LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

  Srpski Sokrat-Dositej Obradović

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime4/2/2011, 10:24 pm

Po oslobođenju Beograda iz turskog ropstva pre dva veka u glavni grad iz
Zemuna, 19. avgusta, čamcem stigao Dimitrije Obradović u monaštvu
nazvan Dositej, poznat pod simboličnim imenom "srpski Sokrat".
Taj
veliki narodni prosvetitelj u vreme kada je vožd Karađorđe sa srpskim
ustanicima oslobodio srpsku zemlju, vratio se u svoju otadžbinu delujući
kao mudri i praktični filozof, pisac niza poučnih knjiga ("Pismo
Haralampiju", "Život i priključenija", "Sovjeti zdravog razuma", "Pesma o
izbavljenju Srbije" i dr.), kao i prevedenih dela sa nekoliko stranih
jezika ("Basne", "Sobranije", "Etika"), uključujući domaća pisma i
započete memoare "Jastuk groba moga", uzbudljivo svedoče o njegovoj
plodnoj literarnoj aktivnosti usmerenoj "na polzu srpskog naroda".
Kao
pobornik prosvetiteljskih ideja 18. veka, poznati racionalist i
reformator, koji je težio da svoj narod prosveti i uzdigne na nivo
drugih, obazovanih žitelja ondašnje Evrope u kojoj je dugo boravio
"učeći i podučavajući druge", Dositej Obradović, posebno, aktivan je kao
osnivač beogradske Velike škole, preteče Univerziteta, a zatim kao
istaknuti Voždov savetnik, političar i diplomata, prvi naš popečitelj
(ministar) prosvete.
S PRAVOM istoričari književnosti ističu da je
čitava Dositejeva prosvetiteljska aktivnsot bila usmerena k izbavljenju i
oslobođenju od tiranstva, gluposti i varvarstva vekovima porobljenog
srpskog naroda, da bi za njega pisao i prevodio poučne knjige na narodni
jezik s željom da "svet razuma čak do prostih seljana i samih
pastirskih koliba raširi", čime je položio kamen-temeljac našoj novijoj
književnosti i kulturi. A najveća mu je zasluga što je, pored borbe za
narodni jezik, mnogo učinio u pogledu propagande Prvog srpskog ustanka i
"otvorio vrata evropskoj kulturi" u tadašnjoj zaostaloj našoj sredini.
Iako je u Beogradu, za razliku od ostalih varoši i prestonica Evrope, proveo
najmanje
vremena, svega tri i po godine prosvetiteljske ideje, kao i značajna
Dositejeva dela, naročito otvaranje Velike i Bogoslovske škole, bili su
putokaz mnogim srpskim naraštajima, dok su njegove zasluge na
diplomatskom i kulturnom polju nebrojene, tako da je s pravom smatran za
jednu od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti kod nas u 18. i
početkom 19. veka. U svoje vreme, a i kasnije, Dositej je bio
najčitaniji srpski pisac dok su istoričari tačno ukazali da je njegova
glavna prosvetiteljska aktivnost bila usmerena sa ciljem kako srpski
narod "izbaviti i osloboditi od tiranstva, gluposti i varvarstva".
SVOJIM
neizmernim rodoljubljem, kao i nizom značajnih poduhvata i dela,
Dositej je ostavio trajan spomenik potomstvu. Prethodeći i "utirući
puteve" velikom Vuku Karadžiću, prateći celog veka, kako je sam pisao
"od čerzvičajnog svrabeža knjigoizdanja" na narodnom jeziku, uporno se
boreći protiv primitivizma po izvesnim zaostalim manastirskim sredinama,
Dositej je mnogo učinio u vreme boravka u Trstu za pomoć Prvom srpskom
ustanku, dajući u tu svrhu polovinu svoje uštede u iznosu 400 forinti, a
najviše propagirajući veliko delo vožda Karađorđa i skupljajući priloge
kod svojih poznanika, imućnih trgovaca, za municiju i ostale narodne
potrebe.
Iako je isprva verovao u prosvetiteljske ideje vladara
Josifa II, Dositej se priklonio oslobodilačkoj Karađorđevoj misiji, jer
nije voleo Evropu koja ognjem i mačem istrebljuje druge narode. Njegovo
oduševljenje za pobedu srpskih ustanika bilo je najbolje oslikano u
nadahnutoj "Pesmi o izbavljeniju Srbije", posvećenoj "vojvodi gospodinu
Georigju Petroviću" s poznatim himničnim refrenom:
"Vostani, Serbije, mati naša mila,
I postani opet što si prije bila!
Serbska tebi vopiju iskrena čada,
koja hrabro vojuju za tebe sada.
Vostani, Serbije,
Davno si zaspala
U mraku ležala,
Sada se probudi,
I Serblje vozbudi!"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime6/2/2011, 6:17 pm

DOSITEJ je rođen u Čakovu, 1739. ili 1742. godine srpsko-rumunskom mestu
u Banatu, ostavši po biografima rano bez roditelja. Posle završene
osnovne škole u zavičaju i kraćeg šegrtovanja u Temišvaru, gde ga je
poslao tetak-staratelj Nikola Parčanin, odan hrišćanskoj veri odlazi u
fruškogorski manastir Hopovo, gde ga je rukopoložio za đakona mitropolit
Pavle Nenadović. Ali, iako nadahnut podvižništvom svetovnih knjiga, ali
razočaran kaluđerskim životom, Dositej u potrazi za pravim saznanjima,
često menja mesta boravka, što je verno opisao u ispovesti "Život i
pirključenija".
Preko Slavonije, stiže u Zagreb, gde uči latinski,
zatim je tri godine učitelj u Kninskom Polju, ali umesto da nastavi
školovanje, kao što je želeo, u čuvenoj kijevskoj Duhovnoj akademiji, on
početkom 1764. godine stiže u Kotor zadržavajući se izvesno vreme u
manastiru Stanjevići u Malinama iznad Budve, gde postaje jeromonah.
POSLE
kraće bolesti, Dositej je jedno vreme učitelj u selu Golubići kod
Knina, da bi tri godine predavao deci u Dalmaciji, gde ostavlja u
rukopisu svoju "Bukvicu", spis na narodnom jeziku. U želji za daljim
saznanjima, preko Trogira i Splita, 1767. boravi u Grčkoj, upoznavši
helenensku kulturu na Krfu, zatim se obrao u Svetoj gori, u manastiru
Hilandaru, drevnoj srpskoj slavi i veličini, napajajući se svetosavskim
duhom. Potom, u Smirni, tri godine uči čuvene prosvetiteljske škole
Jeroteja Dendrina, naučivši klasični i moderni grčki jezik i stekavši
osnovna saznanja iz filozofije i književnosti.
Napuštajući Tursku,
preko Albanije i Venecije vratio se u severnu Dalmaciju, gde je seoski
učitelj, da bi se kao "večiti putnik", željan novih saznanja, konačno
okrenuo Zapadu i šest godina proveo u Beču, dajući časove grčkog jezika
dok je tamo savladao nemački i francuski jezik. Kraće vreme u Modri kod
Bratislave prati predavanja u tamošnjoj gimnaziji, odakle prelazi u
Sremske Karlovce - "srpski Hajdelberg", gde se druži sa Gerasimom
Zelićem i Petrom Vitkovićem, poznatim jelenistom, a veruje se da je tada
upoznao i Zaharija Orfelina. Potom
je u Požunskom evangelističkom
liceju, da bi se s jeseni 1779. opet obreo u Trstu kao učitelj dece
tamošnjih trgovaca, a onda 1781. sa ruskim arhimandritom Varlaamom
upoznao je "neopisive krasote" Venecije, Bolonje, Firence, Pize...
OPET
je na Hiosu u školi Nikolasa Argentiosa kao učitelj talijanskog jezika
da bi, potom, stigao do Carigrada, Jaša u Moldaviji, Lajpciga, i u Hale,
gde pohađa predavanja čuvčenog profesora Jovana Ebharda nadahnjujući se
za svoje buduće knjige "Sovjeti zdravog razuma" i "Život i
priključenija", koje je, potom, objavio u Lajpcigu koristeći ćirilska
slova u tamošnjoj Brajtkopofovoj štampariji.
Dalji Dositejevi boravci
u stranim gradovima obuhvatili bi obimnu studiju, pa zato u okviru ovog
feljtona spomenućemo još samo one važne za njegov život i delo: Pariz,
London, Keninsberg, da bi, odazivajući se pozivu zemljaka - ruskog
generala Zorića, čuvenog ljubavnika carice Katarine, boravio na njegovom
imanju u Školovu, nadajući se da će ispuniti obećanje u vezi sa
štampanjem, što se nije obistnilo. Sledi povratak u Beč, gde daje časove
i proučava antičke pisce, naročito Plutarhove spise "Moralia" i "Vitae
paralellae", gde u velikom nadahnuću, posle pada Beograda, štampa
"Pjesnu o izbavljeniju Serbije".
Nalazeći se posle smrti cara Josifa
II stalno pod prismotrom policije, obradovao ga je poziv srpske kolonije
trgovaca u Trstu, gde se preselio boraveći kao domaći učitelj od 1802.
do 1806. godine. Proveo je četiri godine u gostoljubivom domu bogatog
"velikokupca" Teodora Mikše i njegovog zeta - brodovlasnika Todorovića, s
platom od 2.000 forinti godišnje, okružen prijateljima i poštovaocima,
među kojima se nalazila i mlada Draga, supruga njegovog dobrotvora,
kojoj pre odlaska u rodnu grudu, piše: "Zašto sam svaki dan vas i sve
što je vami milo i ljubazno viditi i gledati želio? Za koji li bi uzrok
svakog praznika volio i ružno vreme da bude, da nikud iz kuće izljesti
ne možete ili ako čitati volje ne bi imali... A meni bi tako milo bilo s
vama... Koliko se više od vas udaljavam, toliko mi više s vami srce
priteže"...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime9/2/2011, 3:16 pm

U VREME te svoje romantične ljubavi Dositej je imao preko šezdeset godina... ali, ljubav prema oslobođenoj otadžbini Srbiji je preovladala, priloživši hrabrim voždovim ustanicima polovinu svoje skromne ušteđevine, bio je rešen da im se pridruži.
Pored novčane pomoći, Dositej je pomogao voždovim izaslanicima da sroče molbu ili poslanicu zemljacima, imućnim tršćanskim trgovcima za pomoć "Srbljem, koji sada za rod i otečestvo besplučno vojuju", što je urodilo plodom, tako da je skupljeno 11.000 forinti što je bila prilična suma za
tadašnje vreme.
Po zapisima hroničara, Dositej je krajem juna 1806. stigao u Sremske Karlovce, gde ga lepo prima mitropolit Stratimirović, a posetio je i manastir Krušedol da bi tokom jula došao u Zemun - tadašnji austrijski grad na srpskoj granici, gde je čekao da mu se odobri pasoš. Kako od vojnih vlasti nije odmah dobio dozvolu za prelazak u Beograd, Dositej se sastao sa Karađorđevim izaslanicima Jeremijom Gagićem i Avramom Lučićem, pomažući im da se za nabavku neophodnog oružja, baruta i olova obrate njegovim znancima iz Trsta.
VEOMA zadovoljan, zapravo oduševljen Dositejevim rodoljubljem, Karađorđe već od septembra 1806. godine angažuje Dositeja u diplomatskim misijama. On se tada prvi put sa srpskim voždom sastao kod Smedereva. Tamo je Dositej stigao čamcem, pominjući da setom prilikom umalo nije udavio u banatskim ritovima, ali s neskrivenim oduševljenjem u jednom pismu on ističe: "Kako mi se celi život kratak čini dok smederevske nisam video predele!"
Po nalogu Praviteljstvujućeg sovjeta (srpske vlade), krajem novembra 1806, Dositej je "radi usklađivanja akcija" sa srpskim ustanicima u glavnom štabu ruskog generala Miheljsona u Bukureštu, gde je izložio zahteve u pogledu oružane i ostale pomoći. Po uspešno završenoj diplomatskoj misiji
u ime ruskog cara, general Mihaljson odlikovao je Dositeja Zlatnim duhovnim krstom. Istovremeno od ruskog cara Aleksandra vođa prvog srpskog ustanka Karađorđe dobio je zlatnu sablju sa posvetom, kao i njegov vojvoda Milenko Stojković. U to vreme u Petrogradu bio je objavljen prevod Dositejeve ustaničke himne koja je bila zabranjena u austrijskoj carevini. A u Budimu bilo je štampano drugo izdanje Dositejevog dela "Sovjeti zdravog razuma".
KRAJEM februara 1907. Dositej se nastanjuje u zemunskoj kući lecedera Miše Davidovića nastavljajući rad na književnim delima i strpljivo očekujući dozvolu austrijske vlade da mu najzad izda pasoš za Srbiju. U pismu drugoj prijateljici Sofiji Teodorović 19. marta 1807. godine Dositej napominje: "Verujte mi, dosta mi je plašnje i užasa, rad bih već mirno spavati. Ne čudite se što jošte nisam u Beogradu. Rad bi bio lepo proći, a ne prodirati, a proći ću. Zasad se radujem gledajući da u njemu ne vlada Turčin. Kad se lepo uredi i utvrdi, biće slava gradova.
U pismu arhimandritu manastira Bezdina u Dalmaciji, gde je u mladosti Dositej učiteljovao kao i u selu Golubić kod Knina, on šalje podužu pesmu ukazujući želju da se što pre vrati "Serbiji mati" čiji odlomak glasi:
"O može li kogod na svetu znati
Kako je krasna naša Serbija mati,
Svaki bi zaželeo u Serbiju doći.
Niti bi kad pomislio opet natrag poći".
I dalje nalazeći se pod strogim policijskim nadzorom, austrijski komandant pukovnik Mitezer, posle dolaska ruskog izaslanika Rodofinikina u Beograd, bio je primoran da izda pasoš Dositeju, o čemu voskar Jevtimije Krstić izveštava prijatelja Zaharića u Trstu: "Naš gospodin Obradović jedva je pre sedam dana pasoš dobio i pošao sasvim, po kojeg sam imao sreću otići pod Zemun i dovesti ga u Beograd sa bibliotekom njegovom..."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime19/2/2011, 10:19 pm

POSLE nekoliko decenija boravka u inostranstvu, narodni prosvetitelj
Dositej, baš na dan Preobraženja 19. avgusta 1807. godine, otisnuo se sa
zemunskog pristaništa, čamcem, zajedno sa pratiocem-voskarom Jeftimijem
k Beogradu. "Nije samo praznik Preobraženja darovao Vas Beogradu i
Srbiji, zajednom otečestvu, nego ravno tako i Vi preobraženije nam svima
dadoste" - simbolično u jednom pismu beleži vojvoda Petar Nikolajević
Moler - pozdravljajući ga srdačno.
Kada je pretovaren čamac sa Dositejevim knjigama i arhivom sa zemunske strane prispeo na beogradsko
pristanište,
tamo su ga oduševljeno pozdravili mnogi Beograđani. Radostan poput
deteta, Dositej je svima otpozdravljao mahanjem ruke, a stupivši na
otadžbinsko tlo, klekao je i pobožno se prekrstivši, poljubio srpsku
rodnu grudu. Dok je taj svečani čin bio propraćen topovskom paljbom sa
bedema Beogradske tvrđave, vidno uzbuđen, presrećan Dositej, okupljenim
građanima je kazao:
- Sad sam se ponovo podmladio, braćo, sad već ni za šta ne marim, dočekao sam sve i pročaja!...
POTOM su građani Dositeja ispratili do ranijeg vezirovog Saraja,
kasnije poznatijim pod imenom Pašin konak, koji se nalazio u Gornjem
gradu Tvrđave, od koga odavno nije ni kamena ostalo posle srpskih
pobeda. I tamo, u Saraju, umornom od puta Dositeju su prisutni poželeli
dobrodošlicu dajući izvinjenje u ime vožda Karađorđa, koji je narodnim
poslom bio sprečen da ga pozdravi, ali je obećao skoro viđenje.

Po prirodi bistar, imajući inteligenciju srpskog seljaka, za razliku od
ondašnjih glavara, po tvrđenju Gaje Pantelića, vožd Karađorđe je "pazio i
počtivao ljude učene i majstore". Među svima od učenih Srba, Karađorđe
je cenio Dositejeve prosvetiteljske ideje, znanje stranih jezika
(izdržavao se davanjem časova grčkog jezika, a znao je i latinski,
italijanski, francuski,
nemački i ruski jezik).
U stvari,
boreći se tokom celog života da proširi svoja saznanja Dositej je, ipak,
najradije za sebe isticao da je on - rođeni samouk. I tome se ponosio,
jer je od neškolovanog naroda više saznavao, nego od "preučene" gospode
često dosta uobražene, dok ponekad i prave neznalice. Bolje je što ne
znati, nego naopako i zlo znati, savetovao je svoje učenike Dositej.
"DOSTOJANSTVO učena čoveka ne sastoji se u tome da nam kaže kako su
drugi pre nas razumno mislili, no kako smo dužni i mi misliti i tvoriti
da nam bude bolje... Čovek bez zdravoga razuma i bez ljubavi i
čelovečestvu, k pravdi, k česnosti i k božanstvenoj dobrodetelji, on je
nečovek i zver, bio filozof, bio gospodin i nazovimo svetac, bio
najposle što mu drago". A onda, Dositej je rado izricao i misao vezanu
za korisne knjige:
"Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu
knjigu, s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i
naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u svu njih velika zvona
poizveštati. Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce! Knjige,
predragi i neprecenjeni nebeski dar,
prosvećenih umova ponosite
kćeri! One sad na zemlji i na miru carstvuju i premudre zakone daju, one
vojuju i pobeždavaju, ona slavu blagopolučnih naroda do samih zvezda
podižu i preuzvišuju."
"Čiču Dositeja", kako ga je Karađorđe
zvao, redovno je vožd obaveštavao o odlukama Sovjeta i više puta ga
angažovao za značajne diplomatske misije.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime6/3/2011, 8:58 pm

NEKOLIKO dana ranije pre Dositeja, uz Vlaške, u Beograd je stigao, po
pozivu srpske deputacije ruski generalni konzul Rodofinikin, kao
predstavnik Glavne grčke komande, koja je ratovala protiv Turske uz
savezništvo Karađorđeve ustaničke vojske. Iako je od generala Miheljsona
bio obavešten o tačnom dolasku ruskog zastupnika, Karađorđe nije hteo u
Beogradu da ga dočeka, jer je čuo od svojih poverljivih ljudi da je taj
Rus grčkog porekla "lukavi spletkaroš", uveren da će on pri svom
predlogu nacrta za novo državno uređenje ograničiti njegovu vlast.
A
kada mu je vešti diplomata Rodofinikin, pošto se uselio u raniji konak
dahije Kučukaalije poslao svog izaslanika bojara Rastija s pozdravom,
ljut kao ris plahoviti Karađorđe mu je odgovorio: "Sve bi vas trebalo
iseći, meni treba vojska (mislio je na obećanu rusku pomoć na bojištu
Krajine - pr. a.) a nje ne vidim. Šta mi je hasna od toga što su mi ga
poslali? Šta je on došao?"
RAZLOGA za Karađorđevu ljutnju bilo je
više. Zbog obećanja ruskog cara Aleksandra, koji je tražio Karađorđevo
savezništvo u ratu protiv Turaka, Srbi su izgubili Ičkovim mirom od
Porte zagarantovanu autonomiju. Sve dalje Karađorđeve planove, da Srbija
bude nezavisna država, pokvarilo je 24. avgusta 1807. godine u
Sloboziji zaključeno rusko-tursko primirje, gde je njegova otadžbina
prepuštena sudbini. Da nevolja bude veća, umesto tražene vojske,
majstora za popravku topova i lekara ruski car mu je poslao jednog svog
činovnika.
"Rusija ima dužnost da sarađuje sa Vama u pogledu uređenja
Vaše uprave i da Vam svima tome daje dokaz o stalnoj zaštiti ruskog
cara", pisao je Karađorđu general Miheljson. A ovaj, umesto da pomogne
srpskom narodu brzo se povezao sa opozicijom i mitropolitom Leontijem
koji je Srbe nazvao "prostacima i varvarima" za razliku od plemenitog
gospodina Dositeja. Taj srpski prosvetitelj kao pravi rodoljub svagda je
s
puno poštovanja isticao da je "karakter srpskog naroda čist, mužestven i heroistički".
Upravo,
zbog takvog odlučnog, patriotskog stava, Karađorđa je izuzetno poštovao
Dositeja, čija je glavna želja bila da prosvećivanjem i diplomatskim
akcijama pomogne oslobodilačku borbu svoje zemlje.
POZNAJUĆI čestiti
Dositejev karakter iz ranijih dana i sam Rodofinikin je zabeležio:
"Ovamo je došao iz ljubavi prema svojoj braći, da bi pomogao svojim
znanjem..."
Po svoj prilici da je Dositej uticao na Karađorđa kao i
na još neke njemu naklonjene srpske starešine da zajedno sarađuju na
radu sa Rodofinikinom zbog dokaza pred svetom da imaju rusku podršku u
vremenu zatišja na frontovima.
Pri izradi predloga za ustavno
uređenje države sa Karađorđem na čelu, sa ruske strane učesvovali su
savetnik Pizani i tumač Rasti. Iako je od Karađorđa bilo priznato to
"Osnivanje praviteljstva serpskogo" napisano kopiranjem turskog ustava,
pod kojim je ustanovljen Praviteljstvujušči senat s knezom na čelu, kao
vrhovna vlast u zemlji, nije bilo sprovedeno u život jer ga nije priznao
car Aleksandar da se to na strani protumačilo kao mešanje u srpske
unutrašnje poslove.
U to vreme pojedine srpske starešine sa
Karađorđem na čelu, bile su razočarane povodom loših vesti koje su
stizale iz ruske glavne komande na Dunavu, verujući sve manje u obećanu
pomoć, tako da je sekretar Sovjeta Ivan Jugović putovao čak u Petrograd,
tražeći garancije za srpsku nezavisnost, smenu Rodofinikina i na
njegovo mesto dovođenja pravog Rusa, ali od toga ništa nije bilo
realizovano...

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime16/3/2011, 9:43 pm

S JESENI 1807. godine posle pola meseca boravka u ranijem pašinom dvoru,
Dositej je iznenada oboleo od malokrvnosti i groznice, dok je pozvani
lekar dao dijagnozu - crveni vetar. Radi nege, obolelog Dositeja su na
nosilima iz Tvrđave preneli u lepu varošku kuću njegovog prijatelja,
ustaničkog diplomate Petra Novakovića Čardaklije. "Sada ti u lepoj
varoši s davno poznatim prebivam Čardaklijom, kako god u mojoj roždenija
kući", piše Dositej prijatelju Teodoroviću u Trst. "Pod domom našim
imamo lep podrum i prigotovićemo sve, što nam bude potrebno..."
U
istom pismu Dositej se žali prijatelju da ga je napala "ljuta
nogobolja", tako da "hodi kao bolesna patka", moleći ga ako dođe do
njegovog preseljenja "sa ovoga sveta" da ga sahrane kod Hajdučke česme
gde je često u Topčideru uživao u hladovini i pijući njenu bistru vodu. U
istom pismu javlja da je prisustvovao prilikom dobrovoljnog
prekrštavanja 85. turske "dečice i momčića" u pravoslavnu veru.
ŽIVEĆI
u Čardaklijinoj kući, koja se nalazila u donjem delu turske varoši,
blizu Karađorđevog konaka i Praviteljstvujuščeg sovjeta, Dositej nije
imao mnogo vremena za književno stvaranje, jer je bio dosta zaokupljen
tadašnjim burnim, promenljivim zbivanjima na srpskim ustaničkim
frontovima. U jednom pismu žaleći se da i dalje pati od "čečrzvičajnog
svrabeža knjigopisanija", što mu je bio omiljeni šaljivi izraz, Dositej
pored redovne prepiske sa prijateljima u inostranstvu ističe da u
slobodnim časovima radi na drugom delu misaonih "Sobranija", posthumno
štapanih pod nazivom "Mezimac". Međutim, u to vreme Dositej se najviše
posvećivao borbi za slobodu mišljenja, kao i kulturnu reformu srpskog
društva. A najveći tadašnji san mu je bio da što pre u Beogradu otvori
škole i osnuje štampariju.
Odazivajući se Karađorđevom pozivu, Dositej je zajedno sa Rodofinikinom, Čardaklijom, Mladenom Milovanovićem i Jeremijom
Gagićem 25. novembra 1807. godine, u Topolskom konaku čestitao vrhovnom srpskom voždu krsnu slavu Svetog Klimenta.
Dok
je Karađorđe uputio najlepše reči Dositeju ističući da mu poverava
starijeg sina Aleksu na vaspitanje i obrazovanje, za "uobraženog" ruskog
generalnog konzula Rodofinikina imao je samo oštre prekore. Iako mu je
bilo poznato da su Karađorđa doušnici obavestili o njegovom raskošnom
životu u Beogradu, gde je za naložnicu držao i jednu lepu Turkinju,
vešti diplomata, svagda uglađeni Rodofinikin, čestitajući voždu prve
srpske revolucije slavu, ovoga puta ništa nije protivurečio, nego mu kao
i svagda upućivao same komplimente, izražavajući divljenje za njegovo
ratno junaštvo i državničku mudrost.
POZIVAJUĆI se na Dositeja i
ostale rusofile, on ga je pred svima ubeđivao u svoju beskonačnu
odanost, kao i ruske vojske, obećavajući da oni neće nikada izneveriti
svoju srpsku braću. Takođe, obećao je Karađorđu da će u nacrtu novog
državnog uređenja Srbije lično predložiti da mu se dodeli zvučnija
titula "svetljajšeg knjaza". I pored svog podozrenja, znajući poput
francuskog generala Lanžerona da je pred njim "lukav, pakostan i gotov
na sve podvale kao i svi Grci" Rodofinikin, njegovoj delegaciji
Karađorđe je dao saglasnost za dalji rad na ustavu, po kojem bi, kako
tačno zapaža Stojan Novaković on "bio samo reprezentativna figura".
U
želji da voljenoj zemlji podari svoje veliko znanje i životno iskustvo,
Dositej je u Čardaklijinoj kući počeo da daje Karađorđevom sinu Aleksi
časove, dok mu je mitropolit Stratimirović iz Karlovca poslao prve
udžbenike. Istovremeno, Rodofinikin je mladog Aleksu podučavao ruskom
jeziku. A u to vreme posetio je Dositeja i prestareo za gimnaziju Vuk
Karadžić s molbom "za savjet, kuda će i kako će ići da se uči, ili da ga
preporuči srpskom senatu ne bi li mu što pomogli u tom".

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime10/4/2011, 8:42 pm

SAMOUKO đače iz Tršića očekivalo je od svog voljenog pisca, čija je
poučna dela sa zadovoljstvom čitao, da će ga, odmah, poput učenog
Jugovića, prigrliti i prihvatiti, ali mu je tog dana očigledno
neraspoložen zbog bolova u nozi od svoje "proklete kostobolje" Dositej
pokazao vrata. Zapravo, kako Vuk beleži, umesto da mu pomogne kojim
dobronamernim savetom, on se poneo kao nekada prema njemu "mitropolit
Vidak u Beču".
Nekoliko meseci kasnije, međutim, Vuk je, zahvaljujući
rođaku Čortiću, postavljen za pisara u Sovjetu. Onda je mladi Vuk
promenio taktiku napisavši Dositeju pohvalno pismo dižući do neba njegov
plemeniti rad na prosvešćivanju srpskog naroda.
Ne prepoznavši bolje
odevenog Vuka, čim je pročitao njegovo "Pohvalno slovo", Dositej je
ustao i očinski ga je zagrlio odajući mu punu hvala: "Sine moj, čime ću
ja tebe darivati kad si ti meni onako lepa slova doneo?" Tada je Vuk
dobio obećanje da će nastaviti sa školovanjem čim se takva ustanova u
Srbiji otvori.
I PORED toga što je Dositej održao svoju reč, Vuk je
kasnije pod uticajem austrofila Jugovića o velikom srpskom prosvetitelju
Dositeju, pisao "svirepo i ružno" (Skerlić). U stvari, iako se Dositej
držao po strani od stranačkih podmetanja, na Rodofinikinov zahtev bio je
izbačen iz Sovjeta austrofilski raspoložen sekretar Jugović, koji se
preko svog učenika Vuka svetio srpskom prosvetitelju. A pod Jugovićevim
uticajem Vuk je namrzao sve rusofile privržene Rudofinikinu, među kojima
su bili Dositej i njegov stanodavac Čardaklija.
U vreme kada je
Dositej dve pesme posvetio ruskom caru Aleksandru i generalu
Rodofinikinu, ogorčeni austrofilski raspoloženi Jugović ga je nazvao
najgorim imenima. Zbog stranačkih sve oštrijih trvenja između
austrofila, rusofila i nezavisnih, mudri starac Dositej bio je sve
zabrinutiji za dalji opstanak ustaničke Srbije.
VEŠTI ruski diplomatski predstavnik i agent Rodofinikin, posle smrti ustaničkog diplomate Čardaklije,
početkom
marta 1808. godine primio je Dositeja sa njegovim učenikom - voždovim
sinom Aleksom u svoju raskošnu rezidenciju, koja je bila raniji dahijski
konak Kučuk Alije kod današnje Gospodar Jovanove ulice. "Dobre naravi,
ne mešajući se u svakodnevnu politiku i lične intrige, bez temperamenta
za borbu oko uticaja i vlasti, bez političkih ambicija i želje za
vlašću, trudeći se da bude nepristrasan i objektivan, on (misli se na
Dositeja - pr. p.) je brzo ušao u volju mnogim starešinama ustanka, pa i
saom Karađorđu", beleži o srpskom prosvetelju književni istraživač B.
Kovačević.
"Oni su prema njemu osećali divljenje zbog njegovog
znanja, obrazovanja i nesebičnog prijateljstva. Nijedan važniji
zaključak i savetovanje oko uređenja Srbije nije donet ili održan bez
učešća Dositejevog" (J. Šaulić, "Doprinos Dositeja oslobođenoj Srbiji",
Godišnjak grada Beograda, knj. 36/1989.) I sam tada veoma ugledni ruski
predstavnik Rodofinikin ima najbolje mišljenje o Dositeju beležeći u
jednom izveštaju:
"A JEROMONAH Dositej, koji je nadziravao za sinom
Crnoga Đorđa, premda je imao kod mene kost (ishranu) i kvartir (stan),
ali zato lišavao se svakog sredstva za pribavljanje sebi odela,
nepolučivajući nikakve plate. Ovaj čovek, polzujući se poverenjem i
uvaženjem, može se reći, od sve nacije srpske na austrijskoj strani
obitavajući, a osobito uvažavan od Crnoga Đorđa, nije mogao opstati bez
ičije pomoći, koju pomoć sam ja rešio i njemu davati, premda vrlo
umerenu..."
To što je primio kod sebe Dositeja i njegovog učenika -
voždovog sina, bio je pametan Rodofinikinov diplomatski potez, jer je
tako mogao češće da viđa Karađorđa, koji je dolazeći iz Topole uvek
svraćao u kuću ruskog generalnog konzula da vidi svog sina i obožavanog
čiču Dositeja, kako ga je iz milošte zvao. Uostalom, Karađorđe je imao i
svoj konak u blizini Rodofinikinove kuće, ali je najviše vremena
provodio u Topoli.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime7/5/2011, 9:45 pm

Koliko je Karađorđe cenio Dositeja, pored toga što mu je poverio
vaspitanje sina i vođenje kulturne politike, najbolje svedoči njegovo
izuzetno poštovanje prema ličnosti srpskog književnika: "Za ručkom vožd
ne htede sesti dokle ga Dositej ne ponudi i sobom stavi za trpezu" (A.
Gavrilović, "Dositej u Srbiji", 1902). I tokom ručka Karađorđe je uvek s
velikom pažnjom slušao zanimljive Dositejeve priče, počev od hvaljenja
lepote Šumadije, sve do njegovih doživljaja na putovanjima po svetu,
tako da kad mu je jednom prilikom srpski prosvetitelj zatražio "da mu se
napiše pasoš", odmahnuvši rukom je kazao:
- Tebi ne treba da se piše
pasoš. Ti prođe tolike narode, pa ti ne bi ništa, a zar u srpskoj
zemlji da ne možeš? Srećan tebi put, a ko ti zatraži pasoš, poš`lji ga,
koekude, meni, pa da mu ga ja napišem!

Po drugoj anegdoti, kada
je jednom iz topolskog voždovog konaka Dositej pošao kući niz stepenice,
Karađorđe ga je uhvatio pod ruku rekavši:
- Čuvaj se, čičo, da ne padneš! Ja, znaš ako i padnem, bilo, pa nije. Ali, ako bi, ne dao Bog, ti, nema dobra za nas!
I
STVARNO, Karađorđe je u Dositeju imao najboljeg savetnika, osim kada je
razočaran u prazna ruska obećanja poslao svoje emisare austrijskom caru
Franji I, ponudivši mu da Srbiju stavi pod svoju zaštitu. Ta ponuda je
Dositeja veoma zapanjila, ali mu je Karađorđe objasnio da je upravo time
hteo da opomene Rusiju, a i da omogući otvaranje austrijske granice
čime bi se Srbi bolje naoružali. Međutim, kada je nadvojvoda Ludvig, 18.
maja, u vezi pomenutog predloga stigao u Zemun, Karađorđe ga je odlučno
odbio, upravo po Dositejevom savetu. Jer, ranije raspoloženje za
priklanjanje Austriji, mudri Dositej je prozreo kao ondašnje mračne
ciljeve habzburške politike, opredelivši se za dalje obraćanje za pomoć
Rusiji i Francuskoj. Na taj način bitku na diplomatskom polju i u korist
Rodofinikina izvojevao je Dositej sa rusofilski nastrojenim
sovjetnicima.
Pod
uticajem saveznika Rusa već krajem 1808. godine Karađorđe je objavio
ustavni akt po čijim je odredbama sa svojim potomstvom bio konačno
priznat za "verhovnog serbskog predvoditelja" koji će sve raditi u
dogovoru sa narodnim Sovjetom, a ovom je data vlast vrhovnog suda.
Istoričar Ćorović tvrdi da je ovaj sastavljen "bez učešća Karađorđeve
opozicije od njegovih užih prijatelja... Protivnici nisu bili zadovoljni
od prvog dana, nalazeći da je bio skrojen i nametnut skoro na
prepad..."

NAIMENOVAN za direktora svih srpskih prosvetnih
ustanova, te 1808. godine, na osnovu Dositejevog raspisa po Srbiji bilo
je otvoreno oko četrdesetak manjih škola. Kao tipični racionalistički
duh u vezi svojih prosvetiteljskih ideja Dositej boreći se za "sreću,
blagostanje, slobodu, kulturu za sve", pravi je prosvetni reformator.
Dositej
se zalaže da se i ženska deca "šalju na nauke" što dotada nije bio
slučaj, jer su u 18. veku ona bila u zavisnom, potčinjenom položaju.
U
vezi sa obrazovanjem mladih, Dositej je upozoravao: "Mlada je duša
podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metneš, onakav obraz od njega
napraviš. Dok je taj vosak jošte mek, lasno ga možeš pretopiti, preliti i
preobraziti; čerez dugo vreme bude tvrd kao gvožđe, ona se oće mnogo
truda za pretopiti ga i prelomiti".
Zalažući se za tipične narodne
škole i versku toleranciju Dositej je i u svom dobu shvatio da veliko
zlo u Srba najviše dolazi od njihove "političke, kulturne i verske
rascepkanosti" (dr Miloš Savković).

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime7/6/2011, 10:11 pm

IDEJU za osnivanje Visoke škole dao je poznati austrofil Ivan Jugović,
koji je došao iz Sremskih Karlovaca, smatran za ondašnjeg
najobrazovanijeg Srbina. Mladi pisar Sovjeta Vuk Karadžić, kao učenik,
bio mu je veoma privržen. On je opisao koliko je taj smenjeni sekretar
Praviteljstvujuščeg sovjeta žestoko mrzeo Dositeja kao voždovog
poverljivog čoveka i tada odanog rusofila da ga je grdeći nazivao
"spletkarom, dodvornikom, intrigantom" i "vagabundom". Pisao je čak
pogrdne stihove - paskvile protiv Dositeja, ali se on na to nije
obazirao trudeći se da što pre u Beogradu otvori Veliku školu u kojoj bi
učili sinovi srpskih starešina a onda ostali smrtnici, poput već
prestarelog za nju Vuka, koji je, upravo, o njoj ostavio najvredniji
zapis.
Podržan od vožda Karađorđa na dan 12. septembra 1808. godine
Dositej je na prigodnoj svečanosti u prizemnoj, dvorišnoj kući "trošne
građe" u Gospodar-Jevremovoj ulici broj 22, koja i danas postoji
skrivena jednom zidom od pogleda prolaznika, pozvao sve viđene Srbe na
svečanost.
NAJPRE je mitropolit svetom vodicom uz molitvu osvetio
jedinu učionicu Velike škole smeštene u "najvećoj sobi" a potom je vožd
Karađorđe održao pozdravno slovo da bi potom, po zapisima hroničara,
besedom "O dostojnom počitaniju k naukama" Dositej i zvanično otvorio
ovu prvu najznačajniju kulturnu ustanovu Srbije, preteču kasnijeg Liceja
i Univerziteta. U toj kraćoj besedi Dositej je, posebno, istakao da
posle sužanjstva turskog, "valja da se staramo da izbavimo dušu našu od
sužanjstva duševnog, to jest od neznanja i slepote uma".
Inače, kako
je Karađorđe stanovao u blizini Velike škole, po jednom zapisu, on bi je
rado posećivao, posebno se raspitujući o učenju svog sina. "Zna se da
vrlo često kada bi Karađorđe ujutru izlazio iz svoga dvorca, on bi pošao
sa svima vojvodama, koji bi ga pratili u Narodno učilište od njega
zavedeno, a uređeno od Dositeja. Tu bi se svojom kratkom rečju
preporučivao učenoj mladeži da prilježno uči.
- Vidite li - govoraše
Dositej - mi imamo dovoljno mišica za odbranu Srbije, ali nedovoljno
veštih ljudi za upravljanje... Da mi znamo državu voditi onako kako
znamo vojsku, drukčije bi sada stajali... Slušajte vaše učitelje i
poštujte ih; ja njih ne odlikujem od mojih
vojvoda..."
Od uglednih
gostiju pri otvaranju Velike škole Vuk navodi, pored vožda Karađorđa,
da su bili prisutni gospodar Mladen Milovanović "sa svojim sovjetnicima"
i ostali ugledni građani sa sinovima čija imena pominje: najpre Aleksu
Karađorđevog, onda Milenkove - Milana i Ivana, kao i njegovog pastorka
Nikolču, Mladenovog sestrića Jovicu, sina "sovjetnika Nahije ćuprijske"
Milosava, zatim se ređaju imena Stefana Novakovića iz Smedereva, Miloja
Božića iz Čumića, Maksima Rankovića i Radovana Doljanca iz Ostrušnice,
budućeg istoričara Lazara Arsenijevića Batalake i kasnije znamenitog
Vuka Karadžića koji opisuje izgled i rad u jedinoj sobi učionici:
"Klupa
u školi nije bilo, nego su đaci unaokolo sjedili na slamnijem
stolicama. Jugović ispočetka nije predavao ništa drugo osim istorije i
računa. Istoriju je iz svojega rukopisa kazivao đacima te su je pisali,
pa im je poslije tumačio..."
Posle godinu dana rada Velika škola bila
je premeštena preko puta, u Gospodar Jevremovu broj 21, u solidnije
građenoj jednospratnici tipičnog balkanskog stila, koja je od 1809. do
1883. godine radila pod nazivom Dositejev Licej, dok je u njoj danas
smešten Muzej Vuka i Dositeja (valjda bi trebalo obratno pomenuti ta dva
srpska velika imena?), označen kao kulturna ustanova
memorijalno-istorijskog značaja.
Istoričar dr Branko Vujović u svom
delu "Beograd kulturna riznica", tvrdi da "od Dositejevih ličnih stvari
ništa nije sačuvano, tako da zbirke posvećene njemu, pored portreta i
skulptura, čine isključivo arhivska građa, prva izdanja njegovih dela,
kao i knjige njegovih prethodnika..."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime25/7/2011, 9:27 pm

ODRŽAVAJUĆI vezu sa Karađorđem i
radeći bez ikakve plate za dobro "mile matere, naše Srbije", 18. januara
1808. godine Dositej je postao član Praviteljstvujućeg sovjeta (srpske
vlade), gde se po prirodi veoma inteligentni i po naravi dobroćudan uvek
trudio da stiša raspaljene stranačke strasti i doprinese donošenju
pravičnih presuda.
U svojim "Galantnim memoarima jednog berberina"
Nićifor Ninković sa "blagodarnošću" opisuje, kako mu je na jednom
zasedanju Sovjeta, pod predsedništvom strogog i bezdušnog Mladena
Milovanovića, Dositej spasao život. Za sve vreme dok je gospodar Mladen
optuživao nesrećnog Ninkovića da je pokrao jednog srpskog vojvodu, a
knez Sima i ne slušajući berberinovu ubedljivu odbranu psovao mu "majku
švapsku" tražeći da se okuje i obesi, stari Dositej se pravio kao da
drema za stolom.
A ONDA, po Ninkovićevom pisanju, odjednom se probudi
starac Dositej i stojeći na nogama, poče "Minervinom mudrostju" njima
govoriti, činjenicama ih ubeđivati da optuženi ne snosi nikakvu krivicu:
- Nije, gospodo, ovaj momak ni da se okuje, ni da se obesi - kazao je
Dositej. "On je siroma, morao begati za život svoj oteti (spasti). A da
je on toga Maksima poharao, ta on ne bi smeo vama doći. A i na licu mu
se vidi da on nije takav čovek. Pa zašto da mu život oduzimamo? Tako se
ne drži zemlja, ni carstvo! Ako vi stanete sve pisare ubijati, vi ćete
bez njih ostati. Evo, tu pre knez Stojan ubi svog pisara za sofrom. I tu
njegov anevina krv prokrvavila, i sofru, i selo, i svu njegovu decu i
čeljad... A ovaj mladić, kako je sad u najvećoj vatri i snazi, on može
otečestvu još na veliku poslugu biti do svoje starosti, pa zašto biste
ga ubili?"
Kasniji berberin kneza Miloša, pomenuti Nićifor Ninković,
koji umalo da nije bilo Dositeja glav bi izgubio, u svojim memoarima još
beleži da su u to vreme Srbi bili "divlji i svirepi", slični kao
"tigrovi i lafovi", tako da mu je trebalo "lisičja majstorija s njima
živeti".
Veoma preke naravi Karađorđe je ubijao na licu mesta zbog
najmanjeg sukoba, a za njegovim primerom išle su i ostale vojvode. Kad
nisu mogli da smaknu ruskog izaslanika
Rodofinikina, ljudi gospodara
Mladena, po Vukovom zapisu, osvetili su se njegovoj ljubavnici: ubili su
lepu Turkinju i njenu majku. Po gradu se raznosila vest da su
Rodofinikinovi ljudi otrovali prvog srpskog diplomatu Petra Ička, koji
im je bio na smetnji radi ostvarenja svojih planova.
IAKO je od
naroda čuo za Mladenova i Milojeva otimanja turskih kuća i velikih
imanja, zakupljivanja skela i džumruka, čime su strahovito globili
srpsku sirotinju, Karađorđe nije ništa preduzimao verujući sve na reč
predsednika Sovjeta. A gospodar Mladen i njegov kum Miloje Petrović bili
su omrznuti u narodu kao ljudi koij ne biraju sredstva da uvećaju svoja
bogatstva. "Tako se obogate da postanu najbogatiji ljudi u Srbiji",
beleži Vuk dodajući: "Sav Beograd upravo je bio njihov... "Vuk tačno
izvlači zaključak da su oni najviše doprineli razdoru i neslozi" osobito
većih poglavica, "što je kasnije doprinelo "najvećim narodnim nesrećama
za vladanja Crnog Đorđa..."
U oštroj kritici Vuk nije imao milosti
ni za Dositeja, ističući da je učeći Karađorđevog sina imao "gspodsku
hranu" kao i "konak lijep i svu poslugu", a nije se verovatno znajući
preku voždovu narav ni pokušao usprotiviti. U stvari, Dositej je tada
najviše gledao da deluje na spoljnopolitičkom planu, bojeći se da zbog
nesloge među srpskim starešinama uskoro "turskog pašu u Srbiji ne zameni
austrijski general ili ruski gubernator".
A najviše se Dositej
klonio zloslutnog uticaja mitropolita Leontija, kojeg je zbog velikih
usluga Rusiji, tada najviše hvalio njegov zemljak Rodofinikin ističući
da je time "navukao na sebe srdžbu i mržnju Srba". Međutim, u to vreme
najveću mržnju prema Dositeju gajio je obrazovni austrofil Ivan Jugović,
otpušteni sekretar Sovjeta, koji mu se na krajnje nedostojan način
osvetio povodom Čardaklijine smrti. Naime, kada je umro njegov veliki
prijatelj i stanodavac Čardaklija 16. februara 1808. godine iz
poštovanja prema tom poznatom ustaničkom diplomati, Dositej je na
ogromnom kamenu dao da se ukleše pohvalni epitaf sa završnim stihom:
"Čardaklija kapetan a senator prvi,
Blagodarnoj Serbiji radonost na plač pade..."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime19/10/2011, 9:16 pm

DOK je Srbija tokom 1808. godine ostala "u relativnom miru" uvaženi član
Sovjeta, kao i "glavni nadziritelj učilišta" Dositej Obradović uspeo je
da otvori Veliku i nekoliko desetina malih (osnovnih) škola i da
Karađorđu bude jedan od najodanijih saradnika i saveznika u vođenju
spoljne politike.
Kao što je Karađorđe odlučno odbio želju izaslanika
markiza Pauličija da Srbiju pretvori u rusku guberniju, tako se i mudri
Dositej zalagao pri diplomatskim pregovorima za slobodu, odnosno
nezavisnost svoje zemlje. Iako je stanovao zajedno sa ruskim izaslanikom
Rodofinikinim, pa mu je čak i jednu pesmu posvetio, Dositej nije njemu
služio izdajući interese svoje rodne grude, poput izvesnih srpskih,
kasnije osuđenih starešina.
O DOSITEJEVOM rodoljublju najbolje govore
poverljivi izveštaji austrijskih agenata, koji često javljaju da se
unutrašnja prava Srbije i njena spoljna politika vode pod "štetnim
uticajem zloglasnog Obradovića", posebno ukazujući: "Mržnja koju gaji
prema Austriji bezgranična je, i on se trudi da tu svoju mržnju prema
Austriji usadi i razvije ne samo kod srpskih vlastodržaca već i kod
njihove dece, kao direktor škola, nego i kod celog naroda..."
Koliko
je Dositej bio plemenitiji i darežljiviji od ostalih starešina najbolje
svedoče njegove česte posete beogradskoj bolnici gde je pomagao
ugrožene. "Dešavalo bi se da je od svoje sirotinje odvajao i davao
ranjenicima koji su se mučili u bolnici", beleži Vukčević. Jedan od tih
ranjenika po imenu Topal Đorđe izjavio je: "Za godinu i po dana ležeći u
bolnici nisam primio milostinju ni od koga... do jedan dukat cesarski i
to od Dositeja Obradovića".
Stalno obećavajući Karađorđu i
sovjetnicima da će ruska vojska preći iz Vlaške u pomoć srpskim
ustanicima i pridružiti im se pri zajedničkom napadu na Turke,
a kad
ova nije nikako Dunav prelazila, Rodofinikin se zabrinuo za svoju
sudbinu. Jer, dok je markiz Prozorovski bio nepokretan s ruskom vojskom,
glavne turske snage su se osilile i "okrenule protiv Srba". Kada je
zbog svog izdajstva prema srpskom narodu i voždu Karađorđu ruski
izaslanik Rodofinikin, u noći između 27. i 28. avgusta 1809. godine,
tajno, sa Petrom Dobrnjcem, Jovanom Protićem i mitropolitom Leontijem,
čamcem preko Dunava, prebegao u Austriju, po jednom izveštaju, Karađorđe
je "pao u istinsku jarost i naredio da se sve po njegovoj kući
razgrabi; no jeromonah Dositej, i arhimandrit Filipović uspeli su da ga
odvrate od ove odluke..."
O TOM Rodofinikinovom bekstvu iz Beograda,
po tadašnjim izveštajima Dositej ništa nije znao, a onima koji su ga
savetovali da posle poraza ustaničke vojske na Kamenici i Čegru napusti
Srbiju, odlučno odmahnuvši glavom je rekao: "Ja sam pobegao u svoje
otečestvo, pa sad ako ono strada, neka i mene pogaze turski konji, ali
ja odavde neću nikuda!"
Povodom nedoličnih Karađorđevih postupaka,
Rodofinikin ga je klevetao i kod ruskog cara, a Dositej je srpskom
voždu, za utehu, pametno, rekao: "Gospodaru, Rodofinikov postupak je za
nas vrlo nezgodan: on nam može naneti velike nesreće, jer je namerno
učinjen... Samo te molim, Gospodaru, da se ti ne smutiš, da ne kloneš
duhom i da se ne izgubiš. Ti si s ovim narodom u Božje ime ustao na
Turke, da zbaciš gorski jaram sa srpskog vrata, osvojio si tolike
gradove, dočekao si i nadobijao ovolike sile kakva je i ova sadašnja, i
terao ih iz Srbije i bez Rodofinikina i bez ičije pomoći. I sada neka na
svom mestu budu tvoja rodoljubiva volja i opšta ljubav i sloga, pa ćemo
biti spaseni i od ove bede i od svake druge napasti koja bi na nas
naišla... Radimo prema onoj reči naroda našeg: "U se i u svoje kljuse!"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime10/12/2011, 2:46 pm

POSLE
Rodofinikinovog bekstva, Dositej se u jesen 1908. godine preselio u
zgradu Sovjeta od koga je, godinu dana ranije, kako se vidi iz njegovih
pisama, dobio tursku kuću sa prostranom avlijom, velikom baštom i
vinogradom. "Želim vas u mojemu domu videti, koji sam u Belgradu za
štampariju kupio i priugotovio", piše Dositej prijateljima o svojoj kući
na uglu današnje ulice nazvane njegovim imenom i Braće Jugovića.
"Ja
imam... takvu baštu prostranu, široku i lepu, kakvu ni premudri Solomon
i nijedan car persijski nije ovde imao! Svud oko zidova nasadio sam
loze čudotvorne... Moj vinograd je počeo rađati i koji će burad vina od
sad puna biti. Moje su čabrice pune sira i masla; karlice mi se
prelivaju po vajatu mlekom... Jaganjci mi po avliji skaču, i pokraj
zidova cvetaju mi nasađene lipe, ispod kojih deca komšijska sviraju u
frulice; devojčice okolo njih, jedne plavokose, a druge crnooke, u
radosti igraju. Imam i kravicu mladu, šarenu, tele šareno. Ovo mi je
poklonio vojvoda Moler..."
U TIM idiličnim pismima povremeno sa
iskazuju i Dositejeve žalbe: "Otkad sam prešao ovde, nijedna
`Geografija` nije se prodala, niti se ovde za knjige mare... Ne tužim se
no kažem što jest..." (30. januara 1810).
Po pisanju istoričara
Prvog srpskog ustanka Lazara Arsenijevića Batalake, tu svoju kuću,
isprva namenjenu za štampariju, Dositej je 1810. godine ustupio
"praviteljstvu" za bogoslovsku školu za čijeg je prvog učitelja pozvao
iz Trsta jeromonaha Vikentija (Rakića). On se rado odazvao pozivu i, već
početkom septembra te godine, bila je u Beogradu svečano otvorena prva
Bogoslovija, u kojoj će se, po Batalakinom zapisu "sinovi srpski
spremati za buduće sveštenstvo i za učitelje u normalnim školama".
Po
pisanju istoričara Prvi srpski ustanak nadmašio je po svom značenju čak
i ideje koje je imala da sprovede u životu Francuska buržoaska
revolucija, tako da je Karađorđeva
slobodarska borba za nezavisnost
oduševila viđenije ličnosti Evrope toga doba. Postoje i pismena
svedočanstva da su Karađorđeve mnoge pobede nad moćnom vojskom turske
carevine oduševile i Napoleona, kao i niz svetskih pisaca, među kojima
izdvajamo Alfonsa de Lamartina, Hansa Kristijana Andersena, Aleksandra
Sergejeviča Puškina...
RAZOČARAN zbog neispunjenih obećanja ruskih
saveznika, generala i izaslanika, kao i samog cara Aleksandra, koji mu
je zadivljen njegovim pobedama poslao sablju s laskavom posvetom
"braniocu pravoslavne vere i otečestva", po Dositejevom savetu,
Karađorđe se u leto 1809. godine obratio pismom i francuskom caru
Napoleonu tražeći pomoć i zaštitu. U to vreme Napoleon je držao u vlasti
celu Dalmaciju, Istru, zapadnu Korušku i deo Hrvatske, formirajući
jedinstvenu provinciju Iliriju s centrom u Ljubljani. Za guvernera ove
oblasti Napoleon je imenovao francuskog maršala Mormona, koji je izvršio
mnoge kulturne reforme.
Svojim pismom od 16. avgusta Karađorđe je
odao priznanje Napoleonu, izrazivši želju da se Srbija stavi pod njegovo
"pokroviteljstvo". Uz to pismo Karađorđe je priložio i istovetnu odluku
Praviteljstvujuščeg sovjeta, obećavajući Napoleonu ako prihvati
savezništvo - "večnu i nepokolebljivu vernost", da će tada primiti "u
svoje gradove francusku vojsku".
Ističući da Srbija ima veliko
bogatstvo u rudama, zlatu i olovu, Karađorđe je u ime srpskih ustanika i
vlade istom prilikom pozvao i francuske stručnjake u Srbiju da to
ispitaju. Takođe, Sovjet je molio Napoleona za pomoć u "novcu,
tobdžijama, inžinjerima i lagundžijama" uz obećanje da će ako im se
pomogne brzo "očistiti turske obale Save i Une".
Međutim, kako
Napoleon nije želeo da pokvari svoje dobre odnose sa turskom Portom,
njegov odgovor Srbima je glasio da im ne može pružiti nikakvu zaštitu
jer ih "sultan smatra buntovnicima".

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime13/4/2012, 2:45 pm

U SVOM odgovoru
Karađorđu Napoleon je istovremeno izjavio da "ne može potpuno
ravnodušno da gleda sudbinu jednog naroda koji je pokazao toliko
stabilnosti i hrabrosti i stoga se neće odreći da održava sa njima
izvesne odnose, ali koji se ne smeju izneti u javnosti". Od tada, po
Napoleonovom naređenju, francuski vicekonzul u Bukureštu dobija poseban
zadatak da tajno održava veze sa Srbima. A početkom sledeće godine,
Karađorđe je kapetana Radu Vučinića imenovao za srpskog poslanika na
francuskom dvoru upućujući u dogovoru sa Sovjetom pismo Napoleonu sa
izrazima "blagodarnosti i vernosti".
Da bi onemogućili savezništvo
Karađorđeve Srbije sa Austrijom ili Francuskom, rusofilski raspoložene
starešine poslale su 12. novembra 1810. godine delegaciju na čelu sa
vojvodom i savetnikom Milanom Obrenovićem u glavni štab moldavske armije
u Bukureštu zahtevajući da "ruska vojska zaposedne sve tvrđave".
Istovremeno, po Karađorđevom nalogu, kao deputat odlazi u Bukurešt kod
glavnog zapovednika ruske vojske u Vlašku i Dositej da bi svojom
diplomatskom veštinom privoleo Ruse da ustaničkoj Srbiji pošalju vojsku i
oružije.
U ONDAŠNjEM glavnom štabu bio je Dositej još pre četiri
godine uspešno zastupajući interese srpskih ustanika. Ponovo boraveći u
Vlaškoj, u zavejanom Bukureštu, bio je Dositej zapanjen zbog intriga,
spletki i svađa onih koji su tamo stigli kao i on da rade "po srpskoj
stvari". Bio je iznenađen i naglom bolešću srpskog poslanika Milana
Obrenovića za koga su pričali da je otrovan u Bukureštu po nalogu
Mladena Milovanovića...
Posle uspešnih pregovora, vraćajući se iz
Vlaške, po ciči zimi, Dositej je nazebao i sve gore kašljao, što je
veoma zabrinulo njegovog pratioca - ruskog pukovnika Fedroviča. Kada je u
njegovom društvu 29. januara stigao u Beograd, srdačno ih je dočekao
Karađorđe, kojem su odmah podneli povoljan izveštaj
o dolasku ruske pomoći u vojsci i naoružanju za dalje ratovanje protiv Otomanske imperije.
Po
pisanju hroničara, u Beogradu je 10. februara 1811. godine bio svečano
dočekan odred od pet stotina dobro naoružanih ruskih vojnika koji su iz
Vlaške dovukli i četiri veća topa. Na održanoj paradi na Vračaru uz
"pucnjavu stotina topova", da bi pozdravili rusku "mlogomilu braću",
bilo je mnogo sveta po šančevima i krovovima kuća, naročito oko Stambol
kapije. A oduševljenje se još više povećalo kada su Beograđani ugledali
vožda Karađorđa sa članovima svoje vlade osnovane samo nedelju dana
ranije, u kojoj je Dositej Obradović bio postavljan za prvog srpskog
popečitelja (ministra) prosvete.
KAKO stari i bolesni Dositej nije
mogao doći na ovu paradu ni peške, ni jašući konja, po zapisu Sime
Sarajlije, vožd Karađorđe mu je poslao taljige, "najluksuznije i
najudobnije" prevozno sredstvo u Beogradu. Pozdravljen klicanjem od
okupljenog naroda, ispunjen velikom radošću, Dositej je brzo izašavši iz
taljiga požurio da se pridruži voždu da bi zajedno sa vladom, vojvodama
i sveštenicima poželeli sve najbolje marširajućem ruskom odredu s kojim
će srpski ustanici izvojevati nove pobede...
o Kao rodoljubu,
najobrazovanijem čoveku ustaničke Srbije, zašlom u godine mudrom
Dositeju, koji se u Praviteljstvujušćem sovjetu nije borio za vlast nego
da u narodnim poslovima pomogne Karađorđu, najteže je padala nesloga,
sebičnost i primitivnost pojedinih srpskih starešina.
I pored
kostobolje i ostalih boljsi koje su ga mučile, po pisanju savremenika,
Dositej je predstavljen kao veoma dobar čovek, koji ima razumevanja za
svakog nevoljnika, da im pomogne pametnim savetima a i manjom sumom
novca. A ponekad je uspevao da na sastancima Sovjeta spase i poneku
glavu lažno optuženih ljudi iz naroda, poput berberina Nićifora
Ninkovića.


   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime13/9/2012, 9:17 pm

DOSITEJ se, kao “pravi Evropljanin” u ustaničkoj Srbiji do poslednjeg
dana trudio da je što više približi Zapadu, koji je sve do prve
Karađorđeve revolucije za tu vekovima od islama okupiranu zemlju imao
podrugljiv naziva “kužna Turska”. I zato, ko god bi iz Beograda čamcem
preko Save i Dunava prelazio u Austriju morao je po nekoliko nedelja da
provede u zemunskom karantinu.
Decenijama živeći po evorpskim
prestonicama, družeći se sa mnogim u svetu poznatim kulturnim
stvaraocima kao “apostol slobodne misli” i pisac prve naše knjige o
lepom ponašanju, po povratku u Srbiju mudrom Dositeju je veoma teško
palo primitivno ponašanje nekih srpskih starešina, a grozio se i
njihovih čestih krvavih sukoba kao i ružnih reči. Dok je Dositej tri
godine radio u oslobođenoj Srbiji bez ikakve plate, sem što je imao
besplatan stan i hranu, mogao je da sagleda u Beogradu koliko su najviše
narodne starešine bile grabljive i sebične.
DIVEĆI se Karađorđu kao
velikom vojskovođi, kojem je i svoju čuvenu ustaničku himnu posvetio,
Dositej kao učen i pametan čovek odmah je shvatio da se on za razliku od
uspešno vođene oslobodilačke borbe veoma teško snalazi u miru pred
pitanjima unutrašnje, a još više spoljne politike. Osetio je da je po
prirodi veoma nagao i pred Karađorđem, koji je zbog narodnih tužbi i
rođenog brata Marinka obesio, često bio naivan i lakoveran prema onima,
poput Mladena Milovanovića, čijoj se slatkorečivosti verovalo što mu se,
kasnije, gorko osvetilo. A bilo mu je poznato da srpski vožd Karađorđe
začas može da promeni raspoloženje, tako da bi tada opraštao naneto zlo
čak i neprijatelju.
Podložan tuđim uticajima, Karađorđe je, ponekad,
bio odveć naivan i poverljiv prema izvesnim podmuklim poslanicima
velikih sila, koji bi, kasnije, o njemu podnosili najgore izveštaje,
poput ruskog diplomate Rodofinikina. Po zapisima savremenika,
Rodofinikin,
rođeni intrigant, nije imao sluha ni razumevanja za
slobodarsku borbu srpskog naroda. Slušajući ljutita Karađorđeva
prebacivanja upućena Rodofinikinu, Dositej je sve činio u svojoj moći i
dovitljivosti da ih primiri, pa čak i kada je taj ruski izaslanik zbog
svoje zavereničke politike morao čamcem pobeći u Austriju.
DOK je
markiz Pauluči kritikovao Karađorđevo držanje ocenjujući ga kao “vlast
jednog azijskog suverena”, Rodofinikin je, oslonjen na srpsku opoziciju,
u izveštajima o srpskom voždu iznosio najgore mišljenje.
Zbog
nesuglasica, stalnih sumnjičenja i svađa srpskih starešina, Dositej je
više puta dobronamerno ukazivao Karađorđu da je bolje da više boravi u
svom beogradskom konaku nego topolskom, ali, znajući koliko su bliski,
nije mogao protiv njihove zle kobi, predsednika Sovjeta Mladena
Milovanovića, sve dok ga s tog položaja 1809. godine vožd nije smenio
posle izgubljenih bitaka kod Čegra i u dolini Morave. Da bi se spasao od
Karađorđevog gneva, u to vreme je pobegao u Austriju i zapovednik
bećara Miloje Petrović, koji je na Karađorđev zahtev bio izručen i odmah
pogubljen.
Za opomenu svim izdajnicima, tom prilikom je odsečena
Milojeva glava bila na jednom tanjiru izložena “Beograđanima na ugled”
ispred gradske crkve. Da li je tu strašnu scenu aprila 1810. godine
video Dositej, nije nam poznato, jer je on za razliku od Vuka Karadžića,
to izbegavao da stavi na hartiju. A kada bi mu neke starešine zamerale
to što se ne opredeljuje na njihovu stranu očekujući da će perom
veličati samo njihove zasluge, Dositej bi im odgovarao:
“Bolje je za
vas da ja to ne pišem, jer vam najgori tuđinac ne bi mogao nalagati ono
što bih ja, iznoseći čistu istinu.” A ta istina bila bi, uvereni smo,
veoma gorka za ondašnje srpske starešine poput poznatog Vukovog članka
“Vrhovni upravni Sovjet i borba starešina oko vlasti”.

Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




   Srpski Sokrat-Dositej Obradović Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski Sokrat-Dositej Obradović      Srpski Sokrat-Dositej Obradović Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Srpski Sokrat-Dositej Obradović
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Feljtoni-
Skoči na: