušena 1636.
Nakon toga, hrišćanstvo je odbačeno i Japan izolovan od dodira sa strancima, sa izuzetkom
jednog trgovačkog broda koji je jednom godišnje dolazio iz Kine i jednog iz Holandije. Sa
izmakom grañanskog rata i progonom zapadnjačkog imperijalizma, Japan je napredovao
unutar krutih struktura sopstvenog feudalnog načina života, dosežući nivo nacionalne
discipline koji će ga prilagoditi savremenom svetu brže od ostalih azijskih naroda.
Ali, za samurajsku klasu ironija Tokugavine vladavine ogledala se u tome što je sa
krajem neprekidnih ratova koji su donosili i materijalno blagostanje došlo do primetnog
slabljenja ratničkog duha. Pošto su nasledili ratničku tradiciju u kojoj su i sami vladari bili
ratnici, starešine su kopnjenje viteštva mogle da protumače samo kao pretnju moralnom i
društvenom poretku. Zbog toga su, shvatajući to kao deo svoje kulturne misije, u razdoblju
Tokugave starešine nastojale da ozakone tradicionalne praktične filozofije. - 7 -
Kodeks samuraja, knjiga čiji je japanski naziv "Bušido šošinšu" i koja se može prevesti
kao "Bušido za početnike" bila je napisana za vitezove početnike novog doba. Njen autor,
Tajra Šigesuke, konfucijanski učenjak i ratni ekspert, bio je roñen 1639. godine, godinu dana
nakon implementacije nacionalne izolacionističke politike, a umro je 1730., što znači da je
živeo u zenitu Tokugavinog perioda. Ovaj priručnik, napisan nakon pet stotina godina vojne
vlade u Japanu, sačinjen je tako da pruži praktična i moralna uputstva za ratnike, ispravljajući
ratoborne težnje i ocrtavajući lične, društvene i profesionalne uzore ponašanja svojstvene
bušidou, ili stazi ratnika, japanskoj viteškoj tradiciji.
U današnje vreme, pojava kulturne izolacije širom sveta nastaje dugujući pogrešnom
informisanju i nerazumevanju. U tom smislu, Kodeks samuraja predstavlja izuzetno verno
ogledalo mnogih odlika i navika savremene japanske civilizacije, predstavljajući srž tradicije
dugogodišnjeg prestiža i moći. Lične odgovornosti, porodični odnosi, javne dužnosti,
obrazovanje, finansije, etika idt. - svi ovi aspekti života razmotreni su u ovom tekstu sa
stajališta ratničkog duha japanskog viteštva. Čak i oblici profesionalne i političke
nesposobnosti i korupcije, sa kojima se Japan danas bori, opisani su sa nepogrešivom
preciznošću u ovoj knjizi staroj 300 godina, pokazujući koliko duboko su u Japanu ukorenjeni
feudalni i ratnički načini vladanja.
Prema tome, ovaj priručnik je glavni izvor za sve one koji žele da steknu realnu sliku o
Japanu i japanskom narodu.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Empty
PočaljiNaslov: Re: BUŠIDO KODEKS SAMURAJA   BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Icon_minitime23/1/2011, 3:36 pm

PRVI DEO
Opšte razmatranje
Onaj koji bi hteo da bude ratnik, iznad svega bi trebalo da teži da u svakom trenutku
ima na umu smrt, svakog dana i noći, od osvita novogodišnjeg jutra do sutona uoči naredne
Nove godine.
Ukoliko u svakom trenutku mislite na smrt, uspećete i da budete odani i da ispunite
porodične dužnosti. Takoñe, uspećete da izbegnete bezbroj zala i nedaća, da budete fizički
snažni i zdravi i doživite duboku starost. I, što je još bitnije, karakter će vam se poboljšati, a
vrline uvećati.
Evo i zašto. Čitav ljudski život je poput večernje rose i jutarnjeg mraza, dakle nešto
krajnje krhko i prolazno. A, ako ovo važi za živote običnih ljudi, koliko tek važi za život
ratnika?
Ukoliko ljudi sebe teše mišlju da će dugo živeti, stvari mogu krenuti neželjenim
tokom. Misleći da će čitavu večnost morati da rade svoj posao i brinu se o svojim roditeljima
- oni mogu propustiti da ugode svojim poslodavcima, a onda i početi da se nepromišljeno
ophode prema svojim roditeljima.
Ali, ako imate na umu da život koji je danas tu nije izvestan sutra, kada dobijete
zadatak od pretpostavljenog, ili kada se starate o roditeljima, vi ćete imati osećaj da možda to
činite poslednji put - i onda sigurno nećete propustiti priliku da budete do kraja revnosni i
prema poslodavcu i prema roditeljima. Zbog toga kažem da ćete, ukoliko imate na umu smrt,
istovremeno ispuniti dužnosti svog posla kao i porodičnu dužnost.
U svakom slučaju, kada zaboravite na smrt vi postajete nepažljivi i u svemu
neobazrivi.Tada može da vam se desi da nekom kažete nešto uvredljivo i uletite u nepotrebnu
prepirku. Možete se suprotstaviti nečemu preko čega biste s lakoćom mogli i da preñete, i
tako upadnete u svañu.
Ili ćete možda lutati po mestima gde nemate šta da tražite pa ćete se, ne kloneći se
gomile, slučajno sudariti sa nekim klipanom i tako upasti u neočekivanu gužvu.
Možete izgubiti život, izneti svog poslodavca na loš glas, doneti nevolje svojim
roditeljima i potomcima. - 9 -
Svi ovi problemi proizilaze iz nepažnje, onda kada zaboravite da sve vreme držite smrt
na umu.
Kada vam je smrt stalno na umu, dok govorite i dok odgovarate drugima, kao ratnik po
zanimanju vi razumete težinu i značaj svake izgovorene reči, i ne upuštate se u uzaludne
prepirke. Naravno da nećete odlaziti na sumnjiva meste čak i ako vas ljudi tamo pozivaju i
zato je mogućnost da se nañete u neočekivanom i neprijatnom položaju za vas isključena.
Zato tvrdim da ćete, ukoliko imate smrt na umu, izbeći bezbroj zala i nedaća.
Ljudi svih društvenih slojeva, viših ili nižih, neprekidno se prejedaju, previše piju,
prepuštaju se prekomernim uživanjima, samo zato što zaboravljaju na smrt. To opterećuje
njihove unutrašnje organe, tako da neki umiru veoma mladi, dok drugi oboljevaju ili postaju
invalidi.
Kada vam je smrt stalno na umu, čak i kada ste mladi i zdravi, vi već znate kako da
vodite računa o sebi. Tada se umereno hranite i pijete, izbegavate zavisnost od seksa i
ponašate se mudro. Usled toga ste fizički krepki. Pošto ste zdravi, živećete dugo.
Meñutim, ako polazite od pretpostavke da ćete dugo ostati na ovom svetu, javljaju vam
se različite želje i vi postajete gramzivi. Želite ono što drugi imaju, vezujete se za sopstvene
posede razvijajući narav račundžije.
Kada vam je smrt stalno na umu, samim tim i gramzivost prirodno slabi i, srazmerno
tome, ne dolazi do pojave grabežljivosti i pohlepnih poriva. Zato kažem da vam se karakter
poboljšava.
Ipak, pitanje je, kako imati smrt na umu?
Monaškoj disciplini možda i pristoji mirno sedenje sve vreme i iščekivanje smrti
dvadeset četiri časa dnevno, kao što je slučaj sa monahom Šinkaijem o kome je Jošida No
Kenko pisao svom delu "Tsurezuregusa", ali to ne odgovara ciljevima ratničkog treninga.
Ako se suočite sa smrću na taj način, vi ćete zapostaviti odanost prema poslodavcu i
porodične dužnosti prema roditeljima, a vaše profesionalne ratničke veštine će se razviti u
pogrešnom pravcu. Takav pristup, dakle, neće biti ni od kakve pomoći.
Ideja je da i danju i noću izvršavate svoje javne i privatne obaveze, a da pritom, kad
god imate makar malo slobodnog vremena i kada vam um nije zaokupljen drugim stvarima,
mislite na smrt, pazeći da je ne smetnete s uma. Priča se da je veliki junak Kusunoki
Masašige, obučavajući svoga sina Masajukija, govorio: "Uvek budi spreman na mogućnost
smrti".
Ovo treba da razumeju vitezovi-početnici. - 10 -
Obrazovanje
Ratnici su po položaju u društvu iznad ostale tri kaste, te im tako njihovo znanje nalaže
da budu upravitelji, pa zato moraju da uče i steknu široko razumevanje kako bi shvatili načela
na osnovu kojih se dešavaju stvari.
Ali, isto tako, tokom ratova ratnici počinju da učestvuju u borbama već u uzrastu od
petnaest ili šesnaest godina, obavljajući svoju dužnost kao vitezovi, tako da vežbaju borilačke
veštine već od dvanaeste ili trinaeste godine.
Zato nemaju vremena za učenje, pa ostaju nepismeni.
Za vreme grañanskih ratova nije bilo ni jednog ratnika koji bi bio u stanju čak i da
pronañe neku reč u rečniku. Tada to i nije bilo neophodno, a razlog za to nije bio njihova
nemarnost ili to što im roditelji nisu pružali dobar odgoj, nego što je njihov neposredni
zadatak bio da se usredsrede na vojne veštine.
Što se tiče ratnika roñenih u naše mirnodopsko doba, ne bih rekao da odobravam
zanemarivanje ratnih veština, no budući da ne žive u svetu u kome neizostavno moraju da idu
u borbu u dobu od petnaest ili šesnaest godina, smatram da bi takoñe trebalo da uče čitanje,
pisanje i klasičnu književnost, i to već u uzrastu od sedam ili osam godina.
Potom, tek kad napune petnaest ili šesnaest godina, valja da dobiju poduku u streljaštvu,
jahanju i ostalim vojnim veštinama. To treba da bude osnovni cilj obrazovanja dece ratnika u
mirnim vremenima.
Nepismenost ratnika u vreme stalnih ratovanja ima opravdanja. U doba mira nema
opravdanog razloga da ratnici budu nepismeni. Decu ne treba kriviti za to; radi se samo o
nemaru i neodgovornosti roditelja. Konačno, to je zato što roditelji ne znaju šta znači ispravno
voleti svoju decu.
Porodične dužnosti
Za ratnike je od suštinske važnosti da se valjano brinu o roditeljima. Ljudi koji ne vode
računa o svojim roditeljima nisu dobri, čak i ako su izuzetno razboriti, rečiti i zgodni.
Objasniću vam. Na putu ratnika, suština je da se sve radi počev od korena pa prema
granama. Ako ne shvatate šta predstavlja koren a šra granu, nema načina da uvidite šta vam je
dužnost. a onaj koji ne zna svoje dužnosti teško da se može nazvati ratnikom.
Shvatiti koren i grane znači razumeti da su naši roditelji korenovi naših tela, a da su
naša tela grane krvi i mesa naših roditelja. Kada mi, koji smo grane, imamo želju da se - 11 -
dokažemo, to dovodi do toga da zanemarimo naše roditelje, koji su korenovi. to se dešava
zato što ne uspevamo da razumemo šta predstavlja koren, a šta grane.
Sad, postoje dva načina kako možemo pravilno voditi računa o svojim roditeljima.
Pretpostavimo da imamo roditelje blage naravi koji svoju decu podučavaju sa puno
dobrote i nežnosti, nesebično ih izdržavaju, dobro ih ožene, a onda se povuku, ostavljajući ih
dobro obezbeñene, sa odgovarajućim imanjem. Deca ovakvih roditelja ne smatraju da je zbog
nečega hvale vredno, niti pak izuzetno, to što se valjano brinu o svojima.
Čak i kada se radi o nepoznatim ljudima, ukoliko se prema nama ponašaju blago i
pomažu nam savetima ili materijalno, mi to ne zaboravljamo - ako su u nevolji, čak smo
spremni da zapostavimo sopstvene potrebe zbog njih. I kako onda uopšte možemo da
pomislimo da smo učinili dovoljno za svoje roditelje, ako imamo u vidu ogromnu ljubav koju
su nam na sve moguće načine pružili. Zato kažem da uobičajene porodične dužnosti nisu ništa
izuzetno.
Sad, pretpostavimo da imamo roditelje koji su svojeglavi, ćudljivi i svadljivi, koji
zahtevaju da budu gazde u kući i odbijaju da prepuste drugom bilo šta, koji su nametljivi,
bezobzirni, zahtevni i povrh svega se drugima žale kako su unesrećeni lošim postupanjem
svojih sinova, čime štete ugledu svoje dece. Poštovati čak i ovako nerazumne roditelje, truditi
se da ih razgalimo, žaliti ih što stare i propadaju, brinuti se o njima sa poštovanjem, bez imalo
nemara - to je cilj savesne i predane dece.
Kada ratnik koji poseduje ovakav duh preuzme neki upraviteljski položaj u nečijoj
službi, on razume zahteve odanosti i dužnosti. Kada njegov gazda napreduje, to je prirodna
stvar, ali čak i ako se njegovom gazdi nešto neočekivano dogodi i on zapadne u svakakve
nevolje, ratnik mu je i žestoko odan i ne napušta njegovu stranu čak ni kada broj saveznika
spadne sa sto na deset, čak ni kada sa deset spadne na samo jednog; toliko je on postojano
veran u boju da se ne obazire na sopstveni život.
Roditelji i poslodavci, dužnost i odanost - ovi pojmovi se razlikuju samo po imenu, ali
u iskrenosti našeg srca nema razlike. Priča se da je jedan stari pisac rekao "Tražite odane
ministre u domovima u kojima deca poštuju roditelje". Nije moguće da neko ne poštuje svoje
roditelje, a ipak bude veran svome poslodavcu. Ako je neko toliko nezreo da se nebrižljivo
odnosi prema roditeljima u porodici, teško da će ga ljubaznost poslodavca, koji mu nije "ni
rod ni pomozi bog", do te mere dirnuti da mu bude do kraja odan.
Ako čovek koji u svome domu ne vodi računa o roditeljima dobije službu kod nekog
vlastelina, on će pratiti poslodavčev završni obračun pa će, čim vidi makar i mali pad prihoda,
promeniti svoj stav; u nevolji će pobeći ili postati izdajica. Bilo je takvih slučajeva u prošlosti
i u sadašnjosti; to je nešto čega se treba stideti, nešto čega se treba čuvati.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Empty
PočaljiNaslov: Re: BUŠIDO KODEKS SAMURAJA   BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Icon_minitime23/1/2011, 3:36 pm

Načela ratnika
U Zakoniku ratnika postoje dve vrste načela koje se dele u četiri podvrste ili četiri
ravni.
Te dve vrste su uobičajena načela i vanredna načela. Uobičajena načela su načelo
viteštva i načelo oružja.Vanredna načela obuhvataju vojna načela i borbena načela.
Načelo viteštva podrazumeva pranje ruku i nogu i kupanje ujutro i uveče, održavanje
tela čistim, brijanje i češljanje kose svakog jutra, uobičajeno oblačenje prema godišnjem dobu
i prilici, stalno nošenje lepeze za pojasom, da i ne spominjem dugi i kratki mač. Kada imate
goste, ponašajte se prema njima uljudno, shodno njihovom položaju, izbegavajte prazne
razgovore, čak i dok jedete činiju pirinča ili pijete šolju čaja, uvek pazite da ne budete aljkavi.
Ako ste u javnoj službi, kada niste na dužnosti ne treba da lenstvujete; čitajte, vežbajte
kaligrafiju, razmišljajte o drevnim pričama ili o zakonu drevnih ratnika. Bez obzira da li
šetate, stojite, sedite ili ste opušteno zavaljeni, ponašajte se i držite kao uzor istinskog ratnika.
Načelo oružja nalaže da se prvo nauči mačevanje, zatim baratanje kopljem, jahanje,
streljaštvo, pucanje u metu i sve ostale ratničke veštine. Dužni ste da učite, vežbate i ovladate
ratničkim veštinama, da biste uvek bili spremni da ih primenite.
Kada savladate ove dve ravni, načelo viteštva i načelo oružja, neće vam nedostajati
ništa u pogledu uobičajenih načela. U očima običnih ljudi izgledaćete kao dobar ratnik,
dostojan svog zanimanja. Meñutim, ratnici su u biti ljudi koji deluju u vanrednim
okolnostima. Kada doñe do grañanskih nemira, ratnici na kratko ostavljaju po strani svoje
viteške manire, prelaze na vojni rečnik sa svojim nadreñenima, drugovima i potčinjenima,
skidaju grañansko odelo i oblače uniformu, uzimaju oružje i kreću ka neprijateljskoj teritoriji.
Postoje mnogi načini i oblici izvoñenja ovih postupaka, a zajednički naziv im je vojna načela.
Neophodno je da se znaju.
Sledeća su borbena načela. Kada se sukobe vaši neprijatelji i saveznici, ako vaš
borbeni poredak i kretanje teku po zamisli, vi pobeñujete; u suprotnom, gubite prednost i
doživljavate poraz. Postoje tradicionalne tajne raznih vrsta manevrisanja i borbenih poredaka;
one se zovu borbena načela. Neophodno je znati ih.
Vojna načela i borbena načela su dve podvrste vanrednih načela.
ratnik koji je usavršio četiri ravni uobičajenih i vanrednih načela i doveo ih do
savršenstva smatra se vitezom najvišeg reda. Ako ste ovladali dvema ravnima uobičajenih
načela, podobni ste da služite kao vitez, ali, ako niste savladali dve ravni vanrednih načela, ne
možete postati zapovednik samuraja, voña grupe, poglavar ili bilo šta slično. - 13 -
Prema tome, u svetlu ove razlike, da bi neko postao svestrani ratnik, neophodno je da
savlada zakone viteštva i oružja, kao i unutrašnje tajne vojnih i borbenih načela, te da bude
rešen da nipošto ne odustane dok ne postane vitez najvišeg reda.
Ne zaboravljaj bitku
Ratnik mora dvadeset i četiri časa dnevno da ima na umu dug bitke - ne zaboravljajući
ga nikad, bez obzira da li šeta, stoji mirno, ili opušteno sedi.
Japanski običaji se razlikuju od onih u drugim zemljama po tome što čak i pripadnici
nižih klasa, kao na primer seljaci, trgovci i zanatlije poseduju zarñali kratki mač. To je
japanski običaj, ali, uprkos tome, predstavnici ove tri niže klase ne postaju profesionalni
vojnici.
U kućama ratnika, čak i podreñeni i paževi uvek nose kratki mač, po pravilu; a koliko
je tek neophodno za samostalnog viteza da ni jednog trenutka ne bude bez mačeva o boku.
Zato zaista ozbiljni ratnici nose tupi ili drveni mač čak i u kupatilo.
Ako ste toliko obazrivi čak i kod kuće, koliko tek morate da budete kad izañete. Nije
nemoguće da usput ili na mestu na koje ste pošli naletite na nekog pripitog, razjarenog čoveka
ili na neku budalu i iznenada upadnete u dvoboj. Jedna stara izreka kaže: "Kada izañeš iz svog
doma, to je kao da si ugledao neprijatelja". S obzirom da ste profesionalni ratnici i nosite
mačeve o pojasu, ni jednog trenutka ne smete da zaboravite duh bitke.
Kad ne zaboravite duh bitke, vi se istovremeno spontano ponašate kao da neprekidno
imate smrt na umu.
Ratnik koji nosi dva mača o pojasu, ali nije uneo duh bitke u svoje srce, samo je
običan seljak ili trgovac u odeći ratnika.
Monasi ratnici
Još od starodrevnih vremena postoji u Japanu tradicija monaha-ratnika, tako da monasi
i ratnici zaista imaju dosta toga zajedničkog.
Na primer, u zen školama, oni koje nazivaju bibliotekarima i voñama skupova jesu
obični monasi, po statusu slični vojnicima u sporednim službama.
Na sledećoj ravni monaškog reda su činovnici i pomoćnici učitelja, koji po položaju
odgovaraju vojnim oficirima kao što su kapetani, koji predvode vitezove jednog područja ili
pešadiju. - 14 -
Sad, iako su se odrekli sveta, kada obuku versku odoru i ponesu u rukama simbole
autoriteta predvodeći velike skupine ljudi, oni se nazivaju starešine ili gospodari. To odgovara
ratnicima koji nose sopstvene zastave, širite i zapovedničke palice, zapovednicima konjanika
ili pešadije, koji predvode trupe i zapovedaju armijama, ili zapovednicima strelaca.
Meñutim, kada se radi o učenju, način na koji mu ratnici pristupaju izgleda mnogo
podreñeniji u odnosu na način budističke braće. da objasnimo u tančine: budistički način je da
monah, dok je još iskušenik, napušta svog učitelja i posećuje mnoge manastire i planine da bi
sreo brojne učitelje i prosvetljene voñe kako bi ostvario uspeh u proučavanju zena; čak i kada
se popne u hijerarhiji i postane pomoćnik učitelja, ili pak postane starešina ili učitelj, čak i kad
prihvati starešinstvo nad glavnim hramom ili manastirom, on i dalje nastavlja da uči do
krajnjih granica, a da se toga uopšte ne stidi, čekajući da doñe trenutak kada će postati narodni
učitelj.
Bilo bi poželjno da tako bude i meñu ratnicima, ali i obični ratnici bez položaja, koji su
u spoljnoj službi, plaćeni su čak i kada ne rade. S obzirom da imaju dovoljno hrane, odeće, da
imaju smeštaj, čak i najmlañi meñu njima su oženjeni i imaju decu. Posao im je da odremaju
ujutro i popodne, oni ne uče ili ne usavršavaju vojne veštine koje su obavezne za ratnike, a još
manje se usredsreñuju na dublje sadržaje vojnih i borbenih načela.
U takvom traćenju vremena, kako prolaze meseci i godine, kosa im sedi i počinju da
ćelave. S obzirom da su već zašli u godine, stiču status počasnog penzionera. Ako, na primer,
postanu izaslanici, oni odmah kreću i nekako privode posao kraju uz pomoć svojih kolega, ali
ako dobiju neku neobičnu misiju u udaljenoj oblasti, zbune se i uznemire. Još dok se
pripremaju za put, dobijaju profesionalne savete od prethodnika i pozajmljuju tradicionalnu
knjigu protokola; a ako uspeju da obave misiju, može se reći da su dobro prošli. Ne možemo
reći da bi stvari trebalo da se tako odvijaju u ovoj profesiji.
Da pojasnimo ovo malo bolje: zvanične dužnosti kaste ratnika su uopšteno odreñene,
pa bi trebalo da ih naučite dok još niste u službi. Kad god se nañete u situaciji da na nekom
skupu sretnete nekog sposobnog i iskusnog službenika, prekinite prazne razgovore i raspitajte
se o onome što vam izgleda da bi moglo da vam koristi u budućnosti. Pitajte po nekoliko puta,
slušajte pažljivo, pamtite sve. Pozajmite stare priručnike procedura i protokola, čak i
ilustracije, i napravite kopije da biste kasnije mogli da ih koristite. tako, ukoliko usvojite u
opštim crtama znanje o dužnosti različitih službi, ma koju službu da dobijete u bilo kom
trenutku, trebalo bi da vam bude lako da je obavite.
Šta više, učenje kako se obavljaju poslovi od pretpostavljenih i od kolega, završavanje
poslova uz njihovu pomoć, karakteristično je za mirna vremena. Nasuprot tome, u odsudnim - 15 -
zbivanjima, niste u prilici da dobijete pomoć i voñstvo drugih, pa nema drugog načina nego
da rešavate probleme po sopstvenoj proceni, na dobro ili na zlo.
Na primer, vojni inspektor treba da zna broj neprijateljskih trupa, nivo njihovog vojnog
obrazovanja i spremnost, sigurnost utvrñenja, prednosti terena i izglede za pobedu u boju.
Zato se dužnost vojnog inspektora tradicionalno smatra teškom. Meñutim, ako neko kao vojni
inspektor pogreši u proceni, to možemo smatrati greškom pojedinca. Kada se radi o
zapovedniku pešadije ili višem činu, koji ima autoritet da zapoveda, život i smrt trupa zavise
od njih; a osramotiti ratnu zastavu usled nesposobnog i osionog zapovedništva predstavlja
najveći zločin.
To je kao kada zen monah zapostavi učenje o religiji dok je još običan monah, ali na
kraju postane starešina ili gospodar samo zato što je ostario i oćelavio, oblači šarenu mantiju,
uzima znamenja vlasti i predvodi veliku grupu.
Meñutim, kada takav šarlatan učini nešto neoprostivo pred ozbiljnim slušaocima, on
postaje predmet ismevanja cele gomile; posramljen je jedino on i preostaje mu samo da se
povuče - nema opasnosti za zajednicu. Nasuprot ovome, kada ratnik na položaju komandanta
pogreši u komandovanju, on ugrožava živote svojih trupa i izaziva veliku štetu.
Veoma je važno da ovo razumete i shodno tome, iskoristite svoje slobodno vreme,
kada niste na dužnosti, za usavršavanje i negovanje vojnih i borbenih načela. Trebalo bi da
toliko učite i vežbate da ne ostane ni jedan zadatak koji ne biste mogli da obavite, uključujući
i dužnost zapovednika.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Empty
PočaljiNaslov: Re: BUŠIDO KODEKS SAMURAJA   BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Icon_minitime23/1/2011, 3:37 pm

Ispravno i pogrešno
Sve dok se shvata i prihvata da ratnici moraju da razumeju šta je ispravno a šta
pogrešno, da nastoje da rade ispravno a izbegavaju pogrešno, put ratnika živi.
Ispravno i pogrešno znači dobro i zlo. Ispravno je dobro, pogrešno je zlo. Obični ljudi
nisu sasvim lišeni razumevanja dobra i zla, ispravnog i pogrešnog, ali oni jednostavno nalaze
da je zamorno i dosadno delovati ispravno i težiti dobroti. Pogrešno jdelovati i loše se
ponašati je zabavno i poznato, pa oni skreću ka pogrešnom i lošem i postaje im zamorno da
rade ispravno i podstiču dobro.
Nije vredno truda čak ni da govorimo o potpunim bezumnicima koji nisu u stanju da
razluče dobro od zla ili ispravno od pogrešnog. Kada jednom zaključite da je nešto pogrešno i
loše, izbegavanje ispravnih zahteva i pravde i loše postupanje nikako ne priliče vitezu. To je
primer nezrelosti modernih vremena. Možda se može reći da je ona nastala usled nedostatka
istrajnosti kod ljudi. Nedostatak istrajnosti zvuči dobro, ali ćete videti da je on posledica
kukavičluka.
Zbog toga ratnici smatraju da je neophodno da se uvek čuvaju pogrešnog i slede
ispravno.
Dakle, postoje tri načina ispravnog delovanja.
Pretpostavimo da treba negde da idete sa jednim poznanikom koji poseduje tri
kilograma zlata i želi da ih ostavi u vašoj kući dok se ne vratite, umesto da se gnjavi da ga
nosi sa sobom. Pretpostavimo da uzmete to zlato i sakrijete ga u svojoj kući tako da ga niko
ne može naći. Sada pretpostavimo da vaš poznanik umire tokom putovanja, možda od
trovanja hranom ili od moždanog udara. Niko ne zna da je on ostavio zlato u vašoj kući, niko
ne zna da ga vi imate.
Ako u ovakvim okolnostima vi jedino žalite zbog nesreće i izvestite o tom zlatu roñake
preminulog, šaljući im ga što pre je moguće, onda se zaista može reći da ste postupili
ispravno.
Sada pretpostavimo da je čovek sa zlatom bio više poznanik nego bliski prijatelj. Niko
ne zna za zlato koje je ostavio kod vas, niko se neće raspitivati o njemu. U ovom trenutku se
nalazite u pogodnim okolnostima, to je prava sreća; zašto da to ne prećutite?
Ako vas je stid što vam ovakve ideje padaju na pamet, i ako se predomislite i vratite
zlato zakonskim naslednicima, moglo bi se reći da ste ispravno postupili zbog osećaja stida.
Sada pretpostavimo da neko u vašoj kući - možda supruga, dca ili neko od posluge -
zna za to zlato. - 17 -
Pretpostavimo da ste vratili zlato zakonskim naslednicima, zbog stida od nečeg što bi
neko iz vašeg domaćinstva mogao pomisliti i iz straha od zakonskih posledica. Tada se može
reći da ste delovali ispravno zbog stida u odnosu prema drugima.
Ali, šta bi ste uradili ako niko ne bi znao za zlato?
Čak i u tom slučaju, još uvek bi teško bilo reći da vi niste čovek koji zna šta je
ispravno i shodno tome postupa.
Tok usavršavanja staze ispravnog postupanja počinje od straha da će vas prezreti vaši
bližnji, počevši od vaše porodice i posluge, a zatim se širi na uzdržavanje od pogrešnih
postupaka i promišljeno ispravno postupanje iz straha da se ne osramotite i izložite poruzi
čitavog društva. Ako postupate na ovaj način, prirodno je da će to postati navika, pa ćete na
kraju razviti narav koja više voli da sledi ono što je ispravno, a prezire pogrešno.
Šta više, što se tiče ratničke srčanosti, one koji su roñeni hrabri ne mogu pomesti strele
ili pucnjava na bojnom polju, bez obzira koliko je jaka; oni su svoja tela pretvorili u mete
razapete izmeñu odanosti i dužnosti. Hrabrost njihovog duha koji stupa napred pokazuje se i
fizički, pa ne treba posebno naglašavati da su sjajni u boju.
Postoje i oni koji su kolebljivi u opasnosti, srce im lupa a kolena klecaju, pa ipak idu
napred, rame uz rame sa hrabrima, shvatajući da će njihovi saborci primetiti ako ne budu išli,
odlučni da se ne izlažu kasnijem podsmehu.
Iako su daleko ispod onih koji su po prirodi hrabri, kada više puta proñu kroz okršaje, boreći
se iz bitke u bitku, sve dok se ne naviknu na to, njihov um se na kraju ustali i oni postaju
hvalevredni vitezovi, snažni i čvrsti, ne mnogo drugačiji od onih koji su hrabri po prirodi.
Prema tome, kada je u pitanju ispravno delovanje i hrabrost, nema ničeg na šta se
možete osloniti osim na osećaj stida. Ako radite pogrešno i nije vas briga što će drugi reći da
je to pogrešno, ako ste kukavice i ne marite što će se ljudi smejati vašem beskičmenjaštvu,
onda vas niko ne može naučiti ničemu.
Hrabri
Na putu ratnika, postoje samo tri stvari koje se smatraju suštinskim: odanost, dužnost i
hrabrost. Govorimo o vitezovima koji su odani, vitezovima koji su posvećeni dužnosti i
vitezovima koji su odvažni i snažni.
Ratnici koji u sebi objedinjuju ove tri vrline - odanost, dužnoost i hrabrost - smatraju se
vitezovima najvišeg reda. - 18 -
Vitezovi najvišeg reda su retki, čak i meñu stotinama ili hiljadama ratnika. Što se tiče
vitezova koji su odani radnici i vitezovi koji su posvećeni dužnosti, ta razlika se stalno
pokazuje u njihovom ponašanju i lako je razaznati je.
Možda ćemo se upitati da li je uopšte moguće znati kakva je dužnost hrabrog čoveka u
dobu mira u kome danas živimo, kada se ne odvija nikakav rat. Moguće je, kao što će se
videti iz mog objašnjenja.
Uopšteno govoreći, hrabrost nije nešto što se vidi kada se obuče oklop, uzme oružje i
bori u bici. Razlika izmeñu hrabrog čoveka i kukavice može se videti u svakodnevnom životu.
Onaj koji je hrabar po prirodi, ispoljava odanonst i posvećenost poslodavcu i
roditeljima, a ako ima makar malo slobodnog vremena on proučava literaturu i nastavlja da
vežba borilačke veštine. On izbegava ličnu raskoš, ne želi da protraći čak ni novčić. To ne
znači da je škrtica, nego da novac slobodno troši samo kada je to potrebno.
Ako mu pravila njegovog zanimanja zabranjuju da ide negde, ili ako to njegovi roditelji ne
vole, izbegavaće da ide tamo čak i kad to želi. Odreći će se čak i onih stvari koji je teško
odreći se, samoda bi izbegao da ozlovolji poslodavca i svoje roditelje.
On uvek održava kondiciju, a pošto želi da postigne nešto vrlo značajno u životu, uvek
vodi računa o svom zdravlju, umereno se hrani i izbegava piće. Takoñe se drži suzdržano u
odnosu na seksualna osećanja, koja su glavni uzrok pometnje ljudskog roda, i ima strpljiv,
trpeljiv stav prema svemu drugom.
Sve ovo održava mentalitet hrabrog čoveka.
Što se tiče kukavica, oni se samo površno pretvaraju da poštuju poslodavce i roditelje,
a u stvari ne mare za njih. Oni ne izbegavaju stvari koje poslodavac zabranjuje ili one koje
roditelji ne odobravaju; čak često posećuju mesta koja ne bi trebalo da posećuju i rade ono što
ne bi trebalo da rade. Radeći kako im je volja, po navici dremaju ujutro i popodne. Oni ne
vole da izučavaju literaturu, a ako i vežbaju borilačke veštine, ni jednom od njih se ne bave
ozbiljno. Oni samo hvalisavo pričaju o veštinama koje nisu u stanju da zaista izvedu.
Oni su rasipni u trošenju na prazne ludorije i mondenske večere, ali izuzetno škrti za
ono što im je neophodno. Ne misle na očuvanje nasledstva koje su dobili od roditelja, a još
manje o obnavljanju vojne opreme.
Ako su bolešljivi, oni ne mogu da se aktivno uključe u javne službe; ne mareći za brige
koje stvaraju roditeljima, prejedaju se, piju previše i postaju zavisni od seksa.
Ovakvo ponašanje i način života proizilaze iz slabosti i nezrelog uma nesposobnog da
podnese i otrpi dogañaje. Ovo se u celini odnosi na mentalitet viteza kukavice.
Zbog svega ovoga tvrdim da se hrabrost i kukavičluk mogu jasno razlikovati u
svakodnevnom životu. - 19 -
Učtivost i poštovanje
Ova dva puta odanosti i porodične dužnosti nisu obavezni samo za ratnike; to važi i za
zemljoradnike, zanatlije i trgovce.
I pored toga, kada se mladi ljudi ili sluge nevaspitano ophode prema svojim
poslodavcima ili roditeljima, a na to im se ipak gleda kroz prste sve dok su iskreni u svojoj
brizi prema poslodavcu i roditeljima, to može da proñe kao odanost i posvećenost porodici
samo kod najniže tri klase. Na putu ratnika pak, ma koliko odanosti i posvećenosti prema
porodici nosite u svom srcu, ako nemate učtivo ponašanje i poštovanje prema svojim
poslodavcima i roditeljima, ne može se reći da ste u skladu sa tim putem.
Meñutim, bilo da se radi o odnosu prema poslodavcu - što ne treba ni spominjati - ili o
odnosu prema sopstvenim roditeljima, ni jedan častan ratnik nikad neće biti grub ili nemaran
u njihovom prisustvu. Ali, prava odanost i porodična dužnost ratnika podrazumeva da uopšte
niste nemarni čak ni kada im niste na oku, kada vaši poslodavci ili roditelji ne znaju šta radite.
Vaše ponašanje u mrkloj noći ne treba da se razlikuje od onog po danu.
Gde god da spavate, ne pružajte noge u pravcu poslodavca. Kada pripremate naramke
slame za vežbanje streljaštva, ne smete da dopustite da strele padaju u blizini poslodavca, a
kada odlažete svoja koplja i mačeve na police, ne okrećite vrhove prema njemu.
Pored toga, sedite uspravno kad slušate ili govorite nešto od važnosti za poslodavca.
Nije dobar znak kad se neko nemarno izležava i ogovara poslodavca, ili suviše površno čita
pismo svojih roditelja, a potom ga baci ili iscepa kako bi od njega napravio čistač za lulu ili
lampu.
Kada se ljudi ovakvog ponašanja nañu sa pripadnicima neke druge skupine na nekom
drugom mestu, oni naširoko raspredaju o rñavim stranama skupine svog sopstvenog
poslodavca. Ili, ako naiñu na nekog ko im laska, oni spremno ogovaraju svoje roditelje i
braću, ismevajući ih i klevećući. Zbog ovakvog ponašanja, jednog dana će ih poslodavac ili
roditelji kazniti, ili će se naći u ozbiljnoj nevolji, ili će umreti smrću ratnika koga je sreća
napustila; ukoliko prežive, neće biti sposobni ni za šta, ili u najmanju ruku nikada neće voditi
pristojan život.
Tokom Keišo ere (1596. - 1615.), živeo je hrabri vitez po imenu Kani Saizo, koji je bio
zapovednik pešadije pod voñstvom Fukušime Masanorija, zapovednika levog krila Carske
garde. Bio je čuvar čelične kapije dvorca Hirošima u Akiju. Pošto je stražario dan i noć i
pošto je već bio vrlo star, povremeno je dremao kako bi se odmorio. - 20 -
Jednom je jedan sluga koji je služio lično Masanoriju došao kod Saizoa baš kad je ovaj
dremao i doneo prepelicu koju je uhvatio soko. Pomoćnik je objavio da je Saizou prepelicu
poslao lično Gospodar Masanori, čiji soko ju je uhvatio.
Čuvši ovo, Saizo je odmah skočio, navukao na sebe ceremonijalno odelo koje je bio
skinuo da bi dremnuo, i okrenuo se u pravcu štaba da bi primio poklon, rekavši da će odmah
poći tamo da izrazi svoju zahvalnost. Zatim je izgrdio pomoćnika: "Iako si još skoro dečak,
prava si budala! Ukoliko je ovo poruka od gospodara, prvo je trebalo da mi to najaviš, zatim
da sačekaš da se spremim i tek onda da mi saopštiš poruku. Umesto toga, drznuo si se da mi
preneseš poruku gospodara dok sam ležao! Da nisi samo dete, trebalo bi da budeš kažnjen za
to, ali pošto vidim da si još dete, oprostiću ti."
Potresen, sluga je požurio nazad i ispričao paževima što je doživeo. To je čuo i
Masanori, pozvao ga k sebi i pitao šta se desilo. sluga je ispričao ceo dogañaj. Priča se da je
na to Masanori uzvratio: "Razumljivo je da je tvoja neučtivost razljutila Saizoa. Voleo bih da
svi ratnici pokrajina Aki i Bizen imaju Saizoovo srce. Tada bi sve bilo moguće."

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Empty
PočaljiNaslov: Re: BUŠIDO KODEKS SAMURAJA   BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Icon_minitime23/1/2011, 3:38 pm

Veština jahanja
U starodrevna vremena, govori predanje, ratnici svih zvanja smatrali su streličarstvo i
jahanje najvažnijim borilačkim veštinama. Ratnici su u današnje vreme usmereni na vežbanje
mačevanja, baratanje kopljem i jahanje, kao osnovne veštine. Što se tiče ostalih borilačkih
veština, poput streličarstva, pucanja iz vatrenog oružja, brzog potezanja mača i džiudžice (jujutsu), podrazumeva se da ih mladi ratnici redovnno vežbaju ujutro i uveče. Kada čovek
ostari, šta god da želi da uči, to i onako ne ide kako treba.
Za ratnike nižeg zvanja, osobito je poželjno da nauče dobro da jašu, tako da mogu da
uzjašu svakog konja, čak i one žestoke ili jogunaste. Da objasnim. retki su poslušni konji koje
je lako jahati; čak i kada ih ima, oni su rezervisani za velike ratnike, ne drže se u štalama
ratnika nižeg zvanja. Ali, ako usavršite veštinu jahanja, možete da uzjašete konja koji je
dobar, mada suviše divalj, vatren ili jogunast, i kupite ga po niskoj ceni; tako ćete uvek imati
boljeg konja nego što biste inače mogli da priuštite.
Uopšteno gledano, biranje konja prema boji i dlaci važi samo za ratnika višeg ranga.
Kada govorimo o ratniku nižeg ranga, naravno da neće odbaciti konja samo zbog boje i dlake;
ukoliko je dobar jahač, razumno je da ga kupi.
Nekad davno živeo je ratnik po imenu Kakugandži, koji je radio na tome da se klan
Murakami učvrsti u provinciji Šin; bio je zapovednik oko tri stotine konjanika, a meñu njima
je bilo i vrsnih strelaca. Imao je običaj da za svoje jahače odabere one konje koje obični ljudi
uglavnom odbacuju zbog loše dlake. Umesto da svoje ratnike uvežbava u dvorištu za trening,
vodio ih je u polja izvan tvrñave, po pedeset ili čak stotinu konjanika odjednom, a predvodio
ih je lično on. Oni bi galopirali širom ravnice u svim pravcima, čas praveći se da padaju sa
konja samo da bi hitro opet uzjahali, čas jašući samo da bi hitro sjahali, manevrišući tako lako
da su postali čuveni kao izvrsni jahači.
Zbog svega ovoga, u to vreme čak su i pripadnici Takedo klana u provinciji Kai
zazirali od tako strašnog protivnika kakav je bio Kakugandži iz provincije Šin. To je u velikoj
meri doprinosilo Kakugandžijevom ugledu.
Uopšteno gledano, prema tradiciji, ratni konj bi trebalo da bude nešto viši od osrednjeg
u srednjem delu tela, sa glavom srednje veličine i stražnjicom srednje veličine.
Za ratnike nižih zvanja, meñutim, koji nemaju rezervnog konja, poželjno je da konj ima
veliko telo, da bude visok, sa što višom glavom i sa što širom zadnjicom. Ali, želja da se konj
neprirodno preobrazi, istezanjem tetive na nogama da bi imao duži korak, ili sečenjem repne
tetive kako ne bi podizao rep, predstavlja nastranost koja je posledica nepoznavanja puta
ratnika. - 22 -
Da objasnim. Konj kome su istegnute tetive na sve četiri noge lako se zamara kada ide
uzbrdo, na dužim putovanjima, ili dok prelazi reku; tako da postaje beskoristan. Konj sa
ispruženom repnom tetivom će se okliznuti zadnjim nogama kada preskače jarak ili kanal, a
predanje kaže da je konj sa izuzetno širokom stražnjicom nepogodan za jahanje po uskom
putu.
Postoje dve vrste zanimanja za konje, dobro i loše.
Zanimanje drevnih ratnika u pogledu konja odnosilo se na mogućnost upravljanja
njima dok su pod teškim naoružanjem. Za njih su konji bili zamena za sopstvene noge. I još
bitnije, u zavisnosti od okolnosti, njihovi konji su takoñe mogli biti ranjeni ili ubijeni. Iako su
konji samo životinje, ratnici su ih sažaljevali i uvek brinuli o tome da ih nahrane i istimare.
Zanimanje za konje u današnje vreme svodi se na to da ljudi misle da treba kupiti
neukrotivog konja po povoljnoj ceni i ukrotiti ga, ili uzeti neko seosko ždrebe i uvežbati ga,
sačekati kupca i prodati ga po mnogo većoj ceni. To je mentalitet trgovaca; to je još gore i od
potpune nezainteresovanosti za konje. - 23

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Empty
PočaljiNaslov: Re: BUŠIDO KODEKS SAMURAJA   BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Icon_minitime23/1/2011, 3:38 pm

DRUGI DEO
Upravljanje domom
Ukoliko ratnikova žena svojim ponašanjem izazove njegovu ljutnju, on treba da joj
objasni razloge svoje ljutnje i posavetuje je tako da ona to razume. Ukoliko je to neka sitnica,
razumno je da oprosti i trpeljivo preñe preko toga. Meñutim, ako ona sve vreme ima loš stav i
na kraju se pokaže kao loša, on se naprosto razvodi i vraća je njenim roditeljima. To je,
meñutim, izuzetak.
U svakom slučaju, ukoliko ratnik ne sluša ovaj savet, nego viče na svoju ženu, koju bi
trebalo poštovati kao gospodaricu doma, grdeći je nepristojnim rečima, to možda priliči
radnicima iz zabačenih sokaka poslovnog dela grada, ali svakako ne priliči ponašanju jednog
viteza ratnika.
Još mnogo više je za osudu pretiti mačem ili je udariti pesnicom - to je užasno ponašanje,
karakteristično za ratnika kukavicu.
Da objasnim. Žena koja je roñena u porodici ratnika i stasala je za udaju nipošto ne bi
otrpela udarac da je muškarac, ali zbog svog nižeg položaja kao žena nema izbora nego da to
plačući trpi. Zlostavljati nekog ko ne može da uzvrati udarac je nešto što hrabar ratnik
naprosto ne čini. Onog ko uzima ono što hrabar ratnik odbacuje nazivamo kukavicom. - 25 -
Roñaci
U svakodnevnom životu, sinovi vaše starije braće kao i sinovi mlañe braće se svi
zajedno nazivaju roñacima (bratancima). Sinovi sestara udatih u druge porodice se takoñe
nazivaju roñacima (sestrićima). Meñutim, misliti o njima kao da meñu njima nema razlike
mogu samo seljaci ili grañani; drugačije je kod ratnika.
Na primer, sin najstarijeg brata koji je imenovan za naslednika može biti vaš bratanac,
ali s obzirom da će on naslediti vaše roditelje i vašeg brata, on se mora smatrati glavom
porodice. Iako je on kao vaš bratanac mlañi od vas, prema njemu postupate sa istim
poštovanjem kakvo ukazujete roditeljima i starijem bratu. vi se ne ponašate prema njemu kao
prema bratancu, nego sa istim poštovanjem kakvo bi ste ukazali precima klana.
Što se tiče drugog i trećeg sina starijeg brata, kao i dece vaše mlañe braće, važi
uobičajeni odnos stric - bratanci. Što se tiče sinova vaših sestara, iako su i oni vaši roñaci, s
obzirom da imaju različita prezimena, razumno je da budete svesno uzdržani u svom
uobičajenom ophoñenju sa njima kao i u pismima koje im pišete.
Kada jednom pošaljete svog bratanca, mlañeg brata ili čak svog sina u drugu porodicu
na usvajanje, treba da zauzmete isti stav. Bez obzira na to kakav način govora koristite na
domaćim sastancima i skupovima, kada stupite u kontakt sa pripadnicima drugih porodica ili
iz drugih krajeva, razumno je da se ponašate uzdržano.
Ukoliko želite da se ponašate prema svome sinu ili mlañem bratu kao da su još uvek
vaš sin ili mlañi brat, iako ste ih dali na usvojenje u drugu porodicu, nećete izbeći kritiku
roñaka i slugu njihovih poočima. Reći će vam da bi, ukoliko želite da zadržite takav stav, bilo
bolje da ih povedete nazad sa sobom.
Ako, meñutim, poočim nema bliskih roñaka, njegovim domaćinstvom se ne upravlja
kako treba, a usvojeni sin teško da može nešto naslediti, u tom slučaju, ukoliko se radi o
vašem sinu ili mlañem bratu, teško to možete da prenebregnete. U toj situaciji, morate brinuti
o njemu, iz nužnosti.
Zatim, pretpostavimo da ste udali svoju kćer, a njen muž umire pošto ona rodi sina. U
tom slučaju je vaš unuk tehnički glava svoje kuće; u pogledu nasleña, u svemu o čemu bi
trebalo porazgovarati sa roñacima kćerkinog pokojnog muža, osamdeset do devedeset
procenata odluka bi trebalo prepustiti njima.
Meñutim, ukoliko dete postane štićenik tih roñaka kao naslednik osiromašenog oca,
tada je, na kraju krajeva, razumno da se pobrinete o svojoj kćerki u nevolji, pa morate da se
brinete o oboma. - 26 -
Ukoliko je imanje pokojnog muža dovoljno, ili ako on poseduje neku ušteñevinu, ipak
se očekuje da ženina rodbina to ne dira. Čak i ako je unuk još uvek dete, ako preuzimate birgu
o njemu, u dogovoru sa svojom kćerkom, ako ne dobijete potpunu saglasnost, bićete podložni
kritici drugih.
Sada, pretpostavimo da u familiji direktnog potomka vašeg klana, ili u direktnoj liniji
vaših predaka, ili meñu vašim stegonošama, doñe do opadanja bogatstva i osipanja ugleda u
svetu. Kao vitez, ne bi bilo ispravno da se distancirate od njih, već bi trebalo da zadržite dobre
odnose i viñate se sa njima s vremena na vreme. Biti oportunista i prijatelj samo u dobru,
poštujući nedostojne dok gledate kako se penju lestvicom uspeha, a prezirući dostojne kad
vidite da padaju, to je narav seljaka ili trgovca; nikako ne priliči ratniku.
Štedljivost
Ratnici u javnoj službi, bez obzira na nivo svog zvanja, moraju uvek biti štedljivi i
paziti da ne troše previše.
U slučaju plaćenih vitezova, meñutim, čak i ako u odreñenom trenutku ostanu bez
prebijene pare, ukoliko brzo izmene način mišljenja i uštede kad god je to moguće, pedantno
krešući svoje izdatke, oni mogu brzo oporaviti svoje prihode. To je zato što imaju višak.
Ukoliko vitezovi nižeg zvanja podražavaju one višeg zvanja, previše trošeći na razne
beskorisne sitnice, pošto nemaju nikakav višak, a sem toga su im žudnje nezasite, ma koliko
da štede, ne mogu nadoknaditi potrošeno. Oni će na kraju propasti, do potpunog bankrotstva.
Lični izdaci su privatna stvar, ali oni koji su u javnoj službi, moraju da žive na ravnoj
nozi sa svojim kolegama, pa je neizbežno da se izlože odreñenim troškovima. Pod takvim
uslovima, ukoliko je neko na gubitku, pa se zato upusti u spletkarenje, govoreći ono što nikad
ne bi trebalo da kaže i radeći ono što ne bi smeo da radi, stičući tako loš ugled, to je greška
koja u osnovi proizilazi iz finansijskih nevolja.
Otuda, počev od toga što ovoga morate da budete potpuno svesni, trebalo bi da živite u
skladu sa svojim primanjima, da vodite računa da ne trošite na beskorisne stvari, čak ni
sitnice, i da trošite novac samo na neophodne potrebe. To je put štedljivosti.
Ipak, postoji nešto o štedljivosti što mora da se razume. Dok ste opsednuti štednjom,
ne volite da trošite novac, usmereni samo na škrtarenje i čuvanje - mada brzo obnavljate svoj
imetak i postajete možda i bogatiji nego što ste bili, ako pri tome postanete gramzivi i škrti, i
na kraju zanemarite obaveze i dužnosti jer je jedino o čemu mislite kako da sačuvate novac, to
se onda pretvara u tvrdičluk. - 27 -
Ma kako da se na to gleda meñu seljacima i grañanima, ali vitez tvrdica zaista
zaslužuje prezir. To je zato što onaj koji mrzi da troši novac - a takvih ima mnogo u svetu -
neće čak ni za dostojan cilj žrtvovati svoj jedan i jedini život. Zbog toga su naši stari govorili
da je tvrdica drugo ime za kukavicu.
Gradnja kuće
Kada ratnik u javnoj službi nameri da gradi kuću, logično je da povede računa o
njenom spoljašnjem izgledu - kapija, kuća za čuvara, predsoblje i dnevna soba treba da budu
onoliko lepi koliko priliči zvanju ratnika.
Da objasnim. U svim gradovima sa zamkovima posetioci iz drugih gradova i drugih
provincija mogu prići samo do spoljašnjeg kruga i odatle razgledati. Ukoliko su kuće ratnika
lepe i deluju skladno, izgledaće da je to zasluga i gospodara zamka.
Po strani toga, kada se grade unutrašnji stanovi za ženu i decu i slično, razumno je da
se gradi bilo kojim materijalom koji štiti od kiše, bez obzira koliko je ružan, da bi se što
manje potrošilo na izgradnju.
Da objasnim. U vreme ratovanja, čak i velmožu koji je gospodar zamka uvek brine
mogućnost da bude opkoljen i opsednut u svojoj tvrñavi, pa se zbog toga kuće ratnika u
drugom i trećem krugu po pravilu grade tako da budu niske, skučene i lagane konstrukcije.
Posebno ratnici iz spoljašnjeg kruga, koji spaljuju svoje sopstvene kuće tokom krize, nemaju
šanse da izgrade kuće koje bi bile trajne. Zato se kuća tako slabe izrade opisuje kao koliba za
spavanje.
Sa te tačke gledišta, čak i u sadašnje mirnodopsko vreme, vitezovi koji neguju put
ratnika ne treba da grade savremene kuće kao da će zauvek živeti u njima.
Povrh toga, za slučaj požara, neophodno je izgraditi jednu dovoljno udaljenu kolibu.
Ukoliko ovo ne uzmete u obzir i previše potrošite na izgradnju, svesno ulazeći u dugove, to se
može nazvati jedino nastranošću.
Vojna oprema
Vitezovi u javnoj službi moraju propisno čuvati vojnu opremu i oružje, baš kako i
priliči njihovom zvanju. Tu spadaju stvari koje po vojnim pravilima spadaju u svaku kuću kao
i one koje odreñuje poslodavac, kao što su na primer: lična znamenja, kacige sa perjanicama, - 28 -
znamenja na kopljima, znamenja za rukav, znamenja za glasnike - jednom rečju znamenja za
raspoznavanje koja moraju uvek biti obezbeñena za celu kuću.
Ukoliko pokušate da nabavite ove stvari na vrat na nos, u trenutnku neke opasnosti,
biće očigledno da ste to sve vreme zanemarivali, pa ne treba ni reći koliko će vas ljudi
prezirati. U drevnim pravilnicima ratničkih porodica kaže se da su oni koje su ubili sopstveni
saveznici jer nisu posedovali raspoznatljiva znamenja umrli ni za šta. Zato nema mesta za
nemar.
Na primer, pretpostavimo da ste dali da se oštrice mačeva vaših slugu izrade od drveta
ili bambusa, jer pretpostavljate da oni neće morati da ubiju nikog; ili pretpostavimo da ima
nemarnih ljudi koji hodaju okolo bez tkanine oko bedara, pretpostavljajući da to nije nužno, a
vi im dozvolite da hodaju tako neodeveni. To je neoprostivo.
To još mnogo više važi za vitezove u službi. Bez obzira koliko je odreñeno doba
mirno, a opet ne uzima u obzir mogućnost da do rata zaista doñe i ne opremi se u potpunosti
neophodnom vojnom opremom i naoružanjem, on je sto puta nemarniji od onih koji imaju
mačeve sa drvenim ili bambusovim sečivom ili mladih i pratilaca koji ne nose tkaninu oko
bedara.
Zbog svega ovoga, kada je u pitanju vojna oprema, treba svesno izbeći aljkavost. U
tom smislu, ima nekih stvari koje valja shvatiti. - 29 -
Pretpostavimo da ratnik nižeg zvanja poñe da nabavi skroz novu opremu i namerava,
na primer, da potroši tri zlatnika za čitavu opremu. On bi trebalo da planira da potroši dve
trećine na oklop i kacigu, a ostalo na donji veš, pantalone, košulje, kaput, štitnik za lice,
pancir, bič, lepezu, garnituru za jelo, torbu za opremu, porcije za kantinu i ostalo. Neophodno
je pripremiti svu neophodnu opremu kao i oklop.
Čak i ako je neko mlad i jak, štaviše, razumno je da ne kupi težak oklop od debelog
metala, velike zastave, kao ni velike perjanice za šlem. Oklop načinjen prema snazi čoveka u
cvetu mladosti postaje beskoristan kada čovek ostari. Pored toga, bez obzira koliko ste mladi,
ukoliko klonete ili budete ranjeni na bojnom polju, čak i oklop od laganog metala će vas
sigurno vući ka zemlji i izmoriti vas. Zbog toga kažem da nije poželjno uzeti težak oklop.
A što se tiče velikih zastava i velike perjanice na šlemu, ako ste ih koristili u svim
bitkama još od mladosti i ako za njih zna ceo svet, teško je odbaciti ih naprosto zato što vam
postaju opterećenje kad ostarite.
Opremanje potčinjenih
Ratnik nižeg zvanja ne može zapovedati velikom broju ratnika, čak ni u vanrednim
okolnostima, pa ih ne može ni naoružati ničim osim kopljem. Ako se to koplje slomi, biće
jedno koplje manje, tako da je logično pripremiti rezervi vrh koplja, koji pristaje svakoj dršci,
makar to bio i štap od bambusa.
Takoñe, obavezno nabavite potčinjenima duge mačeve žilave grañe, čak i ako su
donekle oštećeni. Obezbedite oklop sa čeličnom kacigom za mlade vojnike, naprsnike, kape i
čelične šešire za lakeje i paževe; čak i ako ste ratnik nižeg reda, treba da se postarate da im
obezbedite osnovnu telesnu zaštitu.
Šta više, s obzirom da u dvoboju mač može da udari o oklop ili kacigu, on može i da se
ošteti. Zato je neophodno za svaki slučaj posedovati dodatni mač. Zato, kad vodite svoje
potčinjene, razumno je da paž nosi vaš dodatni mač, dok će pažev mač nositi nosač sandala ili
konjušar. - 30 -
Ratnici
Ratnici službenici čija dužnost upravo jeste da kažnjavaju zločince što remete javni red
i mir i da na taj način obezbeñuju sigurnost članovima ostale tri klase.
Prema tome, čak i ako ste nižeg zvanja, kao ratnik ne bi trebalo da zlostavljate ostale
tri klase, niti da loše postupate prema njima.
Preterano oporezovati zemljoradnike i izrabljivati ih svim vrstama kuluka ili uzimati
od zanatlija robu na veresiju, a ne plaćati im, ili kupovati od trgovaca na kredit, a ne izravnati
račun, ili pozajmiti od nekog novac pa ne vratiti dug - sve su to velike nepravde.
Ako ovo razumete, treba da se postarate da postupate sa razumevanjem prema
zemljoradnicima u vašoj oblasti; da povedete računa da zanatlije ne propadnu; da vraćate
zajmove trgovcima, na rate, ukoliko nije moguće isplatiti čitavu sumu odjednom, tako da ih
ne dovedete do gubitaka.
Dužnost ratnika je da spreče hajdučiju, te tako ne priliči da se i sami hajdučki
ponašaju.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Empty
PočaljiNaslov: Re: BUŠIDO KODEKS SAMURAJA   BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Icon_minitime23/1/2011, 3:39 pm

Skromnost
Sve do pre nekih pedesetak ili šezdeset godina, kada se govorilo o ratniku bez
gospodara i njegovom putu, izraz "tražiti bar dodatnog konja", značio je tražiti platu od bar
500 kokua pirinča (jedna koku je 5.119 bušela - bušel je 36 litara). Izraz "tražiti bar jednog
iznurenog konja" značio je tražiti 300 kokua, a da to ne kažete izravno. Izraz "zaraditi bar za
zarñalo koplje" značio je dobiti službu za 100 kokua.
Taj stari način ratnika održao se i do dan-danas, a ti izrazi potekli su usled ustezanja da
se jasno izrazi željena plata. U to vreme, postojala je poslovica "soko, čak i kad je gladan, ne
jede žito; ratnik, čak i ako nije jeo, zabavlja se čačkalicom". Mladi ljudi nisu govorili o
stvarima kao što je prihod i o tome kako da se domognu udobnog života, a pocrveneli bi kada
čuju da se razgovara o seksu.
Za one koji se smatraju ratnicima, poželjno je da nastoje da oponašaju stare ratnike,
čak i ako to ne mogu u potpunosti da postignu. Ako smatrate da je "nos, čak i ako je kriv,
dovoljno dobar sve dok možeš da dišeš na njega", onda tu više nema šta da se doda. - 32 -
Izbor prijatelja
Ratnik u javnoj službi može imati mnogo saradnika, ali je prirodno da stekne prijatelje
meñu ratnicima koji su hrabri, uticajni, pošteni i razboriti. Nema mnogo takvih ratnika, pa ako
meñu vašim brojnim prijateljima ima bar jedan takav, on vam može biti od velike pomoći u
nuždi.
Uopšteno gledano, ratniku priliči da bude probirljiv kada su u pitanju prijateljstva, da
se n zbližava sa bilo kim, da ne jede i ne pije u društvu i ne pravi česte posete. Evo da
objasnim.
Ratnici mogu da se sprijatelje tek pošto jedan drugom zavire u srce. Ratnici ne treba da
se druže sa nekim slučajno, samo radi ugoñaja ili prisnog razgovora. Ukoliko potpuno izgube
osećaj za pristojnost, ponašaju se familijarno, noći provode u pevanju, ukoliko osete da su sa
nekim u toliko dobrim odnosima da ne moraju da paze šta pričaju, može se dogoditi da se na
kraju posvañaju i prestanu da govore.
Ukoliko nemaju nekog ko će da ih pomiri, može im se desiti da se na kraju okanu
prijateljstva, ne trudeći se da isprave stvari. Otuda, njihov spoljašnji izgled može biti nalik
pravom ratniku, ali njihova psihologija ista kao kod običnih ratnika. Toga se treba čuvati.
Prijateljska prednost
Ispravno je da se ratnik ponosi time što je pouzdan, to i jeste u skladu sa viteškim
zakonima. Meñutim, ako se bezrazložno razmećete pouzdanošću, pojavljujući se tamo gde
nemate posla, preuzimajući na sebe teret kojim ne bi valjalo da se opterećujete, nazvaće vas
nametljivcem, trčkaralom; to uopšte nije dobro. Čak i ako okolnosti izgledaju tako da vas se
tiču, najbolje je da se ne mešate, ukoliko to niko od vas ne traži.
Da objasnim. Ako ste ratnik, kada se prihvatite da nekom učinite uslugu, morate da
uzmete na sebe to da učinite, ma koliko to bilo teško. Zavisno od okolnosti, nije nemoguće da
stvari krenu takvim tokom da budete prinuñeni da žrtvujete svoj život za poslodavca, svoje
roditelje ili svoju braću. Zato savetujem da se ne razmećete pouzdanošću bez pravog razloga.
Kada bi drevne ratnike zamolili za uslugu, oni bi razmotrili mogućnost da to učine, pa
ako bi zaključili da je to neizvodljivo, odbili bi i da počnu sa tim. Čak i kada ni im nešto
izgledalo izvodljivo, oni bi se složili da se u to upuste tek nakon pažljivog razmatranja; zato
sve sa čime bi se oni zbilja složili, bilo bi sprovedeno bez greške.
Zbog toga su neki čak i izašli na glas kao stručnjaci za rešavanje pitanja. - 33 -
Ako, meñutim, bez odgovarajućeg razmatranja smesta pristanete na sve što ljudi od
vas traže, a nije vas briga ako u tome ne uspete, postaćete poznati kao beskorisna osoba.
A sad, takoñe bi trebalo da dobro razmislite pre negošto izložite svoje mišljenje
drugima ili prigovorite njihovom stavu. Iako nije mnogo bitno ako ljudi previše iznose svoje
stavove, bez obzira kakvi su, kada se obraćaju svojim roditeljima, učiteljima, braći, roñacima,
deci, učenicima ili nećacima, ipak ono što ratnik govori mora biti izrečeno sa taktom i
pažnjom. A toga se treba držati u još mnogo većoj meri kada se razgovara sa prijateljima i
kolegama; u tom slučaju je taktičnost još potrebnija.
A opet, nije uobičajeno da potpuno odbijete da posavetujete nekog ko vam zatraži
savet zato što je to van vaše nadležnosti. Kad jednom postanete nečiji poverenik, vašu
pouzdanost u odreñenoj meri pokazuje to što ćete slediti istinu i slobodno izraziti svoje
mišljenje čak i ako se onom drugom ne sviña to što govorite.
Meñutim, ako ste malodušni i plašite se da kažete istinu, iz straha da nekog ne uvredite
ili uznemirite, pa zato pričate ono što je pogodno umesto onog što je ispravno, podstičući tako
druge da kažu ono što ne bi trebalo, ili ih navodite da pogreše na njihovu štetu, tada ste
beskorisni kao savetnik.
A opet, ako se radi o oljudima koji u toj meri nemaju pameti da odbacuju vaš savet i
prave greške zbog sopstvene nemarnosti, nastojeći uporno da rade po svom, sa njima ne
možete da održavate prijateljske odnose.
Prekid odnosa
Ratnik u javnoj službi meñu svojim saradnicima može imati nekog sa kime je iz nekog
razloga prekinuo vezu. U slučaju da im poslodavac naredi da rade zajedno, on bi trebalo da
ode pravo k njemu i kaže mu: "Odreñen sam da radim u istoj kancelariji sa tobom i ja sam
prihvatio nalog. Iako više ne razgovaram sa tobom, sada kada smo odreñeni da delimo
kancelariju, hajde da se bez ustezanja meñusobno dogovaramo, kako bi zvanični posao mogao
da se odvija bez smetnji.
S obzirom da si moj prethodnik i stariji kolega u ovoj kancelariji, molim te da me
vodiš u svemu. Meñutim, ukoliko ti i ja budemo odreñeni u različite kancelarije koliko sutra, i
ne budemo više saradnici, tada ponovo nećemo imati ništa jedan sa drugim. Do tada, neka u
našem uzajamnom obraćanju ne bude nikakvih prepreka."
Razjasniti stvari na taj način i raditi zajednički je ono pravo što ratnik treba da radi. Još
pre je to slučaj sa saradnicima sa kojima niste imali nikakvih problema - ako radite u istoj
kancelariji, trebalo bi da budete u stanju da se nesmetano savetujete. - 34 -
Sada, pretpostavimo da neko nema dovoljno dobrote da se pobrine da jedan neiskusni
novi radnik obavi svoj posao, pa uživa kada vidi kako taj greši. To je loše i podlo, ne, to je
nedopustivo. Ratnici takve naravi će sigurno uraditi nešto kukavički u vreme rata, na primer,
prigrabiće zasluge drugih u boju, ili će ubijati ljude na svojoj strani. To je nešto od čega se
treba dobro čuvati. - 35 -
Slava
Ratnik bi morao redovno da čita stare spise kako bi se očeličio. U slavnim knjigama
kao što su Kojoj Gunkan, Nobunaga-ki, Taiko-ki i slične, i u zapisima o bitkama, pomenuta su
imena onih koji su se istakli svojim delima, a zapisan je i ukupan broj poginulih. Meñu
tolikim hiljadama ili stotinama mrtvih mora da ima mnogo njih koji su vitezovi najvišeg reda,
a čija imena nisu zabeležena, jer nisu uradili ništa posebno čime bi to zaslužili. Imena ratnika
koji su se istakli u bitkama su zabeležena, čak i ako su nižeg reda.
Bol onih koji su umrli sramno, i onih koji su umrli slavno kada im je neprijatelj skinuo
glavu, bio je isti. Kada to uvidite, ispravan stav ratnika ogleda se u odluci da, ako već treba da
poginete, možete bar da poginete junački, zadivivši podjednako i neprijatelje i saveznike,
budući ožaljeni od poslodavca i zapovednika, te slavljeni od novih naraštaja za sva vremena.
Nasuprot tome, zaostajati za drugima u napadu, a starati se da uvek budete prvi u
povlačenju, ili se saginjati iza saboraca u gustoj vatri tokom opsade neprijateljskog zamka,
koristeći ih kao štit, a onda biti oboren nekom zalutalom strelom, pregažen stopama svojih
saveznika, umreti kao pseto, izgubiti život, najdragocenije što postoji - to je najveće
poniženje, situacija za žaljenje, nema gore gluposti za ratnika.
Kontemplirajte dobro o ovome, nastojte da se udubite u ovo, primenjujući to i danju i
noću.
Hvalisanje i kritike
Meñu ratnicima svakako postoje i hvalisavci i kritičari; oni naizgled liče, ali treba
shvatiti da su oni vrlo različiti.
Da objasnim. Meñu ratnicima iz davnine bio je priličan broj vitezova koji su izašli na
glas kao hvalisavci. Čak i meñu barjaktarima šoguna bilo je nekoliko hvalisavaca. U njihovo
vreme, u svakoj provinciji u upravama velikaških kuća, postojala je nekolicina ratnika
poznatih kao hvalisavci. Svi ovi hvalisavci stalno su se isticali u vojnoj službi, a i u pogledu
poštovanja zakona ratnika ništa im nije falilo; pa ipak ih je u društvenom i profesionalnom
smislu unazañivala činjenica da su ponekad mogli da budu toliko tvrdoglavi da ih niko ne bi
prihvatao za savetnike. Njihova primanja i položaji nisu odgovarali njihovom ugledu, pa su
otuda razvili nehajan stav, govoreći sve što bi hteli, kad god im se prohte. A ipak njihovi - 36 -
vlastelini sa svojim glavnim savetnicima uopšte nisu obraćali pažnju na njih, pa su oni
postajali sve slobodniji, iznoseći vrline i poroke ljudi bez ograničenja ili izvinjenja, ostajući
hvalisavci do kraja svog života.
Što se tiče današnjih hvalisavaca, oni nikad nisu ni obukli oklop; a ipak, kada se nañu
sa svojim pajtašima, oni kritikuju način rada svojih poslodavaca ili ličnu politiku saveta
upravnika; a pored toga, do mile volje ogovaraju svoje poznanike i kolege. Ljudi slični ovima,
slaboumnici koji misle da su samo oni pametni, veoma se razlikuju od hvalisavaca iz drevnih
vremena. Ono što oni govore pre bi se moglo nazvati razglabanjem ili trućanjem.
Putovanje
Kada vitezovi u javnoj službi putuju, oni nižeg zvanja će možda morati da jašu tovarne
konje. U tom slučaju, treba da osiguraju svoje duge i kratke mačeve, da im slučajno ne iskoče
iz korica ako možda padnu s konja.
Pa ipak ne bi trebalo da zavijate balčake u peškire ili nešto slično da bi ste ih
obezbedili. Isto se odnosi na omotavanje koplja konopcem da bi bilo bezbedno. To nije stvar
samo ličnog nemara - prtljag je obeležen, nosi ime vašeg poslodavca pa će se zbog takvih
stvari sami maniri i pravila ustanove vašeg poslodavca ukazati u lošem svetlu.
Sad, u današnje vreme postoji običaj da se konji menjaju, što je u nadležnosti
konjušara. Ako je jahač ispred vas vitez, sačekajte da vidite da je on sjahao na konjušarevu
molbu; onda i vi možete da sjašete. Razlog za ovo je sledeći: ukoliko vi sjašete čim konjušar
kaže i stanete pored konja čekajući, ako prethodni jahač kaže da ne želi da menja jahaće
konje, vi ne možete tražiti zamenu. U tom slučaju, iako ste već sjahali, moraćete ponovo da
uzjašete istog konja, iz poštovanja prema drugom čoveku.
Na putu, na rekama koje se mogu pregaziti, postarajte se da iznajmite nosače koji će
vas preneti na drugu obalu. Ukoliko prelazite sami, samo da biste izbegli taj mali trošak, ili
zato što smatrate da ste stručnjak u vodi, a onda se konj spotakne i prtljag se nakvasi, ili se
neki vaš potčinjeni povredi, to je velika greška.
Što se tiče onih koji se ukrcaju na skele u Jokaičiju ili uzmu brod u Avazuu misleći da
idu prečicom, oni su krajnje budalasti. Ukoliko počne nevreme dok ste na brodu na Kuvani,
kuda svi idu, tada imate opravdanje. Ali, ako upadnete u nevolju zbog sopstvene odluke da
krenete sporednim putem i nešto poñe naopako, tada nemate opravdanja. - 37 -
Zbog toga jedna stara pesma kaže:
Čak i ako prelazak Mosta strela
Predstavlja prečicu za ratnika,
I kad žuri, najbolje je da poñe zaobilaznim putem -
Dugim mostom na Seti.
Ovaj savet ne važi samo za putovanje; ovakav stav treba imati u odnosu na sve.
Upozorenje protiv klevete
Za vitezove zaposlene u javnoj službi, neophodno je da se uvek klone ogovaranja, čak
i kada vide ili čuju nešto loše o svojim saradnicima.
Razlog za ovo je što nikad ne znate kakvu bi grešku ili nesporazum vi sami mogli da
izazovete. Šta više, starije izvršitelje i činovnike je postavio vrhovni vlastelin koji je zaposlio i
vas, u skladu sa svojim nazorima; prema tome, govoriti loše o njima isto je što i klevetati
svoga poslodavca. - 38 -
Šta više, možda ćete zbog nečega morati da te ljude molite za nešto, i tada ćete morati
da motrite kada su dobre volje i da ih molite sklopljenih ruku i na kolenima, zatvarajući svoja
usta koja su sve do tog trenutka klevetala i kritikovala. Bez obzira o čemu se radi, to nisu reči
koje bi trebalo da izañu iz usta nekog ko se smatra ratnikom.
Starateljstvo
Ako bi vitez tokom ratnog perioda pao u boju pošto se dobro boriom, ili bio smrtno
ranjen pa na kraju umro, iz posebnog uvažavanja vlastelin ili zapovednik bi dozvolio
vitezovom sinu - ako ga je imao - da nasledi njegov položaj bez konkurencije, čak i ako je
dečak tek roñen te iste godine.
U tom slučaju, s obzirom da je dete suviše mlado za vojne akcije, ukoliko mlañi brat
njegovog oca nije bio u službi, gospodar je mogao da ga naimenuje da privremeno nasledi
svog starijeg brata i brine o mladom nasledniku do punoletstva. Ovo se nazivalo
starateljstvom.
Postoji drevni zakon starateljstva. Ako nasledite svog starijeg brata pod pomenutim
okolnostima, razumno je da mislite o svom bratancu kao o sopstvenom sinu i odgajate ga sa
iskrenim saosećanjem.
Zatim, ako ste nasledili svog starijeg brata, neophodno je da skupite svu vojnu opremu,
opremu za konje i ostala raznovrsna oruña, detaljno ih pregledate i napravite popis svega toga
unutar porodice, u prisustvu jednog ili dva svedoka sa strane.
Kada dečak napuni petnaest godina, treba da napišete pismo kojim zahtevate da mu se
položaj koji ste mu čuvali sada vrati, i da mu se dopusti da stupi u službu dogodine, kada puni
šesnaest i može da prihvati dužnosti viteza, premda je još mlad.
U tom trenutku, u zavisnosti od zvanja, nije nemoguće da vam kažu kako je vaš zahtev
prihvatljiv, ali bi valjalo da nastavite sa svojim poslom još dve ili tri godine, pošto je vaš
bratanac još mlad. Ma koliko da nastoje na tome, odbijte: zatim, kada odobre vaš zahtev,
predajte sve što je pokojni otac posedovao, prema popisu koji ste napravili na početku
starateljstva. Ukoliko su još neke stvari nabavljene tokom vašeg starateljstva, a trebalo bi ih
predati, popišite ih i takoñe predajte.
I onda, ako vam je, kako je napomenuto, odreñeno da ostanete kao glava porodice,
moglo bi se predložiti da od prvobitne plate od 500 kokua, vašem bratancu bude dato 300, a
200 da zadržite vi, ukoliko nastavljate starateljstvo tokom nekoliko godina. U tom slučaju,
pokažite zahvalnost, ali i zabrinutost da će prihod glavne kuće biti umanjen. Treba da - 39 -
zahtevate da celokupni iznos plate vašeg pokojnog brata ide njegovom sinu kada se vi
povučete.
Cilj viteza koji služi kao tutor trebalo bi da bude baš ovakav kako smo opisali. U
suprotnom, ako odbijete da ustupite svom bratancu upravljanje porodicom kada dospe u
uzrast da započne vojnu službu, pa i ako ga ustupite, ako protraćite porodično nasledstvo
tokom starateljstva, ostavite kuću u neredu, ne izvršite popravke, ostavite zajmove i dugove
koje vaš brat nije napravio, pa čak moljakate svog mladog bratanca za hranu i novac, može se
reći da ste sasvim beskrupulozni.
Suočavanje sa smrću
Glavna briga ratnika, bez obzira na to kog je reda, jeste kako da se ponaša u trenutku
svoje smrti. Bez obzira koliko ste rečiti i razboriti u uobičajenim okolnostima, ukoliko
izgubite pribranost na pragu smrti i umrete na nedoličan način, svo vaše preñašnje dobro
ponašanje biće uzaludno, a ozbiljni ljudi će vas prezirati. To je vrlo sramno.
Ratnik se ističe vojničkim podvizima na bojnom polju i stiče najviše počasti tek pošto
se pomiri sa činjenicom da će umreti. Zato, ukoliko nekom nesrećom izgubi u dvoboju, kada
ga neprijatelj upita kako se zove tik pre no što će mu odseći glavu, on se razgovetno
predstavlja i predaje svoju glavu sa osmehom, bez i najmanje kolebanja.
Ili, ukoliko je toliko teško ranjen da mu hirurzi e mogu pomoći, ratniku priliči da
otvoreno razgovara sa svojim oficirima i kolegama i da se pobrine za svoje rane dok je
svestan, odlazeći mirno sa ovog sveta.
Ako razmotrimo smrt u ovom svetlu, čak i u mirnodopsko vreme, čak i mladi ratnik,
da ne pominjemo starijeg, treba da se u mislima pripremi za slučaj ozbiljne bolesti, postaravši
se da može da napusti ovaj život bez žaljenja.
Naravno, ovo važi ukoliko je ratnik viši po činu u državnoj službi, ali čak i ako je niži
činovnik treba da pozove svog nadreñenog dok još uvek može da govori, da mu ponudi
zahvalnost i izvinjenje i obavesti ga o svojoj predstojećoj i neumitnoj smrti.
Pošto to obavi, takoñe treba da se oprosti od porodice i prijatelja, pozove decu k sebi i
kaže im: "Umreti usled bolesti, čak iako sam dugo bio štićenik vlastelina, nije pravi cilj
ratnika, ali tu ne možemo ništa. Dok ste mladi, nastavite mojim stopama; i sve dok postoje
opravdani razlozi, na sve načine budite spremni da služite vlastelinu, uvek budite odani i
posvećeni dužnosti, trudite se u javnoj službi. Ako prekršite ovaj zavet i ponesete se nelojalno
ili nepravedno, budite sigurni da ću vas se odreći, čak i ako me tada već bude pokrivala
zemlja." - 40 -
Dužnost istinskog ratnika jeste da jasno izrazi poslednju volju. Kao što je, priča se,
rekao jedan mudrac: "Kada ljudima kucne smrtni čas, neka njihove reči budu dubre."
Ono što je do sada opisao može se nazvati ispravnim načinom na koji ratnik umire.
Nasuprot ovome, ukoliko se opirete smrti, odbijajući da priznate da je bolest fatalna, radujete
se kad vam neko govori da ta bolest nije tako ozbiljna, a mrzite kada neko drugi kaže da je
ozbiljna, zakerate lekarima, onemogućavate molitve i zavete, mislite zbrkano, ne izražavate
poslednju volju iako vam se bolest postepeno pogoršava, to je smrt koja liči na smrt psa ili
mačke. Upropastiti svoj jedini, poslednji čas na ovakav način je nedostojan put u smrt, a
proizilazi iz toga što ste zaboravili da vam smrt bude uvek na umu - kao što je preporučeno na
početku ove knjige - što mrzite da čujete da je neko umro, živite kao da ćete zauvek biti na
ovom svetu, požudni ste i pohlepni prema životu. Ako izañete na bojno polje sa ovako
kukavičkim stavom, nema šanse da umrete veličanstvenom smrću iz odanosti i osećanja
dužnosti.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Empty
PočaljiNaslov: Re: BUŠIDO KODEKS SAMURAJA   BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Icon_minitime23/1/2011, 3:40 pm

TREĆI DEO
Služba
Ako ste vitez u nečijoj službi, a vaš vlastelin oskudeva u novcu zbog prevelikih
izdataka, on možda neće imati drugi izlaz nego da vas zamoli za zajam u obliku vaše redovne
plate i to tokom nekoliko godina. Bez obzira na sumu, veliku ili malu, kada se jednom složite,
znajte da ratniku ne priliči da se vajka bilo kome u vezi takve muke i nevolje, čak ni svojoj
ženi i deci u neobaveznom razgovoru.
Da objasnim. U ratničkim porodicama još od starodrevnih vremena važi pravilo, koje
se zadržalo i do današnjih dana, da vazali složno priskaču u pomoć vlastelinu kada ovaj
zapadne u nevolju, a da vlastelin upotrebljava svoju moć da pomogne svojim vazalima kada
se nañu u neprilici. Kada jedan vlastelin počne da oskudeva u novcu, to se odražava i na
njegovu javnu službu. Čak i one stvari koje treba da obavlja, a koje priliče njegovom staležu,
u celini se otkazuju; za vazale, nevolja je i žalost da vide kako njihov gospodar jedva sastavlja
kraj s krajem.
Život teče svojim tokom, ali ako doñe do neočekivanih nemira na granici - što se može
dogoditi svakog dana - i stignu nareñenja da se tamo krene u uobičajenu vojnu službu, da bi
ste se pripremili, prva stvar koja je potrebna je novac. Kad vaš mladi vlastelin zapadne u
škripac i nema načina da skaupi novac bez obzira koliko je pametan, dok se ostale velmože
pripremaju za neizbežno postavljanje trupa zakazano za odreñeni dan, čak i ako je vaš odred
nedoboljno opremljen, vi morate da se pojavite.
U mirnodopsko vreme, vojna parada koju gledaju svi staleži smatra se lepom
predstavom. Pošto je to predstava, ukoliko su ukrasi vaših ljudi i konja lošiji od drugih, to će
biti nedolično i sramotno i za vlastelina i za zapovednika. Imajući u vidu koliko je to ozbiljno,
vitezovi klana, i višeg i nižeg zvanja, novopridošli, kao i stariji članovi na isti način, obavezni
su da prilože deo svojih zarada prema mogućnostima.
Prema tome, tokom razdoblja u kome vam je prihod umanjen, morate promišljeno da
štedite na sve načine, smanjujući broj osoblja i konja, noseći odeću od papira i pamuka zimi, a
od kudelje tokom leta, da jedete neglazirani pirinač i miso supu sa mekinjama ujutro i uveče.
Sami donosite vodu i cepajte drva za loženje vatre; neka vaša žena kuva. Istrajati u ovoj - 42 -
oskudici na najbolji mogući način, usredsredivši se na to da se gospodarevo finansijsko stanje
nekako sredi - to je suštinski smisao službe.
I još, u vremenu oskudice, može se dogoditi da dobijete vanredne dužnosti i samim tim
ukaže se nepredviñeni trošak za opremanje. Te troškove treba sami da snosite, ne tražeći
pozajmice, čak i ako morate da založite svoj dodatni mač i kutiju za nakit svoje supruge. To
će sprečiti bilo kakva govorkanja i izlaganje preziru starijih činovnika, koji sada ne mogu
pomišljati da postajete bezobrazni i vladate se na način nedostojan viteza, samo zato što vam
je plata umanjena.
Vazalstvo
Ratnik koji prihvati platu od gospodara da bi mu služio kao vitez ne može da ispunjava
svoje obaveze sve dok svoje telo i svoj život smatra samo svojim.
Da objasnim. Postoje dve vrste ljudi koji služe u ratničkim kućama. Oni sa nižim
zvanjem, lakeji i paževi, zaposleni su i danju i noću, rade naporno, ali ne postoji sporazum da
treba da žrtvuju svoje živote za ciljeve svog gospodara. Prema tome, ako se ponašaju
neodlučno na bojnom polju, to za njih ne predstavlja neku posebnu sramotu. Zato se oni mogu
nazvati zaposlenima koji prodaju samo svoja tela. - 43 -
Nasuprot tome, jedan vitez je posvetio službi sam svoj život. Pošto je gospodarstvo
vlastelina pre svega vojno nadleštvo, u slučaju vanrednog stanja gospodar je dužan da
obezbedi vojsku srazmerno svome statusu.
Evo primera: gospodar sa feudom od 100.000 kokua trebalo bi da obezbedi vojsku od
170 konjanika, 60 pešadijskih strelaca, 350 pešadijskih musketara, 150 kopljanika i 20
barjaktara. Broj vanrednog ljudstva koje prati zvanične zahteve zavisiće od mogućnosti i volje
zapovednika.
Sada, kada se ovakva vojska izvede na bojno polje, u pozadini mora ostati dovoljan roj
ljudi radi bezbednosti zamka i odbrane od moguće opsade. Stoga, iako to nije uvek potrebno,
vlastelin obavezno drži veliki broj ratnika. Meñu mnogim ratnicima jednog feuda, neki su
možda roñeni sa fizičkom manom, a neki možda izgledaju neodlučno, ali i na njih se gleda
trpeljivo i odobravaju im se nasledna ovlašćenja.
Dakle, kada je neko vazal, mora da prihvati poseban odnos jedino sa svojim
vlastelinom, bez obzira na ostale vlasteline u provinciji i lokalne vlasteline u Japanu. Čak i
ako ima mali prihod od samo 100 kokua, za deset godina to će biti 1000 kokua pirinča. Pa ako
sakupite sav pirinač koji je vaša porodica dobijala godinama od vremena vaših predaka pa do
vašeg doba, koliko će to biti?
Kada doñe vreme da vlastelinu uzvratite ovu uslugu, ukoliko obavljate jednostavne
poslove kao što je stražarenje, pratnja ili izaslanstvo - poslove u mirnodopskom dobu poznate
kao gluvarenje i besposličarenje - to je obična osrednjost; to se teško može nazvati isticanjem
u službi.
Ali svakog trenutka može nastati vanredno stanje; suština viteškog služenja je da se u
osami rešite, pozivajući Boga rata za svedoka, da nećete terati druge da čine ono što bi trebalo
da učinite sami, bilo da se radi o tome da predvodite juriš kao prvi kopljanik, ili opsadu kao
prvi vozač bojnih kola, ili da predvodite zaštitnicu prilikom povlačenja kada vaša strana krene
u povlačenje, ili, u zavisnosti od zvanja, da se izložite kiši neprijateljskih strela umesto svog
gospodara ili zapovednika, ili da čvrsto stojite da bi ste herojski poginuli u boju.
Bez obzira o čemu se radi, kada ste ovim suštinski ovladali, vaše telo i vaš život više
nisu važni. S obzirom da nikad ne znate kada ćete biti potrebni svome vlastelinu, mnogo
pažljivije ćete brinuti o sebi, izbegavajući nezdrave navike kao što su prejedanje, opijanje i
razvrat. Nemojte misliti da je cilj života umreti kod kuće u krevetu, a da i ne govorimo
opogibiji usled svañe u kojoj ćete ubijati svoje drugove pa i sami stradati - morate se okanuti
takve vrste nelojalnog i neodgovornog ponašanja. - 44 -
Da bi se to izbeglo, najbolje je biti krajnje obazriv u razgovoru. Svañe počinju od
razgovora, a kada jednom izbije svaña, neizbežno dolazi do uvreda. Kada dva ratnika doñu
dotle da počnu da razmenjuju uvrede, to se može završiti jedino nesrećom.
Zato vitez koji je odan i posvećen dužnosti, ili onaj za koga se može reći da je razborit,
razume ovo i obuzdava se i na sam nagoveštaj svañe, držeći na umu da je već posvetio svoje
telo i svoj život svom vlastelinu.
Vojna služba
Ako gledamo uopšteno, službene dužnosti jednog ratnika su dvostruke: borba i
izgradnja.
Kada je država u ratu, svakodnevno se negde vode bitke, negde se puškara - i ratnik ne
može da se odmori ni jedan dan.
Izgradnja se odvija uporedo sa vojnim operacijama - ovde tvrñava, tamo šanac,
barikade, utvrñenja, predstraže.
Rad na ubrzanoj izgradnji od koga pucaju leña, u koji moraju da se uključe ratnici svih
činova, koji može trajati noć i dan, zbilja je naporan. - 45 -
U mirnodopsko vreme nema borbi, pa nema izgradnje u tom smislu. Zbog toga
vitezovima pod vojnim zapovednikom, i onima nižeg i onima višeg reda, dodeljuju
raznovrsne dužnosti, kao što su straža, pratnja, poslanstvo i slično.
Ako ljudi misle da su ove grañanske dužnosti pravi posao za viteza, oni zaboravljaju
bitku i izgradnju, suštinske dužnosti ratnika. Kada šoguni od vojskovoña zahtevaju da se
uključe u javne radove, čak i ako se to retko dešava, pa se troškovi ukoliko su veliki,
rasporede na vitezove i njihova domaćinstva, tako da svako priloži po malo, ozlojeñenost i
gunñanje zbog tog navodno neopravdanog izdatka nastaje isključivo usled nerazumevanja
činjenice da su borba i izgradnja osnovne dužnosti vitezova.
Sada, kada doñe do uobičajenih poslova kao što su straža, pratnja, izaslanstvo, ako
mislite da je užasno dosadnno obavljati svoj svakodnevni posao, pa glumite bolest, da bi ste
taj posao prebacili na svoje saradnike, ne razmislivši dublje o tome; ili u slučaju izaslaničke
obaveze, kada je potrebno da putujete, ukoliko se opirete da sakupite sredstva za svoje putne
troškove i podnesete nevolje putovanja, pa zbog toga glumite bolest da bi ste troškove i
gnjavažu prebacili na druge, a ne plaši vas prezir vaših kolega; ili čak ako ste upućeni u misiju
negde u blizini, ukoliko se upustite u nepotrebno gunñanje u pola glasa (u nameri da vas
saborci ipak čuju) kako treba da izlazite dva puta za jedan dan ili kako izlazite a napolju pada
kiša, radeći taj posao sa lošim stavom, kao da dirinčite, onda ste vi samo kao neki lakej ili
pratilac koji jedino nosi ime vitez.
Kada su vitezovi roñeni u doba ratova išli u borbu, u leto je sunce pržilo njih i njihove
oklope, dok je zimi hladan vetar duvao kroz oklop. Kvasio ih je pljusak, prekrivao sneg. Na
poljima i u planinama jastuk im je bio rukav od oklopa, a hranili su se samo neglaziranim
pirinčem i slanom supom. Bilo u direktnoj borbi, bilo u opkoljenim zamkovima ili u odbrani
tvrñave, oni su se mučili i dirinčili; jedino što nisu doživeli bila je jednostavnost življenja.
Kada se o tome razmišlja sa ove tačke gledišta, velika je sreća biti roñen u
mirnodopskim uslovima, kada okačimo mrežice protiv komaraca u leto, obučemo noćne
košulje i pokrijemo se jorganom, hranimo se onim što volimo ujutro i uveče, živimo udobno u
miru. Zbog toga nema razloga misliti o dužnosti stražara ili pratioca ili o izaslaničkim
poslovima kao o nečem dosadnom i neprijatnom.
Priča se da je čuveni ratnik, poznat pod imenom Majstor Strelac, na zidu imao znak
sastavljen od četiri reči koje je primenjivao u svakodnevnom životu: "Uvek na bojnom polju."
Ovo napominjem da bih prosvetio ratnike početnike. - 46 -
Neupadljivost
Ukoliko neko dobije jaknu ili odelo sa znakom svog vlastelina, kada obuče jaknu treba
da obuče odelo sa sopstvenim znakom; a kada nosi odelo sa znakom svog vlastelina, treba da
obuče jaknu sa sopstvenim znakom. Bilo bi neuljudno prema vlastelinu ukoliko bi nosio
istovremeno i jaknu i odelo sa njegovim znakom, jer se tako oblače vlastelinovi roñaci.
Kada jakna ili odelo postanu stari i nisu više za oblačenje, vlastelinov znak treba da se
odseče sa njih i zatim spali. To se radi da se ne bi okaljala znamenja vlastelina.
Potom, kada se desi ozbiljna bolest ili tragičan dogañaj u domu kolege iz komšiluka,
čak i ako niste bliski s njim, treba da povedete računa da izbegavate glasno smejanje, pevanje
i slične stvari. Takoñe, treba da uputite ženu, decu i poslugu da postupaju na isti način. To nije
samo zbog toga šao bi ta osoba mogla da pomisli; to je stvar neupadljivosti. Treba se stideti
da vas parnjaci preziru kao nepromišljenog i nevaspitanog pojedinca. - 47 -
Izražavanje
Kada vitezu koji je u službi njegov vlastelin izda zapovest da izvrši važan zadatak, da
pogubi nekog kako zna i ume, on mora obavezno da odgovori: "Imenovanje na ovakav
zadatak, od svih ljudi u službi, za mene predstavlja stvar koja priliči ratniku, za šta sam
zahvalan; prihvatiću bez trunke oklevanja." Mlako prihvatanje, naprotiv, nikako nije dobro.
Da objasnim. Čak i ako ste hrabro odlučili da na hvale vredan način izvršite
pogubljenje za svog vlastelina, s obzirom da pobeda u dvoboju delimično zavisi i od sreće,
može se desiti da ne obavite pogubljenje, nego da i vi budete ubijeni, ako čovek koji je trebalo
da bude ubijen bude veštiji od vas u borbi. U svakom slučaju vaši saborci će vas kasnije
procenjivati, na dobro ili na loše.
Ukoliko stvari okrenu na dobro, ljudi će vas hvaliti, govoreći da ste bez sumnje bili
ispravno odabrani za dati posao i da ste ga zbilja obavili izvanredno dobro. Ukoliko ga, pak,
ne obavite kako treba i umesto toga budete ubijeni, ljudi će spominjati kako ste se odlučno
prihvatili zadatka izražavajući svoje žaljenje, govoreći kako nije izgledalo da ćete loše obaviti
zadatak, čudeći se šta je pošlo naopako.
Sad, ukoliko ste pristali makar i sa neznatnim oklevanjem, čak i ako obavite zadatak
vrlo uspešno, niko vas neće mnogo hvaliti; ljudi će reći da je to bila sreća. A ako ga ne
obavite kako valja, ljudi će vas klevetati, govoreći da je vaš uspeh bio pod sumnjom nekako
još od trenutka kada ste prihvatili zadatak - i stvarno ga niste izveli kako treba.
Zbog toga morate da prihvatite izazov sa poletom, bez oklevanja.
Prva briga za sve vitezove je da se nikad ne prevare ili pokleknu na bilo koji način, iz
bilo kog razloga. Na primer, ukoliko vas neko zamoli za pomoć, pažljivo razmislite o tome,
razmotrivši da li je to izvodljivo ili ne. Ukoliko zaključite da je neizvodljivo, to je druga stvar,
ali ako ste spremni da se složite, tada prihvatite bez ikakvog oklevanja.
Kao što sam već rekao, čak i ako vam taj zahtev izgleda preteran, ukoliko oklevate i
izgledate kao da pristajete preko volje, druga osoba će biti postepeno obeshrabrena i misliće
ozlojeñeno i sa gorčinom da nikako nije trebalo vas da pita za uslugu pored toliko ljudi oko
sebe. Biti takav znači biti beskičmenjak i oklevalo; to je greška nad greškama.
Porodične istorije
Vitez u službi, čak i novajlija, a da ne govorim o onim prekaljenim, treba da se raspita
kod starijih kako bi se upoznao sa poreklom porodice svog vlastelina, njegovim precima, - 48 -
krvnim srodnicima, roñacima, pa čak i istaknutim ratnicima u domaćinstvu koji nisu široko
poznati.
To je potrebno zato što vas ljudi iz drugih domaćinstava, čak i ako u celini izgledate
kao dobar ratnik, neće uzeti za ozbiljno ukoliko pri susretu i razgovoru sa njima, kada vas
upitaju nešto o porodici vlastelina, kažete da niste čuli ili da ne znate.
Pratnja
Kada neki vitez u službi prati svog vlastelina na putovanju, kada stignu do usputne
stanice, on bi trebalo da razgovara sa lokalnim stanovništvom, sazna koji su glavni putni
pravci prema planinama, hramovima, ili crkvama vidljivim u blizini, u kakvom su stanju
putevi. Neophodno je da se ispita teren i sa sigurnošću odrede te stvari pre zalaska sunca.
Razlog je sledeći: ukoliko usred noći izbije požar i vlastelin mora da beži, vitez može da
preuzme voñstvo i pokaže put.
Potom, ako ste pratilac pešak, postarajte se da idete ispred svog vlastelina kada se
penjete uzbrdo, a iza njega kada silazite nizbrdo. Ovo možda izgleda beznačajno, ali je deo
službe.
Uzmite ove primere kao putokaz za razmišljanje o tome šta možete da uradite u službi
kada ste se već prihvatili služenja. Osnovna namera viteza treba da bude da se usredsredi na
ovo i marljivo radi na tome dan i noć.
Službenici
Postoji jedna jednostavna izreka da su bela jakna i činovnik najbolji kad su novi. Iako
je ovo samo puka šala, biće da u njoj ima i zbilje.
Dok je jakna nova, veoma je lepa, ali kada se dugo nosi, isprlja se na okovratniku i
manžetnama; ubrzo postaje toliko siva da deluje ružno i prljavo.
Ovo takoñe važi i za činovnike. Dok su novi na poslu, u svakom pogledu su bezazleni,
strogo i savesno sprovode naloge vlastelina, posvećuju veliku pažnju čak i sitnim stvarima.
Pri tome, oni paze da ne prekrše zavete službe, tako da izvršavaju svoje obaveze bez zamerke.
Pa ipak, čak i ljudi koji su zaslužili pohvale domaćinstva kao nesebični, čestiti, odlični
činovnici, pošto su proveli na poslu dugo vremena i naučili sve pojedinosti, mogu da
vremenom postanu samo površno delotvorni. Tada oni prave greške kakve nikada ne bi
napravili dok su bili novi na poslu. - 49 -
Šta više, novi službenici istog trenutka vraćaju sve poklone koje dobiju, u saglasnosti
sa zavetom službe. Ili, ako moraju da prihvate poklon, oni naknadno uzvraćaju poklonom
jednake vrednosti. U svakom slučaju, oni obavljaju posao čisto. Ali potom, pre nego što toga
postanu svesni, njihov osećaj za vrednosti se menja. Kad već obavljaju taj posao, oni žele da
imaju od njega neke koristi. Oni razmišljaju da, ukoliko odmah vrate poklon samo zato što ga
nikad ranije nisu prihvatili, možda neće dobiti sledeću priliku.
Ovi skriveni motivi ogledaju se u izrazu njihovog lica i načinu na koji govore, a drugi
su dovoljno pametni da se dosete. Spolja se oni prave da to ne primećuju, ali uspevaju da ih
"podmite" koliko žele preko veze ili na slične načine. Zauzvrat, pomenuti činovnici uspevaju
da zaobiñu zakon i pruže odgovarajuću uslugu. Ovo podmićivanje liči na belu jaknu koja se
pretvara u pacovsku sivu.
Meñutim, pošto se jakna prlja od ulja, prašine i prljavštine, sve što vlasnik treba da
uradi jeste da uzme dobar sapun i opere je i ona postaje čista. Kad ljudsko srce zahvate razne
stvari koje ga prljaju, naprotiv, jednostavno pranje i ispiranje, da tako kažemo, neće ga učiniti
čistim. Dalje, belu jaknu je dovoljno oprati jednom ili dva puta godišnje, ali ljudsko srce, čak i
ako se neprekidno pere dvadeset četiri časa dnevno, ma šta da činite u bilo kojoj situaciji, opet
se lako zaprlja.
Postoje mnoge vrste sredstava za pranje koja se mogu upotrebiti za pranje belih jakni.
Slično tome, postoje brojne vežbe koje su kao sapun za pročišćenje ratničkih srca. Koje su to
vežbe? To su odanost, dužnost i hrabrost. Postoji prljavština koja se uklanja sapunom
lojalnosti i odanosti, a postoji i prljavština koja se uklanja posvećenošću dužnosti.
Ako mrlje tvrdoglavo opstaju čak i posle pranja odanošću i ispiranja dužnošću, tada
upotrebite sapun hrabrost i čvrsto rešite da je očistite. To je najveća ratnička tajna pročišćenja
srca.
Pozajmljeni i ukradeni autoritet
Vitez u službi može da pozajmi autoritet od vlastelina, a može i da ukrade autoritet od
vlastelina. I vlastelin, takoñe, može da pozajmi autoritet potčinjeno, a takoñe, potčinjeni može
da mu ukrade autoritet.
Pretpostavimo da će vitezu koji je mlad ili nižeg reda biti poveren veoma važan posao i
da će, zavisno od običaja koji vladaju u domaćinstvu i od okolnosti koje vladaju u tom
razdoblju, možda morati da radi pod okriljem autoriteta svog vlastelina. S obzirom da posao
započinje za vlastelinov račun, potčinjeni privremeno pozajmljuje autoritet svog vlastelina da
bi obavio taj posao. To se naziva pozajmljivanjem autoriteta od vlastelina. - 50 -
Kada vitez, pošto je pozajmio autoritet od vlastelina, ispuni potrebe ljudi i završi sve
što je trebalo za gospodara, treba odmah da vrati autoritet gospodaru i uviñavno se vrati svom
uobičajenom poslu sa onoliko vlasti koliko i odgovara njegovom položaju. Ukoliko ga,
meñutim, dodir sa počastima i moć koja stoji iza njega učine pohlepnim, on na kraju zadržava
za sebe pozajmljeni autoritet. To se zove ukrasti vlast svog vlastelina.
E sada, pozajmljivanje vlasti od strane vlastelina potčinjenom, da bi uvećao njegovu
moć, uzor je koji su ustanovili mnogi prosvetljeni lideri i mudri zapovednici. To se naziva
pozajmljivanje vlasti potčinjenom. Problem nastaje kada vlastelin ne opozove svoj autoritet
odmah nakon što je cilj ispunjen, već vlast ostavlja pozajmljenom na neodreñeno vreme. Na
kraju postaje teško da se ona povrati; posledica je nasilno prisvajanje vlasti. To se zove kraña
vlasti od strane potčinjenog.
Ovo nije samo velika lična i profesionalna sramota za jednog vlastelina, već i izvor
mnogih nepravdi i gubitaka za njega. Ukoliko potčinjeni pridobije preveliki uticaj, autoritet i
dostojanstvo vlastelina će, sasvim prirodno, biti poljuljani. Gotovo sve će zavisiti od
potčinjenog i svi vitezovi jednog domaćinstva će smatrati da je potrebna jedino saglasnost
potčinjenog da bi se dobilo zvanično odobrenje za bilo koji posao. Zato će vitezovi zaključiti
da je neophodno da steknu njegovu naklonost i malo će misliti na vlastelina.
Tako će gospodar i njegovi sledbenici postati otuñeni, i samim tim neće biti moguće da
u takvom domaćinstvu lojalni i pouzdani vitezovi izbiju u prvi plan. Ukoliko doñe do pobune,
neće biti dobrih ljudi koji joj se mogu suprotstaviti.
Sada, kada se desi da čak i činovnike koji su blisko povezani sa vlastelinom, kao i
vitezove u grañanskoj službi, a da ne pominjem vitezove na mnogo manje važnim položajima,
potisne autoritet tog jednog čoveka, pa čak i kada znaju da to nije dobro za vlastelina, i svi
zaziru da kažu bilo šta o tome, i kada niko od njih ne želi da istupi i stavi do znanja vlastelinu,
iako su uvreñeni i zapravo šapatom gunñaju protiv toga kada su u društvu sa svojim najbližim
prijateljima - tada nema šanse da vlastelin sazna bilo šta o samovolji, pristrasnosti i
samoveličanju tog čoveka.
Zbog ovog neznanja, vlastelin misli da je sve što taj čovek radi ispravno. I tako će
vlastelin neizbežno postati predmet društvene kritike, jer je doveo sebe u nevolju nemarnošću
i nesposobnošću da proceni ljude kako treba - a to je ponašanje koje ne pristoji nekome ko je
na položaju vlastelina i vrhovnog zapovednika.
Povrh svega, s obzirom da se takav čovek ne boji čak ni očiju i ušiju gospodara, a još
manje obraća pažnju na osećanja ili mišljenja svojih kolega, on će podmititi sitne činovnike,
iskoristiti gazdine zalihe da bi davao poklone svojim pajtašima, a poklone koje oni uzvrate
prisvojiti za sebe, uveseljavajući goste poslasticama iz vlastelinove ostave. S obzirom da se - 51 -
ponaša kao da sve što pripada vlastelinu pripada njemu, a sve što je njegovo pripada opet
njemu, na kraju će vlastelinovo finansijsko stanje oslabiti.
To je još jedan u nizu gubitaka kome se izlaže vlastelin koji je dozvolio da mu se vlast
uzurpira.
Ako sve ovo jasno razumemo, s obzirom da nas naš vlastelin obasipa iskrenim,
mudrim razumevanjem, neophodno je da budemo puni poštovanja, mudro obuzdavamo
prekomerni ponos i služimo na takav način da u svakom pogledu istaknemo autoritet i
dostojanstvo vlastelina. Ne kaže se uzalud "odani potčinjeni zna da ima vlastelina; ne zna da
ima svoje ja".
Iznuñivanje
Za vitezove koji su u javnoj službi, obaveze vezane za službu u državnoj blagajni su
veoma teške. To je zato što je čoveku prosečne razboritosti i sposobnosti teško da pokrije
vlastelinove izdatke a da ne stvori teškoće nižim i višim funkcionerima klana, grañanima koji
žive oko zamka i zemljoradnicima u selima. Kada mislite samo o dobiti svog gospodara, to
postaje nevolja za potčinjene, a opet, ukoliko pokušate da zadovoljite samo potčinjene, trpeće
vlastelinovi prihodi. I jedna i druga krajnost predstavljaju problem.
A povrh toga, bez obzira koliko je ratnik bistar i sposoban po prirodi, njegov um se
lako može zaraziti bolešću pohlepe. Tako, ukoliko neko dobije odrešene ruke u plaćanju
troškova vlastelina, obezbeñenju osoblja klana i rasporeñivanju novca, vremenom može
postati uobražen i poželeti da prida sebi mnogo veći značaj. Onda on vrlo lukavo potkrada
vlastelina, gradi velelepnu kuću, oprema je stilskim nameštajem, rasipno se zabavlja. Takva
osoba se naziva ministrom kradljivcem.
Sad, pretpostavimo da neko donese novi zakon, sasvim drugačiji od onog koji postoji
već pokolenjima, tvrdeći da je to za dobrobit vlastelina, ne priznavajući da to stvara teškoće
čitavom klanu, namećući prevelike obaveze gradskom stanovništvu, opterećujući seosko
stanovništvo visokim porezima. I pretpostavimo da on uz to donosi i propise koje će možda
omesti buduće mere, ne razmišljajući da li će i koliko to uticati loše na poljoprivrednike,
misleći samo o trenutnom ostvarivanju zarade nagovorivši na prevaru manje mudre starije
članove i činovnike klana da se sa tim slože obezbeñujući neopravdane povišice i nagrade
preko njihovih kancelarija.
Ukoliko je novi zakon neprobitačan i nedelotvoran, on će neuspeh pripisati pogrešnoj proceni
pomenutih starijih i činovnika, krijući se iza njih kako bi izbegao i najmanje optužbe,
pobrinuvši se da sam ne doživi neugodnosti. - 52 -
Takva osoba se naziva ministrom iznuñivačem.
Kada se radi o ministru kradljivcu, iako on krade od svog vlastelina i ponaša se na
način nedoličan jednog viteza, kada ga nebo kazni i on bude otkriven, on gubi život. Kad
jednom takva osoba padne, problem je rešen - ne može prouzrokovati nove nevolje i dalje
neugodnosti i više neće praviti smetnje u administraciji ili nevolje narodu.
Što se tiče ministra iznuñivača, on stvara probleme svima. Pošto on počinje da vodi
nepopravljivu politiku koja zaista ometa vladanje narodom, čak i ako ne izvrši proneveru za
svoj račun ili iz lične želje, njegov zločin je svakako još veći. Zato su stari mudraci rekli:
"Bolje je imati ministra kradljivca nego ministra iznuñivača."
Može izgledati da za jednog viteza ništa ne može biti gore nego da stekne reputaciju
ministra kradljivca, ali ako uzmemo u obzir izreku koju smo upravo citirali, najveći zločin je
biti ministar iznuñivač. Prema tome, ukoliko je kazna za ministra kradljivca odsecanje glave,
onda bi kazna za jednog ministra iznuñivača obavezno morala biti razapinjanje na krst.
Meñutim, u stara vremena su govorili da je ministar kradljivac bolji od ministra
iznuñivača zato što su se oni razlikovali. U današnje vreme, ministri iznuñivači se ponašaju
kao kradljivci, spolja se pretvarajući kao da brinu o interesima gospodara, dok iznutra smeraju
da javne prihode usmere u ličnu korist. Oni su kradljivci i iznuñivači u jednoj osobi: to su
razbojnici. Kakvu kaznu zaslužuju kriminalci tog profila? Teško je reći.
Nadglednici i nadzornici
Vitezovi nižeg reda u službi nadglednika i nadzornika shvataju da su lično odgovorni
za raspoloženje svojih nadreñenih kao i dobra i loša obeležja svoje grupe. Ukoliko imaju
sreću da budu postavljeni za voñu grupe, ispravno bi bilo da se prema svakom članu grupe
ponašaju saosećajno, jer oni izvršavaju zvanične dužnosti. Naravno, svi shvataju da ne bi
trebalo da bude pristrasnosti niti naklonosti.
Kako ljudi postepeno napreduju na lestvici i postaju nadglednici i nadzornici,
vremenom se njihovi stavovi menjaju. Bilo je ljudi koji su bili sasvim dobri vitezovi dok su
bili na nižem položaju, ali koji su postali nerazumni kada su stekli više zvanje, pa su izgubili
naklonost svojih vlastelina i propali. Mislim da je ovo dobar primer šta se sve može dogoditi.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Masada
Administrator
Masada

Muški
Broj poruka : 9743
Godina : 59
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Empty
PočaljiNaslov: Re: BUŠIDO KODEKS SAMURAJA   BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Icon_minitime23/1/2011, 3:42 pm

Lenjost
Kao što smo već pomenuli u prvom poglavlju, za viteza u službi nekog vlastelina život
je danas tu, a sutra možda ne. Zato on svakog dana uviña da ima samo taj jedan dan službe, pa
mu nije dosadno i ne zanemaruje ni jednu od svojih dužnosti.Pošto svaki zadatak obavi tog
istog dana, logično je da nikad ne previdi i ne zaboravi ništa.
Nasuprot ovome, kada mislite da ćete imati posao zauvek, počinju neprilike. Postaje
vam dosadno, pa postajete nepažljivi i lenji. Počinjete da zapostavljate čak i hitne obaveze da
i ne govorimo o sporednim dužnostima, ostavljajući ih po strani za sutra ili tvrdeći da su već
obavljene, ili nagovarate kolege ili lakeje da ih preuzmu. S obzirom da niko ne preuzima ličnu
odgovornost da se pobrine o njima, zadaci se gomilaju i samo dolazi do zbrke. To su sve
greške koje proizilaze iz toga što se oslanjate na to da ima vremena u budućnosti. Ovoga bi
trebalo da se jako čuvate.
Na primer, ukoliko vam je odreñeno da izvestan broj dana u mesecu provedete na
straži, treba da se pobrinete da proračunate put od kuće do položaja, da izmerite koliko vam
vremena treba da stignete tamo, pa da krenete malo ranije da bi ste stigli na vreme za
promenu stražara. Ukoliko besposličite uz previše čaja, duvana i porodičnih razgovora, kasno
krećući od kuće, pa zato i kasnite na službu koju po svaku cenu morate da obavite, iznenada
počinjete ludački da jurite, trčeći do posla u znoju. Dok se hladite lepezom čak i ako je zima,
možete se izgovoriti da ste zakasnili zbog nekog dosadnog posla. To je idiotski. Straža je za
ratnika bezbednosna dužnost; niko ne bi trebalo da zakasni na položaj ni iz kakvog ličnog
razloga.
Zatim, ima onih koji ovo dobro razumeju i uvek sami rano dolaze na posao, vrpolje se
i cupkaju i mrsko im je da ostanu u zapovednikovom domu makar i malo duže, pošto žure da
idu kući. To su nedolične stvari u današnje vreme.
Postupanje u vanrednim okolnostima
Kada se dva vlastelina nañu na mostu preko reke tokom svog putovanja, ukoliko
njihovi potčinjeni počnu da se prepiru i to preñe u sukob, onda, u zavisnosti od toga kako se
odvijaju stvari u tom trenutku, i sami vlastelini mogu započeti meñusobni dvoboj. Ukoliko
dvojica gospodara započnu dvoboj, ne možemo reći kako će se sve to završiti.
Zbog toga je neophodno ustanoviti da "neprilike proizilaze odozdo" i biti oprezan kad
pratite vlastelina na put. Ne samo da vi morate biti na oprezu, već morate upozoriti i vaše - 54 -
kolege. Neophodno je da se pobrinete da upozorite sve ispod sebe, čak i one najnižeg zvanja,
da ne rade ništa budalasto.
Šta više, kada pratite svog vlastelina u prestonicu i prolazite pored pratnje drugog
vlastelina na ulici, ukoliko mladi, neustrašivi momci iz prethodnice obe skupine počnu da se
prepiru i posvañaju se, smesta to uzmite u obzir, uzmite gospodarevo koplje od oružnika i
donesite ga do gospodara. Posmatrajte stanje, pa ako vam izgleda da se ono neće smiriti, a svi
vitezovi su potegli mačeve, dovedite gospodarevog konja do njegove nosiljke, pomozite mu
da uzjaše, zatim odmotajte njegovo koplje i uručite mu ga. I vi takoñe izvucite svoj mač i
budite pripravni za delovanje.
Zatim, pratite svog vlastelina nazabavu, ukoliko nešto neočekivano počne da se dogaña
tokom proslave i izgleda vam da će doći do nereda, otiñite do foajea sa mačem u ruci i
objavite osobi koja radi na prijemu: "Ja sam taj i taj, radim za tog i tog. Izgleda da ovde može
doći do nereda i ja sam zabrinut za svog gospodara. Molim vas, prenesite mu da sam ovde."
Osoba može odgovoriti ovako: "Iako se ništa ozbiljno nije dogodilo, vaša zabrinutost
je razumljiva. Vaš gospodar je dobro, budite bez brige i prenesite to svojim saradnicima."
U tom slučaju, prvo izrazite zahvalnost ali nastojte na tome da vaš gospodar bude pozvan u
hol tako da možete da ga vidite sopstvenim očima pre nego što se povučete.
Ispoljavanje svojih stavova
Kao vitez u službi, možda ćete neki put učiniti tako sjajnu stvar za svog gospodara da
ćete u srcu osećati kako ste uradili odličnu stvar, a i drugi će vas hvaliti zbog toga, a ipak će
izgledati da gospodar ne razmišlja mnogo o tome. Ili, čak i ako on misli tako, delovaće
naizgled uzdržano, jer nema nekog posebnog priznanja na vidiku, pa se čini kao da ste se
uzalud trudili. Ukoliko se razljutite i gunñate o nezahvalnosti vlastelina, obavljajući posao
preko volje, rasuñujete pogrešno.
Vitezovi zaraćenih država su u svom životu prošli kroz nebrojene borbe, žrtvujući
svoje živote za svoje gospodare i zapovednike; oni se sigurno ne bi hvalili da nisu stekli
veliku slavu zbog svojih dostignuća. Što se tiče mirnodopske službe, pitanje je smao u tome
koliko dobro pužete unaokolo po tatami prostirkama, trljajući ruke i boreći se na rečima - ne
morate da se borite za život.
Naravno, kada se radi o odanosti i dužnosti, nema razlike da li je ratno ili mirnodopsko
vreme; to su zvanične dućnosti jednog viteza u službi. Vlastelin odlučuje da li on zaslužuje
bilo kakvu posebnu pohvalu zato što je učinio nešto zbilja posebno - vi samo treba da se - 55 -
postarate da obavljate svoju profesionalnu dužnost i nema razloga da pokazujete
nezadovoljstvo.
Umreti odano
Kod vlastelina vitezovi u službi su toliko omiljeni da nema načina da im ovi to uzvrate.
Oni mogu poželeti da prate svog gospodara u smrt tako što će izvršiti harakiri kada on umre,
ali taj postupak više nije dozvoljen. Pa ipak, za njih je mučenje da ceo život provedu u
dvorcu, obavljajući uobičajene poslove.
Ako se bilo ko reši da obavlja zadatke koji prevazilaze sposobnosti njegovih kolega,
čak i po cenu svog života, to je sto puta bolje nego slediti svoga vlastelina u smrt. Ne samo da
je to dobro za vlastelina, to je takoñe od pomoći svim članovima domaćinstva, velikim i
malim. Takav vitez je vitez najvišeg reda i ima sve što je potrebno da bi bio primer za one
koji tek treba da postanu ratnici - odanost, dužnost i hrabrost.
Kuću osobe na visokom položaju stalno posećuje osvetoljubivi duh. Postoje dva načina
na koje osvetoljubivi duh izaziva nevolje.
Prvi je prevremena smrt, u nesrećnom slučaju ili od bolesti, nakon hvale vrednog i
mladog ratnika koji obećava, člana porodica starijih i pretpostavljenih u domaćinstvu, mladića
koji ima sve tri viteške osobine: odanost, dužnost i hrabrost, i za koga je bilo izvesno da će
stupiti u vlastelinovu službu i stalno donositi dobro čitavom feudu. To je gubitak za
gospodara.
Primer za ovo je i slučaj jednog velikog zapovednika ratnika koji je poginuo mlad tako
što je pao sa konja; to se tumačilo kao delo osvetoljubivog duha koji je još odavno zaposeo
kuću njegovog gospodara.
Drugi način na koji osvetoljubivi duh izaziva nevolje je sledeći: on zaposedne um
viteza koji je posebno omiljen kod vlastelina, tako da ovaj obmane gospodara i navede ga na
zlo.
Prema tome, uopšteno, postoji šest načina na koje jedan vitez može da obmane svoga
gospodara.
Jedan od njih je da pronañe način da začepi oči i uši vlastelina, tako da ni jedan drugi
činovnik kao ni bilo ko drugi ne mogu da iznesu svoje mišljenje; ili, čak i ako uspeju nešto da
kažu, on to mišljenje prenese gospodaru na takav način da ga ovaj nikako ne smatra
ozbiljnim. Tako svi poslovi u domaćinstvu, veliki i mali, idu preko tog jednog čoveka,
navodeći vlastelina da stekne utisak da je taj nezamenljiv. - 56 -
Drugi način na koji vitez može da obmane vlastelina jeste da organizuje premeštaj svih
vitezova iz zamka za koje izgleda da imaju kuraži i koji bi bili od pomoći gospodaru.
Udaljavajući takve vitezove od gospodar, zaposednuti vitez postavlja samo svoje lične veze u
nadleštvima bliskim gospodaru, ulizice i laskavce koji će raditi po njegovom, vodeći računa
da gospodar nikad ne sazna kako on sebe veliča.
Treći način na koji vitez može da obmane svog vlastelina jeste da zarobi gospodarev
um ženama, tvrdeći da su dobre za brak i da nema ničeg važnijeg nego da gospodar dobije
naslednika. Zaposednuti vitez okuplja služavke, ne mareći za njihovo poreklo, samo ako su
privlačne, ako su muzički obrazovane i plešu, ubeñujući gospodara da su mu potrebni odmor i
razonoda. Čak i prirodno razborit vlastelin će lako biti zaveden ljubavnim nagoveštajima, a da
ne govorim ništa o vlastelinima koji su zaostali po prirodi .
Vrlo brzo on postaje neobazriv i misli da je zabavno igrati se. Neizbežno, ovo se
postepeno pogoršava, sve dok na kraju gazda ne počne po ceo dan i noć da se samo zabavlja,
ostajući u svom haremu i zanemarujući poslove svog domaćinstva i imanja. Ukoliko ostali
stariji ili pretpostavljeni u domaćinstvu žele da se sretnu sa njim, on se opire i sve prepušta
onom jednom, zaposednutom vitezu. S obzirom da taj jedna čovek upravlja stvarima, njegova
moć raste iz dana u dan, tako da ostali stariji po službi i pretpostavljeni u domaćinstvu bivaju
udaljeni u tamu tišine. Na ovaj način voñenje domaćinstva postaje izopačeno na sve moguće
načine.
Četvrti način na koji vitez može da zavede svog vlastelina je na pomoču kada se
pomenutim okolnostima pojave mnogi tajni troškovi, do stepena kada više nema načina da se
plate, pa se stvaraju nova pravila, suprotna pravilima prethodnih pokoljenja. Ovde se
zaposednuti vitez meša tako što zadržava ono što bi trebalo da se da članovima domaćinstva,
ne uviñajući bedu u koju zapadaju oni na nižim položajima. Pošto vlastelin sada sve troši na
raskoš, čak i ako ne kažu otvoreno, činovnici čitavog domaćinstva, viši i niži, osećaju
nezadovoljstvo u srcu, pa ni jedan od njih nije iskreno odan i posvećen dužnosti.
Peti način na koji vitez može da obmane svoga vlastelina je sledeći: kada on sam ne
mari za ratničke veštine u jednom povoljnom mirnodopskom vremenu kao što je današnje,
uprkos činjenici da jedan vlastelin mora da bude dobro obučen ratničkim veštinama, on
ubeñuje vlastelina da nema potrebe za vojnim pripremama. Oni članovi domaćinstva koji nisu
uvežbani, u početku to smatraju dobrim, pa ni sami ne važbaju ratničke veštine, pa se čak i ne
opremaju oklopom i oružjem. S obzirom da su navikli da misle da je sve u najboljem redu sve
dok su im sve potrebe odmah zadovoljene, njihovo domaćinstvo nema ni jednu osobinu kuće
koja vodi poreklo od čuvenih generala. Ukoliko se nešto iznenadno dogodi sledećeg dana, oni
će samo trčati unaokolo u strahu, krajnje nesposobni, potpuno nepouzdani. - 57 -
Šesti način na koji vitez može da zavede svog vlastelina je sledeći: kada vlastelin
previše pijanči, pije i razvratan je. Pošto se postepeno sve više i više odaje tim porocima, čak i
do tačke kada razara sopstveno zdravlje, vitezovi u domaćinstvu se obeshrabruju i žive svaki
dan kako naiñe, bez i trunke prave čestitosti. Tako se javni poslovi i naredbe centralne vlade
ne izvršavaju kako bi trebalo. Na kraju, ugled vlastelina može opasti i to bi bila stvarno loša
sreća.
Sad, čak i da celo domaćinstvo mrzi viteza koji je u pitanju, koji odlučuje o poreskim
listama, čak i da ga javno optužuju da je ñavo u kući i neprijatelj vlastelina, sa devet od deset
njih koji će svedočiti da je on veliko zlo, ne videći ni jedan drugi put do da ga predaju sudu i
iznesu slučaj u javnost, ne prljajući ruke, problem teško da će biti rešen privatno - možda će
centralna vlast ispitati celu vlastelinovu organizaciju, pa ako se stvari pogoršaju, može doći do
javnog skandala, što e izazvati intervenciju vlade.
U istoriji još nije bio slučaj da se pojavi velmoža koji u toj meri nije bio sposoban da
upravlja svojim domaćinstvom da je zbog toga morao da pribegne centralnoj vladi u rešavanju
problema i očuvanju svoga položaja. Baš kao i u metafori o ubijanju bika da bi mu se ispravili
rogovi, ili spaljivanju hrama da bi uhvatili miša, ako vlastelin izgubi svoj položaj, svo osoblje
celog domaćinstva, na nižim i na višim položajima, biće obespravljeno.
U tom slučaju, logično bi bilo zgrabiti nitkova, tog ñavola kuće, neprijatelja vlastelina,
i svršiti s njim kako vam drago - probosti ga ili mu odrubiti glavu - a kada to obavite na
zadovoljavajući način, vi odma izvršite harakiri. Tada neće biti istraživanja od strane vlasti i
položaj vlastelina neće biti poljuljan. Tako će članovi domaćinstva biti sigurni a zemlja u
miru.
Na ovaj način postajete uzor vitezovima budućih pokoljenja - odani, posvećeni
dužnosti i hrabri - sto puta bolji od onih koji se ubijaju da bi sledili svog gospodara i u smrti. - 58 -
Uglañenost
Premda nema sumnje da se stav čvrstine i snage smatra najvažnijim na putu ratnika,
ukoliko je snaga sve što imate, izgledaćete kao seljak koji se pretvorio u samuraja, a to nikako
neće valjati. Podrazumeva se da treba da budete obrazovani, i poželjno je da malo po malo, u
svoje slobodno vreme, učite predmete poput poezije i čajne ceremonije.
Ukoliko, ipak, niste obrazovani, nema načina da shvatite zašto su stvari bile kakve su
bile i zašto su ovakve danas.
Ma koliko da ste pametni ili lukavi, kada stvarno pokušate da izañete na kraj sa svime što se
dešava, naletećete na brojne prepreke.
Ako imate bar neko znanje o stranim zemljama i Japanu, pa pažljivo razmotrite
činjenicu vremena, mesta i položaja da bi ste stvari uredili na celishodan način, nećete
napraviti mnogo krupnih grešaka. Zbog toga kažem da se podrazumeva da bi trebalo da
steknete obrazovanje.
Meñutim, ukoliko steknete pogrešan stav o obrazovanju, on se obično pretvara u
sujetu. Preziraćete neobrazovane i nepismene, a povrh toga ćete razviti sklonost ka
egzotičnim stvarima. Mislićete da je sve što dolazi iz inostranstva dobro, insistiraćete na
svojim predrasudama, a nećete shvatati da su takve stvari neprimenljive u današnjem Japanu,
čak i kad su teorijski dobre. To je užasno stanje stvari.
Sad, kada se radi o učenju poezije, po japanskoj tradiciji, kroz istoriju je bilo čuvenih
generala i hrabrih vitezova koji su ovladali veštinom pisanja poezije. Zato, čak i ako ste ratnik
nižeg ranga, poželjno je da se zainteresujete za poeziju, pa čak i da budete u stanju da i sami s
vremena na vreme sastavite neki stih.
Pa ipak, ukoliko odbacujete sve drugo da bi ste se usredsredili samo na poeziju, pre
nego što primetite, lice i srce će vam omekšati, a vi ćete poprimiti izgled samuraja -
aristokrate, izgubivši držanje ratnika. A posebno, ukoliko postane previše oduševljen
savremenim oblikom haikua, tada ćete možda, čak i kad se družite sa kolegama, težiti da se
istaknete dosetkama, pristalim frazama i dovitljivim rečenicama. To ponekad može biti
zabavno, ali ratnik bi trebalo da izbegava tako nešto.
Što se tiče čajne ceremonije, ona je bila zabava za vitezove još od vremena Kjoto
Šoguna, pa čak i ako vas ona lično ne interesuje, možda ćete morati da u njoj učestvujete kao
gost u nečijoj kući ili kao pratilac plemića visokog zvanja.
U takvim prilikama, morate da znate svakakve stvari, na primer, i kako da priñete i
kako da uñete u prostoriju za čaj, kako da posmatrate ureñenje, kako da jedete i kako da pijete - 58- čaj. Zato morate da dobijete bar neka uputstva u pogledu čajne ceremonije i da naučite bar
nešto o tome.
Što se tiče sobe za čaj, osim toga, poenta je da se ućiva u carstvu nevezanosti i
spokojstva, daleko od zemaljskog blaga, društvenog statusa i slave; zato, bez obzira koliko su
ljudi bogati, pa čak i ako su službenici centralne vlade, u svojim dvorištima oni oslikavaju
prizore iz planina, šuma, potoka i dolina. Sa krovnim gredama od bambusa, potpornim
stubovima od drveta sa korom, slamnatim strehama, golim prozorskim ramovima, žaluzinama
od bambusa, kapijom od upletenih grana, krajnja askeza u dekoru je bila osnovno pravilo. Čak
ni pribor za čaj ni nameštaj ne bi trebalo da budu lepi; ideja je preziranje materijalnog sveta i
uživanje u čistoj, slobodnoj prirodnosti. Zato izgleda da ovo može pomoći da se put ratnika
ublaži.
Zato, čak i ako pripremite prostor za čaj, nije loše da uživate u jednostavnom,
oskudnom čaju, makar i uz savremene ukrase na zidovima i pribor savremene izrade.
Ali, uprkos svemu, sve što je lako brzo postaje teško. Pre nego što to shvatite, možda
ćete zavoleti raskoš; videvši nekog drugog sa finim čajnikom, vi ćete možda postati
nezadovoljni svojim. Isto se dešava i sa svim ostalim delovima pribora za čaj; postepeno
počinjete da želite fino posuñe. Vrlo brzo počinjete da se cenjkate, učeći da spustite cenu
starinama i da nabavite dobar pribor po niskoj ceni. Desiće se da vidite nešto lepo u tuñoj kući
i da odmah pitate za cenu. A, ako trgujete priborom, gledate da posao ispadne u vašu korist, a vaš stav postaje nalik stavu trgovca u sred grada koji o svemu govori rečnikom trgovine. Tako ćete izgubiti pravi smisao viteštva na ratničkom putu, postajući osoba lošeg karaktera.
Bolje je da ne znate ništa o čaju nego da se zaputite u tom pravcu. Čak i ako ste toliko
neotesani da ni ne znate kako da pijete ovaj "osnovni čaj", to vas neće sprečiti da idete putem
ratnika.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
https://poezija.darkbb.com
Sponsored content




BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Empty
PočaljiNaslov: Re: BUŠIDO KODEKS SAMURAJA   BUŠIDO KODEKS SAMURAJA Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
BUŠIDO KODEKS SAMURAJA
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Knjige mudrosti-
Skoči na: