LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Ljubavnice koje su menjale istoriju

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime4/2/2011, 10:33 pm

Piše: Elizabet Abot

Prva konkubina koja se pominje u pisanoj
istoriji verovatno je Egipćanka Agara, robinja, a možda i crnkinja.
Biblijski biograf ove sluškinje Sare, žene vladara Avrama (2000 - 1700
g. p. n. e.), očito ju je smatrao sporednim likom i u tragediji o
Sarinoj neplodnosti posvetio joj je tek sedam kratkih poglavlja. Sara i
Avram su tokom braka imali mnogo pustolovina, uključujući i opasan
boravak u Egiptu, gde je lepa Sara nesvesno privukla pažnju faraona,
koji ju je poželeo za svoj harem. Avram ih je izbavio iz nezgodnog
položaja predstavivši je kao svoju sestru, posle čega ih je faraon
obasuo poklonima, stadima ovaca, goveda, magaraca i kamila, kao i
robovima, i muškim i ženskim, a verovatno je bilo i crnih. Kad je vladar
saznao da je nasamaren, naredio je Avramu da sa ženom napusti Egipat.
Pun obzira, ipak im je dozvolio da zadrže svu stoku i robove.
Avram
je postao imućan čovek koji je imao sve osim potomstva, jer je Sara bila
nerotkinja. Bilo je malo verovatno da će se to promeniti, s obzirom da
je već imala 76 godina, kako beleži autor “Postanka”. On je očajavao
zbog nemanja dece, a ona sebe krivila zbog jalovosti, što se u antičkom
svetu smatralo prokletstvom, pa čak i dovoljnim osnovom za razvod.
Rešenje je bila - plodna konkubina. Avram je pristao, a Agara se nije ni
pitala. Mada je imao 86 godina, ubrzo je uspeo da je oplodi. Ali Agaru
je probrazio otekli stomak. Na Sarino zaprepašćenje, njena krotka
robinja se pretvorila u nadmenu ženu, koja je svoju vlasnicu čak nadmeno
i s prezirom gledala. Jesta ona, ali je njena materica bila dovoljno
dobra da Sarinog muža snabde zakonitim naslednikom.

Ogorčena
supruga obrati se Avramu, ali je on podseti da kao punopravna vlasnica
svoju robinju može kazniti kako poželi. Ne zna se šta joj je Sara
zapravo uradila (propisana kazna za drskost bilo je da se prestupniku
usta izribaju litrom soli), ali je bila toliko gruba da je Agara rešila
da pobegne. Anđeo ju je sreo dok luta pustinjom i upita je: “Robinjo
Sarina, kuda ti to ideš?” Agara mu ispriča svoju muku. “Vrati se gospođi
svojoj i pokori joj se”, zapovedi joj, ali i uteši rekavši kako će
toliko dece imati da ih neće moći ni prebrojati. “Sinu koga rodiš nadeni
ime Ismail (Bog čuje), jer Gospod je video svu muku tvoju.”

Agara
ga je poslušala i Avramu rodila sina i najverovatnije se porodila
čučeći između Sarinih novu, po običaju “rađanja na kolenima”, koji je
važio za decu predodređenu da postanu naslednici “društvene” majke,
umesto one biološke. Ostala je sa supružnicima još 13 godina negujući
sina, a onda se dogodilo čudo. Bog je s Avramom sklopio složen zavet
kojim je okončana Sarina neplodnost. Ona se isprva smejala kao
besmislenoj ideji, smatrajući se prestarom da vodi ljubav, a kamoli
rađa. Gospod ju je prekoreo zbog smeha: “Ima li išta što je Bogu teško?”

I
očigledno mu ništa nije bilo teško, jer je Sara začela sina Isaka. Tad
joj je bilo 90, a Avramu ravno sto godina. Posmatrajući jednom prilikom
kako se Isak, koji je izrastao u snažno dete, igra sa svojim starijim
polubratom Ismailom, obuzela ju je jaka zlovolja. Kao Avramov prvenac
Ismail bi delio očevo nasledstvo. “Oteraj ovu robinju sa sinom njezinim,
jer neće on biti naslednik s mojim sinom”, povika Sara suprugu. Avram
se silno uznemiri, premda jedino zbog Ismaila, ali ne i Agare. Molitvom
se trudito da sazna šta mu je činiti, a Bog mu naloži da postupi kako je
supruga zahtevala, jer će i Isak i Ismail biti rodonačelnici velikih
naroda. Mada izuzetno bogat čovek Avram ujutro rano usta, uze veknu
hleba i mešinu vode od jareće kože, i naredi Agari da ode zajedno sa
njihovim malodobnim sinom.

Izgubljeni su njih dvoje lutali
pustinjom, a, pošto su ubrzo pojeli i popili svoje bedne zalihe, u
očajanju je Agara dovela Ismaila do jednog grma, a onda otišla malo
dalje i klonula na tlo: “Da ne gledam kako će mi umrte dete”, zaplakala
je gorko. Ali Bog ju je čuvao i ponovo poslao anđele: ”Ne boj se, jer
Gospod ču glas detinji odande gde je. Ustani, digni dete i uzmi ga u
naručje, jer će od on stvoriti veliki narod.” Agara je u čudu otvorila
oči i videla da je Bog zaista stvorio studenac. Napunila je mešinu i
napojila žednog sina. Godinama su Ismail i njegova majka živeli u
pustinji. Zbližili su se sa lokalnim plzemenima i ljudima, a, kako su
imali dovoljno novca, Agara je uspela da ugovori sinovljev brak s jednom
Egipćankom. Iako su je Jevreji porobili, pamtila je svoje egipatsko
nasleđe. O poznim godinama Agarinog života malo se zna, ali prema
biblijskim predanjima Bog je zaista održao dato obećanje: Ismail je imao
12 sinova, knezova rodonačelnika moćnog plemena. Poživeo je 137 godina,
kao dugovečni sin još dugovečnijeg oca - Avram je umro u 175. godini,
pa su ga Ismail i Isak zajednički sahranili u Makpelskoj pećini.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime6/2/2011, 6:27 pm

Zlatno doba antičke Atine nije pozlatilo i Atinjanke, koje su najveći
deo života provodile zatvorene u kući. Strankinje su bile dvostruko
pogođene, polom i kastinskom pripadnošću. Jedna od njih, Aspazija,
pridošlica iz Mileta, pokušala je da prevaziđe svoj položaj vezom s
vodećim atinskim državnikom, Periklom.
U Atinu je stigla pošto su se
grčko-persijski ratovi okončali, a primirjem iz 451. obustavljena
neprijateljstva između grčkih državica. Došla je s rođacima, koji su
zbog nepoznatih okolnosti bili prisiljeni da napuste Malu Aziju. Uprkos
aristokratskom poreklu porodice i dobrim vezama, pošto nije imala novca,
bila je prinuđena da traži zaposlenje.

Nažalost, njen dolazak u
Atinu podudario se s talasom poratne imigracije, što je Perikla navelo
da uvede drakonske mere kako bi osigurao društvenu nadmoć atinskog
građanstva. Ograničio je to pravo samo na Atinjane s oba roditelja
starosedoca i drastično ograničio prava strancima. Svako ko je uhvaćen
kako se pretvara da je atinski građanin mogao je da bude bačen u roblje.

Zato
se Aspazija nikad se nije mogla udati za Atinjanina niti uživati čak i
bedna prava Atinjanki. Za razliku od svoje braće, Atinjanke nisu bile
potencijalni ratnici, te su ženske bebe često ostavljane u brdima da ih
rastrgnu divlje zveri. One kojima je dopušteno da prežive bile su rđavo
školovane, držane zatvorene u kući i podučavane samo domaćičkim
veštinama. U periodu seksualnog sazrevanja, obično oko 14. godine,
roditelji bi ih udali za mnogo starije muškarce koji su ispunili vojne
obaveze i najzad su mogli da se žene.

Bračni život nije oslobađao
Atinjanke u njihovim novim domovima. Grčke kuće, uopšte, odražavale su
superioran mačo status muškaraca. Bile su male, jer su muškarci uglavnom
dane provodili na drugima mestima, s drugim muškarcima. Trpezarija je
bila najveća i najbolje opremljena prostorija, gde su muškarci primali
goste. Ali iz svečanih prilika su isključivali supruge, ćerke i majke,
jer su često pozivali hetere (vrhunske kurtizane), a siromašniji
prostitutke, da ih zabavljaju.

Atinjanke su se mogle razvesti
samo uz muževljev pristanak. U društvu koje je slavilo poslušne matrone,
najviše čemu je žena mogla težiti bio je dobar ugled. Aspazija je, pak,
bila ne samo lepa već i neobično inteligentna, i, za razliku od većine
Atinjanki, stekla je obrazovanje, iako nikad nije otkrila kako. Počela
je da predaje retoriku i filozofiju, ubrzo stekavši takav ugled da je
Sokrat tvrdio kako mu je ona bila učitelj. Aspazija se verovatno
prvobitno izdržavala pristupivši velom magle obavijenom svetu hetera,
strankinja koje su trgovale seksom i društvom u zamenu za vredne darove i
novac.

Za razliku od prostitutki (i većine supruga), hetere su
bile školovane i otmene. Na vazama su prikazane kao vitke žene s malim
grudima, raskošno odevene, čime su se uočljivo razlikovale od punačkih,
jednostavno obučenih grčkih matrona. Imala je oko 25 godina kad je
upoznala Perikla i pobudila strasnu ljubav koja je trajala do njegove
smrti. Ali zakoni o pravu građanstva, koje je sam Perikle uveo, osudili
su je da živi kao samo njegova konkubina. Pošto bez nje nije mogao da
živi, preselio ju je u svoju kuću. Kad mu je rodila malog Perikla,
status vanbračnog deteta i položaj stranca nisu mučili oca, koji je već
imao dva zakonita sina.

Perikle nije bio jedini obožavalac
Aspazijine magnetske intelektualne i erotske privlačnosti. Kad je
ustanovila svoj salon, vodeći umni ljudi Atine, naučnici i državnici,
okupljali su se u njemu da raspravljaju o politici i filozofiji.
Aspazija svoje analize nije ograničavala na državna pitanja. Strogo
sokratovsko rasuđivanje primenjivala je na pitanje bračnih odnosa,
smatrajući da, kako bi se zadovoljila žudnja za odličnim partnerom, i
sami morate biti najbolji partner. Iako muškarci i žene uzajamnu
privrženost izražavaju erotizmom, ključni elemenat privlačnosti je put
vrlina.

Perikle je veći deo vremena provodio kod kuće da bi bio s
Aspazijom, ali je predano radio na državnim poslovima i obnovi hramova,
razorenih u grčko-persijskim ratovima. Atinjani su većinom podržavali
Periklovu javnu politiku, ali ne i njegov privatni život. Optuživali su
ga da je suprugu izbacio iz kuće da bi doveo Aspaziju, mada se on razveo
desetak godina pre no što je nju upoznao. Gunđali su i da, kao drugi
muškarci, svoju konkubinu treba da drži podalje od javnosti, ali taj je
savet Perikle prenebregao.

Aspaziju su bez milosti klevetali po
gradskim trgovima i u političkim okršajima. Komediografi su sami sebe
nadmašivali sastavljajući skaradne replike i poredili je s Targelijom,
moćnom Jonjankom, kurtizanom i suprugom (imala je 14 muževa!), koja je
svoj ogromni uticaj koristila da pomaže neprijatelju u grčko-persijkim
ratovima.

Kad se važan grad-država Samos 440. g p.n.e. pobunio
protiv Atine, verbalni napadi na Aspaziju postali su još žešći. Premda
je Perikle ugušio pobunu, pakosni protivnici su ga optuživali da ga je
Aspazija, zbog svog miletskog porekla, ubedila da povede rat protiv
Samosa. Satiričar Kratin ismejao je i prokleo Aspaziju kao psećooku
drolju.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime9/2/2011, 9:33 pm

Jedna od najzagonetnijih i najsenzacionalnijih ljubavnica svako je
Korina, koju je veliki pesnik Ovidije proslavio svojom zbircom elegija
“LJubavi”, mada nikad nije obelodanio njen identitet. Svoju burnu vezu
održavali su u Rimu, čija je dekadencija bila na meti carskih zakona o
moralnoj reformi, koje su, hedonizmu skloni, građani uglavnom kršili.
Tadašnji Rim bio je i veličanstven i užasan grad elegantnih vila i
sirotinjskih četvrti.
Grad se dičio otmenim pozorištima, ali se i
orgijalo po cirkusima gde su građani bodrili dresirane lavove da čupaju
utrobu vezanim zločincima, a kasnije hrišćanima. S brežuljka Palatin,
genijalni samodržac finih manira, Cezar Avgust, se grozio nad onim što
je video. Iskvareni moral podanika pokušaće da poboljša zakonima koji su
regulisali brak, seksualne odnose i nasledstvo. Decenije anarhije i
vojnih pohoda poljuljale su društvene vrednosti Rima, a Avgust je bio
nostalgičan za starim danima, kad su Rimljanke bile skromne i posvećene
radilice. Mobilišući muškarce, rat je preobrazio i žene, koje su same
vodile domaćinstvo, a bogate čak upravljale velikim imanjima. Stekavši
osećaj moći, neke su uzimale ljubavnike.

Građanstvo je bilo
obuzeto razonodom, hrleći u pozorišta, na zabave, sportske događaje ili u
cirkus. Imućni Rimljani prejedali su se i povraćali u nekoj vrsti
društveno sankcionisane bulimije. Kad bi se ugledne žene povukle na
spavanje, njihovi muževi bi često terevenčili s kurtizanama ili
prostitutkama. Čak je i pravični Avgust, koji je fetišistički obožavao
svoju ženu Liviju Drusilu, bio na zasluženom glasu kao ženskaroš.

Poput
Grčke, i u Rimu su samo slobodni ljudi imali prava i moć. Slobodne i
oslobođene žene bile su u boljem položaju od robova, ali nijedna, ma
koliko moćna bila njena porodica, nije imala ni deo prava koja su
uživala njena braća ili otac. Paterfamilias kao sistem je na neverovatan
način podjarmio žene. Očeva pravna moć počivala je na njegovim, a ne
interesima žene ili dece. Kad bi novorođenče bilo položeno kraj njegovih
stopala, ako bi podigao uplakanog dečaka ili naredio da se devojčica
nahrani, detetov život bio je odobren. U suprotnom, deca, mnogo češće
ženska, bila bi ugušena, umorena glađu ili ostavljena u brdima da ih
usmrte divlje zveri. Čak i deca koja po rođenju nisu osuđena na smrt,
nisu kasnije bila bezbedna. Bilo kad otac je mogao da ih proda kao oblik
svojine, pa je razljutiti tatu bilo opasno po život. Brak ćerkama nije
donosio olakšanje. Suprug, koga su drugi birali, zamenio bi oca. Ako
počini preljubu, muž je imao pravo da je ubije, ali i da je tuče do
smrti, ako je uhvati da pije vino. Testiranje na vino razvilo se u
isledničko ljubljenje, koje su muškarci sprovodili kad bi posumnjali da
im rođake piju alkohol.

Konkubina je imala još niži status od
supruga. Ona je bila slobodna ili oslobođena žena koja je živela s
muškacem koji joj nije suprug. Muškarci nisu smeli da imaju ženu i
konkubinu, bar ne istovremeno. Zato su uzimali konkubinu iz nižeg
društvenog sloja, mogavši da ih odbace ako im rode vanbračnu decu ili
kad se odluče za ženidbu. I udovci su radije birali konkubine nego novi
brak. Konkubinat je imao i neke prednosti. Bio je ozakonjen, konkubine
su oslobođene krivičnog gonjenja zbog preljuba, ali ne i optužbe za
blud.

Za razliku od Livije Drusile, Avgustove žene, koja je
nosila jednostavnu i neuglednu odeću, nova Rimljanka nije bila ni
skromna ni sasvim posećena deci. A i stopa rađanja je naglo pala zbog
trovanja olovom iz impozantnih akvadukata, kao i primitivnih oblika
kontracepcije i pobačaja. Povlašćena žena iz dobrih porodica nije više
počinjala dan molitvom. Budila se zategnutog lica, utvarno bela pod
osušenom maskom od mleka i brašna, koju je stavila pred počinak. Pošto
bi joj robinja sprala tu smesu, umočila bi se u kadu i čekala da dođe
maser sa svojim mastima i gnječi udove dok ne postanu gipki. Namirisanu
eteričnim uljima, dami bi kosu češljali, uvijali u kovrdže u venčiće ili
puštali da pada u ljupkim pletenicama.

Sledio je puder za
izbeljivanje lica, rumenilo i ruž za usne, te crna olovka za ivicu oka
od pepela ili ugljena. Ženama koje je privukao taj novi i opušten način
života, negovanje lepote bilo je predigra za seksualne avanture. Neke su
se čak ugledale na grčke hetere. Užasnut saznanjem da su žene
zainteresovane za vanbračni flert kao i on, Avgust je julijanskim
zakonima (17. g. p.n.e.) odredio da preljuba važi samo za žene koje su
varale muževe i muškarce koji su spavali s tuđim, ali ne i one koji su
uživali s nevenčanim ženama. Seksualno aktivne udovice i nevenčane
slobodne žene rizikovale su da ih optuže za manje težak prestup bluda.

Svrha
zakona bila je da prisile žene - naročito iz elitne klase - da se udaju
ili ponovo udaju, i ostanu poslušno vezane za kuću. Ali često, kad su
kazne previše surove (osuđene preljubnice izgubile bi pola miraza i
trećinu imovine, preljubnici pola imovine, a svi su izgnani na udaljena
ostrva gde je sprovođenje kazne bilo praktično nemoguće), zakoni postaju
gotovo besmisleni. Avgust je, ipak, ostvario spektakularan “uspeh”
progonom svoje ćerke Julije, jedne od najozloglašenijih preljubnica
Rima.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime21/2/2011, 6:43 pm

Veliki rimski pesnik Ovidije, bogati aristokrata i darovit mladić
opsednut ženama, ljubavlju i seksom, savršeno se uklapao u raspusni svet
Rima. Sa 16 godina oženio se prvom od svoje tri supruge, maloletnom
nevestom koju nikad nije prestao da omalovažava. U 23. godini, u svojoj
zbirci “LJubavi”, predstavio je Korinu, svoju senzualnu i nevernu
ljubavnicu.
Rimljani su odgovorili s vatrenim oduševljenjem, a neki
obožavaoci su ispisivali njegove stihove po javnim građevinama. Možda su
sadržaj i veliki uspeh “LJubavi” bili dodatni razlog imperatoru Avgustu
da nametne puritanske zakone.
I danas naučnici nagađaju ko se krije
iza pseudonima Korina. Možda Julija, Avgustova prkosna ćerka, ali su
dokazi prilično klimavi. Zna se da je bila malo starija od Ovidija i
udata za “matorog izlapelog teturavca”, a varala je obojicu.

Pre
svoje 20. godine postala je ljubavnica čoveka s kojim je doživela prvi
orgazam. Posle toga bi se durila i žalila kad je neki ljubavnik ne bi
uspeo navesti da se uvija od zadovoljstva tokom snošaja. Bila je tašta
koliko i dražesna, pribrana, burne i strastvene ćudi. Volela je da kod
Ovidija raspaljuje ljubomoru. Kao zavisnik od luksuznog života,
izbegavala je muškarce koji je nisu mogli izdržavati i uvek očekivala
skupe poklone. Pretvarajući se da je ljubitelj konjskih trka, flertovala
je sa džokejima. Volela je svog mladog ljubavnika-pesnika, a on nju
voleo još više. Ili je možda Ovidije zapravo bio zaljubljen u LJubav.

NJihova
duga veza pružila mu je obilje građe, istinsku sapunicu o zanosu,
spletkama, opasnosti, lažima i komičnim obrtima. “LJubavi” su i sjajan
opis unutrašnjeg mehanizma elitne rimske veze. Zamislite sledeću
ogorčenu prepirku ljubavnika dok raspravljaju o predstojećem banketu.
Ovidije fantazira kako će se zajedno zabavljati, dok ga Korina ne
upozori: “I moj muž dolazi”. Ovidije, koji to nije očekivao, uzvraća
kivno: “Dabogda mu to bilo poslednje!” Onda predlaže šifre koje će samo
oni razumeti: pretvaraj se da si kreposna supruga, “ali muni me u
stopalo dok prolaziš“.

Dok gosti čavrljaju, on bi joj slao tajne
poruke dižući obrve ili ispisujući reči u vinu. Korina treba da dodirne
obraz kad god pomisli na poslednji put dok su vodili ljubav ili se
uštine za ušnu resicu ako je ljuta na njega. Na drugim zabavama, podseća
je, neprimetno bi uvlačio ruku pod njenu odeću i masturbacijom je
dovodio do orgazma! Ovidije je i ljubomoran: ne pij iz čaše koju su
dotakle usne tvog muža; odbijaj njegove zagrljaje, posebno prste što bi
da te ispod haljine stisnu ili miluju “te osetljive bradavice.”

Pesnik
ne može da podnese pomisao na Korininog muža dok s njom vodi ljubav.
Pretvaraj se da si frigidna! Skini seks s dnevnog reda, nalaže joj, i,
posredno, preklinje boginju Veneru da mu usliši molitvu da niti njegova
ljubavnica niti njen muž uživaju u seksu jedno s drugim, “a naročito ne
ona!”Ovidije se naslađivao Korininom fizičkom lepotom i opisivao je do
intimnih podrobnosti: sjajnu dugu kestenjastu kosu, meko belo grlo,
izazovno oblačenje, kojim ga je podsećala na neku istočnjačku kraljicu
ili kurtizanu najvišeg reda.

Kad bi skinuo tu svetlucavu odeću i
Korina pred njim stajala gola, Ovidije nabraja divote te nagosti: glatka
ramena, zavodljive bradavice koje su pozivale na milovanje, ravan
stomak ispod veličanstvenih grudi, slatko zaobljenu zadnjicu, duge tanke
butine, a onda... I pored nesputanosti, katalog se prekidao kod
genitalija i jednostavno opisivao sopstvenu predaju putenim
savršenstvima ljubavnice.

Ali kad bi se ljubavnici svađali,
Ovidije je umeo da bude okrutan u izrugivanju, koristeći svoj britki um
da potanko opiše Korinine nedostatke. Jednom je ona na svoju tešku bujnu
kosu stavila previše slojeva smese za bojenje od pijavica i sirćeta, a
zatim upotrebila vrelo gvožđe da je ukovrdža. Posle joj je kosa ispadala
u pramenovima, pa je tužno plakala gledajući se u ogledalo. Dok joj
ponovo ne izraste, moraće da se zadovolji lepotom perika izrađenih od
kose osvojenih germanskih devojaka.

Ovidija je kinjilo i ljutilo
kad mu je Korina “zanovetala” zbog poklona. Nisu li njegovi genijalni
stihovi najčudesniji dar koji svaka žena može da poželi? Ali kad je ona,
voleći svilene haljine i zlatni nakit, očekivala opipljivije poklone,
bio je zgađen. Prestani da tražiš, hladno ju je savetovao. Daću ti, ali
jedino kad budem raspoložen. Plahoviti Ovidije priznaje kako je u
žestokom gnevu bio u stanju da izbičuje sopstvenog oca ili čak i bogove.

Jednom
je Korinu jako povukao za kosu i noktima joj izgrebao lice, a onda
prestravljen posmatrao kako ona užasnuta uzmiče. No, njegovo je
samooptuživanje trajalo jedva nekoliko sekundi, pošto se nije suzdržao
da je ne “posavetuje”: “Molim, idi uredi svoju kosu!”
Ovidije je bio
zaokupljen i mehanizmom održavanja veze. NJih dvoje su bili odlični
stratezi, ali bespomoćni bez saradnje Nape, Korinine sobarice. Kao
večita posrednica, prenosila je pisma i zakazivala sastanke, često
nagovarajući neodlučnu gazdaricu da se iskrade do Ovidijeve kuće.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime4/3/2011, 10:04 pm

Mada se Ovidije hvalisao kako ga je Korina devet puta dovela do orgazma
tokom jedne burne noći, on je patio od čestih napada mpotencije,
verovatno zbog trovanja olovom z rimskog akvadukta
Uprkos uzajamnoj
strasti, Korina i Ovidije su jedno drugo varali. Jedne užasne noći, kad
je Korina zabranila Ovidiju da joj dođe, u spavaćoj sobi je vodila
ljubav s drugim, dok se on kao duh šunjao oko kuće. Pošto se njegov
iscrpljeni suparnik ujutra najzad isteturao napolje, zatekao je
poniženog rogonju kako ga posmatra. Kad god su raskidali, ona bi mu sela
na krilo i umiljavala dok je ne bi uzeo natrag, a bila je tako lepa da
bi se on uvek istopio. “Molim te”, obraćao joj se u poeziji, “samo nemoj
da se razmećeš neverstvom. Previše si krasna da bi bila vrla, jer su
lepota i vrlina nespojive. Bar sakrij tragove ljubavnih ugriza, zagladi
kosu i namesti krevet pre no što me primiš.”

Zašto je Korina
posle nekoliko godina ipak prekinula vezu sa Ovidijevem? Zbog nekog
vojnika, muževne životinje s nezakonito stečenim novcem? Možda je
Ovidija zatekla na delu sa svojom frizerkom ili nekom drugom
nezadovoljnom ženom? Ili što je Ovidije, mada se hvalisao da ga je
Korina jednom devet puta dovela do orgazma u jednoj noći, patio od
učestalih napada impotencije, verovatno zbog trovanja olovom iz rimskih
akvadukata? U oporim stihovima on priznaje: “S oslabljenim spolovilom ne
mogu se nikako osladiti i ležim tako poput nepokretna panja.”

A
kako li se osećala Korina, sredovečna, još dražesna udovica, čiji je
matori bolešljivi muž nedavno umro, čitajući novo delo bivšeg ljubavnika
“Umeće ljubavi”, didaktičnu poemu koja je nudila konkretne savete za
ljubavne veze? Sigurno ju je pogodio Ovidijev cinizam i besramna drskost
proračunatog pristupa ljubavništvu, dok joj je s tako iskrenim
ubeđenjem govorio da je zauvek voli! Međutim, nije bila iznenađena,
znajući da Ovidijeva umetnost održava njegov život, te da u glavi beleži
svaki poljubac, izazovni dodir i vulkanski orgazam. Ali, Korina je
preuzela ulogu ljubavnice i znala bar okvirna pravila igre. Kao mnogo
mlađa supruga čoveka za kog se udala verovatno po naređenju roditelja,
nije marila za stare rimske vrednosti bračne vernosti. Izabrala je da
prekrati duge dane života bez dece po mahnitim zabavama, naročito na
konjičkim trkama, gde su jahači bili vitki i utrenirani poput ždrebaca.

Tehnika
je sve, počinje Ovidije u “Umeću ljubavi”, a Korina mora da je klimala
glavom. Prvo, gde tražiti ljubavnicu? Teatri, konjska trkališta,
cirkusi, banketi, čak i hramovi. (Upoznali smo se na jednoj večeri. Ja
sam nosila purpurnu svilenu haljinu, ti si sedeo blizu mene i nisi
prestajao da piljiš.) Upamtite, žene su požudnije od muškaraca i ne mogu
odoleti veštom i upornom udvaraču. (Sasvim tačno, barem kad je reč o
požudnosti. Ali veština i upornost isplate se, ali si ti sa mnom otkrio
da umeju i dosaditi.) Obećavajte prekomerno, trošite malo novca.
Zavodite je rečitošću i prepustite se sastavljanju maratonskih pisama.
(Jeftin si kao i obično? Uvek ću primiti zlato i smaragde.) Pravite se
da ste pijani i izjavljujte večnu ljubav. (Znači, bila sam u pravu kad
sam te nazvala lažljivcem! Ali nisam shvatila da nisi stvarno pijan.)
Nemilosrdno joj laskajte i preklinjite suzama. Ako zabarikadira vrata,
popnite se na krov i uvucite kroz prozor. Onda, ako okleva, silom je
osvojite, jer žene obožavaju da se s njima grubo postupa i razočaraju
kad im dozvolite da vas odbiju. (Dakle, ništa nisi naučio. Prezirao si
vojnike, ali si me tako žestoko napao da sam bila suviše prestravljena
da ti kažem da odeš.) Ako ne možete izbeći svađu, mirite se u krevetu.
(Mi smo radili i jedno i drugo.) Ako treba, ljubite joj stopala. Kad
vodite ljubav, suštinski je važno da i ona orgazam doživi, ili ga
dramski odglumi. (A šta je sa onim noćima kad si ostajao mlitav kao
jučerašnja salata, ma koliko sam se ja trudila?)

Treća knjiga
pružila je oštru sliku o tome koliko je Ovidijevo viđenje žena bilo
galantno, ali nadmeno. Ne zapuštajte fizičku spoljašnjost, jer su
malobrojne prirodne lepotice. (Ali ja jesam bila prirodna lepotica, a
čak i sad nisam nimalo neprivlačna.) Kosa je posebno važna. Oblikujte
otmene frizure, a sede skrivajte bojom ili perikom. (Moram da se
oslanjam na periku, jer moje tanke vlasi još ne mogu da podnesu grubost
boja.) Čuvajte se smrdljivih pazuha i uklanjajte dlake s nogu. Neka vam
zubi budu beli a dah čist, inače vas jedan kikot može koštati
ljubavnika. Učite muziku, poeziju, ples i društvene igre. Igrajte
odlučno, ali ne previše, kako biste dobile. Za vreme ljubavnog čina,
zauzmite neku erotski privlačnu pozu, šapućite zabranjene reči, stenjite
od slatkog zadovoljstva i ne otvarajte prozore - vaša tela najbolje
izgledaju u polutami. (Ali ne i moje, ono je čisto savršenstvo.) Čak i
kad je njihova uzajamna strast dostigla tačku najveće razbludnosti,
Ovidije nije brinuo o mogućim Korininim reakcijama na njegovu poeziju.
Plašio se mnogo opasnijeg kritičara: samog Avgusta. I zaista, 2. g. p.
n. e, pošto je ćerku Juliju optužio za preljubu i prognao je, a deceniju
kasnije proterao je i unuku Vispaniju, Avgust se okomio na Ovidija.
Optužio ga je da podstiče na preljubu i izgnao u udaljeni lučki grad u
današnjoj Rumuniji. Ovidije je preostalih deset godina života proveo
moleći i puzeći da se vrati, no Avgust je ostao neumoljiv, pa je poeta
umro u izgnanstvu, nesrećan.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime21/3/2011, 8:34 pm

Jufang je rođena petog dana petog meseca u rano leto 1909, usred
previranja u jugozapadnoj Mandžuriji, četiristo kilometara severoistočno
od Pekinga. Bila je lepa devojka ovalnog lica i blistave kože na kojoj
su se isticali ružičasti obrazi. Sjajna crna kosa bila joj je skupljena u
debelu pletenicu, toliko dugačku da joj je dosezala do struka.
Stopala
Jufang bila su vezana, što je bio znak plemenitosti, jemstvo pokornosti
i obeležje lepote. Povrh toga, bila je krotka i lepo vaspitana. Kao
konkubina, vredela je dovoljno novca da je njen otac mogao da ispuni
dugogodišnju ambiciju da stekne sopstvene konkubine. Pregovarao je s
generalom Sjueom, vrhovnim vojnim zapovednikom i šefom policije, i
Jufang je ubrzo predata generalu na staranje. Jufang je imala sreću da
je general Sjue nije preselio u kuću koju je delio sa ženom i drugim
konkubinama.

Možda zato što je bila tako mlada i lepa, smestio ju
je u vlastiti dom, s poslugom i umiljatom mačkom. General ju je
posećivao i vodio ljubav s njom, i davao joj novac. Podsticao ju je da
puši opijum, ali je nije na to i prisiljavao. Kad je bila sama, Jufang
je vreme provodila čitajući romane i poeziju, negujući ruže i radeći u
bašti i igrajući se s mačkom. General Sjue joj je dozvoljavao da ide u
operu i, premda nevoljno, da posećuje roditelje. Kad bi izlila bujicu
svojih strahova da ima slab uticaj nad svojim ljubavnikom, njen otac
nije imao razumevanja.

Jednog su se dana strahovi Jufang
obistinili: general Sjue prestao je da joj dolazi. Šest je godina živela
sama. Ponekad bi pisao, i stalno je slao novac, ali je Jufang bila
ojađena. No, jednog dana on se vratio, i kao da se nije izgubio
prethodnih šest godina, vodio je s njom ljubav.
Mesec dana kasnije,
Jufang je ushićeno otkrila da je trudna. Kad im se rodila ćerka, general
je naložio da dete nazove Bao Ćin. Godinu kasnije, nju i Bao Ćin pozvao
je u kuću koju je delio sa ženom i drugim konkubinama. Snuždena, Jufang
se pokorila.

U novom domu, obistinili su se najgori strahovi
Jufang. Po njenom dolasku, služavka joj je iz ruku ščepala Bao Ćin i
predala je madam Sjue, koja je odlučila da podigne dete kao svoju ćerku.
Bao Ćin više neće zvati Jufang “mama”; tako će oslovljavati isključivo
madam Sjue. Osim toga, Jufang će se duboko klanjati pred Bao Ćin, baš
kao i pred madam Sjue.

Preko noći, Jufang je postala
drugorazredna konkubina čiji je položaj bio veoma nalik služavkinom.
Madam Sjue se prema njoj odnosila s gorkom mržnjom. Za Jufang bolnije je
bilo saznanje da stari general Sjue umire. Sada je jasno razumela zašto
se on tako iznenada ponovo pojavio u njenom životu. Bez dece i
narušenog zdravlja, on i njegova žena su odlučili da materica Jufang
posluži kao posuda iz koje će nastati njegovo poslednje dete.

Ubrzo
će sudbina Jufang biti u rukama nemilosrdne madam Sjue. Da bi se rešila
biološke majke Bao Ćin, madam Sjue bi verovatno prodala Jufang, možda
nekom imućnom muškarcu, a možda čak i javnoj kući.
General Sjue je
spasao Jufang. Izdišući na samrtnoj postelji, preklinjao je ženu da
oslobodi njegovu konkubinu. Madam Sjue je uslišila njegovu molbu i
Jufang je odjurila kući svojim roditeljima, gde je zatekla pakao.

Majka
joj je pretrpela poraz u borbi za moć s dve konkubine kupljene od novca
generala Sjuea, koje su njenom muži bile neuporedivo draže. Konkubine
su nastupale kao tim i ugnjetavale domaćinstvo, uključujući i Jufang.
Priča Jufang ima netipično srećan kraj. Jedan slobodoumni porodični
prijatelj bio je zanesen njenom lepotom i oženio se njome, izbavivši je
tako iz turobnog života.

Dve godine pre nego što će se roditi
Jufang, 1907, Leong Maijing rođena je u južnoj Kini, u provinciji
Guangdung, a umrla je gotovo šezdeset godina kasnije u kanadskoj
provinciji Britanska Kolumbija. Zahvaljujući njenoj unuci Deniz Čong,
autorki dirljivih i pomno sačinjenih memoara “Konkubinina deca: Priča o
kineskoj porodici koja je živela na dve strane sveta”, tužna ispovest
Maijing nije izgubljena.

Porodica Maijing nije bila toliko
siromašna da bi morala da utopi ili se na neki drugi način reši svog
neželjenog ženskog deteta. Sa četiri godine već je bila toliko
tvrdoglava da se oduprla majčinim naporima da joj uveže stopala,
zahvaljujući čemu bi mogla da se plasira kao dete-nevesta.

Umesto
toga, prodata je kao služavka. Kad je u sedamnaestoj godini bila
pristala za udaju, vlasnik ju je kao konkubinu preprodao Čanu Samu,
oženjenom seljaku koji je želeo družbenicu u Kanadi, gde se radom borio
da stekne novac i popravi sudbinu svoje žene i ćerke u Kini.Maijing je
bila užasnuta.

Verovala je da pristojne devojke ne postaju
konkubine, ali jedina druga mogućnost koja joj je preostala bilo je
samoubistvo. Maijing je izabrala život, i prvi je put videla Čan Sama na
vankuverskom doku. Posle ručka u znak dobrodošlice, rekao joj je da
mora da radi dve godine kao konobarica u čajdžinici da bi mu nadoknadila
novac koji je pozajmio za njen put. Maijing je bila zgranuta, jer u
kineskoj kulturi konobarice su smatrane jedva boljim od prostitutki.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime11/4/2011, 8:48 pm

Maijing se u Vankuveru pokazala kao popularna konobarica i zarađivala
znatne napojnice. Bila je nalik lutki, ni 150 santimetara visoka, vitka
kao bambusova trska, bele napuderisane kože, iščupanih obrva, finih crta
lica i guste kose, prikladno oblikovane. Kad je napunila 19 godina, sa
Čan Samom dobila je ćerku Ping, a godinu dana kasnije i Nan, čiji je pol
mučio Maijing isto onako kao što se i njena majka uznemirila kad se ona
rodila. Ubrzo se mala porodica vratila u Kinu u produženu posetu, jer
je Čan Sam hteo da uveri ženu, Huangbo, koja je upravo saznala da joj
muž ima konkubinu, da će svi zajedno srećno živeti pod istim krovom.
Dve
su se žene od samog početka svađale, pri čemu je dominantna Maijing
kinjila krotkiju Huangbo i odbijala da obavlja svoj deo kućnih poslova.
Da bi održao mir u kući, Čan Sam je poslao Maijing u školu i odlučio je
da uzme drugu konkubinu za kućne poslove. No, Maijing i Huangbo su se
ujedinile, prisilivši Sama da odustane od svojih planova. Iako je obično
spavao sa Huangbo, oplodio je i Maijing, koja je ubedila Sama da njen
prvenac treba da se rodi u Kanadi da bi uživao povlastice
“prosperitetnijeg” državljanstva. On je pristao, ali su Ping i Nan
ostale u Kini sa Huangbo. Pošto je bila Samova žena smatrali su je
svojom majkom.

U Kanadi je Maijing očajavala, rodivši još jednu
ćerku, majku Deniz Čong, Hing, kasnije poznatu kao Vini. Odnos između
Hinginih roditelja brzo se pokvario. Velika ekonomska kriza uništila je
privredu u Britanskoj Kolumbiji, a kineske četvrti bile su još teže
pogođene. Dok je Maijing radila kao konobarica da bi mogla da izdržava i
kanadsku i kinesku granu porodice, Čan Sam je uzaludno tražio posao.
Jednog dana, Maijing je prosto pobegla, bez reči, i ostavila ga s
detetom.

Maijing nije daleko otišla. Čan Sam ju je našao u
čajdžinici i podsetio je na njene obaveze i Maijing se vratila kući.
Ali, nije se pomirila sa svojim statusom konkubine, koji je mnogo
zahtevao a malo pružao, te je počela da pije i da se kocka sa zahvalnim
gostima u čajdžinici. Delimično da bi se oslobodila od Čan Samovog
budnog nadzora i neprestanog pridikovanja, Maijing ga je podsticala da
ide u Kinu, nadajući se da će dobiti sina za kojim su svi čeznuli. On je
pristao, a ona mu je od svoje plate pokrila troškove puta.

U
selu u Kini, Čan Sam i Huagbo počeli su da grade kuću zahvaljujući
novčanim doznakama od Maijing, koja je njihove stalne zahteve
ispunjavala pozamljujući novac od svog poslodavca i komisionom prodajom
lutrijskih listića. Niko joj se nije zahvalio - te su se žrtve
podrazumevale. Ali Maijing nije bila žena koja se žrtvuje, a posebno ne
za dosadnog Čan Sama koji je obezbeđen sedeo u Kini. Počela je sebi da
ugađa pozajmljujući još novca: kupovala je elegantnu odeću, kockala se,
išla na kratka putovanja u Viktoriju. Kocka je, međutim, postala više od
neobavezne razonode i Majing je ubrzo postala ozbiljan zavisnik i nije
mogla da prestane da se kladi u buduće nadnice, koje je često gubila.
Konačno, ozbiljno prezadužena, počela je da se prostituiše s gostima u
čajdžinici, koji bi isplaćivali njene dugove ili bi joj direktno davali
novac.

Nedaće su tek predstojale. Čan Sam je 1937. odlučio da se
vrati u Kanadu, ostavivši u Kini Huangbo, Ping, Naj i svog novorođenog
sina, Juena. Porodicaje tugovala, umesto da se raduje rođenju tog
dugoočekivanog deteta, jer su stopala malog Juena bila groteskno
izobličena, okrenuta unazad, kao da mu torzo ide napred, a noge unazad.
(U Kanadi je Maijing toliko čeznula za sinom da je Hing pokušala da
preobrazi u muško, oblačeći je u pantalone i šišajući je na kratko.)

Uprkos
finansijskim pritiscima i silasku u pakao kockarske zavisnosti i
prostituciji, Maijing je izuzetno uživala u svojoj slobodi za vreme Čan
Samovog produženog boravka u Kini. NJihovo se ponovno nalaženje brzo
izvrglo u ogorčenost. On joj je prebacivao zbog kocke, pušenja,
napijanja, i rasipništva, i “još je više držao do svoje moralne nadmoći
nad njom”. Maijing je prezirala njegovu štedljivost (porcija pirinča za
obed, s malo kečapa ili džema, na primer) i ljutio ju je njegov
autoritativni stav, konfučijanske izreke kojima ju je zasipao i pokušaji
da je kontroliše.

Kad jeČan Sam zatekao Maijing u stanu drugog
čoveka, ona ga je zauvek napustila, uzela Hing i preselila se u Nanaimo,
u Britanskoj Kolumbiji. Čan Sam je to primio mirno: “I dalje je bila
njegova konkubina; jedina je razlika bila u tome što nisu više živeli
zajedno.” NJegovo srce, pošto je pripadalo Huangbo, nije bilo dirnuto
bekstvom Maijing. Osim toga, znao je da će ona nastaviti da šalje novac
porodici u Kini.

Maijing je služila kao konobarica, kockala se i
toliko pila da je stalno povraćala. Gnev zbog onoga na šta joj se život
sveo iskaljivala je na Hing, sistematski je tukla i kinjila na sve
moguće načine. “Zašto već jednom ne umreš!”, stalno je mučila ćerku.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime9/5/2011, 9:15 pm

Maijing je najzad našla čoveka koga je poštovala. Čou Gun bio je pametan
čovek, velika ekonomska kriza ga nije utukla i započeli su višegodišnju
vezu. Gun, čiji su žena i deca bili u Kini, nije izdržavao Maijing, već
brižljivo vodio računa o svakoj pozajmici. Ali joj je pomogao da stekne
ono što je najviše htela: sina koji će o njoj brinuti kad ostari.
Kineski dečaci koji su se mogli usvojiti bili su kao retki dragulji -
vredeli su deset puta od devojčica i Maijing je morala da plati 300
dolara za malog Gok-lenga, kasnije preimenovanog u Lenard.
Izmenjene
životne prilike Maijing - niže nadnice usled ekonomske krize, dvoje dece
i Gun - pojačale su njenu ozlojeđenost prema prvom mužu Čan Samu, ali i
osećaj nezavisnosti. Kad bi na ulici videla Sama, pravila se da ga ne
poznaje, a Hing je zabranila da ga naziva ocem. Više mu nije davala
novac, a upravo je Sam plaćao Hing školarinu.

Maijing se 1939.
peselila u Vankuver, gde je živeo Gun. Gok Lenga je smestila kod nekog
starijeg para, a Hing je uzela sa sobom da žive u garsonjeri. Gun joj je
bio ljubavnik, ali je tačno odredio uslove njihove veze: ona mora da
plaća svoj stan i ostale troškove. Čan Sam, ponižen ozloglašenošću
Maijing u kineskoj zajednici, procenio je kako mu samopoštovanje nalaže
da se od nje “razvede”. “Ja sam te doveo iz Kine. A pravo je da me Gun
pita za dopuštenje sme li da ima bilo šta s tobom.” Ona se razbesnela i
odvratila: “Ja ne nosim burmu”. Ali Sam je nosio venčani prsten, jer je,
za razliku od svoje konkubine, bio oženjen. Bio je rešen da proda svoju
neposlušnu i obeščašćenu konkubinu. Gun, rekao je Maijing, mora da mu
plati 3.000 dolara da bi na nju stekao pravo.

“Ja nisam na
prodaju”, besnela je. Gun nikad ni centa neće platiti Samu, a ona će sa
svojim životom raditi šta god hoće. A to je bilo dalje napijanje i
kockanje, zalaganje i vraćanje nakita, zlostavljanje ćerke, čiji je
najteži greh bio njen prezreni pol. Jednog je dana Sam doneo Maijing
strašnu vest da je njihov ćerka Nan umrla. Maijing je poslala pismo Pin,
svojoj najstarijoj ćerki: “Nemoj više da mi pišeš. Srce mi je
slomljeno.” Time je presekla veze s kineskom delom svoje porodice.

Život
Maijing dobio je ustaljeni obrazac. Selila se iz garsonjere u
garsonjeru, stalno u potrazi za sve jeftinijom kirijom. Decu je čas
slala da žive kod drugih, čas ih uzimala kod sebe. Jednom je pokušala da
im uredi dom. Kupila je nameštaj, uključujući i polovnu naslonjaču za
Hing. Kasnije se Čan Sam ponovo pojavio u njihovom životu kao uzgredni
poznanik, a proteklo vreme je ublažilo neprijateljstvo između njih
dvoje. Hing je, međutim, žalostio majčin prezaduženi i nestabilni život
Gunove neizdržavane ljubavnice. Maijing je Guna toliko volela da je
žrtvovala Hing da bi za njime jurila, ponekad iz grada u grad. Kasno
noću, međutim, ipak je morala da se kradom vrati iz njegove sobe u
svoju. Gde je, pitala se Hing, majčina čast u svemu tome? Da bi ublažila
večito siromaštvo svoje porodice, Hing se upisala u medicinsku školu,
gde je trpela nemilosrdne uvrede i diskriminaciju zbog svog azijskog
porekla. Svakog je meseca slala Maijing ček od plate na 105 dolara. Ova
bi ga unovčila i Hing slala džeparac od - pet dolara. Kad se Hing, koja
je samu sebe zvala Vini, verila, Maijing je u zamenu za roditeljski
blagoslov tražila 500 dolara i Vinino obećanje da će podići Lenarda.
Dobila je novac za otkup mlade, ali je Vinin verenik odbio da uzme
šuraka. Maijing je Vini poklonila kao svadbeni dar perjani jorgan, dva
jastuka i sanduk od kedrovine koji je kupila na rate.

Maijing je
nastavila da pije, svađa se i zanemaruje sebe, sina, kuću i čak i
voljenog Guna. Sa Vini je ponovo stupila u vezu tek kad je pala u
očajanje. Gun ju je napustio, rekavši da joj čak i kad bi ostala bez
pare, ni centa ne bi dao. Zatim se preselila kod Vini, ali je njena žeđ
za alkoholom i potreba za novcem da bi ga nabavila stvarala neizdrživu
napetost. Jednom, kad je klela Vini da umre, ova je ogorčeno prasnula:
“Tukla si me gotovo do smrti; zašto me nisi vezala za telefonski stub i
šibala dok ne izdahnem? “

Pošto je Maijing odbila da se iseli,
Vinin muž ju je izneo do svog automobila i odvezao ju je do Čan Samove
garsonjere u kineskoj četvrti. Sklopivši neverovatno primirje, ona i Čan
Sam su se ujedinili protiv Vini. Nastavili su da žive odvojeno, a on je
1957. umro od raka. Život Maijing bio je nalik padu u ambis alkohola,
odvratnih pansiona i sezonskog rada na branju voća i povrća. Ona i Vini
su se nakratko mirile i sastajale, sve do 1967. kad je Majing poginula u
saobraćajnoj nesreći.

U izveštaju iz mrtvačnice staji da je u
vreme smrti bila visoka 162 santimetra i imala 45 kilograma. I njena je
imovina bila podjednako sitna: 40,94 dolara, priznanica iz zalagaonice
za nakit od nefrita, bočice osušenih trava i kašmirski džemper koji joj
je Vini poklonila. Gun, suvih očiju, priložio je 50 dolara za sahranu,
na koju nije otišao. Maijing je pokopana nekoliko redova daleko od Sama,
te je od njega otuđena i u smrti, kao i u životu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime9/6/2011, 7:53 pm

Gospođa Niđo je precenila svoju
neodoljivost, pa je nezvaničnom ljubavniku, bivšem caru Go Fukakusi
pokušala da podmetne tri bebe začete s drugim muškarcima. Jedan ju je
zaveo “rečima koje bi rasplakale i korejskog tigra”
Gospođa Niđo je u
13. veku stupila na dvor bivšeg cara Go Fukakuse, kad je imala četiri
godine, neposredno nakon smrti svoje maloletne majke, Sukedai. Go
Fukakusa, slab i bojažljiv mladić osakaćen deformitetom kuka i u senci
svog naočitog i harizmatičnog mlađeg brata, Kamejame, nekad je obožavao
Sukedai. Svoju neuzvraćenu ljubav preneo je na njenu smelu i lepuškastu
ćerkicu, a 1271, s pristankom njenog oca, uzeo je devojčicu kao svoju
konkubinu. Gospođa Niđo je tada imala 12 ili 13 godina, što je bio
tipičan uzrast kad su mlade devojke sazrevale i stupale u svet odraslih,
što je značilo brak ili konkubinat. Fukakusa je od nje bio stariji 13
godina.

Niđo je izrazila neznatnu žalost zbog majčine smrti, i
nikakvu ljutnju što joj je detinjstvo tako naglo prekinuto. Istinski je
marila samo za odeću - svačiju, pa i svoju. Uprkos toj opsednutosti,
gospođa Niđo je bila obrazovana, načitana, muzički i umetnički nadarena,
i razmetljivo ponosna na svoje (uglavnom osrednje) pesme. Kao
Fukakusina konkubina, Niđo se pokazala kao snalažljivi borac među
ostalim suparnicama na dvoru na kome je negovana ljubav prema sakeu,
strastima, muzici i poeziji. Bila je živahna i darovita, i rodila je
sina kojeg je Go Fukakusa zvanično priznao iako je dobro znao da ona ima
niz drugih ljubavnika. Zapravo je podsticao gospođu Niđo da zavede
prvosveštenika, Arijakea, uprkos njegovom zavetu na celibat. Ili možda
baš zbog toga.

Ali je mlada konkubina napravila nekoliko grešaka
koje su činile ravnotežu prema njenim uspesima. Pošto joj je otac umro,
ostaviviši je bez savetnika, Fukakusa nije hajao da je postavi za
zvaničnu konkubinu.

Gospođa Niđo je takođe precenila svoju
neodoljivost. Budući da je Go Fukakusa tolerisao njene veze s drugim
muškarcima, pokušala je - nesmotreno - da mu podmetne tri bebe koje je
začela s drugim muškarcima (razneženo se sećala da ju je jedan ljubavnik
zaveo “rečima koje bi rasplakale i korejskog tigra”). U isto vreme,
gospođa Niđo je vidno bila nezainteresovana za Go Fukakusu. Nije pomoglo
ni to što im je sinčić umro, niti neprijateljstvo Higaši-Niđo, Go
Fukakusine carice, izazvano njenom nadmenošću. Čak je i samozaokupljena
gospođa Niđo primetila da Higaši-Niđo više ne deluje onako prijateljski
raspoložena prema njoj kao nekada.

Konačno, gospođa Niđo se
prevarila u odluci da se upusti u romantičnu vezu s Kamejamom, Go
Fukakusinim mlađim bratom kojem je ovaj toliko zavideo. Posle dvanaest
godina, Go Fukakusa je naglo proterao svoju konkubinu. Za vreme njihovog
poslednjeg susreta, ispunjenog gorčinom, gospođa Niđo je nosila haljinu
od tanane svetlucave svile, sa crvenom kapuljačom i plavim koncem
izvezenim aru-korenom i travama pampe. Pošto ju je izbacio, Go Fukakusa
je otišao pevušeći “Kako mrzim aru-aru”.

Gospođa Niđo je konačno
priznala da je izgubila ljubav i poštovanje svog carskog ljubavnika.
“Kako je mogao da bude tako bezosećajan?” čudila se. Uprkos njenom dugom
stažu kao njegove (neverne) konkubine, Go Fukakusa je prestao da je
novčano pomaže. Gospođa Niđo je sa ruba prosjačkog štapa umakla
recitujući poeziju, dajući savete o unutrašnjem uređenju i, uopšte,
snalazeći se kako je znala i umela. Postala je i budistička monahinja,
ali neobičnog soja, putujući i susrećući ljude svih društvenih slojeva.
Posle osam godina provedenih na drumu, Niđo je izenada u nekom svetlištu
srela Go Fukakusu (u to se vreme i on bio zaredio). Nosila je uprljanu
monašku haljinu, prašnjava, izlizana i raščupana, a njen je saputnik bio
patuljasti grbavac. Go Fukakusa ju je i pored toga prepoznao, i celu su
noć proveli nostalgično se prisećajući starih vremena. “LJubavne veze
sada nemaju nekadašnju draž”, uzdahnuo je - ili je barem tako gospođa
Niđo zapamtila i u svojoj autobiografskoj knjizi zabeležila njegova
osećanja.Uprkos bednom kraju, nekada skromna gospođa Niđo smatrala je da
je njena životna priča dovoljno zanimljiva da je zabeleži. I bila je.
NJeni su memoari jedno od retkih svedočanstava o konkubininim ljubavima,
mislima i zapažanjima, početku na carskom dvoru, a kasnije i
preživljavanju na ulicama svakidašnjeg Japana. Niđo je odslikavala
razuzdanu seksualnost, neprekriveni materijalizam, društveni snobizam i
složene rituale japanske aristokratije.

Delila je konvencionalno
viđenje ljubavi kao intimne igre u kojoj su bitne romansa i poezija, ali
ne i vernost. Bilo na carskom dvoru bilo u domu imućnog trgovca,
konkubine nisu imale sigurnost i položaj koje su uživale žene, ali su
često gospodarile snažnom emocionalnom i erotskom ljubavi. Bila je i
tipična majka - dvorska konkubina, otuđena od dece koju je nadzirao
otac, a podizale sluge.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime5/8/2011, 9:20 pm

Prvo seksualno iskustvo gejša je
sticala drevnim ritualom, tokom koga je neki stariji, iskusni muškarac
proveo sedam noći s devicom, utrljavao joj belance na unutrašnju stranu
njenih butina, svake noći sve više, sve dok, poslednje večeri, ne bi
prstima prodro u njene genitalije
Osim Ureda za drolje, koji je kao,
legalnu delatnost, oporezivao prostituciju, tokom šogunata Tokugava (od
17. do 19. veka), formirane su čuvene japanske Četvrti uživanja, geta s
dozvolom za rad prostitutki, nalik na ZOO vrtove, koja su zgražala -
ali i uzbuđivala - horde stranih posetilaca. No, mnogi Japanci 19. veka u
sterilnim ugovorenim brakovima, nisu bili spremni da prihvate stalnu
odgovornost nametnutu držanjem konkubine, a hteli su nešto više od
kratkotrajne pažnje prostitutki. Želeli su ljubavnicu prema zapadnjačkom
modelu, a u japanskom stilu. Jedan izvor ljubavnica bio je svet gejši
po čajdžinicama. Prve gejše (sama reč znači “ljudi koji zabavljaju”)
bili su muškarci, ali su do 1800. to postale žene. Tipična gejša se po
izgledu razlikovala od drugih žena. Na krečnom belom licu isticale su se
crno uokvirene oči i usne boje trešnje, a izbeljeni vrat se naprezao
pod teretom teške, krute crne perike. U basnoslovno skupom kimonu s
pojasom oko tananog struka, gejša nije toliko bila žena koliko eterično
biće izuzetne erotske privlačnosti. U 19. veku, gejše su počele da
diktiraju “hladni šik”.

Obično su poticale iz siromašnih slojeva,
a počele su u zanatu da šegrtuju sa desetak godina. Postati gejša bio
je ubedljivo najbolji način da siromašna devojka unapredi svoj društveni
status. Stekla bi obrazovanje, a i pomogala roditelje, koji su primali
određenu svotu novca kad bi potpisali ugovor kojim ona, kao učenica,
stupa u službu. Obuka je bila stroga i duga. Uključivala je pevanje i
sviranje, poznavanje izuzetno složene ceremonije služenja čaja i
aranžiranje cveća. Elegantni ritualni ples bio je najviši nivo umeća i
od suštinske važnosti za pridobijanje bogatog pokrovitelja, “dana-sana”.
Neverovatna količina novca i vremena trošena je na šminkanje i
oblačenje. Nanošenje bele maske za lice i sređivanje nauljene, smrdljive
i pune peruti kose, u složene frizure bili su svakodnevni zadaci u
kojima su proticali sati bavljenja sobom pred ogledalima. Bile su
preopterećene, pothranjene i potcenjene. U školi za gejše, etikecija je
nalagala da se nove učenice predstavljaju kao “devojke s malo dara”,
iako su zahvaljujući svojoj izuzetnosti zapravo i primljene u školu.

Prvo
seksualno iskustvo gejša je sticala tokom drevnog rituala “mizuage”.
Stariji, iskusni muškarac proveo bi sedam noći s gejšom devicom,
utrljavajući belance na unutrašnju stranu njenih butina, svaku noć sve
više, sve dok poslednje večeri, prstima ne bi prodro u njene genitalije.

Učene
su da se moraju držati najstrože diskrecije i njihovi klijenti mogli su
da budu apsolutno sigurni kako će gejša, šta god slučajno ili namerno
bude čula, radije iseći jezik nego odati tajnu. U 19. veku samuraji su
po čajdžinicama kovali zaveru da zbace šogunsku vladu, a gejše ništa
nisu odale. Japanski su političari držali najpoverljivije sastanke u
diskretnim sobama čajdžinica, gde su služile njihove omiljene gejše.

Gejša
učenica je postojala “mlađa sestra” iskusnije gejše koja je bila njena
“starija sestra” i podučavala je svemu, od tajni sastojaka šminke do
veštine razgovaranja s klijentima. Nagrada “starijoj sestri” bio je
procenat od zarade koju bi “mlađa” kasnije ostvarivala. Za “mlađu
sestru”, konačni cilj bio je da postane ljubavnica nekog bogataša.
Učenica je postajala prava gejša tek kad položi ispit kojim su
predsedavali madam na čelu njene čajdžinice, učiteljice i zvaničnici iz
uprave gejša. Dve-tri godine potom, radila je da bi mogla da plati za
smeštaj, hranu i odeću, koja je bila najveći trošak. Kasnije je sebi u
džep stavljala napojnice, dok je čajdžinica zadržavala visoke iznose
koje su naplaćivali za njene usluge. Zapravo, gejša je finansijski
zavisila od svoje čajdžinice, a samo one koje su imale pokrovitelja,
mogle su da isplate dugove u kojima su se gušile. Obično je gejša
postojala ljubavnica svog pokrovitelja.

Gejšin potencijalni
pokrovitelj bi se predstavio vlasnici čajdžinice, koja bi ga pažljivo
ispitala, posebno njegovu finansijsku situaciju. Ako je primljen,
obavezao bi se da isplati gejšine dugove, snosi njene troškove života i
lečenja, te plaća satnicu kad god bi s njom provodio vreme. Nekoliko
vodećih gejši tokom celog života imale bi tek dvojicu pokrovitelja, ali
su sve druge mogle da očekuju da će ih se on zasititi već posle šest
meseci ili godinu dana.Gejša nije očekivala da će voleti svog
pokrovitelja, iako je obučavana da mu laska, očarava ga i klanja mu se
kao da ga voli. NJihov je odnos bio ritualizovan i kontrolisan sporazum.
Ona je bila profesionalna ljubavnica, a on zahvalni klijent. Retko bi
se, što se ponekad dešavalo, zaljubili jedno u drugo. Ako bi se, a i to
se ponekad događalo, ona zaljubila u drugog muškarca, snosila je rizik
da izgubi svog pokrovitelja, na sebe navuče gnev vlasnice kuće čaja i
uruši svoj ugled. Život gejši imao je i nekih prednosti, jer je Japan
zemlja gde su žene koje se žale na seksualno zlostavljanje čak i danas
društveno odbačene, a samo se najodvažnije feministkinje usuđuju da
zahtevaju jednakost polova.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime9/9/2011, 11:08 pm

Gejše su, obično, bile veoma lepe
devojčice otkrivene u siromašnim delovima grada, a u novom okruženju
uzdizale su se do visina nezamislivih onima koje nisu izabrane. Kao
temeljito obrazovane, bile su oslobođene većine kućnih poslova, za koje
zapravo nisu imale ni vremena ni naklonosti. Kao deo raskošnog sveta
koji je obuvatao elitizam, tradicionalizam, i erotizam, lansirane su u
više slojeve društva.
Kao i sve ljubavnice, nisu imale siguran i
stalan položaj. Kad bi pokrovitelj jednom ispunio svoje početne obaveze,
bio je slobodan da otpusti gejšu, a većina ih je to i radila, zamenivši
staru novom. Izgledi da bude primljena natrag u čajdžinicu su, međutim,
ublažavali pokroviteljevo otpuštanje, iako je to značilo da gejša mora
ponovo da prihvati svakodnevnu rutinu nalaženja i zabavljanja klijenata.
Neke su gejše uspevale da uštede novac za slučaj takvog ishoda, ali ih
je većina bila u novčanim neprilikama kad bi pokrovitelj prekinuo da je
izdržava.

Sve u svemu, moglo bi se reći da su gejše bile bolje
sreće jedino jer su žene inače bile omalovaženi članovi japanskog
društva, a siromašne su devojke još više patile. Ali je cena takve
zavidne sudbine bila visoka; gejše su imale da plate za svaku
povlasticu: obrazovanje, obuku, uvođenje u visoko društvo, novčane
nagrade. Bile su pod ugovornom obavezom u odnosu na svoje pokrovitelje, i
prisiljene da navuku ogromne dugove koje su onda celog života
otplaćivale. Ali je glavna cena bila zatočenost u razrađenoj egzotici
sopstvenog tela. Bez maske, frizure, kimona, obija i desetine ukrasnih
detalja, gejša je bila obična žena, vredna koliko i one obične. Danas i
dalje posluje mali broj gejši. Za razliku od 98 odsto Japanki, gejše se
nikad ne udaju, već žive u ženskim zajednicama zvanim hanamaći. Iako
neudate, često imaju decu, neke s pokroviteljem koji ih ne prisiljava na
pobačaj, ili sa tajnim ljubavnikom koji izdržava to dete, koje u gejšin
usamljenički život unosi toliku radost. Karakteristično je da se jedino
u tim hanamaćima i čajdžinicama u valsništvu gejši rođenje devojčice
radosnije slavi od rođenja dečaka. U mnogim vidovima, gejše su duboko
tradicionalne, ali u drugim pitanjima pokazuju iznenađujuće feministički
senzibilitet.

Danas gejše i dalje imaju pokrovitelja koji im
pružaju stabilan izvor prihoda, kao i društvo. I pored toga, većina
gejši nastavlja da radi. Žive raskošno i novac im je potreban. One koje
napuste čajdžinicu kad ih pod svoje okrilje preuzme pokrovitelj, uvek su
dobrodošle da se vrate na posao ako ih pokrovitelj ostavi ili umre, a
da im oporukom ništa nije zaveštao.

Gejše kažu da je najmučniji
aspekt njihovog posla, međutim, emocionalna patnja zbog saznanja da
voljeni pokrovitelj - jer neke gejše istinski vole svoje pokrovitelje -
noću odlazi kod žene. (Žene ređe brinu zbog gejši, koje su slaba pretnja
za opstanak braka.)
Druga muka zajednička ljubavnicama širom sveta jeste njihov tajni status - ljubavnici ih retko otvoreno priznaju.
Pokrovitelj
jedne gejše bio je političar visokog ranga koji ju je držao u tajnosti
od žene i javnosti, premda ne i od svoga sekretara i prijatelja. Kad je
umro, samo nekoliko sati pošto je s njime telefonom razgovarala, niko je
o tome nije obavestio, a o njegovoj je smrti saznala na vestima.
Tražila je dozvolu da prisustvuje njegovoj sahrani, a njegov sekretar i
prijatelji su se složili pod uslovom da nosi neupadljivu “civilnu” odeću
umesto kimona. “Razumem”, rekla je gejša, i tako je i učinila. Ali kad
je bolje razmislila, predomislila se i obukla kimono da se oprosti od
ljubavnika.

Ubrzo potom, ukinut joj je mesečeni prihod. Verovala
je da je to zato što je nosila kimono. U stvari, razlog je bio to što
danna-san nije ostavio nikakva uputstva kako da je zbrinu u slučaju
njegove smrti. Srećom, bila je finansijski snalažljiva žena koja je
vodila sopstvenu čajdžinicu, te nije propala zbog političareve smrti.
Gejše
su nedavno sablaznile Japan pošto su mediji prekinuli tradicionalnu
politiku o zaštiti privatnosti ličnog života javnih ličnosti. Premijer
Sosuke “Gospodin Čisti” Uno je 1987. bio među prvim političarima visokog
ranga koji je raskrinkan i osramoćen dao ostavku. A njegovi su gresi
tek retroaktivno postali grešni: generacije političara, uključujući i
njihove protivnike, takođe su bili politikanti po kućama čaja koji su
uzimali gejše za ljubavnice, a svi su u Japanu to znali. Ali su onda dve
gejše koje su ranije bile u vezi s Unom prekinule tradiciju i
progovorile. “Moje si telo kupovao za 300.000 jena mesečno”, žestila se
Micuko Nakaniši, Unova bivša ljubavnica gejša. Novinari s kojima su
govorile srdite žene, njihove su priče objavili umesto da o njima ćute.

Zakonodavka
Manae Kubota razbila je tradicionalnu parlamentarnu tišinu o ličnim
stvarima. Ispitivala je premijera, jer ju je “uzrujalo što je sa ženama
postupao ka s robom”. Nakaniši je dodala: “Osoba koja se tako rđavo
ophodi prema ženama, ne treba da bude premijer.”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime25/10/2011, 8:38 pm

Poslednji haremi u Osmanlijskom carstvu zatvoreni su 1909, a od nekoliko
desetina hiljada konkubina koje su tokom vekova u njima bile zatočene,
najučuvenija - Turci bi možda rekli i “najozloglašenija” - ostala je
Rokselana, zvana “Ruskinja”. Ova pametna i ambiciozna lepotica, sitna i
energična, s malim prćastim nosom i prodornim očima, prema poljskom
predanju, bila je Aleksandra Lisovska, ćerka siromašnog pravoslavnog
sveštenika iz Rohatina, mesta negde u Karpatima. Zarobili su je,
navodno, tatarski pljačkaši, a onda prodali velikom veziru Ibrahim-paši,
koji ju je dao Sulejmanu Veličanstvenom, verovatno najvećem vladaru u
istoriji Osmanske države. Ništa se zapravo ne zna o njenoj porodici,
detinjstvu i obrazovanju, pa se kao istorijska ličnost pominje tek 1526,
kad je iz pesničenja sa sultanovom glavnom konkubinom izašla
okrvavljena.
Poraz u toj tuči - namerno režiran - bio je jedna od
Rokselaninih najdomišljatijih strategija. Već je bila druga kaduna, tj.
kraljevska konkubina, ali je Tatarka Gulbahar, prva kaduna i majka
prestolonaslednika, princa Mustafe, bila nepromostiva prepreka koja ju
je sprečavala da postane Sulejmanova glavna konkubina. Za vreme jedne
svađe, Rokselana je izazvala Gulbahar, koja je upala u zamku. Povukla je
Rokselanu za kosu, noktima joj izgrebala i privremeno nagrdila prelepo
lice. Ali Gulbaharin trijumf bio Pirova pobeda. Iako je Rokselana
izazvala napad, znala je da strogi haremski protokol zabranjuje
protivnapad, jer je kazna - izbacivanja iz hrama. Zato je prosto primala
udarce besne protivnice. Danima posle tuče, odbijala je Sulejmanove
pozive pod izgovorom da je unakažena. Sulejman je bio tako užasnut i
ljut da je izbacio Gulbahar, a Rokselana je ubrzo postala prva kaduna.

Premda
izuzetno lepa, Rokselanin nagli uspon do vrha u haremu bio je
zapanjujući, što je dodatno istaklo njenu inteligenciju, polet i fizičku
lepotu. U sultanovom haremu živelo je preko 300 žena, te je
konkurencija bila onoliko žestoka, koliko su interesi bili važni.
Konkubine nipošto nisu bile ravnopravne. Većina je vodila sumoran život
ribajući podove i izvršavajući druge manuelne zadatke. Najgore su
prolazile crnkinje: njima su ostavljani najteži i najprljaviji poslovi.
Belkinjama poput Rokselane namenjeni su delikatniji zadaci, od vođenja
knjiga do spravljanja kafe.

Harem, smešten u staroj palati, imao
je strogu hijerariju i složen protokol. Na samom vrhu, održavajući
tursko viđenje da su žene za jednokratnu upotrebu, a majke stalne,
nalazila se sultanova majka, Hafsa Hatun, sultanija valida. Jedino je
njen sin po carskoj moći bio iznad nje, a u staroj je palati vladala
suvereno. Ali njen odnos s sinovljevim konkubinama nije bio nimalo
ugodan. S tim ženama, koje su je mrzele i protiv nje kovale zavere,
opštila je preko svog zamenika, kizlarage, što znači “general nad
devojkama”, koji je bio glavni među crnim evnusima. NJih dvoje, žena u
godinama i kastrirani Nubijac, zajedno su upravljali stotinama žena.

Kizlaraga
je, međutim, previše bio zauzet carskom administracijom da bi se bavio
haremskim poslovima, što je poveravao drugim evnusima. Ti su ljudi
sarađivali s konkubinama, koje su bile pravi nadzornici harema.
Kontrolor, blagajnik, rizničar i čitač Korana obično su bile ambiciozne
starije žene koje su imale male ili nikakve izglede da privuku sultana, i
one bi zdušno ščepale priliku da nametnu moć i zgrću blago na koje im
je položaj davao pravo.

Harem je bio složeno, opasno i zatvoreno
društvo, izolovano od stvarnosti spoljašnjeg sveta, pa čak i od sultana i
njegovog okruženja, koji su živeli odvojeno u velikom saraju. Žene i
evnusi koji su živeli u haremu bili su različitog etničkog i rasnog
porekla: ruskog, čerkeskog, tatarskog, grčkog, srpskog, italijanskg,
nubijskog i etiopskog. Mnogi su bili hrišćani. Nije bilo muslimana, jer
je njihovo zarobljavanje bilo zakonom zabranjeno. Svi su bili zatočenici
lavirintske institucije čija jedina svrha bila da uz ogromnu ljudsku
cenu, zadovoljava sultanov libido i gordost, te su brzo učili uloge koje
treba da igraju.

Ali poznavanje položaju u kom su se našle nije
bilo dovoljno da se konkubine s tim pomire. Ogorčeno su se svađale i
nadmetale za pažnju haremskih vlasti, kizlarage, sultanije valide i
upravitelja svakog odeljenja. Konkubine su bile istrgnute iz svojih
velikih porodica i siromašnih agrarnih naselja. Tamo bi se bile udale i
podizale decu, au haremu, okružene ženama i evnusima, kao jedino
(dozvoljeno) seksualno praženjenje imale su sultana. Ali je on želeo
samo najprivlačnije od njih, i otud je seksualna napetost bila jaka i
beskrajna. Od konkubina se očekivalo da potisnu žudnju sve dok ih sultan
ne pozove. Neke su to činile, dok su se druge, radi seksualnog
zadovoljenja, svesno ili nesvesno, okretale jedna drugoj, kroz masažu
mirisnim uljima, češljanju kose i druge rituale doterivanja.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime13/4/2012, 3:07 pm

Sultanove konkubine koje nisu mogle da izdrže odsustvo muškaraca ponekad
bi rizikovale život i, ako bi mogle, potkupljivale bi evnuhe da u
njihove sobe prokrijumčare neuškopljene i diskretne muškarce. Neretko su
i sami evnusi pokušavali da usluže haremske žene. Iako kastrirani, i
dalje su imali seksualne porive. S tim ženama, koje su blisko poznavali i
koje im se jedine na svetu ne bi izrugivale, neki evnusi upuštali su se
u seksualne igre najbolje što su mogli, očajni ljubavnici očajnički
vodeći ljubav.
Osim seksualne frustracije, drugi važan sporedni
proizvod haremskog života bila je kolektivna menstrualna patnja. Svake
četvrte nedelje, feromani konkubina bi uzajamno komunicirali,
uspostavljajući tako zajednički ciklus. Onda bi harem ječao od stotina
žena tužnijih i razdražljivijih nego obično. Ali neželjene konkubine
nisu se bojale jedino celibata. Pričalo se o onima koje su glavni evnuh i
njegovi drugovi krišom odvodili na Bosfor po mrkloj noći, gurali ih u
vreće napunjene kamenjem i na pučini bacali iz čamca. Neki ronilac koji
se nadao da će naći blago iz potopljene lađe, našao je umesto toga
desetine vreća, pokrove mrtvih žena zaglavljene za podvodne stene.

Haremski
evnusi mogli su da budu vrlo opasni kad bi ih konkubina uvredila ili
odbila poslušnost. Oteti u detinjstvu i osakaćeni pre puberteta, ti su
ljudi preživeli neizricivu traumu brutalne hirurške intervencije, od
koje je umiralo 90 odsto onih koji su joj podvrgnuti. Iako su pod
uticajem intenzivne obuke za haremske dužnosti bledele uspomene na
porodicu i kulturu, imali su ambivalentan stav o svom položaju. S jedne
strane, izgledi za napredovanje i bogaćenje bili su dobri, a s druge,
bili su ogorčeni zbog prirode svog osakaćenja, te činjenice da ih se
društvo grozilo kao “mužbaba”, muškaraca bez penisa, i preziralo jer su
crni.

Za najprivlačnije konkubine očigledna strategija bila je da
zapadnu sultanu za oko. Takvoj srećnici on bi dobacio bogato izvezenu
maramicu, u znak naklonosti, koja joj je mogla promeniti život. Srećnicu
bi preselili u njen sopstveni stan i dodelili joj lične robove.
Haremske sluge su je kupale, mazale uljima, parfemisale i brijale.
Sređivali su joj kosu i lakirali nokte. Odevali su je u najfinije rublje
i prekrasne haljine. Zatim bi sledilo čekanje. Da li će je sultan
pozvati u svoju sobu? Ako je pozove, da li će uspeti da ga osvoji i
postane njegova miljenica? Ili, najbolje od svega, da začne sina koji bi
mogao, jednog dana, da je uzdigne na najviši mogući nivo, sultanije
majke?

Ponekad bi sultan zaboravio da ju je ikad video. Onda bi
napuštenoj ženi oduzeli luksuzne poklone, izbacili je iz privatnog stana
i vratili u sobičak koji je vrveo od drugih žena, iz kojeg je nekad
trijumfalno izašla. Kako je starila, a nada joj se gasila, u njoj se
razvijala jedina ambicija - da je prebace u stari saraj, gde bi joj
možda dozvolili da se uda i napusti palatu.

Ali neke konkubine
ipak su odnosile pobedu: sultan bih ih zapamtio i ponovo želeo. Svaka je
prolazila kroz gotovo iste varijacije noćnog iskustva: noću bi je crni
evnuh dopratio do kraljevske odaje u ženskom delu palate, koja je uvek
bila pripremljena za ljubavne sastanke sa sultanom. Tu je vladala tišina
i niko nije smeo da zna identitet izabrane žene. Konkubina je sultanu
prilazila od podnožja kreveta, na kome ju je on čekao ležeći. Pokretima
koji su izražavali pokornost, podigla bi donji rub pokrivača, prema
propisanom običaju, zmijastim pokretima uvukla se u krevet, i polako
puzala prema sultanu, visoko izdignute zadnjice, odgurujući se napred na
laktovima i kolenima.
Čak ni tada konkubina i sultan nisu bili sami u
tami; dve starije crnkinje smenjivale su se čuvajući vrata i paleći
buktinje. U njihovom bi prisustvu noć prošla u vođenju ljubavi, pri čemu
je nova konkubina davala sve od sebe da očara gospodara. Obično je bila
devica, ali bi je njene haremske sestre i učitelji evnusi već ranije
uputili u erotska umeća. Iznad svega, bila je obučena da ugodi. Sledećeg
jutra bi sultan ocenio njen nastup, ostaviviši joj svoju odeću s novcem
sakrivenim u džepovima. Kasnije bi možda slao i dodatne darove u znak
zahvalnosti.

Ako bi usledila trudnoća, odaliska bi postala
sultanija i budućnost bi joj je bila obezbeđena. Ako bi joj dete bilo
sin određen kao prestolonaslednik, sanjala bi o danu kad će vladati kao
sultanija valida.
Takav je bio neobičan svet u koji je prodana bodra
mlada Rokselana. Za razliku od mnogih drugih konkubina, ona nije klonula
pred svojom sudbinom. U saraju je bila poznata kao Hurem, žena koja se
smeje, jer je njen smeh odzvanjao čak i u sultanovom prisustvu. Brzo je
ocenila prilike i od samog početka očarala mladog Sulejmana, ali ne
toliko da istisne Gulbahar, njegovu prvu kadunu i majku princa Mustafe,
prestolonaslednika.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime13/9/2012, 9:51 pm

Sulejman je imao 30 godina, a Rokselana mnogo manje kad je uspela da
postane prva konkubina i navede sultana da njenu prethodnicu Gulbahar
istera iz harema. Vladar se posvetio isključivo Rokselani, što je bila
nečuvena odluka za čoveka koji je za zadovoljenje seksualne žudnje na
raspolaganju imao stotine žena. Išao je dotle da je ugovarao brakove za
najlepše žene u hramu, kako bi ublažio Rokselaninu ljubomoru. Jedan
strani posmatrač čudio se što “ovaj održava takvu odanost da svi njegovi
podanici govore da ga je ona začarala i nazivaju je vešticom”.
Zbilja,
njegova vernost jednoj ženi bila je jedinstvena među osmanskim
carevima. Rokselana nije obraćala pažnju na rastuću zlobu prema njoj.
Milioni Turaka mogu da je mrze, ali je obožava jedini koji joj nešto
znači. No, ona nije mogla da promeni činjenicu da je Mustafa, sin
osramoćene Gulbahar, ostao Sulejmanov naslednik. Rokselanu je užasavalo
to što će, kad Mustafa postane sultan, kodeks od njega zahtevati da
pogubi trojicu svoje polubraće: DŽihangira, Selima i Bajazida, njenih
sinova.

Taj bratoubilački zakon proistekao je iz iskrivljenog
tumačenja kuranskog stiha “šta znači smrt jednog princa u poređenju s
gubitkom jedne pokrajine”, a svrha mu je bila da spreči iscrpljujuće
borbe za vladarsku moć. Kako se Mustafa bližio punoletstvu, Rokselana je
postojala sve očajnija i nagovarala je Sulejmana da ga premešta na
razne udaljene položaje. Tako je oslabila Mustafin uticaj na oca.
Gulbahar, živeći s Mustafom, za sinom je išla u ta sumorna zabita mesta i
bila uklonjena kao druga moguća pretnja.

Rokselanina sledeća
meta bio je nadmeni veliki vezir Ibrahim- paša, Sulejmanov poverenik,
upravnik i zet. NJih dvojica su bili nerazdvojni, čak su spavali u
susednim sobama. Ibrahim-paša je bio onoliko odan Sulejmanu koliko
Sulejman Rokselani, a njega je štitila i Hafsa Hatun, sultanija valida.
Ali kad je 1535. Hafsa Hatun umrla, Ibrahim je izgubio najvažnijeg
saveznika. Rokselana je neumoljivo iskoristila svoju prednost i
Sulejmana okrenula protiv njegovog starog prijatelja. NJen je uspeh bio
pogibeljan: u noći 14. marta 1536. sultan je pozvao sarajske plaćene
siledžije, mutavce koji nikad ne bi mogli da ga izdaju, i naredio im da
zadave Ibrahim-pašu. Veliki se vezir borio za život braneći se od nemih
ubica. Sledećeg su dana sluge otkrile njegov leš. Odeća mu je bila
iskidana, a zidovi spavaće sobe umrljani krvlju.

Iako je
Ibrahim-paša bio hrišćanin, Sulejman ga je sahranio u derviškom
manastiru, bez nadgrobnog spomenika, kao lutalicu, a ne drugog
najmoćnijeg čoveka u Osmanskom carstvu. Rokselana je mnogo ranije već
uklonila svoje seksualne suparnice, a sada iz slepe ljubomore i
Sulejmanovog najodanijeg i najsposobnijeg poverenika.Staru palatu
uništio je 1540. strahovit požar, usled kojeg je na stotine konkubina,
evnuha i robova ostalo bez doma. Rokselana je odmah ubedila Sulejmana da
je smesti u veliki saraj, iako tamo žene nikad nisu živele. Tu je
boravila u samom srcu carske moći i politike. Deceniju kasnije, kad je
nova palata zamenila prethodnu, izgorelu u požaru, Rokselana je ostala
tu gde se zatekla. Tad je već bila stekla toliki uticaj u vladi da joj
istoričari u zaslugu upisuju začetak vladavine žena Osmanskim carstvom,
koja se završila tek 1687.

Ubrzo pošto se pridružila Sulejmanu u
velikom saraju, moguće je da ga je Rokselana ubedila da se oženi njome.
Većina Turaka poriče da se Sulejman ikad mogao oženiti hrišćankom
(premda prisilno preobraćenom u islam), strankinjom i konkubinom. Strane
diplomate i posetioci su, međutim, jednu sedmicu javnih svetkovina
protumačili kao gala slavlje u čast Sulejmanovog venčanja s Rokselanom.
Ako je to istina, Rokselana je uspela da naložništvo zameni za brak. Kao
carica ili prva konkubina, Rokselana je bila i Sulejmanova savetnica,
ali je svu pažnju usredsređivala na to da svoje sinove sačuva od princa
Mustafe, koji će nakon očeve smrti morati da ih ubije. Zato je 1553.
krivotvorila pismo kojim je Mustafu uplela u pobunu protiv oca.
Sulejman, koji nije ništa znao o njenoj podloj zaveri, bio je na mukama
šta da uradi, i kolebao se između milosrđa i odmazde. No, Rokselana je
sultana nagovarala da Mustafu osudi na tradicionalno pogubljenje
davljenjem.

On je najzad doneo odluku i pozvao Mustafu na
razgovor. Princ, prethodno upozoren, hrabro je koračao prema ocu,
ponosito izjavivši da ako mora da umre, rado će smrt primiti od ruke
čoveka koji mu je dao život. Kao i velikog vezira Ibrahim-pašu, zadavile
su ga neme sarajske ubice.
Rokselana je likovala. NJen sin Selim će
naslediti oca. Verovala je i da izabrani princ nikad neće ukloniti svoju
braću, no, nije predvidela da će njen okrutni sin Bajazid kovati zaveru
da svrgne oca, pa će ga sultan pogubiti. Ipak, nije doživela da vidi
sina na prestolu. Umrla je pet godina posle Mustafinog ubistva, a
oplakali su je Sulejman i retki podanici.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime10/3/2016, 2:36 pm

Kralj Čarls je Nel smestio u ergelu svojih ljubavnica, dok je ona odabrala vernost, objasnivši: „Ja sam bludnica samo jednog muškarca”. Nagovarala je Čarlsa da sledi njen primer: „Jedna kurva odjednom dovoljna je za vas, gospodaru”
Nel Gvin je bila najdrskija i najživahnija ljubavnica kralja Čarlsa, vragolanka prćastog nosa, sjajne kestenjaste kose, očiju boje lešnika koje su gledale sa neposrednošću po kojoj je bila poznata, te čvrstih i punih grudi. Bila je tako slatka da je Čarls naručio seriju njenih aktova, a onda upadao dok je pozirala, da je sladostrasno posmatra. Nije mogao da odoli dovitljivom umu i kikotavo dobrom raspoloženju zbog kojih je izgledala kao “ovlašćena dvorska luda koja rukovodi njegovim momačkim zabavama”. Jedva je znala da nažvrlja vlastite inicijale, ali je bila i energični veseljak u stanju cele noći da se zabavlja, a onda dočeka zoru bučno kao i ponoć.

Kralja je upoznala 1667, kad je imala 17 godina, a on je bio 20 godina stariji. Beše to 18 godina nakon pogubljenja njegovog oca i sedam godina od povratka na presto posle izgnanstva koje je usledilo nakon poraza monarhije u građanskom ratu. Izgnanstvo u Evropi na Čarlsa je ostavilo dubok trag. Tako žestoko se zalagao da se okonča diskriminacija rimokatolika u Engleskoj da je narod sumnjao da im je vladar u tajnosti katolik. Bio je zgađen bednim stanjem engleskog pozorišta, te ga je odmah oživeo i ženama dodelio pravo da glume na pozornici, kako bi dramskoj predstavi dale dubinu i tačnost. Imao je oštro oko za glumice, a naročito vodeće dame Mol Dejvis i Nel Gvin.

Maloletna Nel je prevladala svoje nisko poreklo ćerke vojnika koji je umro u oksfordskom dužničkom zatvoru i majke, prodavačice piva u bordelu, koja se udavila u jarku od pijanstva, sasvim otupela. Nel je napredovala od torbarke ostriga do prodavačice pomorandži ispred Kraljevog pozorišta, a u 14. godini je debitovala na sceni i postala ljubavnica Šekspirovog potomka, Čarlsa Harta. Kad ju je Čarls upoznao imala je ljubavnika i bila priznata glumica, pozorišna rivalka tadašnje kraljeve miljenice, Mol Dejvis. Jednom je Nel pozvala Mol da podele tanjir kolača u koji je prethodno kao “začin” dodala laksativ. Te noći, dok je Mol ležala u Čarlsovom zagrljaju zov prirode se iznenada i neumoljivo oglasio.

Čarls je često gledao Nel kako glumi, ali kad ju je lično sreo, osvojio ga je njen drski duh i odsustvo izveštačenosti. Nije mu se dodvoravala kao kralju niti je obuzdavala svoj nepristojni smisao za humor. NJihov prvi zajednički izlazak u neki restoran uključivao je i njenog ljubavnika, a završio se komedijom zabuna. Čarls je zavukao ruku u džep da plati večeru i nije našao dovoljno novca, te dok je Nel ismevala kraljevo privremeno siromaštvo, njen je ljubavnik morao da plati račun. Ubrzo je Nel postala jedna od Čarlsovih ljubavnica. Oboje su bili više pragmatični nego romantični. Čarls je Nel smestio u ergelu svojih ljubavnica, dok je ona odabrala vernost, objasnivši: “Ja sam bludnica samo jednog muškarca”. Nagovarala je Čarlsa da sledi njen primer: “Jedna kurva odjednom, dovoljna je za vas, gospodaru”.

Nel i Čarls su se složili šta podrazumeva status njegove ljubavnice. Kuća, redovni prihod za izdržavanje i izdašni darovi bili su obavezni. Čarls je obično svojim ljubavnicama davao plemićke titule, a vojvodstva “pobočnim” sinovima, te je i ona očekivala isto. Nel je 1670. rodila Čarlsa Stjuarta, a godinu dana kasnije i DŽejmsa. Pošto je kraljeva zvanična supruga Katarina imala nekoliko spontanih pobačaja i nije mogla Čarlsu da proizvede zakonite naslednike, Nel i druge ljubavnice očekivale su da kralj bude velikodušan prema svojoj vanbračnoj deci. On to zbilja i jeste bio, a petorica od današnjih 26 vojvoda njihovi su potomci.

Kad je Čarls pokušao da bude ekonomičan predloživši da joj iznajmi kuću, Nel je to odbila rekavši kako i ona treba da ima svoj posed, a ne iznajmljenu kuću. Skrušeni Čarls premestio ju je u izuzetnu kuću na Pal Malu, čiji se vrt oslanjao na njegov, pa su iz udobnosti doma mogli da ćaskaju u relativnoj privatnosti. Ti su razgovori mnogo značili Nel, koja se Čarlsu poverovala kao mudrijem, iskusnijem prijatelju i ljubavniku pride. No, znali su često da raspravljaju i o novcu. Poput Mol Dejvis, ali za razliku od drugih Čarlsovih ljubavnica, čini se da je Nel bila žena koja je htela samo ono što joj sleduje, i tražila je skroman godišnji prihod od 500 funti. Iako je Čarls odbio zahtev, Nel je u jednom četvorogodišnjem periodu uspela da iz kraljevske blagajne izvuče dodatnih 60.000. Ta joj je svota zaista bila potrebna! Kako bi inače mogla da plati svoje elegantne šestoprežne kočije, osam sluga, lekove za majku, dobrotvorne priloge i raskošno izrezbaren srebrni okvir kreveta? Katkad bi svoje račune za bele satenske podsuknje, crvene satenske spavaćice ili skerletne cipelice izvezene srebrom slala Ministarstvu finansija - koje ih je isplaćivalo - verovatno kao predujam novca koji je tvrdila da joj kralj duguje.

Ma koliko ti troškovi izgledali preterani, bili su sitnica u poređenju sa svotama koje su primale neke druge Čarlsove ljubavnice. Barbara Palmer, kasnije lejdi Kaslmejn, godišnje je primala 19.600 funti iz nacionalnog dohotka i ogromne sume iz drugih izvora. Luiz de Kerual, Nelina otmena francuska suparnica, kao osnovni prihod dobijala je 10.000 godišnje od prihoda od engleskih vinskih licenci, a u toku jedne godine dobila je dodatnih 136.668 funti za gradnju nove palate.







Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime13/2/2017, 11:34 am

Nel Gvin su od novca mnogo više mučile titule. Kralj Čarls je vojvodstva poklanjao drugim važnim ljubavnicama, ali je odbijao da to učini za Nel, očito zbog njenog skromnog porekla. Nel je, razumljivo, bila ozlojeđena.
Kad ju je Čarls video u novoj haljini i uzviknuo da izgleda dovoljno dobro da bude kraljica, Nel je napravila dosetku: “A dovoljno droljasto da budem vojvotkinja!” Iako je Nel ostala prosta, bila je rešena da Čarls njene sinove učini plemićima, i da bi naglasila koliko je to pitanje neodložno, zvala ih je “mala kopilad”. Čarls ju je zbog toga prekorevao, ali je njena strategija uspela. Kralj je malo smekšao i dao im aristokratsku (mada ne vojvodsku) titulu Boklerk. Četiri godine pošto im je mlađi sin umro, što je za Nel bio težak gubitak, Čarls je preživelom sinu dodelio titulu vojvode od St. Albansa.

Tokom svih 17 godina Nel nikad nije bila Čarlsova jedina ljubavnica. Lako je zasenila suparničku glumicu Mol Dejvis, ali se u borbi s aristokratkinjama poput Luiz de Kerual pokazalo da Nel teško može da prevaziđe svoje poreklo. Luiz je bila Nelina suprotnost u svemu osim u lepoti. Kraljevskog držanja, obrazovana i nadmena, Luiz se odlučno namerila da osvoji Čarlsovo srce. Do 1671, s kraljem je provodila jednak broj noći kao i Nel.

Kad god je mogla, pravila je i pakosne primedbe na račun nepismene Nel. A ona ju zvala razrokom lepoticom, jer je Luizino jedno oko otišlo malo u stranu. A zašto bi se osoba koja se neprestano hvališe svojim plemenitim precima, pitala je Nel, ponizila postavši ljubavnica?

Kad je Luiz obukla crninu, žaleći preminule članove stranih kraljevskih porodica za koje je tvrdila da su joj rođaci, Nel je sačekala da umre neki strani suveren, a onda se odenula jednako dramatičnom crninom. “Hajde da podelimo svet: ti ćeš imati sve kraljeve Severa, a meni ostavi one na Jugu.” Kad je Luizu kao Čarlsovu miljenica zamenila lepa Italijanka Ortesija Mančini, vojvotkinja od Mazarena, Nel je osetila olakšanje što je dobila krotkiju suparnicu. Nelina odluka da se uzdrži od petljanja u politiku takođe je bila strateški mudra. Do njenog jedinog izleta u politiku došlo je u jeku parlamentarne krize 1681, kad se Čarls borio s parlamentom oko zamršenih pitanja kraljevskog nasleđa i legitimnosti rimokatolicizma u Engleskoj. Masa okrenuta protiv katoličanstva izašla je na ulice izvikujući: “Ne papstvu! Ne ropstvu!” Sam Čarls, za kog se verovalo da je u tajnosti katolik, bio je pod sumnjom, a javnost je gnev iskalila na njegovoj kočopernoj katoličkoj ljubavnici, Luiz de Kerual. Jednog popodneva, izazivači nereda koji su se tiskali u gomili primetili su kočije što su vozile u pravcu kraljeve palate. “Kraljeva katolička bludnica!”, zaurlali su i kočiji preprečili put, kako bi mogli da napadnu putnicu. Ali, kroz prozor se nagnula Nel Gvin, ne Luiz, i viknula: “Molim vas, dobri ljudi, budite pristojni. Ja sam protestantska drolja.”

Ta je dosetka ohladila gnev gomile. I sam Čarls mora da joj je čestitao na oštroumnosti. Taj je incident takođe jasno pokazao kako su kraljevi nemirni podanici videli Nel: ona je, u suštini, bila jedna od njih i zbog toga su je voleli.

Nel je isto tako uspela da se umili i kraljici Katarini. Znajući da su kraljevske ljubavnice kraljeva privilegija, Katarina nije imala drugog izbora do da ih podnosi. No, nije morala i da ih voli, te se nije ustručavala da pokaže svoje nezadovoljstvo. Ali je Nel veoma volela, jer ona nikad nije nastojala da je potisne. Nelina prizemnost i sirov smisao za humor nesumnjivo su uverili Katarinu da je ta devojka jednostavno kurvica koja nije imala pretenzija drugih ljubavnica kralja ženskaroša. (Druga jedna engleska kraljica, žena DŽordža II, Karolina, mrzela je ledi Henrijetu Safok, koja je 20 godina bila ljubavnica njenog muža, ali je prigovorila kad je DŽordž Henrijetu odbacio kao “staru, tupavu, gluvu, namćorastu zver”. Karolina se za nju zauzela bojeći se mlađih i opasnijih suparnica).

Na Nelin rođendan 1685. Čarls je imao moždani udar i umro nekoliko dana kasnije. Nel mu je poklonila 17 godina i dvoje dece, i napustila blistavu glumačku karijeru kako bi postala njegova ljubavnica. Uprkos svemu, Čarls je Nelinu budućnost obezbedio jedino u vidu slabašne samrtničke molbe: “Ne dozvolite da sirota Nel umre od gladi.” I pored Čarlsovog nehajnog odnosa prema njenoj dobroti, ona je umrla prilično imućna, ali samo zato što je kralja nadživela tek dve godine.

Volela je kralja i želela da ga adekvatno ožali. Naručila je crnu draperiju za svoju kočiju i kuću, a imala u planu i druge formalnosti. No, dvorski zvaničnik joj je zabranio da uzurpira obrede rezervisane za kraljevsku porodicu, iako je ona čeznula da i tako pokaže privrženost ljubavniku.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime17/7/2018, 12:39 pm

Lep i snažan muškarac, poznat kao Kralj Sunce i oličenje apsolutističke vladavine, Luj XIV stupio je na presto 1643. Ujedinio je Francusku i uzgred pokorio samovoljne plemiće zaokupivši ih složenim dvorskim ceremonijama, a konvencionalnu etikeciju prilagodio ličnom zamršenom ljubavnom životu. Za svoj položaj neobično dugo je bio bez ikakvog seksualnog iskustva, sve do svoje 18. godine, kad ga je Madam de Bove, jedna od dvorskih dama njegove majke, zavela kad se iz kupatila vratio u ložnicu. Od tada se ophodio prema njoj s večnim poštovanjem. Razvio je kraljevski apetit za seks, i premda je voleo svoju ženu Mariju Terezu, koja ga je obožavala, uživao je u kraljevskoj povlastici da uzme niz ljubavnica iz redova zgodnih i mladih dvoranki.
Uneo je i značajne promene: svoje ljubimice priznao je kao maitresse en titre (zvanične ljubavnice), preselio ih u apartmane u palati i priznao decu koju su mu rodile. To im je davalo moć koja je znatno premašivala onu koju su imale njihove posestrime na ostalim dvorovima. Postajale su punopravni članovi dvora, često u kraljičinoj službi. S kraljem su večerale, imale pristup domaćim moćnicima i stranim diplomatama i, ako bi to želele, mogle su i same postati moćne.

Luiz de la Valije, prva Lujeva kandidatkinja za položaj zvanične ljubavnice, već je bila njegova dugogodišnja naložnica, ali je njihovo dvoje dece zvanično bilo nepriznato. Polazeći u rat i svestan da se možda neće vrati, on je načinio izvestan zaokret. Luiz je dodelio titulu vojvotkinje od Vožua i priznao ćerku Mariju Anu od Burbona. Zatim je odgojena kao član kraljevske porodice, mada ona i njeni kasnije rođeni brat i sestra nisu imali pravo nasleđivanja prestola. No, ubrzo je Lujeva pažnja odlutala s Luiz na njenu prijateljicu, madam Atenais de Montespan. Luiz je morala da nastavi život na dvoru, kao tužni svedok sve strasnije ljubavi njenog voljenog Luja prema Atenais. Luizina se pobožnost produbila, pa se izgladnjivala, ispod raskošnih dvorskih haljina nosila je košulju od kostreti, spavala na podu. Dvaput je pobegla u manastir, a Luj ju je vraćao.

Preklinjala ga je da je pusti kako bi mogla da se zaredi. NJena melanholija i uvela spoljašnjost duboko su ga dirnule, pa je pristao. Luiz se bacila na pod pred kraljicom i javno se pokajala za svoju preljubničku vezu. Potom se oprostila s decom i zauvek nestala u karmelićanskom manastiru. Atenais je uvela novu dimenziju svog položaja: bračni status. Ne samo što je Luj činio preljubu s njom, već i ona preljubu s Lujem. Kraljica je patila zbog njegove preljube, on joj je obećao da će se odreći ljubavnica kad napuni 30 godina, ali kad je rođendan prošao, ljubavnice su ostale. Atenaisina preljuba bila je druga priča.

I Kralju Sunce bilo je teško da pobije gnevne kuditelje koji nisu mogli preći preko činjenice da žena čini preljubu, dakle greh i zločin. Atenais je bio potreban razvod, što je parlament nevoljno odobrio tek posle pet godina Lujevog prigovaranja.

Atenaisin muž je u događaje uneo bizarnu notu. Iako De Montespan nije mnogo voleo svoju ženu, vređalo ga je da kralj jednostavno može da je prigrabi. U nastupu jarosti upao je u Pariz, provalio u Atenaisinu spavaću sobu i išamarao je. U sopstveni zamak ulazio je upadljivo kroz glavnu kapiju, jer, objasnio je samosažaljivo: “Moji su rogovi suviše visoki da prođu kroz mala vrata.” Luj ga je jednom poslao u tamnicu, ali ne i zastrašio. Kad su ga oslobodili, priredio je tobožnju sahranu svoje žene: Srećom po Luja, nezgodni muž se ubrzo umorio od te igre. Uprkos tome, Montespan je na svojoj strani imao podršku vere i morala.

Kraljevi mogu biti zakon, ali njihove ljubavnice ne. Brakovi su možda bili ugovarani protiv volje, ali su ipak bili sveti.
Uprkos Montespanu, bilo je očito da je u dvorski život lakše integrisati venčane ljubavnice nego slobodne devojke, koje su mogle da ugroze dostojanstvo kraljičinog položaja, kako to udata žena nisu mogle. LJubavničin brak mogao je biti cinična farsa, ali je prevarenoj kraljici čuvao obraz, što je bila sićušna uteha usred neobuzdanog ogovaranja u palati.

Jadna kraljica Marija ni dan nije mogla provesti a da ne vidi najnoviju maitresse en titre, čiji su apartmani bili povezani s kraljevim. Stomak joj je već bio otekao noseći njegovog potomka, a udovi su sijali od dragulja iz kraljevske riznice.

Luj je ipak bio mudar čovek i dobro promišljao kako da ljubavnice uključi u svoj život, pa i život Francuske. Da bi podučio sina Luja, sačinio je na tu temu i zvaničan spis. Prvo, upozoravao je, nemoj zbog ljubavnice da zanemariš državne poslove.

Drugo, i ako predaješ srce, moraš ostati gospodar svog uma. Ne dozvoli ženama da govore o bilo čemu ozbiljnom, jer će se uplesti u intrige, i uneti rasulo u državu. Jer, cele dinastije su izumrle, kraljevi svrgnuti, a carstva uništena zbog spletki smutljivih žena.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Ljubavnice koje su menjale istoriju Empty
PočaljiNaslov: Re: Ljubavnice koje su menjale istoriju   Ljubavnice koje su menjale istoriju Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Ljubavnice koje su menjale istoriju
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Feljtoni-
Skoči na: