LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

  Genije od rođenja

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime4/2/2011, 10:15 pm

Piše: Novo Tomić
O 250. GODIŠNjICI Volfganga Amadeusa Mocarta, pre
nego što se kaže bilo šta o ovom geniju, treba se prisetiti reči velikog
austrijskog dirigenta i violončeliste Nikolausa Arnonkura (1929):
“Mocart je veliki kompozitor o kojem se zna najviše. Ali, i pored toga,
on je najveća tajna.”
Ovome bi mogle da se dodaju reči jednog od
velikih magova opere Đoakina Rosinija. On je na pitanje koji je najveći
kompozitor, odgovorio da je to Betoven. A Mocart? - priupitali su ga.
- Mocart je jedini - kazao je Rosini.
I
tako cele ove godine ceo muzički svet nastojaće da pronikne u tajnu
Mocart. A tajna je u jednostavnom pitanju: Kako je moguće da se takav
kompozitor, takav genije, uopšte rodi?
Možda je na to pitanje
odgovorio još veliki Johan Volfgang Gete, 831. godine, koji je svom
znamenitom sagovorniku Ekermanu rekao da “pojava kao što je Mocart uvek
ostaje čudo koje ne može pobliže da se objasni. A kako bi božanstvo
uopšte našlo prilike da stvara čuda, kad ne bi s vremena na vreme
pokušalo da to čini u izvanrednim pojedincima, kojima se divimo i ne
shvatamo odakle dolaze.”
A Mocart je divno čudo zbog mnogo čega.
Živeo je samo 35 godina (27. januar 1756. - 5. decembar 1791), i tokom
tako kratkog života komponovao je više od 600 dela; između ostalog 54
simfonije, 30 klavirskih koncerata, sedam violinskih koncerata i još 17
koncerata za razne druge instrumente i orkestar, 33 sonate za violinu i
klavir, 26 sonata za klavir, 23 gudačka kvarteta, 19 divertimenta za
orkestar i više od 100 kamernih kompozicija za razne sastave, zatim 20
opera, 18 misa, sedam kantata i mnogobrojne arije za vokalne soliste i
orkestar.
Poslednje delo “Rekvijem”, čije je spektakularno izvođenje u
Centru “Sava”, sa 700 mladih učesnika, 28. januara, slušalo 4.500
ljudi, a dan kasnije i televizijski auditorijum, Mocart je komponovao
pred samu smrt.
Ima kompozitora sa većim opusom, poput Hajdna, Baha ili Telemana, ali nema nijednog koji je toliko stvorio za tako malo vremena.
A
Mocart je bio muzičar takoreći od rođenja. Počeo je da svira kad je
napunio četiri godine, menuete i lakše kompozicije, ali je u petoj već
komponovao - "Menuet" i "Klavirski trio u Ge-duru", "K.1." (1761) prva
je njegova kompozicija.
SVET je 2006. godinu proglasio godinom
Mocarta. Iz mnogo razloga. Ako bi jedan pasionirani meloman sada počeo
da sluša sva njegova dela, pod uslovom da to ne čini baš svakog dana,
potrebna mu je cela godina. Mocartov opus zauzeo je, u najnovijim
izdanjima, 170 kompakt-diskova; ukupno oko 200 časova muzike. A ko
poželi da neka dela sluša u više interpretacija, onda tu nema kraja.
Bez
Mocarta danas ne može da se zamisli nijedan muzički repertoar, nijedan
festival, nijedna koncertna ili operska sezona... Mocart je svuda oko
nas. Ušao nam je u mobilne telefone, u telefonske sekretarice. “Mala
noćna muzika”, “Turski marš”, tema iz Simfonije u ge-molu... Toliko
sveta nema ni pojma da svakog dana na svakom koraku sluša Mocarta.
Njegovo
blago lice smestilo se na kuhinjske krpe, na čaše i šolje, na
upaljače... Kako bi bilo divno jedno putovanje Mocartovim tragom. Na
hiljade knjiga, magazina, naučnih časopisa i simpozijuma njemu je
posvećeno. Pa "mozart" liker, bombonjere i kugle! Koliko se samo novca
zarađuje na njemu.
A prisetimo se, umro je u potpunoj bedi. Zakopan
je u zajedničkoj grobnici na bečkom groblju. Danas bi od autorskih prava
zarađivao više od dvadeset miliona dolara godišnje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime6/2/2011, 6:10 pm

MOCART je bio malog rasta, oko metar i šezdeset. Stručnjaci kažu da je
to zbog toga što je u detinjstvu malo spavao. A kako bi i spavao kad je
na svoju prvu veliku evropsku turneju, koja je trajala tri i po godine,
krenuo 9. juna 1762. godine; imao je tada samo sedam i po godina.
A i
pre toga često je svirao i putovao noću, a poznato je da deca rastu u
snu. U nedostatku sna Mocart nije ni mogao da postane džin, možda je i
zato preko svake mere izrastao u muzici.
Na turneju je krenula cela
porodica. Malog Volfganga pratili su otac Leopold, majka Ana Marija i
sestra Marija Ana, koju su iz milošte zvali Nanerl. Otac Leopold bio je
violinist, kompozitor i poznati pedagog, autor jednog od najboljih
udžbenika za violinu tog vremena. Svom sinu najviše je pomogao kao
pedagog. Majka Ana Marija, rođena Perkl, najverovatnije nije sudelovala u
muzičkom životu porodice. Nije svirala nijedan instrument, teško da je
bila i muzikalna. Ali, bila je srdačna, dobra i vedra osoba, brinula je o
mužu i deci. Sestra Nanerl, četiri godine starija od Volfganga, bila
je, takođe, vrlo darovita, svirala je klavir i pevala.
A MALI
Volfgang svirao je savršeno klavir, čembalo, orgulje i violinu. Njegovi
koncerti često su imali cirkuski dodatak: svirao je vezanih očiju ili sa
čaršavom preko klavijature, da ne bi video dirke! Sa sestrom je izvodio
i druge trikove: svirali su ukrštenih ruku, ili iz partitura koje do
tada nisu videli, a koje su im slušaoci stavljali pred njih ili su
izvodili eho efekte...
Na turneju su Mocartovi krenili iz Salcburga, u
kojem je Ana Marija Leopoldu rodila sedmoro dece, ali su u životu
ostali samo Volfgang i Nanerl. Put je prvo vodio u Minhen, zatim
Augzburg, Ulm, Ludvigzburg, Bruksal, Švezingen, Hajdelberg, Manhajm,
Vorms, Majnc i Frankfurt. Tu je Mocarta slušao četrnaestogodišnji Gete.
Pošto se porodica u Frankfurtu “odmorila” dvadeset dana, nastavila je ka
Briselu preko Bona, Brila, Kelna, Ahena i Tirlemona, a iz Brisela je
preko Monsa, Bonavija i Gurneja stigla u Pariz 18. novembra 1763.
godine. Putovali su u kočijama, što je, naravno, dodatno zamaralo decu.
Tokom ovog putovanja Mocart nije samo svirao, već je i slušao druge
majstore, a i komponovao je svoje prvo ozbiljno delo Sonatu za violinu i
klavir. Svuda su ga primali toplo i sa oduševljenjem, kao čudo od
deteta, obasipali ga poklonima.
U PARIZU će Mocartovi ostati pet
meseci. I tu su naišli na izvanredan prijem. Ručali su kod kraljevske
porodice u Versaju, Mocarta je lično poslužila kraljica Marija
Leščinska, žena Luja DžV. Svirao je na najotmenijim mestima, a jedinu
neprijatnost doživeo je u salonu gospođe De Pompadur. Osmogodišnji
Mocart spontano je prišao gospođi i pokušao da je poljubi. Ona mu to
nije dozvolila.
“Ko je ta žena da se tako ponaša. A imperatorka Marija Terezija me je lepo poljubila”, jadao se malo kasnije dečak.
Ta
ista imperatorka savetovala je, međutim, sedam godina kasnije svom
sinu, koji se nalazio u Milanu, da “ne putuje kao ološ, kao Mocart i
njegovi pratioci”. I da ih slučajno ne angažuje na svom dvoru!
A
hladnom držanju gospođe De Pompadur kao da se umesto Mocarta osvetila
sudbina. Krajem februara 1764. prehladila se i dobila zapaljenje pluća.
Umrla je 15. aprila, pet dana pošto su Mocartovi nastavili turneju,
uputivši se u London. “Još dobro držeća”, kako je u jednom pismu
primetio Leopold Mocart.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime8/2/2011, 7:40 pm

MEĐU velikim muzičarima teško da je ikada postojao putnik poput Mocarta.
Njegova prva muzička turneja trajala je tri i po godine, ali su posle
nje odmah usledile druge: sa manjim prekidima, Mocart je na putu tokom
naredne decenije, još jednom po Nemačkoj, zatim tri puta po Italiji,
ponovo po Francuskoj...
Od njih su posebno bila značajna tri muzička
putovanja po Italiji. Ali, zaustavimo se u Londonu. Mocartovi su u
prestonici Kraljevstva proveli više od godinu dana, zadržavši se do 24.
jula 1765. A šta se sve na ovom putovanju, pa i u Londonu, događalo
znamo iz Leopoldovih pisama, koja je otac Mocart pisao takoreći
svakodnevno svom salcburškom prijatelju Lorencu Hagenaueru, što iz
osećanja obaveze u znak zahvalnosti za pozajmljeni novac za put, što iz
želje da ta pisma ostanu sačuvana kao svedočanstvo jednog poduhvata
(koja mu se, srećom, i ostvarila).
Iz tih pisama znamo da su
Mocartovi bili spremni da daju koncerte i danju i noću, da se pojave u
svakom salonu u koji su bili pozvani, a u nedostatku stalnijih angažmana
smišljali su alternativne koncerte, spontane nastupe, svirali na
balovima ili u hotelima. Tako su marta 1765. godine svakog dana od podne
do tri nastupali u Hikfordovoj velikoj dvorani u Bruerovoj ulici. To je
zapravo bio hotelski salon u kojem je dvadeset godina pre njih na
glasharmonici svirao Kristof Vilibald Gluk, autor slavne opere “Orfej”.
VOLFGANG
i Nanerl su svirali, a Leopold je naplaćivao ulaz. Ulaznica je bila
skuplja kad bi deca pokazivala posebne muzičke veštine, poput sviranja
na pokrivenoj klavijaturi. Leopold je bio vešt u marketinškim trikovima.
Na plakatima je objavljivao da deca imaju manje godina, verujući da će
to privući više publike.
U Londonu mali Mocart je prvi put slušao
Hendlovu muziku, a upoznao se i sa Johanom Kristijanom Bahom, najmlađim
Sebastijanovim sinom, koji je tada bio prvi muzičar kraljevske kuće. U
Londonu je komponovao nekoliko kompozicija za klavir za dve i četiri
ruke i prvo složenije delo: "Simfoniju u Es-duru". Uz podsećanje da on
tada ima samo devet godina. Koliko samo vremena i učenja treba drugim
kompozitorima dok stignu do prve simfonije!
U Londonu je, takođe,
započeo praksu da sam komponuje dela za klavir koja će kasnije izvoditi.
Ako je opere, kako se smatra, komponovao iz strasti, klavirska dela, a
naročite koncerte, stvarao je za sebe lično, da bi ih tokom celog života
izvodio. U Londonu je komponovao još nekoliko simfonija, od kojih neke
nisu sačuvane.
London je, uopšte uzev, za malog Volfganga
predstavljao nešto posebno. Teško je reći da se on već tada zaljubio u
ovaj grad, ali ni to nije nemoguće, s obzirom na umetničku zrelost koju
je već pokazivao. Možda se i ideja da stalno živi u Londonu, koja se kod
njega javila kasnije, začela baš tada.
PORODICA Mocart napustila je
englesku prestonicu 24. jula 1765, putujući do Salcburga još skoro
godinu i po dana. Preko Kenterberija, Dovera, Kalea i Denkerka stigli su
u Lil, gde ih je oko mesec dana zaustavila bolest, a onda su preko
Belgije (Gent i Antverpen) stigli u Holandiju - u Roterdam i Hag, gde su
se deca razbolela od tifusa! Srećom, preživela su i odmah nastavila da
nastupaju u Holandiji, pa ponovo u Belgiji, da bi preko Antverpena,
Brisela i Valensijana, 10. maja 1766. Mocartovi stigli u Pariz.
U
francuskoj prestonici zadržali su se do sredine jula i onda preko
Dižona, Liona, Lozane, Berna, Ciriha, Vintertura, Šafhauzena, Ulma,
Augzburga i Minhena najzad stigli u svoj Salcburg. Posle Londona
Volfgang je svojoj riznici pridodao još nekoliko klavirskih sonata i
drugih kompozicija, a neka dela je započeo. Zna se da je "Simfoniju u
Be-duru" komponovao u Holandiji.
Godine kad se Mocart vratio u
Salcburg kod Srba se rodio Filip Višljić. A do rođenja svog najvećeg
kompozitura Stevana Stojanovića Mokranjca Srbi su čekali još 90 godina.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime16/2/2011, 8:07 pm

PORODICA Mocart bila je neobična, Volfgang Hildeshajmer, autor knjige
“Mocart”, uporedio ju je sa porodicom akrobata, pišući o njenoj
troipogodišnjoj turneji po Evropi. I danas je čest slučaj da se
roditelji žrtvuju za decu tako što ih prate u njihovom pohodu na uspeh.
Te “pratnje” ponekad su blagotvorne, ponekad dramatične; kod Mocartovih
je bilo i jednog i drugog.
Leopold Mocart pokazao se kadrim da u
četvorogodišnjem Volfgangu otprve otkrije božanski dar. I on je odmah
odlučio da se tom daru sav posveti.
Kompozitor Andreas Šahtner, u pismu Volfgangovoj sestri Mariji Ani (april 1792), saopštava kako se to otkriće dogodilo:
- Šta to radiš? - pitao je Leopold četvorogodišnjeg sina.
- Jedan koncert za klavsen; uskoro ću da završim prvi deo - odgovorio je mali Volfgang.
- Pokaži mi.
- Ali, nisam još sasvim dovršio.
- Daj odmah da vidim... Ovo mora da bude nešto vrlo lepo...
Od
tog časa pa sve do Volfgangove ženidbe Leopold je, manje-više,
upravljao i životom i karijerom svog sina. Sestra Marija Ana bila je,
takođe, veoma darovita, ali i njoj je određeno da bude pratnja
genijalnom bratu. Da li se otac suviše žrtvovao za sina? Da je to manje
činio možda je sam mogao da stvori značajnije delo. Neki stručnjaci to
nagađaju, drugi su kategorični da je Leopold bio značajan violinist i
pedagog, ali nikakav kompozitor!
NOVINARKA francuskog “Ekspresa”
Lorans Liban “postavila” je Mocartu pitanje da li je otac bio njegova
druga savest i, na osnovu prepiske oca i sina, “dobila” sledeći odgovor:
-
Kad sam bio mali uvek sam govorio: “Posle Boga je otac.” I to je bilo
istina. Sve mu dugujem. Sve je za mene žrtvovao, svoju karijeru, svoj
konfor, svoje zdravlje. Čak i svoj brak, pošto je živeo daleko od moje
blažene majke, ili zato što me je pratio, ili zato što je ostajao kod
kuće dok je ona bila sa mnom. Ali on kao da je želeo da ja uvek ostanem
dečak, kao da je hteo da me stavi pod stakleno zvono. Njegove primedbe
ponekad su bile zaista preteške... Ali, moje načelo je da o onome što me
se ne tiče nije vredno ni da se govori. Tu ništa ne mogu, naprosto sam
takav. Živ me sram da se branim ako sam pogrešno optužen. Uvek mislim da
će istina sama izbiti na svetlo dana.
Posle prve evropske turneje,
Leopold je sina pratio i na tri italijanske. Zatim je u Francusku s njim
krenula majka, koja je na tom putovanju umrla - 3. jula 1778! Mocart se
prvi put suprotstavio ocu kad se u njegovom životu pojavilo žensko
stvorenje. Na putu u Pariz u Manhajmu se upoznaje sa pevačicom Alojzijom
Veber i zaljubljuje se. Možda prvi put. Osamnaest mu je godina. Odmah
kuje ženidbene planove i o tome obaveštava oca. Leopold mu upućuje jedno
vrlo diplomatsko pismo, nagovarajući ga da nastavi u Pariz. Uspeva u
tome. Veza sa Alojzijom završiće se godinu dana kasnije, pošto je ona
odbila da se uda za njega.
ALI, sudbina je htela da se nešto kasnije
zagleda u njenu mlađu sestru Konstancu. I tome se otac suprotstavio,
podržala ga je čak i Marija Ana. I tada Mocart, decembra 1781. piše ocu
pismo puno protesta:
“Priroda se u meni javlja isto toliko glasno kao
i u svakom drugom čoveku, možda čak i glasnije no kod mnogih visokih i
snažnih klipana. Meni je nemoguće da živim onako kako to čini većina
današnjih mladih ljudi. Pre svega, po prirodi sam suviše religiozan;
drugo, previše sam milosrdan prema drugima i moje namere su suviše čiste
da bih mogao da prevarim jednu nevinu mladu devojku, i treće... suviše
mi je stalo do moga zdravlja da bih se mogao vucarati sa kurvama; sem
toga mogu vam se zakleti da nikada nisam imao bilo kakav odnos sa nekom
od ovakvih žena...”
Početkom avgusta 1782. godine Volfgang Amadeus
Mocart se oženio Konstancom Veber. Istovremeno, u punom je stvaralačkom
zanosu: komponuje Serenadu za duvače u ce-molu K. 388, Simfoniju u
De-duru K. 385, Gudački kvartet u Ge-duru K. 387, počinje veliku seriju
klavirskih koncerata... Brojevi uz K označavaju redne brojeve njegovih
dela koje je ustanovio Kеhel. Njegov opus, dakle, već tada je vrlo
veliki.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime2/3/2011, 10:23 pm

MOCART je u rodnom Salcburgu živeo do svoje dvadeset pete godine, ali sa
stalnim osećanjem da je sputan. Verovatno zato što je na svojim čestim
putovanjima video mnogo veće i zanimljivije gradove.
Počev od 1769.
bio je u stalnoj službi. Najpre ga je nadbiskup Sigismund fon
Štratenbah, koji je cenio njegovo umeće, izabrao za počasnog
koncert-majstora svog orkestra. Za ovu službu nije primao nikakvu platu.
Zauzvrat je bio slobodan da putuje kad god poželi, što je on izdašno i
koristio.
Sigismundov naslednik Hijeronimus za isti taj posao odredio
mu je platu od 150 guldena, koju je kasnije povećao na 450. To je za
ono vreme bila pozamašna suma. Ali, poslodavac je Mocartu nametnuo i niz
obaveza. Uskratio je putovanja i njemu i ocu, takođe u njegovoj službi.
Zbog toga je došlo do nesuglasica, tako da su 1777. godine obojica bili
otpušteni. Leopold je, posle molbe nadbiskupu, bio vraćen, a Volfgang
je sa majkom otputovao u Pariz.
Dve godine kasnije nadbiskup ga,
ipak, ponovo prima u službu, ovog puta kao orguljaša katedrale u
Salcburgu, sa obavezom da komponuje određeni broj duhovnih kompozicija i
da uvežbava dečji hor. Tako je Mocart napisao petnaest misa, koje su
svojom umetničkom vrednošću nadmašile uobičajeni kvalitet dela po
porudžbini.
MOCARTOV život u Salcburgu bio je obeležen i sa tri
značajna putovanja u Italiju, na kojima ga je pratio otac. Prvo je bilo
od 13. decembra 1769. do 28. marta 1771, drugo od 13. avgusta do 15.
decembra 1771, a treće od oktobra 1772. do marta 1773. godine. U to
vreme najcenjeniji muzičari, kompozitori i profesori u Evropi bili su
Italijani. Mocart je tako jedno vreme učio kod padre Martinija, tada
najpoznatijeg stručnjaka za kontrapunkt, a u Bolonji je stekao diplomu
Akademije filharmonike. Nisu izostala ni priznanja. Dobio je više
porudžbina, a papa ga je odlikovao Zlatnim krstom na crvenoj traci.
Imao
je samo jedanaest godina kada je ušao u svet opere, školskom komedijom
“Apolo i Hijacint” (1767), a ubrzo posle toga komponovao je igrokaz
“Bastijen i Bastijena” (1768), koja se i danas često izvodi. Tokom
boravka u Italiji, on se još ozbiljnije iskazuje u tom žanru,
komponujući šire muzičko-scenske forme.
Kao četrnaestogodišnjak u
Milanu završava operu “Mitrididat, kralj Ponta” (1770), koju sam izvodi:
sam diriguje i svira čembalo. Godinu dana kasnije u istom gradu
premijerno izvodi i operu “Askanio”, povodom venčanja nadvojvode
Ferdinanda, koji je bio u publici. Nekoliko dana kasnije, Volfganga i
Leopolda on je primio u audijenciju.
U ITALIJI Mocart piše još dve
opere: “Scipionov san” i “Lucio Sila”, ali njegovi biografi naročito
ističu događaj iz Sikstinske kapele, kada je Mocart pokazao neverovatno
pamćenje. Prisustvovao je 1770. izvođenju Alegrijeve duhovne “Mizerere”.
Od 1638. godine, kada je ovo delo nastalo, izvodio ga je jedino hor
Sikstinske kapele, a rukopis je brižljivo čuvan u trezoru Vatikana, da
ga slučajni neko ne bi prepisao.
Bio je to izazov za nestašnog
genija. Vrativši se kući zapisao ju je u celini, od note do note, bez
ijedne greške. Ova kompozicija za devetoglasni hor traje 12 minuta.
Takav
Mocart sedeo je kod svog salcburškog poslodavca za stolom sa slugama.
To je bilo u skladu sa ondašnjim običajima. I njegov otac je počeo
karijeru kao četvrta violina u nadbiskupskom orkestru a istovremeno bio
sobar!
Ali, Mocartova priroda i talenat bili su iznad takvih
društvenih pravila. Zato će on u jednom trenutku doneti sudbonosnu
odluku: napustiće službu, odreći će se sigurnog i zagarantovanog
prihoda, okrenuće leđa rodnom gradu i otisnuće se u svet kao prvi
slobodni umetnik u istoriji muzike.
To je bilo neminovno. Osećao se
teskobno. U pismima prijateljima govorio je da je njegov rodni grad
“mrzovoljan i provincijski”, a muzički život u njemu “mršav i zapušten”.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime15/3/2011, 9:32 pm

NAPUŠTAJUĆI Salcburg u 25. godini, Mocart je odlučio da osvoji Beč. Ne
samo glavni grad, već i najveći umetnički centar habzburške monarhije.
Po svemu onome što je do tada pokazao on je bio kadar za to. Možda se u
tom času još živo sećao kako je kao šestogodišnjak, čudo od deteta,
sedeo u krilu imperatorke Marije Terezije i “obećao brak” njenoj
petogodišnjoj kćeri Mariji Antoaneti, budućoj kraljici Francuske.
Ili
ga je na to podstakao veliki uspeh koji u martu te iste 1781. postigao
svojim bečkim dobrotvornim koncertom. Verovatno već tada nije više želeo
da se vraća u rodni Salcburg, ali to će od njega tražiti nadbiskup
Koloredo. Mocart moli da mu se produži boravak u Beču, gde cveta njegova
idila sa Konstancom Veber, ali zahtev mu odbija nadbiskupov ađutant (i
ulizica) grof Arko.
Ljutit, Mocart daje otkaz! Ovog puta, grof mu
izlazi u susret i izbacuje ga napolje, šutnuvši ga nogom u zadnjicu!
Grof Arko je zbog ovog gesta postao “slavan” i pominje se u svim
Mocartovim biografijama. A u Mocartovom životu ovaj događaj predstavlja
trenutak kada je veliki muzičar od sobara postao slobodni umetnik.
ZA
vreme vladavine Jozefa II, bečki muzički život je bio vrlo bujan,
zahvaljujući pre svega velikoj scenskoj aktivnosti. Na snagu je stupila
odluka dvora o otvaranju privatnih pozorišta. Zato su se pojavile mnoge
nove scene, čak i u predgrađima.
Takođe, car je podsticao operu na
nemačkom jeziku. U okrilju prestižnog Burg teatra počele su da se izvode
nacionalne "zingšpil" opere, muzička scenska dela sa govorenim
dijalozima. Mocart se brzo uklopio u ovu atmosferu i, pošto je u leto
1781. godine, imao samo četiri učenika odlučio je da za narednu sezonu
dovrši već započeti zingšpil “Otmicu iz saraja”. Opera će, međutim, biti
izvedena tek u julu naredne godine, u Burg teatru, sa velikim uspehom.
Trideset
pet godina kasnije, kompozitor Karl Marija Veber, tvorac prve nemačke
nacionalne opere (“Čarobni strelac”), istakao je šta “Otmicu iz saraja”
izdvaja iz Mocartovog opusa:
“Iz ovog dela zrače srećne godine mladosti svakog čoveka koje nikad više ne mogu da se ponove.”
BILO
je dosta razloga da i Mocartova mladost zasija iz ovog dela. U vreme
kad je “Otmica iz saraja” nastajala, Mocart je bio zaljubljen u
Konstancu Veber. Konstanca je bila mlađa Alojzijina sestra. Mocart je
stariju sestru prosio, ali ga je ona odbila. Volfgang se, dakle,
zaljubio u nesuđenu svastiku.
Kao da je sudbina htela da se ovo dvoje
mladih sretnu. Konstanca je u Beč došla s majkom Cecilijom kod sestre
Alojzije, udate za glumca Burg teatra Jozefa Langea. A Mocart je
iznajmio sobu baš kod njih. Možda to i nije bilo slučajno... Dvadesetak
dana posle premijere “Otmice”, Konstanca Veber je postala gospođa
Mocart, uprkos očevim i sestrinim pokušajima da ga od toga odvrate.
Imao
je Mocart, u to vreme, uspeha i na drugim mestima. Posebno u otmenim
muzičkim salonima, kao što je bio Esterhazijev ili princa Galicina.
Zarađivao je toliko da je mogao da šalje poklone sestri i ocu, a i da se
useli u raskošnu Kamezinu, kuću u kojoj je danas Muzej kompozitora.
Volfgang
i Konstanca živeli su, bar u početku, prilično burno. O tome svedoči
pismo koje je Leopold pisao kćeri Nanerl za vreme posete svom sinu i
snahi:
“Ne idemo na spavanje nikad pre jedan posle ponoći, a ne
ustajemo nikad pre devet, ručamo u dva, pola tri. Svakog dana akademije,
koncerti, uvek buka, muzika... Nemoguće je opisati ovaj haos i žurbu;
otkako sam ovde pijanoforte tvog brata najmanje dvanaest puta prenose iz
kuće u pozorište ili u neku drugu kuću.”
Stiče se utisak da su Mocartu u početku sva vrata u Beču širom otvorena. Ali, to neće dugo trajati.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime9/4/2011, 10:40 pm

Mocartova bečka slava trajala neočekivano kratko, tek nekoliko godina. I
bila je mnogo više izvođačka nego kompozitorska. I danas je
neshvatljivo zašto bečka publika u njemu nije otkrila velikog
kompozitora i velikog operskog autora. I ne samo publika već i struka:
njegove dve molbe za prijem u Društvo kompozitora, upućene 1785. godine,
ostale su bez odgovora. Član svog esnafa nikada nije postao!
U
prestonici je, ipak, zasjao kao veliki pijanist. Ali, u tome se krila
izvesna podvala razmaženoj bečkoj publici, jer je Mocart, koliko je
poznato, na klaviru izvodio samo svoja dela. A ona su nastajala u
izobilju.
Muzikolog Leo Šrade otkrio je jednu zanimljivu šemu u
stvaralaštvu ovog genija, koja se tiče količine Mocartovih kompozicija. U
svakom četvorogodišnjem periodu svog kompozitorskog rada, Mocart je
napisao po 100 kompozicija. Možda koju više ili manje. To znači da je
radio jednim neverovatno ujednačenim ritmom. Mnogi ovu šemu ne
prihvataju, ali u periodu svoje najveće bečke slave, od 1784. do 1787,
on je komponovao više od polovine svojih klavirskih koncerata, koncert
za hornu, pet kvinteta za različite instrumente, pet klavirskih
kvarteta, tri trija, pet sonata, a bio je i koncertno vrlo aktivan.
Zanimljivo je da je tada prvi put počeo da vodi i katalog svojih dela,
upisavši Klavirski koncert u Es-duru, K.449, kao prvo svoje
ostvarenje...
U to vreme imao je i najviše učenika klavira i
kompozicije, za koje je, takođe, često komponovao, bilo pedagoške
komade, bilo složenije kompozicije. Godine 1785. prvi put se susreo sa
Hajdnom, to je početak jednog velikog prijateljstva, kakvih u Mocartovom
životu nije bilo mnogo.
MAMILA ga je, međutim, opera. Možda je
razlog za to bio uspeh “Otmice iz saraja”. Želeo je, međutim, da se
ogleda u velikoj italijanskoj operi. Ideju je našao u tada kontroverznoj
i često zabranjivanoj komediji “Figarova ženidba”, Pjer-Ogistena Karona
de Bomaršea, u kojoj, pojednostavljeno kazano, sluga, čovek iz naroda,
pobeđuje gospodara - to jest aristokratu.
Prema Bomaršeovom tekstu
Lorenco da Ponte je sastavio libreto za operu u četiri čina, vrlo živog
zapleta. Bomaršeova komedija nije bila dobra preporuka za Mocartovu
“Figarovu ženidbu”, jer je francuski komad bio zabranjivan u Beču, kao i
u Parizu. Ali, car je odobrio izvođenje.
U “Figarovoj ženidbi”
Mocart je, vođen idejom slobodnog umetnika i pobunom protiv moći stečene
rođenjem, stvorio lik grofa Almavive, najnegativnije ličnosti u čitavom
svom opusu! Ovim je bečkoj aristokratiji bacio rukavicu u lice.
PREMIJERA
“Figara” bila je 11. maja 1786. godine, u Burg teatru, u velelepnoj
postavci. Opera nije doživela veliki uspeh. Danas se smatra da je to bio
početak Mocartovog bečkog kraja.
Prijem pred italijanskom publikom
bio je, međutim, još gori: 1787. godine “Figarova ženidba” je premijerno
izvedena pred nadvojvodom iz Monce. On se toliko dosađivao da je posle
dva čina naredio da se Mocartova muzika zameni muzikom izvesnog Tarkija,
koji je, takođe, komponovao po istom libretu!
Mocart nije
prisustvovao ovoj premijeri, ali i da jeste ovo ne bi mogao da spreči,
jer su sva njegova prava prestajala čim bi delo bilo isplaćeno.
Nasuprot
Beču, “Figarova ženidba” je januara 1787. godine doživela pravi trijumf
u Pragu. Prag je grad koji je kolektivno otkrio Mocarta. U njemu je
genijalni kompozitor otprve postao heroj. Ljudi su ga na ulici
pozdravljali, zviždali melodije iz “Figara”. Ovaj uspeh zaslužan je i za
nastanak druge velike Mocartove opere “Don Đovanija”. Praški impresatio
Bondini poručio je da mu Mocart ovu operu komponuje već za tu sezonu i
platio mu 100 dukata.
“Don Đovani” je izveden u Pragu 29. oktobra te
iste godine, u Nacionalnom teatru. Mocart je još jednom pokazao da je
čudo od umetnika.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime5/5/2011, 9:47 pm

BEČKI dvor, kao i većina drugih, imao je svog zvaničnog kompozitora. Od
1774. godine to je bio Antonio Salijeri (1750-1825), koji je u toj
počasti uživao više od dvadeset godina, sve dok ga 1798. godine nije
nasledio Mocartov učenik Franc Ksaver Zismajer.
Italijan Salijeri je
imao mnogo manje dara od Mocarta, ali je bio mnogo veštiji u sticanju
privilegija. Mocart nije imao karakter za dvorskog kompozitora, Salijeri
jeste. Mocart je suviše želeo da bude slobodan.
Među njima je,
svakako, moralo da bude rivalstva. Utoliko više što je Mocart, takođe,
dobio priliku da “zasedne” na dvoru, jer ga je car Josif Drugi 7.
decembra 1787. izabrao za “kraljevskog kamernog muzičara”, što je
Salijeri mogao da shvati kao ugrožavanje svog primata. S druge strane,
muzički obrazovani Italijan mogao je bolje od Bečlija da proceni
Mocartovu veličinu. Neki izvori kažu da ga je zbog toga stalno grizla
zavist, drugi njih dvojicu prikazuju kao prijatelje. Govorilo se da je
Salijeri bio jedan od nekolicine poštovalaca koji su Mocarta ispratili
na njegovo poslednje putovanje do malog groblja na bečkoj periferiji!
Za
mnoge legende o Mocartu i Salijeriju zaslužna je literatura, a najviše
Aleksandar Puškin. On je napisao malu tragediju u stihu “Mocart i
Salijeri”, prema kojoj je Nikolaj Rimski-Korsakov komponovao istoimenu
operu, a Puškinovo delo bilo je pred očima i Milošu Formanu kad je
snimao svoj poznati film “Amadeus”.
SALIJERI u Puškinovoj tragedini
truje Mocarta da bi spasao svet, verujući da posle njega, ako još
poživi, niko više neće moći da stvori ništa vredno i dostojno njegovog
dela!
“Bog, Bog si, Mocarte - a sam to ne znaš: / No ja to znam - ja
znam”, kaže Salijeri, a Mocart odgovara: “Zaista? Možda... / Ali
božanstvo moje glad oseća.” I tada će Salijeri doći da ideju da Mocarta
odvede na ručak “Kod zlatnog lava” i da mu tu u vino uspe otrov. Ali se
onda kaje što otrov nije ispio i sam. Završna scena je pravo remek-delo.
Otrovani Mocart svira odlomak iz "Rekvijema", svog poslednjeg
ostvarenja, koji mu je tri nedelje pre toga poručila smrt u liku crnog
čoveka. I pita se zašto taj gospodin nikako da dođe po svoju narudžbinu,
kad je ona već gotova.
U stvarnosti "Rekvijem" je poručio
ekstravagantni grof Franc fon Valseg, koji je nameravao da ga izvede kao
sopstvenu kompoziciju. Učinio je to preko svog sluge, koji je Mocartu,
kao i u Puškinovoj tragediji, uručio pismenu porudžbinu i udaljio se bez
reči.
NE zna se, dakle, pouzdano kakvi su bili odnosi između Mocarta
i Salijerija. Priče da je drugi zavideo prvom verovatno nisu bez
osnova. Mocart svog takmaca, ako je on to uopšte bio, pominje u jednom
pismu svom ocu, napisanom 7. maja 1783. Žali mu se da opat Da Ponte,
“mesni pesnik”, nema vremena da mu napiše libreto za jednu operu, jer je
prezaposlen, a još piše “per obbligo” za Salijerija. “Kao što znaš, ova
italijanska gospoda (misli i na Salijerija i na Da Pontea) vrlo su
uljudna prema nama, ali mi ih dobro znamo. Ako se udružim sa
Salijerijem, ništa od njega neću da dobijem, ali bih zaista želeo da
pokažem šta mogu da učinim sa italijanskom operom! Stoga sam mislio da
bi Varesko, ako nije više ljut na nas zbog Minhenske opere, mogao da mi
napiše nov libreto za sedam lica.”
Neki izvori navode da je Salijeri
na samrti, maja 1875. godine, priznao zločin. Jedan od boljih Mocartovih
biografa Volfgang Hildeshajmer tvrdi da je to “sasvim neverovatno,
ukoliko (Salijeri) nije umro lud, što izgleda nije bio slučaj”.
Na
mestu je i pretpostavka da Salijeri i nije imao razloga za preveliku
zavist, jer je kod savremenika imao više uspeha od Mocarta. Bio je
značajan muzičar a kod njega su, između ostalih, učili Betoven, Šubert i
List. A priča o rivalstvu naprosto je bila neophodna, jer, kako kaže
Hildeshajmer, “samo preko zavidljivog antagonizma suparnika heroj dobija
potpunu potvrdu svoje vrednosti”.
Mocart je tu potvrdu, nažalost, stekao tek posle svoje prerane smrti.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime6/6/2011, 10:10 pm

MOCART je imao šestoro dece - nadživela su ga samo dva sina - Karl Tomas
(1784-1858) i Franc Ksaver (1791-1844). Za Franca Ksavera se još
sumnjalo da i nije Volfgangov, pošto mu je majka Konstanca dala ime po
Mocartovom učeniku Zismajeru, s kojim je često bila u društvu, a i rodio
se 18 dana pre devet meseci, pa su pažljivi biografi izračunali da je
možda začet kad je Mocart bio na putu.
Karl Tomas je živeo 74 godine i
bio visoki činovnik u Milanu, poštovan i darežljiv, a Franc Ksaver je
bio osrednji muzičar u Lenbergu i Karlsbadu, ali nije ostavio nikakvog
umetničkog traga. Nijedan se nije ženio, tako da se Mocartova
genijalnost ugasila s njim samim.
Ostala deca, još dva sina i dve
kćeri, nisu doživljavala ni prvi rođendan. Kćer Tereza živela je osam
meseci, a Ana Marija samo jedan sat! Sin Rajmond umro je u drugom mesecu
života, a brat mu Johan posle mesec dana. Volfganga je, što se poroda
tiče, pratila tragična očeva sudbina, jer od sedmoro Leopoldove dece, u
životu su ostali samo on i sestra Nanerl.
Konstanca je sve šestoro
dece rodila u razmaku od osam godina, od 1783. do 1791. Reklo bi se da
im je gotovo ceo brak, ionako kratak, jer venčali su se 4. avgusta 1782,
a Volfgang je umro 5. decembra 1791, protekao u žalosti. Međutim, u
njemu je bilo dosta uzbuđenja i veselih trenutaka. Pre svega zbog
čudesno vedre Mocartove prirode, koju Konstanca nije sputavala.
DANAS
dosta znamo o Volfgangovim osećanjima prema supruzi, zahvaljujući
mnogobrojnim pismima koja joj je pisao sa svojih putovanja ili iz Beča
dok je ona bila u banji Baden, u koju je često odlazila. Ne znamo gotovo
ništa o njenim osećanjima prema mužu, jer nijedno Konstancino pismo
Volfgangu nije sačuvano. Možda ih je uništila ona sama.
Volfgang je
Konstanci pisao nežna i maštovita pisma, ali nije se ustručavao ni od
lascivnosti. Iz Berlina joj 23. maja 1789. poručuje: “U četvrtak, 28,
poći ću u Drezden, gde ću da provedem noć. Prvog juna nameravam da
spavam u Pragu, a 4. s mojom dragom ženicom. Uredi tvoje drago slatko
nežno gnezdo, jer moj čovečuljak to zaista zaslužuje, on se sasvim
pristojno ponaša i želi da poseduje tvoju najslađu. Predstavi sebi tog
podlaca. Dok ja pišem on puzi po stolu i gleda me s neizvesnošću...” Bio
je vrlo neposredan i direktan, sklon preterivanju u šali i lascivnosti.
Lascivna pisma pisao je i svojoj rođaki Mariji Ani Tekli Mocart, zvanoj
Bezle.
KNJIŽEVNICA Karolina Pihler ostavila nam je o Mocartu ovo svedočanstvo:
“Jedanput
sam sedela za klavirom i svirala jedan odlomak iz `Figara`. Mocart,
koji je slučajno bio prisutan, seo je kraj mene, kazao mi da nastavim da
sviram basovsku deonicu i počeo da improvizuje varijacije, tako lepo da
su svi prisutni ostali bez daha... Ali, odjedanput mu je bilo dosta.
Skočio je. I, kao što je često činio prilikom svojih ludih raspoloženja,
počeo da preskače sto i stolice, mjaukao je kao mačka i okretao se
prilikom skakanja u vazduhu kao goropadni dečak...”
U svakodnevnom
životu Mocart nije odavao utisak velikog i ozbiljnog umetnika. Strasno
je igrao bilijar, kuglao se, čak mačevao. Nije mogao da prođe ni pored
jedne horizontalne površine, a da po njoj ne pređe prstima kao po
klaviru. Često je udarao petom o petu.
U nekim Mocartovim
biografijama naći ćemo podatak da je 4. juna 1787. sahranio svog čvorka.
Za ovu pticu, koju je kupio tri godine ranije za 34 krajcare, bio je
posebno vezan. Zabeležio je da je ona mogla da otpeva pet taktova teme
iz Klavirskog koncerta u Ge-duru.
A možda je bilo obrnuto, da je Mocart cvrkut ptice pretočio u temu svog koncerta.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime21/7/2011, 8:47 pm

MOCART je bio veoma druželjubiv. U
svom kratkom životu sreo je hiljade ljudi, ali nije imao ni mnogo
zaštitnika, ni mnogo pravih prijatelja. Baron Gotfrid van Sviten najduže
je ostao uz njega, godine 1789. on je jedini na listi pretplatnika za
Mocartove koncerte.
Svi ostali, vojvotkinja Tun, baronica Valdšteten,
braća Štadler, baron Veclar, njegovi brojni učenici - svi koji su se
utrkivali da budu uz Mocarta, nisu više želeli ni da ga vide. Tokom dve
teške poslednje godine njegovog života najviše mu je pomagao Mihael
Puhberg, ugledan poslovni čovek, pozajmljujući mu značajne sume novca.
Mocartovi biografi izračunali su da su te pozajmice dostigle sumu od
današnjih 15.000 dolara. Dug je nekoliko godina posle Mocartove smrti
vratila Konstanca, koja je u međuvremenu postala poslovna žena i bogata
udovica, zahvaljujući objavljivanju dela svog muža.
Jedno Mocartovo
prijateljstvo ostaje na posebnom pijedestalu. Prijateljstvo sa velikim
kompozitorom Jozefom Hajdnom (1732-1809). Upoznali su se u Beču 1785.
godine na koncertu kamerne muzike u Mocartovoj kući. Hajdn je odmah
procenio Mocartovu genijalnost. Njegovom ocu Leopoldu je rekao: “U ime
Boga i kao pošten čovek saopštavam vam da je vaš sin najveći kompozitor
kojeg poznajem. On ima ukusa i, što je još važnije, najdublje poznavanje
komponovanja.”
I MOCART se divio Hajdnu, naročito njegovim gudačkim
kvartetima. Zato je želeo da i sam zadivi Hajdna, posvećujući mu svojih
šest kompozicija za kvartete, koje su, kako je sam zapisao, bile
“rezultat dugog i tegobnog napora”. Koliko se ovom poslu predavao
najbolje svedoči to što je jedan od kvarteta komponovao u trenutku dok
se u susednoj sobi porađala Konstanca. Mocart nije zastao!
Ovi
kvarteti zaista spadaju u sam vrh njegovog kamernog opusa. Hajdn mu je
prijateljstvo uzvraćao tako što se za njega zauzimao: “Ljut sam - piše
on Francu, guverneru praške oblasti - što ovaj jedinstveni čovek,
Mocart, još nije angažovan ni u jednom kraljevskom ili carskom
pozorištu. Izvinite ako sam preterao, jer tog čoveka mnogo volim.” Iako
je Hajdn bio najslavniji kompozitor svog doba i jedan od najvećih
autoriteta, ni to nije pomoglo da Mocart dobije značajnije mesto na
društvenoj lestvici. Deset godina posle Mocartove smrti Hajdn ga se još
jednom setio i odao mu počast u svom znamenitom oratorijumu “Godišnja
doba”.
MOCARTOVA slava počela je ponovo da raste odmah posle njegove
smrti. I nije prestala do danas. Šta današnja publika najviše voli da
sluša od Mocarta? Njegove velike opere “Figarova ženidba”, “Don Đovani” i
“Čarobna frula” na repertoaru su svih operskih kuća na svetu, a
poslednje dve su obišle svet i u filmskim verzijama. “Don Đovani” u
režiji Džozefa Louzija, a “Čarobna frula” - Ingmara Bergmana.
Tri
velike Mocartove simfonije, dovršene tokom samo dva meseca, od juna do
avgusta 1788. godine, Simfonija u Es-duru K. 543, u G molu K.550 i u C
duru K.551, zvana “Jupiter”, predstavljaju veliku završnicu niza od 54
simfonije i smatraju se njegovim vrhuncem. Ali, na programima orkestara
širom sveta podjednako se nalaze i “Hafner” simfonija, Praška, Pariska,
Linc-simfonija i mnoge druge koje u svom naslovu ne sadrže ime grada u
kojem su nastale ili čoveka koji ih je poručio.
A šta tek reći o
delima koja je Mocart tokom celog života “poručivao” sam od sebe, o
klavirskim koncertima, u kojima je ispisao svoje najintimnije i
najpoetičnije stranice. Među njima, a ima ih ukupno 27, izdvaja se
dvanaest nastalih u periodu od 1784-1786. Ajnštajn ih je nazvao
apoteozom klavira, sam Mocart je naglašavao da su oni komponovani i za
poznavaoce i za obične ljubitelje.
Nije lako nabrojati samo Mocartova
remek-dela, njegove mnogobrojne klavirske i violinske sonate,
divertimenta, violinske koncerte (posebno u D duru K. 218 i A duru K.
219), Kvintet sa klarinetom K. 581 (kruna Mocartovog kamernog
stvaralaštva)... dok se ne dođe do Rekvijema, njegovog poslednjeg dela,
obavijenog i tajnom nastanka i tajnom završetka, koji stavlja još jedan
veo na najveću tajnu u istoriji muzike zvanu Mocart.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime16/10/2011, 7:28 pm

MOCART je umro 5. decembra 1791. u jedan čas posle ponoći. Živeo je 35
godina, 10 meseci i 8 dana. U poslednjoj noći uz njega je bila svastika
Sofija. Konstanca se nalazila u banji Baden. Sofija je 34 godine kasnije
ispričala Mocartovom biografu Georgu Nikolausu Nisenu, Konstancinom
drugom mužu, da joj je zet umro na rukama.
Mocart je bio ozbiljnije
bolestan od 20. novembra, bolovao je poslednje četiri godine, ali je
poboljevao od detinjstva. Zato oni koji su bili uz njega verovatno nisu
slutili da mu je kraj. Dan ranije održao je probu nedovršenog
“Rekvijema”, istina iz kreveta, 18. novembra dirigovao je na otvaranju
novog masonskog templa lože Zur gekronten Hoffnung. Bio je mason, i to
ugledan među braćom. Dva meseca pred smrt još je jahao. Verovatno bi to i
nastavio da u besparici nije morao da proda svog konja.
Kao muzičar,
bio je potpuno zaboravljen. Umro je u bedi, u kući nije bilo novca za
sahranu. Zato je zakopan u zajedničku grobnicu. Njegovo siromaštvo bilo
je jedna od velikih tajni. Biografi su, kasnije, izračunali da njegovi
prihodi i nisu bili tako mali. Za operu “Don Đovani”, recimo, dobio je
oko današnjih 14.000 evra. Izdavač Artarija platio mu je za kvartete
posvećene Hajdnu 450 florina (oko 9.000 evra), za “Figarovu ženidbu”
isto toliko. Koncerti koje je davao u korist plemstva donosili su mu
između 500 i 1.500 florina, a časovi svakog meseca više od 500 današnjih
evra.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime13/4/2012, 2:31 pm

H. C. ROBINS Landon je izračunao da je Mocart dok je živeo u Beču
zarađivao godišnje od 2.000 do 6.000 florina, to jest od 40.000 do
120.000 evra. “Ne kao Majk Džeger, ali ne ni tako loše”, piše Robins
Landon u “1791. poslednja Mocartova godina”. Poređenja radi, godišnji
prihodi jednog sluge bili su 12 florina, hirurga 800, a učitelja 300
florina.
Gde je odlazio toliki novac?
Mocart je umeo da troši. A
tek Konstanca. “Prepuštala se nagonima, volela je zadovoljstva, bila je
potpuno prilagodljiva i povodljiva. I dok je Volfgang, isto tako, bio
sklon haotičnom materijalnom rasipništvu, bila je najprirodnija stvar za
nju da učestvuje u tom haosu... Mada je njeno rasipništvo odigralo
svoju ulogu u porodičnoj finansijskoj propasti, ipak nije bilo veće od
Mocartove neumerenosti”, piše Volfgang Hildeshajmer u knjizi “Mocart”
(izdanje “Dereta”, prevod Gordana Trbojević).
Neki misle da je Mocart
gubio novac na kocki. Nije dokazano. Mada je uvek bio spreman da se
bavi nekom novom vrstom zabave, bilijar mu je bio najveća strast kad
nije komponovao. Ali, najviše je voleo da igra sam! I da za to vreme
priča sa Konstancom. Ostala je, dakle, tajna kako je Mocart proćerdao
svoje bogatstvo.
VEĆINA biografa smatra da Konstanca nije bila ni
svesna veličine svog muža. Ali, kada se preudala za danskog diplomatu
Georga Nikolausa Nisena “postala je dostojanstvena i staložena, razborit
staratelj nasleđa”. Verovatno ju je na ovakav put izveo sam Nisen.
Nadživela je i njega. Tada je imala vizitkartu na kojoj je pisalo
“udovica državnog savetnika Fon Nisena, ranije Mocartova udovica”.
Titule za poštovanje. Do njih je stigla zahvaljujući i svojim revnosnim
boravcima u banjama, za vreme Mocarta u Badenu, tokom braka sa Nisenom u
Bad Gaštajnu. “Danas, 23. septembra 1829. imam sreće, uz pomoć
blagoslova mog nebeskog Oca, da se dvanaesti put okupam”, unosila je u
svoje beleške i ovakve detalje. Umrla je u osamdesetoj godini.
Nisen
se latio pisanja prve Mocartove biografije. Nije je završio za života,
učinila je to prilično trapavo Konstanca i objavila je 1828, dve godine
posle Nisenove smrti. I pored Konstancinih nepromišljenih intervencija,
ova knjiga je do danas dragocena. Ona je polazište u rasvetljavanju
Mocartove tajne.
Ako tajna njegovog života i stvaranja uopšte može da se dokuči.

Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




 Genije od rođenja Empty
PočaljiNaslov: Re: Genije od rođenja    Genije od rođenja Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Genije od rođenja
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Feljtoni-
Skoči na: