LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Smrtna kazna

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime4/2/2011, 11:22 pm

Glava za preljubu
Ivan Lazarević

SMRTNA
kazna, za koju se smatra da je nastala još u rodovskom društvu, kao
instrument osvete, te duboko usađene i intenzivne strasti u nama,
podignute na nivo kolektivnog, na nivo zajednice kojoj pripadamo,
konačno je ishodište jedne procedure koja je završena pravosnažnom
presudom ili odlukom organa vlasti ma kako se on zvao, posle koje nema
više žalbe, ponovnog procesuiranja, korišćenja nekog pravnog leka,
pomilovanja ili bilo čega drugog, osim izvršenja onoga što je presuđeno
ili odlučeno.
Ta procedura, po svojoj prirodi je suvoparna,
birokratska i otuđena od običnog čoveka i sadržavala je i način
izvršenja smrtne kazne, koji je bio uslovljen i objektivnim
mogućnostima, odnosno ne samo religioznim tabuima i zabranama, ili
željama onih koji su je izricali. Beduin u pustinji nije mogao da bude
skuvan u vodi, jer vode za to nije bilo, ili zločinac u stepi nije mogao
da bude bačen sa visoke stene, jer toga u stepi jednostavno nema.
NA
način izvršenja je uticalo mnogo elemenata, a jedan od važnijih je bio
razlog zbog koga je izrečena. Pa se i sada u nekim islamskim zemljama,
koje primenjuju šerijatsko pravo, žena preljubnica kamenuje do smrti,
piromani su nekada spaljivani, a veleizdajnici ubijani čerečenjem i
komadanjem da im više nema traga ni na koji način. Kroz istoriju smrtna
kazna je izricana za toliko mnogo raznoraznih prekršaja društvene
discipline, narušavanja običaja, tabua, kriminalnih dela: od bezazlene
dečje krađe, lomljenja kašičice, krađe pisma, pušenja duvana, krađe
devojaka radi ženidbe, preko sporosti u raznošenju pošte, uzimanja masne
hrane za vreme posta, do izdaje i najužasnijih, svirepih ubistava...
Smisao
takvog kažnjavanja bio je jednim delom u tome da se na naneto zlo
pojedincu ili zajednici uzvrati istom merom, ali bio je i preventivan da
bi se potencijalni počinioci, eventualno zbog mogućih posledica,
odvratili od činjenja dela koja su u ondašnjim uslovima iz nekog razloga
predstavljala veliku društvenu opasnost. Možda najbolji simbolički
primer za ovo je izvršenje kazne za oceubistvo u Starom Rimu. Naime,
oceubica kome je izrečena smrtna kazna, po njenom izricanju, izvođen je
na Marsovo polje, blizu Tibra.
Ovom jezivom ritualu, čiji je smisao bio da svakome ko to vidi presedne i sama pomisao da ubije oca, prethodilo
je obaveštavanje rimske svetine da se u što većem broju okupi i prisustvuje pogubljenju.
DOVEDENOG
oceubicu svukli bi tada do gole kože i sa rukama vezanim iza vrata
postavili na dva stuba visoka oko pola metra, na rastojanju od oko 80 do
100 centimetara, u čučećem, raskrečenom položaju. Smisao ovakvog
položaja bio je njegovo ponižavanje, kao i postavljanje u položaj u kome
će svaki deo njegovog tela biti dostupan bičevanju koje treba da
usledi. A ono se sprovodilo bičevima sa čvorovima na vrhu koji cepaju
kožu oceubice, kako bi što više krvi isteklo iz njega. Nijedan deo tela
nije bivao pošteđen.
Simbolika ovog postupka krije se u grehu prema
krvi koja je prilikom njegovog nastanka iz žila njegovog oca prešla na
njega, ta mu krv više nije bila potrebna.
Kada je osuđenik bio
potpuno krvav ali još svestan, prisiljavan je da uđe u dovoljno veliku
vreću sačinjenu od odranih koža, ali tako čvrsto zašivenih da na
šavovima ništa nije moglo da prođe, ni voda ni vazduh.
Vreća je uvek
postavljana dovoljno daleko od mesta šibanja da bi svetina mogla da ga
na tom njegovom putu do vreće već nečim gađa: izmetom, trulom hranom, da
ga još više ponizi, ali ne i da ga ubije.
Smisao ovakvog kažnjavanja
bio je da pre neposrednog umiranja oceubica bude lišen svega onoga,
svih onih dodira i opažaja koji i čine život, uključujući i sunčevu
svetlost, a mi samo možemo da zamišljamo kakva se drama odvijala u onoj
vreći na putu do mora.

MUKE U VREĆI
SIMBOLIKA vreće je očigledna: ona predstavlja matericu u koju oceubicu treba vratiti, jer nije za život među ljudima.
Ali,
kazna se ne završava ubacivanjem u vreću, oceubici na putu umiranja
društo će praviti četiri životinje vrlo smišljeno izabrane. Najpre pas
kao loš čuvar, koji nije sačuvao oca od sina, petao, kome su posebno
oštreni kljun i kandže, jer nikoga nije obavestio šta se događa, da bi
to bilo sprečeno, zmija - simbol života, koja ga daje i uzima, i na
kraju majmun kao karikatura čoveka koji je počinio takvo zlo.
Tako
upakovano "društvo" u vreći sa kažnjenim odnošeno je do obala Tibra,
nije kotrljano ili na bilo koji način dodatno povređivano, da bi njihovo
uzajamno mučenje trajalo što duže, i bacano u reku.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime6/2/2011, 6:31 pm

BILO je važno i kom društvenom sloju pripada onaj koji je morao da bude
pogubljen. Uz časne izuzetke, položaj je davao privilegiju brze i lake
smrti.
U Dušanovom zakoniku za isto zlodelo plemić je morao samo da
plati kaznu, a sebar i da plati (doduše manje) i da mu obe ruke budu
odsečene, što u ono vreme nije bilo daleko od smrtne kazne.
Vojvoda
od Klarensa, rođeni brat Ričarda III, koji u vreme ovoga što ću pomenuti
još nije bio kralj, od strane njihovog trećeg brata, tada kralja
Edvarda IV, optužen je za kovanje zavere i osuđen na smrt. Njihova majka
najpre je molila da ga poštede, a kada to ovi nisu hteli, molila je da
kazna bude što je moguće bezbolnije izvedena i bez uobičajenog mučenja.
Braća su mislila i smislila sledeće - neko se setio da je vojvoda od
Klarensa jednom izjavio da je posle dobre večere najbolje udaviti se u
vinu!
I majci i njemu je ispunjena želja: vojvoda je udavljen u bačvi
vina, a u međuvremenu ni na koji način nije bio mučen. Smrt mu je bila
dovoljna kazna.
Gotovo jedini izuzetak bile su bestijalne kazne koje
su vladari izricali kada su bili lično ugroženi. Kada je osveta možda
bila jedini razlog takve bestijalnosti.
Ma koliko star i ma koliko
bio izuzetak, Kaligula je savršen primer apsolutne vlasti koja se
izrodila u apsolutno zlo. On je, na primer, posle smrti svoje sestre
Druzile, zabranio pod pretnjom smrtne kazne, da se Rimljani kupaju i
smeju celu godinu dana.
Uopšteno govoreći, srednji vek je bio
čudovišno vreme ljudske istorije kad je smrtna kazna izricana za veliki
broj dela koja danas skoro da nisu ni prekršaji ili se smatraju
tekovinom demokratskih procesa.
Na
našem terenu, u staroj Srbiji,
Dušanov zakonik (1349) u Prizrenskom tekstu, iako je predviđao smrtnu
kaznu za neka zlodela npr. ubistvo svetitelja (reč je o vladici ili
episkopu), kaluđera ili popa, oca, matere, brata, “čeda svojega”,
predviđao je samo tri načina kažnjavanja (vešanje, spaljivanje na vatri,
ili kako se govorilo “da se izžeže na ognji”, i ubijanje, pri čemu nije
rečeno šta to ubijanje znači) bio je ipak blaži od drugih
srednjovekovnih zakonika koji su predviđali smrtnu kaznu za čak 160 dela
sa vrlo raznovrsnim načinima izvršenja. Od DžVI veka nastaje zaista
surovo vreme. I po broju izrečenih kazni i po bestijalnim načinima
pogubljivanja.
Engleski kralj Henri VIII, kako se procenjuje, pogubio
je više od 72.000 osoba oba pola raznog uzrasta i to samo za krađe i
ostala krivična dela. Otprilike u isto vreme u Rusiji, car Ivan IV
Vasiljevič, poznatiji kao Grozni, svoju okrutnost u cilju očuvanja
vlasti ispoljavao je prema svojoj vlasteli - boljarima. Puštao je
krvoločne pse da ih grizu do smrti.
Inkvizicija je pokazala
neverovatnu maštu u mučenju i ubijanju jeretika. Sve ono što je
ugrožavalo crkvu kao instituciju i sveštenstvo, odnosno njihove
privilegije, moralo je da bude primerno kažnjeno i do te mere bestijalno
da se svako sa pravom može pitati da li ako date prividno dobar i
dovoljno opravdan razlog, svako od nas može postati vrhunski mučitelj i
ubica.
Svi oni koji su odbijali da prihvate rimski katolicizam i
vrhovnu vlast pape postajali su u srednjem veku žrtve lova na jeretike,
koji je zahvatio Nemačku, Francusku, Italiju, Portugal, Holandiju i
naravno Španiju.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime9/2/2011, 9:39 pm

USPOSTAVLJEN još 1235. godine, u vreme Gregorija IX, Sud svete
inkvizicije nije davao nikakve šanse optuženima. A kad je papa
Inoćentije IV, 1252. godine, dozvolio mučenje u cilju iznuđivanja
priznanja, inkvizicija je postala apsolutni gospodar života i smrti.
Bila je nadležna ne samo za jeres, nego i za veštičarenje, preljubu,
rodoskvrnuće, konkubinat, zelenašenje...
Objedinjavala je sve -istražnu funkciju, suđenje i odbranu, a najvažnije joj je bilo priznanje optuženog.
I
zato je sve bilo usmereno na to da optuženi prizna. A da bi se to
postiglo, optuženi, čija bi sudbina bila zapečaćena maltene samim tim
što je izveden pred Sud inkvizicije, stavljan je na užasne muke, a onda
po presudi predavan svetovnom sudu uz licemerni uslov da svetovni sudovi
“postupe po mogućnosti blago i bez prolivanja krvi”.
Naravno, spaljivanje je savršeno odgovaralo tom uslovu, krv se nije prolivala, nego je isparavala, a vatra je “lečila”.
Kao
kuriozitet navedimo podatak da je Sud inkvizicije februara 1568. godine
osudio sve stanovnike Holandije koja je u to vreme bila pod španskom
vlašću, dakle, njih oko tri miliona, na smrt kao jeretike.
Naravno,
nisu svi mogli biti ubijeni ili spaljeni, ali broj žrtava je bio užasno
veliki. Navodno je vojvoda od Albe sam izrekao 27.000 smrtnih presuda
zbog cilja koji je želeo da postigne. A, između kazne i njenog cilja
uvek je postojala veza.
DOBAR primer za sve ovo je i uvođenje smrtne
kazne u srpsko krivično zakonodavstvo u DžIDž veku, počevši od
Karađorđevih vremena i njegovog Krivičnog zakonika. Donet 1804. godine,
ovaj Zakonik je prvo predviđao smrtnu kaznu za ubistvo i “beg” iz
vojske, 1812. godine je smrtna kazna bila predviđena i za hajdučiju i
narušavanje mira sa Turcima, ali i za tajnu trgovinu sa Turcima, 1813.
godine za neodazivanje na poziv za vojsku, 1816. godine za one koji ne
plaćaju
danak spahijama, 1818. godine za otimanje devojaka radi
ženidbe, 1819. godine za hajduke i jatake koji se ne predaju, 1834.
godine za Jevreje koji kuju novac bez dozvole, 1836. godine za čuvare
granice i karantina koji dopuste da bolest uđe u zemlju, 1837. godine za
one koji kopaju kužne stvari i tako dalje, a od avgusta te 1837. uveden
je i talionski princip (princip po kome učinilac zlodela mora da bude
kažnjen na isti način na koji je zlodelo učinio, koji počiva na
starozavetnom leks talionisu).
Međutim, u različitim zemljama isti
zločini kažnjavaju se na različite načine, smrtne kazne ne izriču se za
ista dela (ono što je kod nas, recimo, blaže krivično delo, npr. u
Tajlandu kažnjava se smrtnom kaznom, bez izuzetka: kod koga se nađe više
od petnaest grama droge i dokazano je da je njegova, taj završava na
vešalima ili sa kanilom u veni) ili se kazna izvršava na različite
načine, odnos prema osuđenicima je drugačiji, duže čekaju na izvršenje
(u Americi po desetak i više godina) i sl.
Naime, postojalo je i
postoji toliko raznih povoda za izricanje smrtne kazne, oblika i načina
pogubljenja kao da ne živimo na istoj planeti.
Kao kuriozitet
navedimo podatak da je nemački državni tužilac iz 18. veka Georg Hofman,
koji je imao dvadesetoro dece, za rođendan svakog svog deteta davao
oprost od izvršenja smrtne kazne za po jednog osuđenika, i tako “spasao”
njih oko 600.
Sam čin pogubljenja i ono oko njega, u odnosu na onu
pravno-birokratsku stranu neuporedivo više je zanimalo filozofe,
psihologe, sociologe...
Po svojoj prirodi, smrtna kazna uz sve
razlike po zemljama, manje-više u svim zakonodavstvima posebno je
tretirana, tako da ono što važi za nju, ne važi za ostale prekršaje i
krivična dela. Ali, jedno je definitivno zajedničko svim nekadašnjim
zakonodavstvima, a to su - dželati.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime21/2/2011, 6:46 pm

DEO mehanizma pravde ili osvete i ciljeva onih koji su kaznu izrekli su i
dželati. Birokratskim rečnikom rečeno, dželati su profesionalna lica
zadužena od strane vlasti da neposredno izvrše smrtnu kaznu. Ovo bi
moglo da važi od pojave prvog koji je u ime i za račun vlasti nekome
oduzeo život i za to bio nagrađen.
U srednjem veku izvršenje smrtne
kazne bilo je, u osnovi, individualizovano. S jedne strane imali smo
osuđenika, a sa druge dželata i, eventualno, njegovog pomoćnika. Kako bi
se reklo sportskim rečnikom, to je bio odnos jedan na jedan, ali sa
vrlo izvesnim ishodom, u kome osuđeni nije imao apsolutno nikakve šanse.
Ali ni tada, kao ni ranije, pa ni sad, uostalom, dželat nije mogao da
bira kako će ispratiti osuđenika na onaj svet.
On je morao da izvrši
presudu koja je manje-više detaljno opisivala i način smaknuća, a
presude su pored uputstva manje ili više eksplicitno sadržavale i odnos
vlasti prema samom počinjenom delu zbog koga je neko osuđen, kao i odnos
prema samom osuđeniku. Prezir, mržnju, bes, gađenje prema samom delu
zbog koga je neko osuđen, kao i prema samom osuđeniku koji je tako nešto
mogao da uradi.
U samom načinu izvršenja bilo je i mnogo simbolike,
koja je trebalo da bude razumljiva onima koji su posmatrali njeno
izvršenje. Nemojmo zaboraviti da je pogubljenje bilo prilika za
okupljanje naroda koje su vlasti koristile za sopstvenu promociju.
Malo
ko zna da reč “gala” koju koristimo, na primer, da opišemo večeru ili
koncert kojima prisustvuju poznate ličnosti, vodi poreklo od engleskih
reči “gallonjs day” koje su označavale dan kada se vešalo i kada se u
vašarskoj atmosferi narod skupljao da to gleda. Engleska reč gallonjs
doslovce znači vešala.
Kada je Džems I otkrio zaveru u kojoj je
trebalo da zgrada parlamenta odleti u vazduh zajedno sa njenim
poslanicima, bio je toliko ljut i besan na zaverenike da je pred
poslanicima, kad je obnarodovao
postojanje zavere, rekao, između
ostalog, da će vođi zaverenika biti izvađeno srce u kome se začela ta
zla misao, da će mu biti odsečeni testisi da ne bi mogao da ima
potomstvo, da će biti smešten između neba i zemlje, jer nije ni za dole,
ni za gore, odnosno da će biti i obešen, da će mu biti odsečena glava,
koja je razrađivala ideju, da tako nešto više nikad ne bi mogao da
uradi. Naravno, neko ko nije bio gadljiv, a verovao je da je produžena
ruka vladara, to je i uradio.
S obzirom na zahtevnost presuda,
dželati su morali mnogo toga da znaju, od anatomije i fiziologije čoveka
do psihologije, a morali su da budu i opremljeni odgovarajućim alatom,
budući da su neke presude zaista bile zahtevne: razne vrste noževa,
bodeža, mačeva, sekira, sablji, klešta, eksera, igala, bičeva, čekića,
lanaca, kuka, stega, poluga, testera, konopaca, i slično.
Ne
zaboravimo, dželati nisu samo ubijali, oni su izvršavali i telesne
kazne. Sam posao dželata, u psihološkom i sociološkom smislu, proizvodio
je posledicu da su dželati bili okrenuti sebi i svojim porodicama, jer
ih ljudi nisu voleli u svojoj okolini i izbegavali su da se druže s
njima. Iako su, strogo uzevši, oni bili samo javni službenici koji su
sprovodili tuđu volju, običan svet je negde u sebi znao i osećao da tu
nešto nije u redu, da život treba da se okonča kad to kažu zakoni
prirode.
Zato i nije čudo što su neki dželati bili ubijeni od strane
okupljene svetine, jer svoj posao na stratištu nisu obavljali dobro, pa
su se osuđenici mučili više nego što treba.
Nije bilo neobično da radni dan završe izubijani kamenjem, koje je na njih bacala svetina koja je posmatrala pogubljenje.
To
zaista izgleda paradoksalno, jer je ta ista svetina dolazila upravo da
gleda tuđu smrt i mučenje. U Japanu su posao dželata obavljali kožari i
kasapi, ljudi čija su zanimanja bila najnecenjenija.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime4/3/2011, 9:58 pm

POSTOJALE su dinastije državnih dželata, gde se posao prenosio sa oca na
sina ili nekog bliskog rođaka. Najpoznatija porodica ili dinastija bila
je Sanson u Francuskoj. Dinastija počinje sa Šarlom Sansonom od
Longvala koji je 1688. najpre postavši pomoćnik svome tastu dželatu
Leraseru, a kasnije primivši službu dželata u Parizu, postao osnivač
dinastije. Godine 1788. drugi Šarl Sanson primio je zvanični znak
pariskog dželata - “crveni ogrtač” i postao najznačajni dželat ove
dinastije i zvanični dželat Pariza od 1788. do 1795. godine.
Imao je
tu “čast” da pored mnogih zvučnih imena Francuske tog vremena pogubi i
Luja DžVI, unuka Luja DžIV koji je njegovog dedu i njegovu ženu Mariju
Antoanetu proizveo u glavne izvršioce smrtnih kazni.
Dinastiju ovih dželata okončao je Klement Sanson, koji je posao obavljao do
24.
8. 1847, kad je izveo poslednje pogubljenje pozajmljenom giljotinom,
jer je svoju izgubio na kocki. S njim se završila 160 godina stara
porodična tradicija pariskih dželata.
Kraljevina Jugoslavija imala je
svoje dželate, od kojih su sticajem okolnosti dvojica bili Nemci po
poreklu, zvali su se Mauzner i Hart. Živeli su u Sarajevu, vešali su po
celoj ondašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, a Hart je ostao upamćen po tome
što je bele rukavice sa kojima je radio, bacao pod još ljuljajuće telo i
izgovarao svoju čuvenu rečenicu: “Ja nisam kriv za tvoju smrt!” A
Mauzner je obesio čuvenog hajduka Jovu Čarugu.
Sva pogubljenja u
papskoj državi od 1796. do 1865, dok nije otišao u penziju, obavljao je
Đovani Batista Bugati, sa nadimkom “maestro Titi”. Nema sumnje da je on
bio dželat sa najdužim stažom u istoriji ljudskog roda. Umro je 1869. u
85. godini života, godinu dana pre nestanka papske države kojoj je verno
služio.
Za to vreme, prema njegovoj pedantno vođenoj evidenciji, pogubljeno je 516 ljudi.
Pogubljenja
je izvršavao na razne načine - sekirom, konopcem (vešanjem),
giljotinom, ali i jednim načinom koji je poznat kao “mazatelo”.
Reč
je o teškom drvenom malju koji bi u veštim rukama maestra Titija dobijao
veliko ubrzanje kružnim pokretima, onda se spuštao na glavu osuđenika i
tako ga ubijao. Posle bi rezao vrat udarenog, što je bio deo propisane
procedure.
Zaista je neverovatno koliko je mašte ljudski rod pokazao u
smišljanju načina da ubija u ime države, oslobođen od svih strahova da
radi nešto što nije u redu.
Tome treba dodati i priču o poslednjem
obroku koji je dolazio pre pogubljenja. Mada, nisu uvek i svi osuđeni
imali tu privilegiju.
JoŠ od davnih vremena (kod Egipćana, Grka,
Rimljana) postojala je ritualna praksa da se nekim osuđenicima da
poslednji obrok kao oblik i znak primirja između zajednice i njega. Time
bi, mislilo se, osuđenik simbolično oprostio svojim sudijama i dželatu
ono što će da usledi. Što je obrok bio bolji to je bio manji strah
sudija i dželata da će ih stići eventualna kletva osuđenog.
Često su ovi obroci bili javni. I danas postoji takva praksa.
Američki zatvori objavljuju jelovnike osuđenika na smrt pred pogubljenje. Hamburgeri, pice i kola-pića ubedljivo vode.
Sadam
Husein se opredelio za piletinu sa pirinčem, šolju vruće vode i med!
Negde se pominju hamburger i krompirići, ali nije potvrđeno da ih je jeo
kao poslednji obrok, pre je moguće - za vreme suđenja.
Ali, npr.
pomenuti nacistički zločinac Adolf Ajhman, koji je obešen u Izraelu
1962. godine, umesto jela odabrao je da popije pola boce “karmela” -
crvenog, suvog, izraelskog vina.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime21/3/2011, 8:39 pm

POGUBLjIVANjE mačem, sabljom ili sekirom, istorijski posmatrano ima
najdužu tradiciju. Mačevi su bili dugački do 120 cm, sa sečivom širokim
oko 6 do 7 cm i teški nešto više od dva kilograma. Bilo je važno da
imaju dugački rukohvat da bi mogle da se koriste obe ruke, zbog jakog
zamaha.
Sablje su takođe bile dugačke oko jedan metar, nešto lakše od
mačeva, ali njima se zamahivalo jednom rukom, za šta je bila potrebna
velika veština i brzina.
Sekire koje su korišćene za pogubljivanje
praktično nisu bile oružje za rat i borbenu upotrebu, jer su bile velike
i kabaste. U Engleskoj gde je sekira bilo omiljeno sredstvo egzekucije,
dužina sečiva bila je oko pola metra, širina oko 25 santimetara, a
rukohvat, na kome se nalazilo sečivo bio je dugačak oko jedan i po
metar.
Ovaj način pogubljivanja zahtevao je takođe drveni blok ili
panj, podmetač za glavu, odnosno za vrat koji bi se na njega polagao.
Bez glave su ostali na primer: Meri I od Škotske, Ana Bolin, Katarina
Hauard, Tomas Mor, ledi Džejn Grej, ser Volter Rejli, Čarls I - kralj
Engleske, Škotske i Irske.
Giljotina, kakvu znate i kakvu ste verovatno već na slikama videli, nije prva sprava takvog tipa i takve namene.
JoŠ
daleke 1307. godine, prema starim hronikama, jedna slična “mašina”,
samo sa ravnim sečivom, korišćena je za pogubljenje u Irskoj. Zna se i
ime nesrećnika koji je prvi pod njom završio - zvao se Mardok Balak.
Ali, zvanični prethodnik giljotine bila je sprava koja je nazvana
“halifaks gibet” (vešala iz Halifaksa) mada nikakve veze sa vešalima
nema. Počela je da se koristi oko 1400. godine, mada prema nekim
podacima stoji da je upotrebljena još 1286. godine u Jorkširu. Zna se da
je poslednje pogubljenje uz pomoć ove sprave obavljeno 1650. godine.
I
ovde, kao i kod giljotine, reč je o sečivu koje sa velike visine pada
na vrat osuđenika. Jednim uglavljenim osiguračem (klinom) zadržavano je u
položaju spremnom za padanje na vrat. Taj osigurač nekad je izvlačio
konj za koga je osigurač bio vezan kanapom, ali
i gomila koja je
došla da posmatra pogubljenje. Naime, konopac koji je bio zakačen za
osigurač bio bi bačen u gomilu i svako je imao priliku da ga povuče,
tako da je pogubljenje bilo na neki način i kolektivni čin.
Nešto
drugačija, ali u osnovi slična mašina nazvana “mejden” (devojka),
korišćena je u Škotskoj. Idejni tvorac je Džejms Daglas, erl od Mortona.
Ako je verovati pisanim tragovima prvi put je upotrebljena 1564.
godine, a poslednji 1685. kad je pogubljen deveti grof Kempbel.
Pretpostavlja se da je reč “mejden” u ovom smislu korišćena, jer je po
zvučnosti ličila na keltsku reč “moudan” koja znači “mesto gde se
izvršava pravda”.
Slične sprave za pogubljivanje korišćene su u Italiji (Milano), Nemačkoj (Nirnberg) i Švajcarskoj, pa čak i u Kini.
A
ONDA, posle nekih 225 godina na egzekutorskoj sceni Evrope pojavila se
nova, mada ne i revolucionarna, znatno unapređena sprava koja je dobila
ime po svom idejnom tvorcu, Francuzu - dr Jozefu Ignjacu Giljotinu.
Priča o giljotini počinje 10. 10. 1789. godine kada je dr Giljotin, pred
Skupštinom, kada se raspravljalo o Zakonu o kaznama, u šest tačaka
predložio izvođenje smrtne kazne, bez torture, što je trebalo da postane
standard u Francuskoj. Dr Giljotin je inače bio lekar i član
Revoloucionarne narodne skupštine i njegov predlog je bio da se za
pogubljenje koristi mehanička sprava, a čovek koji je tu ideju razradio
(probao je na leševima i životinjama) i usavršio koso sečivo i dva
polukružna drvena dela koja su glavu osuđenika držala fiksiranu bio je
takođe lekar, hirurg Antoan Luj (1723 - 1792). Prve sprave zvale su se
po njemu “luizon” ili “luizet”.
Poslednje pogubljenje giljotinom u Francuskoj odigralo se 10. septembra 1977. godine, nad osobom po imenu Hamida Đandubi.
Postojala
je i tzv. kratka giljotina. Reč je o sečivu koje je takođe bilo
smešteno između dva stubića, ali je umesto slobodnog pada kao pokretačka
sila sečiva koje je bilo postavljeno na vrat osuđenog, korišćen malj.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime14/4/2011, 8:56 pm

SMATRA se da su prve smrtne kazne vešanjem izvođene u staroj Persiji.
Pored toga što je vešanje bilo i definitivna kazna koja je okončavala
život osuđenog, ono je bilo i deo rituala mučenja koji je prethodio
nekim brutalnim kažnjavanjima.
U srednjovekovnoj Engleskoj, za
veleizdaju se izricala smrtna kazna koja je počinjala vešanjem, žrtva bi
ostajala živa, a izvođenje kazne bi se nastavljalo.
Vešanje je bilo
rezervisano za lopove i kriminalce i smatralo se da je izvršenje kazne
vešanjem nečasna smrt za osuđenika. Zato su u Nirnbergu nacistički ratni
zločinci povešani, a isto se dogodilo i u Japanu posle suđenja njihovim
ratnim zločincima.
U osnovi postoje četiri vrste vešanja: sa kratkim, dugim i standardnim padom i tzv. dizajuće vešanje.
Uzroci
smrti direktno zavise od načina izvršenja kazne. Ako se osuđeni veša
tako da telo praktično ne pada ili pada sa izuzetno male visine, uzrok
može biti gušenje zbog nedostatka vazduha, prekid dovoda krvi karotidom
(arterija) do mozga, prekid kretanja krvi kroz vene koje vraćaju krv iz
glave do srca, kao i prestanak rada srca zbog šoka izazvanog visokim
pritiskom u karotidi.
U SLUČAJU pada tela obešenog sa veće visine
dolazi do lomljenja vratnih pršljenova i prekida kičmene moždine, što za
posledicu ima gušenje i gubitak kiseonika u mozgu.
Za izvođenje
smrtne kazne vešanjem bilo je potrebno imati samo dovoljno debeo konopac
i granu preko koje će se on prebaciti, dovoljno jaku da izdrži težinu
osuđenog. Njega su mogli ili da povlače konopcem dok ne izgubi tle pod
nogama, ili da ga postave na neki oslonac koji bi mu kasnije izbili
ispod nogu, a on ostajao da visi.
Agonija obešenog u ovim varijantama trajala je jako dugo, a događalo se da bude skinut sa konopca misleći da je mrtav,
pa kad bi se ustanovilo da je živ, vraćali bi ga ponovo na konopac.
Oslonac
za osuđenog se kroz istoriju menjao: to je mogao da bude panj, kamen,
kasnije stolica, konj (takvo vešanje je ovekovečeno u filmovima o
američkom Divljem zapadu) ili neka druga prigodna životinja, a neko
vreme za tu svrhu služile su i zaprege.
A onda se engleski dželat po
imenu Vilijam Kalkraft, koji je “vladao” gubilištem čitavih 45 godina,
počevši od 1829, dosetio da osuđenog može da pusti da padne sa određene
visine i da ga tako obesi.
Tek Vilijam Marvud, njegov naslednik od
1874, bio je dovoljno pronicljiv da vidi vezu između težine osuđenika i
dužine konopca kojim se veša, što bi omogućilo brzu smrt osuđenika
lomljenjem njegovog vrata, odnosno dislociranjem pršljenova.
Izgleda
da je trebalo da prođu vekovi i milenijumi da se neko doseti ovoga.
Naravno, bilo je grešaka, jer se događalo da pad sa velike visine otkine
glavu pogubljenog, što bi moglo da se tretira i kao dekapitacija, ali
nije poznato da je nekad presuda glasila da neko treba da bude obešen
tako da mu glava bude otkinuta.
Zvuči morbidno, ali eksperimentalno
je utvrđeno, da je sila potrebna za lomljenje vrata današnjim merama
izražena, negde oko 1.700 džula, a dužina konopca odnosno pada
izračunavala se tako što je ondašnja mera 1.260 stopa funti (1.710
džula) deljena s težinom osuđenika u funtama i tako se dobijala visina
pada.
Već pomenuti Marvud je to malo unapredio i uzimao u obzir
fizičko stanje osuđenika, njegovu dob i konstituciju. Debljina konopca
iznosila je od dva do tri centimetra.
Ali, bez obzira na formule
dželati su da bi bili sigurni, voleli da probaju sa džakovima napunjenim
peskom čija je težina odgovarala težini osuđenika.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime9/5/2011, 9:18 pm

DŽELAT Vilijem Marvud utvrdio je da je najbolje mesto za postavljanje
čvora ispod levog uva ili ispod leve strane vilice, čime se glava pri
zaustavljanju tela u padu naglo povlačila u stranu, tako da su se lomili
vratni pršljenovi.
Njegove inovacije pozdravili su svi oni koji su
hteli da vešanje bude što bezbolniji metod pogubljenja, a naročito
upravnik zatvora.
Pošto se događalo da dželati pogrešno izračunaju
dužinu pada, pa glava bude otkinuta, vlasti su im davale tabelu sa
težinom tela i dužinom pada da takve scene budu izbegnute.
Tako, na
primer, za težinu osuđenika od 90 kg, dužina “leta” bila je 130 cm po
tabeli iz 1892. godine (150 cm po tabeli iz 1913. godine), a za
osuđenika težine 52 kg, 220 cm, odnosno 260 cm.
Pošto je svaki konopac imao određenu dozu elastičnosti, to je moglo da predstavlja problem kod vešanja.
Da
bi se izbeglo da ono bude, sadašnjim rečnikom rečeno, bandžidžamping,
svaki konopac je najpre prolazio kroz “tretman” tako što je rastezan na
vreći s peskom približne težine osuđenikovoj težini. Ovo je bio još
jedan razlog za prethodnu proveru konopca i težine koju je on trebalo da
izdrži.
U ENGLESKOJ, ovaj sistem Marvud je prvi put primenio
vešajući nesrećnika po imenu Frederik Ori. To je ocenjeno kao naučni
doprinos izvođenju smrtne kazne i značajnom smanjenju muka osuđenika.
Da
bi se izbeglo dodatno povređivanje vrata osuđenika, ali i omogućilo
glatko kretanje konopca kroz omču, ona je mazana finim voskom koji je
pred pogubljenje zagrevan.
Kasnije je na omču ponegde stavljana koža
iz istih razloga. Kod vešanja Sadama Huseina upotrebljena je crna marama
da bi se izbeglo “povređivanje” kože vrata.
Dizajuće vešanje je način vešanja pri kome se osuđenik sa nameštenom omčom dizao u vazduh određenim sredstvom.
Primer za to jeste vešanje u Iranu, gde osuđenike u vazduh dižu uz pomoć krana dizalice.
Postoji
i tzv. naglo dizajuće vešanje, pri čemu se glava osuđenika sa omčom na
vratu naglo diže protivtegom velike težine, čime se postiže isti efekat
kao kod dugog pada. Dakle, umesto da kroz otvor na podu propada
osuđenik, pada džak
sa peskom, glava osuđenika ide uvis, a vrat se lomi.
SCENE
vešanja nisu nimalo prijatne. Pa ako je u početku vešanje bilo
zamišljeno da se vide muke obešenog, kasnije su baš zato, da se ništa ne
vidi, osuđenicima preko glave stavljali kapuljaču.
Najčešće,
kapuljača je stavljana neposredno pred vešanje, jer se smatralo da bi
dovođenje osuđenika do vešala sa kapuljačom na glavi bilo i
organizaciono teže, što bi kod njega izazvalo dodatan strah, jer ne bi
znao šta ga čeka, a imao je pravo još nešto od sveta da vidi.
Ali,
bilo je i drugačijih pristupa. Jedan dželat je smislio sledeći sistem -
osuđenom sa vezanim rukama na leđima stavio bi kapuljaču i onda bi ga
poveo, usput mu pričajući i zamajavajući ga. Tako bi ga, da ovaj ne
vidi, doveo ispod vešala i do poda koji se otvara.
Tada bi ga zamolio
da stane za sekundu, nešto bi ga slagao, a onda bi mu brzim pokretom
navukao omču i istog sekunda povukao polugu koja je otvarala pod ispod
nogu osuđenika.
Osuđenik ne bi stigao ni da registruje šta mu se događa, a već bi mrtav visio na konopcu.
Negde
su vešali i vešaju bez toga, kao, na primer, u Iranu, gde se kazna
obavlja vešanjem na dizaličnom kranu, pa osuđenik završi obešen na
velikoj visini, gde svi mogu da ga vide.

MASOVNO VEŠANJE
POSMATRAČI
poslednjih vešanja u Americi potvrdili su da nema očiglednih svesnih
reakcija koje bi ukazivale na bol vešanjem. Međutim, prema
istraživanjima koja su obavljali lekari i fiziolozi, baveći se
problemima egzekucije, obešeni na ovaj način morali bi da osete
cervikalni bol, kao i jaku glavobolju zbog prekida dovoda krvi u mozak.
Zbog lomljenja pršljenova i prekida kičmene moždine bol ispod loma ne bi
se mogao osetiti, ali iznad, sigurno je da bi mogao. Nervni putevi
iznad omče kao i nerv trigeminus dopiru do mozga, sve dok ih potpuni
gubitak kiseonika ne ugasi.
Najveće masovno vešanje odigralo se 26.
decembra 1862. godine u Minesoti, kad se 38 Sijuks Indijanaca sa belim
kapuljačama na glavama popelo na veliko gubilište i bilo istovremeno
obešeno zbog pokolja nad više stotina belaca - muškaraca, žena i dece.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime9/6/2011, 7:56 pm

ELEKTRIČNA stolica ili elektrokucija
je metod pogubljivanja pri kome se kroz telo osuđenika propušta struja
preko elektroda koje su pričvršćene na njegovo telo.
Osuđenik je pri
ovom načinu bio vezan za stolicu, a teoretski je mogao da bude vezan za
bilo šta metalno, za stub, krst ili recimo za krevet.
Međutim,
prihvatimo kao gotovu činjenicu da se sve ipak odigravalo na stolici
koja je dobila naziv električna stolica sa kasnije mnogo nadimaka:
“cvrčeća sali” ili “stara svećica”.
Ova kazna primenjivana je u
Sjedinjenim Američkim Državama, počevši od 1890. godine kad je kao prvi
na nju stavljen Vilijam Kemler. Ne samo što je prvi put tamo primenjena,
nego je električna stolica postala jedan od prepoznatljivih simbola
Amerike. Posle 1890. godine čak 25 država je osuđenike na smrt
pogubljivalo na taj način.
Kao i većina otkrića i inovacija i ovo je počelo slučajno.
Čovek
po imenu Alfred Sautvik došao je na ideju za pogubljivanje kad je video
jednu slučajnu smrt zbog toga što je čovek dodirnuo žicu sa strujom iz
generatora.
Ali, čast da napravi prvu stolicu imao je jedan zaposleni
kod Tomasa Alve Edisona, čiji je zadatak bio upravo da pomenutu ideju
realizuje. On se zvao Harold Braun. Nekad se slava za ovo pripisuje
Edisonu, ali to je greška. Edison je radio sa jednosmernom strujom, a
Braun je koristio naizmeničnu struju koju je u eksploatacionom smislu
držao Džordž Vestinghaus.
To je, mada sad izgleda smešno, bio razlog
što ni Edison ni Vestinghaus nisu hteli da njihov sistem bude korišćen
za izvršenje smrtne kazne, zbog komercijalnih razloga i straha
korisnika, nego su hteli da to bude onaj drugi.
Da bi dokazao da je
naizmenična struja opasnija i bolja za izvršenje smrtne kazne Edison i
Braun su ubili strujom mnoge životinje, a među njima, da čovek ne
poveruje, i jednog cirkuskog slona. Čak je u tom “ratu struja” izraz elektrokucija (eletrocution) dobio konkurenciju:
Edison
je smislio izraz odnosno glagol “to njestinghouse” ili vestinghauzirati
- pogubiti naizmeničnom strujom, da bi korisnike odvratio od “opasne”
naizmenične struje.
Probe i eksperimenti obavljeni do 1889. godine potvrdili su efikasnost naizmenične struje, i ona je izabrana.
U osnovi čini se da preovlađuje stav da je ovaj metod pogubljenja surov i okrutan, jer ipak ne ubija odmah.
Zato,
nije čudo, da je engleski premijer Vinston Čerčil još decembra 1942.
godine napisao da bi želeo, u slučaju da Hitler bude uhvaćen, završi na
električnoj stolici, kao otelotvorenje đavola.
SMRTNA kazna se sada
na električnoj stolici retko izvodi, mada je protokol za njeno izvođenje
u nekim državama promenjen u odnosu na prvobitan, u smislu da se
osuđenik izloži samo jednom udaru od 2.450 volti u trajanju od 15
sekundi, pa ako se ne ustanovi prekid životnih funkcija da se tek onda
ponovi u trajanju od 22 sekunde sa naponom od 1.000 volti. I, tako, dok
se ne ustanovi smrt.
Smrt na električnoj stolici ili kako se govorilo
u slengu, “jahanje munje”, kao humaniji i jednostavniji metod je
zamenila smrtonosna injekcija.
Za izvršenje smrtne kazne koristila se i gasna komora u kojoj je osuđenike ubijao gas - cijanovodonik.
Prvi put kazna u gasnoj komori je izvršena 8. 2. 1924. godine u Nevadi (SAD) kad je pogubljen ubica Džon Gi.
Malo ljudi zna da se ideja o izvršenju smrtne kazne na ovaj način javila još u DžIDž veku u Americi.
Tako
nešto 1888. godine, predložio je lekar Julijus Blejer, smatrajući taj
način jeftinijim i humanijim. Međutim, neverovatno ali istinito, ova
ideja je glatko bila odbijena i dugo je bila zaboravljena.


_________________

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime5/8/2011, 9:22 pm

Spaljivanje je jedan od najstarijih načina pogubljivanja. Istorija je
zabeležila da je Kir, pošto je 546. godine pre naše ere pobedio
lidijskog kralja Kreza, poznatog po enormnom bogatstvu, želeo da ga
spali, odnosno ispeče, i procedura je počela u pristvu samog Kira. Na
početku, dok još nije bilo strašno, Krez je izgovorio mudre reči,
uputivši ih posmatračima i samom Kiru, verovatno videvši da se prisutni
raduju onome što mu se događa: “Niko ne treba da se smatra srećnim pre
trenutka smrti”. Kir se zamislio nad ovim rečima, shvativši da do tog
trenutka sreća i najsrećnijeg čoveka gubi svaki smisao i biva potpuno
obezvređena i obesmišljena ako te čeka ovakva smrt i odmah naredio da
Kreza oslobode. Kasnije mu je Krez postao savetnik.
U Srednjem veku
najčešće su spaljivani oni koji su osuđeni zbog jeresi i veštičarenja.
Još je na Sinodu crkve u Veroni 1184. utvrđeno da je kazna za jeres
spaljivanje, a to je potvrđeno i na Koncilu u Tuluzu 1215. godine.
Smatralo
se da je to način da se zatre i ideja zbog koje je neko osuđen, i kao
način pročišćenja od greha i za osuđenog i za društvo u celini. Ovu
kaznu izricali su crkveni sudovi i za neke grehove, kao što su preljuba,
pederastija ili opštenje sa životinjama. Naravno, i za bogohuljenje.
U staroj Srbiji, Zakonik cara Dušana, kao jednu od kazni, propisivao je i spaljivanje.
NALIVANJE
tečnim metalom je takođe egzekucija spaljivanjem, ali iznutra. Izvodila
se tako što bi se osuđenom u usta sipalo tečno olovo ili katran.
Ali,
poznat je i ovakav jeziv primer. Homoseksulano orijentisani engleski
kralj Edvard II, muž Izabele, ćerke španskog kralja Filipa IV, po
iznuđenoj abdikaciji, usmrćen je ubacivanjem usijanog metala u anus.
“Bronzani
bik” - stari način pogubljivanja, vraća nas u antičko doba, u grčku
koloniju na Siciliji. Izmislio ga je jedan viđeniji građanin Perilos.
Naime, on je predložio Falarisu, tiraninu Agrigentuma, da se kriminalci
kažnjavaju tako što bi se u bronzanu statuu bika, koja je bila šuplja i
imala vrata sa strane, oni ubacivali, a ispod figure bi se palila vatra i
držala tako dok bik ne pocrveni, dakle, dok temperatura ne pređe 600
stepeni. Smrt je nastupala sporo, a osuđenik bi umirao u teškim mukama.
Falarisu se ideja dopala, s tim što je
naredio da se unutra, u glavi
bika, odnosno nozdrvama, konstruišu kanali koji bi urlike onog jadnika
unutra modulirali tako da liče na riku razbesnelog bika. Da bi proverili
kako to funkcioniše, Falaris je naredio da se sam Perilos uvuče unutra,
vrata su za njim zatvorena, pod “bika” je stavljena vatra i Falaris je
mogao da se uveri po Perilosovim kricima da je sve dobro smišljeno.
Ipak, pre nego je stradao, izumitelja su izvukli napolje.
MONSTRUOZAN
metod ubijanja bio je “krvavi orao”. Izvodio bi se tako što bi se
osuđeniku s leđa probila koža, zatim prosekla rebra, i kroz njih izvukla
pluća osuđenika, koja su tako na leđima zaista izgledala kao krila. Da
bi muke bile veće, u takvu ranu sipala bi se so. Žrtva bi se neko vreme
mučila, a onda umirala. Ovo je kazna koja se izvodila u nordijskim
zemljama.
Kasapljenje, takođe surovi metod ubijanja, podrazumevao je
ukljanjanje vitalnih organa iz abdomena tela osuđenika. Da bi agonija
osuđenika trajala što duže, prvo bi se vadili “manje važni” organi, dok
bi se na kraju vadili srce i pluća. Ovaj metod bi se završavao najčešće
sečenjem tela na četiri dela.
Dželat nije smeo da zaboravi da je i
njegov rad posmatran i da nije bilo preporučljivo biti milosrdan prema
osuđeniku jer je ovakva kazna najčešće izricana zbog izdaje kralja ili
zemlje. Žene su bile pošteđene ovakvog pogubljivanja, mada je i tu bilo
izuzetaka.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime13/4/2012, 3:10 pm

ZAHVAT ”LING ČI”
KAŽNJAVANJE sečenjem organa nije bio samo evropski
izum. Nešto slično postojalo je u Kini, gde se nisu samo vadili
unutrašnji organi, nego se celo telo praktično seklo: od nosa, jezika,
prstiju na rukama, nogama, ušiju, čak do zglobova. Pribor je naravno bio
prilagođen pojedinim zahvatima. Detalji samog sečenja odnosno redosled
sečenja, u osnovi bili su propisani. I ovde je, kao i u Evropi, bilo
važno da osuđenik što duže bude živ. Ovaj metod u Kini bio je poznat pod
imenom “ling či” - lagano sečenje. Postojao je i način nazvan “smrt od
hiljadu sečenja”, gde se na početku osuđeniku koža sekla tako fino da je
on krvario na svakom milimetru tela. Ali, postojali su i nešto kraći
načini, bez tog mnogobrojnog zasecanja kože. No, svaki sa istim ishodom
-bolnim i dugim mrcvarenjem i umiranjem osuđenika.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime13/9/2012, 9:59 pm

UBIJANJE na točku, srednjovekovno izvođenje kazne izgledalo je ovako:
Osuđenika bi licem prema nebu vezali za točak koji je bio horizontalno
položen na zemlju.
Svi udovi bili bi sa više vezova učvršćeni za obod
i osovine točka, ali tako da nemaju potpuni oslonac. Glava osuđenog
bila bi oslonjena na neki doneti oslonac, najčešće kamen.
Tada bi
dželat sistematično, gvozdenom polugom udarao po kostima osuđenog između
oslonaca i tako mu na više mesta lomio kosti ruku i nogu. Zatim bi ga
skidali sa “velikog” točka i onako izlomljenog postavljali leđima na
nešto manji točak i vezivali, ali tako da su mu se glava i stopala
dodirivali otpozadi.
Razapinjanje na krst je prastari metod izvođenja
smrtne kazne. Osuđenika bi vezivali ili ekserima prikucavali na drveni
krst određene veličine, a zatim ga ostavljali da umre. Postojala su dva
načina razapinjanja: jedan koji se izvodio tako što bi glava osuđenog
bila postavljena gore, i drugi pri kojem bi glava osuđenika bila
postavljena dole. Na ovaj poslednji način razapet je apostol Petar koji
je tražio da tako bude razapet, jer nije dostojan da završi život kao
Isus.
Razapinjanje glavom okrenutom nadole prvi put je korišćeno u Asiriji, staroj Persiji, a kasnije se proširio antičkim svetom.
Postoje
dokazi da su u Atini gusari kažnjavani razapinjanjem na krst, još u 7.
veku p. n. e. Isti metod primenjivan je u Makedoniji, Kartagini, Egiptu,
i starom Rimu.
Prvi zapisi koji potvrđuju postojanje i korišćenje
ovog metoda egzekucije datiraju iz 6. veka p. n. e. Darije Prvi, kralj
Persije naredio je da se oko tri hiljade njegovih političkih protivnika
razapne.
Procedura izvođenja kazne razapinjanjem na krst, zahtevala je ekipu od nekoliko vojnika i njihovog
oficira koji bi upravljao pogubljenjem.
Osuđenik bi bio dovođen na mesto pogubljenja, obično bi bio teran da sam nosi krst.
Kad
bi došli do mesta, naterali bi ga da se skine go, a onda bi ga
vojničkim ekserima dužine oko 15 cm prikucali na krst koji je bio
položen na zemlju. Ovi ekseri nisu bili obli, nego četvrtasti u preseku.
Nekad su ih vojnici vadili iz mrtvih žrtava i koristili kao amajliju.
Izraz “zakucati ekser na krst” i sad znači zadati nekome konačni udarac, obračunati se sa nekim, završiti nešto.
Krst bi zatim zajedno sa njim podigli u vertikalan položaj u za to postavljenu rupu.
Nekad
je korišćen i drugi metod, osuđenik bi merdevinama bio podignut na krst
koji je već bio zakopan u zemlju i za njega prikucavan. Ovoj metod
zahtevao je saradnju samog osuđenika, što je samo po sebi nečovečno.
OVAJ
način bio je više od ubijanja. Predstavljao je način totalnog poniženja
žrtve koja je ostavljana da maltene istrune na krstu ili bude pojedena
do kostiju.
Način pogubljivanja dranjem kože podrazumevao je skidanje
kože sa tela osuđenog, u komadu. Smrt je nastupala od šoka, gubitka
krvi i bila je užasno bolna.
Istorijski posmatrano reč je o vrlo
starom načinu ubijanja. Prema Bibliji, kralj Antioh je na ovaj način
pogubio sedmoricu braće, Jevreja, koji na njegovo traženje da to učine,
nisu hteli da jedu svinjetinu.
Persijski car Kambiz je na ovaj način
pogubio svog vrhovnog sudiju Sikamna, koji je bio podmitljiv. Naredio je
da ga oderu, a njegova koža poslužila je za presvlačenje sudijske
stolice da bi sledeći sudija to stalno imao u pameti, da ne ponovi
Sikamnovu grešku.
Ova kazna primenjivana je i u starom Egiptu i u Grčkoj.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime13/2/2017, 12:36 pm

MEĐU poznatima kojima je odrubljena glava je Meri Stjuart, znana samo kao Meri, kraljica Škotske. U sukobu sa engleskom kraljicom Elizabetom I optužena je da je htela da je ubije, da pobuni katolički sever Engleske i da sebe smesti na engleski presto.
Branila se tako što je odbacila sve optužbe, a svojim duhovitim komentarima ostavila utisak hrabre i visprene osobe.
Ostalo je zabeleženo da je sudijama rekla i ovo:
“Gospodo, zapamtite, kraljevstvo istorije mnogo je veće od engleskog kraljevstva.”
A na optužbu da je počinila izdaju Engleske, rekla je da nikad nije bila engleska podanica, pa nije mogla ni da je izda.
Ništa joj nije pomoglo, na osnovu fabrikovanih dokaza osuđena je na smrt.
Dugo je čekala na pogubljenje koje se odigralo u zamku Foteringej, 8. februara, 1587. godine
Poslednje časove provela je u molitvama i pisanju pisama, a pred pogubljenje, skinula je sa sebe crni ogrtač ispod koga je bio liturgijski tamnocrveni ogrtač katoličke crkve. Bila je vrlo pribrana.
Prema svedočenjima i izveštajima sa pogubljenja, odsecanje njene glave izvedeno je vrlo loše.
Glava je odvojena od tela tek posle tri udarca sekirom. Dželat je bio neiskusan.
Smatra se da je to ipak namerno urađeno da bi žrtva duže patila, a žeđ posmatrača za krvlju bila zadovoljena.
Panj na kome je počivala njena glava prilikom pogubljenja je spaljen, kao i neke druge stvari i predmeti koje je ona dodirivala.
Sahranjena je tek posle godinu dana (pre toga je bila balsamovana i sklonjena u olovni sanduk na sigurno mesto da niko ne zna) u katedrali Peterboro, sledeće 1588. godine, a 1612. njen sin Džems VI od Škotske, naredio je da se njeni zemni
ostaci prebace u Vestminstersku opatiju.
Ana Bolen, druga žena Henrija VIII, optužena za preljubu, za incestuoznu vezu sa svojim bratom Džordžom i izdaju, osuđena je na smrt i pogubljena 19. maja 1536. godine.
Pred pogubljenje oduzeta joj je titula kraljice, a njena ćerka je proglašena za nezakonito dete.
Na svojoj poslednjoj misi javno i svečano se zaklela na Bibliji da je nevina i lažno optužena. Zabeleženo je da je Ana svom zatvorskom čuvaru Vilijamu Kingstonu, koji joj je saopštio da je zbog nje specijalno došao francuski dželat, vrstan stručnjak za pogubljenja mačem, smejući se rekla da je čula da je dželat dobar, a i da ona ima tanak vrat.
U jutro, 19. maja, obukla je svečanu sivu haljinu, a kosu posebno pripremila za pogubljenje.
StratiŠte na Tauer Grinu bilo je pripremljeno, a mnogobrojni zvaničnici dvora došli su da vide njeno pogubljenje.
Imali su šta i da vide i da čuju.
Održala je kratak, dostojanstven govor, pozvala sve da veruju svome kralju i da mu budu lojalni, diplomatski izbegavajući da ga za bilo šta optuži, možda i zbog straha za svoje rođake i malu Elizabetu, onda je vezanih očiju klekla čekajući dželatov mač, ali još uvek govoreći prisutnima.
Pogubljena je usred priče, jednim veštim, brzim udarcem.
Svedoci su kasnije tvrdili da je glava koju je dželat pokazao posle pogubljenja što je bio običaj, htela još nešto da kaže
- oči su bile otvorene, kao i njena usta.
Sahranjena je kasnije u toku dana u kapeli svetog Petra.
Zabeleženo je da je Tomas Kramer povodom njene smrti rekao:
„Ona koja je bila kraljica na zemlji, postala je kraljica na nebu.“

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime17/7/2018, 12:38 pm

KATARINA Hauard, peta žena Henrija VIII, optužena je za izdaju. Formalni razlog takvoj optužbi krio se u njenom raskalašnom seksualnom životu i preljubi koju je učinila. Naime, preljuba se pre toga nije mogla kvalifikovati kao zločin zbog kog je mogla da bude pogubljena. A onda je parlament usvojio zakon po kome se preljuba od strane kraljice tretira kao izdaja što je povlačilo smrtnu kaznu.
Hronike kažu da je noć pred pogubljenje dugo vežbala kako da postavi glavu na drveno postolje. Mada pribrana, ipak nije imala snage da se sama popne na stratište. Tu je održala kratak govor, moleći za milost za svoju porodicu koju je praktično unesrećila svojim ponašanjem. Pogubljena je jednim udarcem sekire, a sahranjena u istoj kapeli gde i Ana Bolen.
TOMAS Mor, državnik i humanista, katolik po ubeđenju, protivio se kraljevom raskidu sa papom i donošenju zakona kojim kralj dobija vrhovnu vlast nad crkvom, pa se 1532. godine odrekao položaja.
Time je postao ozbiljan protivnik Henriju VIII, ali vrhunac sukoba izbio je kad je Mor odbio da prisustvuje krunisanju Ane Bolen, Henrijeve žene.
Krenuli su montirani procesi, ali Mor je mudro uspevao da se izvuče.
A onda je došao 13. april 1534, kada je Mor pozvan pred parlamentarnu komisiju da se zakune na vernost povodom Zakona o sukcesiji. Mor je bio saglasan sa tim da parlament ima prava da Anu proglasi legitimnom kraljicom Engleske, ali nije hteo da da položi zakletvu, jer je preambularni deo Zakona bio antipapski intoniran. Nekoliko dana kasnije zatvoren je u nama već poznatu londonsku Kulu. Jula 1535. godine Moru je počelo suđenje i optužen je za veleizdaju.
Mor je ipak verovao da mu ne mogu ništa dok god eksplicitno
ne negira da je kralj vrhovni poglavar crkve, pa je zato odbijao da odgovara na pitanja koja su se na to odnosila.
Po poznatom običaju, stvar je rešio svedok koga je doveo Tomas Kromvel, kraljev čovek od najvećeg poverenja. Državni branilac Ričard Rič, svedočio je da je Mor u njegovom prisustvu izjavio da kralj nije legitimni poglavar crkve.
Ovo svedočenje nisu potvrdili ostali svedoci, ali i ovo jedno bilo je dovoljno da porota glasa da je Mor kriv za veleizdaju. Kralj nije trpeo suprotstavljanje i suđenje se nije moglo drugačije završiti. Pre izricanja presude Mor je pred porotom izjavio da smrtan čovek ne može da bude gospodar duhovnosti.
Uobičajena kazna za veleizdaju bila je vešanje i čerečenje, ali kralj je, da bi umirio savest, kaznu preinačio u obezglavljivanje.
Pogubljenje je obavljeno 6. jula 1535. godine. Na stratištu je izjavio da umire kao dobar sluga kralja, ali i kao božji sluga na prvom mestu. Dželatu je rekao da njegova brada nije ništa skrivila, pa ne zaslužuje sekiru. Na to mu je dželat izvukao bradu ispod vrata da je sekira ne zakači. Umro je hrabro, kao pravi vernik, a njegovo telo sahranjeno je u kapeli svetog Petra. Glava mu je bila izložena na Londonskom mostu skoro mesec dana, odakle ju je uzela njegova ćerka, da ne bi bila bačena u Temzu. Smatra se da je Morova lobanja sačuvana, ali se ne zna tačno gde.
Tomas Mor je definitivno bio duhovit i u poslednjim trenucima više nego priseban čovek.
Zabeleženo je prema izjavama prisutnih zvaničnika koji su došli da prisustvuju njegovom pogubljenju, da je rekao dželatu i njegovom pomoćniku “Popnite me bezbedno gore, za dole ću se sam snaći”.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Smrtna kazna Empty
PočaljiNaslov: Re: Smrtna kazna   Smrtna kazna Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Smrtna kazna
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Feljtoni-
Skoči na: