LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Mileva Marić

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mileva Marić Empty
PočaljiNaslov: Mileva Marić   Mileva Marić Icon_minitime4/3/2011, 10:06 pm

Mileva Marić, prva naša poznata fizičarka, svojom pojavom je skrenula na
sebe pažnju javnosti patrijarhalne Vojvodine i emancipovane Evrope, na
kraju devetnaestog i na samom početku dvadesetog veka. Ova mudra,
skromna, tiha naučnica, uvek je bila, sa radošću, okrenuta dokazanim
istinama koje je ljudima, upravo, matematika omogućila. Zato je, veoma
darovita i uporna, marljivo radila - prionula da i sama proučava i
otkriva one zakonitosti prirodnih pojava koje su se činile i, naizgled,
bile nedokučive. Uspeće, uz pomoć supruga Alberta Ajnštajna i svojih
kolega, da pronalazi, otkriva, i doprinese spoznaji i dokazima
pretpostavki mnogih nepoznanica života na našoj planeti.
Mileva je rođena u Titelu, 19. decembra 1875. godine.
Veselje
je vladalo u domu kod mladih supružnika Marije i Miloša. Možda nije
slučajno da se Mileva rodila na verski praznik, Nikoljdan. Pomisliše da
će svetitelj da štiti njihovu hromu devojčicu.
Njihova briga bila je
samo njihova; oprezno su izbegavali razgovor na tu temu. Poveli su je
kod najboljih lekara, probali razne domaće lekove i učili je da pravilno
hoda. Napretka nije bilo. Hroma devojčica je i sama htela da ispravi tu
manu, iako nije bila svesna zašto je to tako važno u njenom tek
započetom životu.
NAJRANIJE detinjstvo i život na salašu, kod babe i
dede u Kaću, za Milevu je bio idiličan. Ova oaza mira, u čarobnoj
prirodi dvorišta njihove kuće, razbuktavala je njenu dečju maštu. A
kasnije, i u novosagrađenoj kući igrala se i pela na kulu zvonaru.
Posmatrala je odozgo drveće i cveće njihove bašte i trčala za kokoškama i
pilićima po dvorištu. Volela je da ih prebrojava i prepoznaje. Ali,
Marići se sele u Rumu, gde će Miloš službovati.
Mileva u Rumi vredno uči i sa odličnim
uspehom
završava niže razrede “Opće pučke škole”. Lako se uklopila u novu
sredinu. Prilično je dobro govorila nemački jezik i solidno svirala na
klaviru. Odmah je bila zapažena od rumskog učitelja, koji ju je stalno
hvalio i nagrađivao visokim ocenama. Njeno predznanje, urođena
ozbiljnost i mirnoća, već tada su je primetno izdvajali od druge dece
njenog uzrasta. Bila je najbolja u svim oblastima nauke, pa je sa
odličnim uspehom završila i četvrti razred pomenute škole.
Svi
pokušaji i napori lekara da poprave hod hromoj devojčici, ostali su
bezuspešni. Svoju potajnu tugu pobeđivala je radom i igrama s bratom
Milošem i sestrom Zorkom. Roditelji su im obećali da će svi troje s
majkom ići u Kać: da se kriju i penju po plastovima sena, da slušaju
zvonjavu s čarobne kule. A posle u Titelu kod babe i dede da se kupaju
na reci. Pre nego što su krenuli tamo, trčkarali su, kao bez glave, po
sokacima, sa rumskom decom.
Jednog dana je slučajno čula šta joj
rumska deca dobacuju i videla kako je imitiraju. Upućivali su joj
pogrdne reči na račun hoda. Naljutila se. Skupila je snagu i hrabrost da
ne pusti suze.
Trudila se Mileva i uspela da nekako prevaziđe i zaboravi taj nemio događaj, no, ipak, sa ožiljkom u duši.
Ovoga puta Miloš, s decom i suprugom, seli se u Sremsku Mitrovicu. Radiće kao administrativni službenik.
Dolaskom
u novu sredinu, Mileva će se ponovo naći u školskoj klupi. Zadiviće
svoje profesore i drugove brzim logičkim rasuđivanjem, dobrim pamćenjem
i, već tada, poznavanjem matematičkih zadataka koji su bili za starije
uzraste. Matematika i fizika, budile su njeno veliko interesovanje.
Dobra koncentracija ukazivala je predavačima da ima talenta za egzaktne
nauke.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mileva Marić Empty
PočaljiNaslov: Re: Mileva Marić   Mileva Marić Icon_minitime21/3/2011, 8:32 pm

Piše: Vojislava Latković
Očeva nova služba dovodi Milevu u Zagreb
1892. godine, gde pohađa kao privatni đak Kraljevsku veliku gimnaziju.
Škola je primala muškarce, pa je Mileva zatražila i dobila dozvolu da
prisustvuje časovima fizike sa svojim drugovima.
Ocene iz matematike i
fizike su joj, kao i uvek, odlične. Sposobna i uporna, sa primernim
vladanjem, imala je svuda pristup, te je zadobila poverenje i poštovanje
školskih drugova i profesora.
Bila je potpuno predana nauci. Težila
je da odgonetne misteriju života i smrti, a posebno je zainteresovao
fenomen univerzuma. Da li smo sami u svemiru? Kuda se i kojom brzinom
svetlost kreće? - pitala se, razmišljala i verovala da se mnoge
nepoznanice mogu izračunati matematičkim putem. Posle treba da se
precizno eksperimentiše. To bi bili dokazi - potvrde naučnih
pretpostavki, mnogih teorija - govorila je profesorima.
Roditelji
kćerku šalju u Švajcarsku da bi pohađala IV seminarski razred Više
devojačke škole u Cirihu. Posle toga odlazi za Bern, gde je u Saveznoj
medicinskoj školi položila maturu sa odličnim uspehom.
Na kraju
srednjeg obrazovanja, odlučuje da upiše fiziku i matematku na Fakultetu
prirodnih nauka. Prijemni ispit je bio težak i ona je bila jedina i prva
žena koja je uspela da ga položi i da dobije, uz mnogo poteškoća,
indeks na Politehnikumu u gradu Cirihu.
Fiziku joj je predavao
profesor dr Hajnrih Fridrih Veber. Tu su spadale razne oblasti: zakoni,
aparati i metode merenja u elektrotehnici, naučni radovi u fizikalnim
laboratorijama, naizmenične struje i druge
grane fizike.
Mileva se naročito zanimala za oblasti nebeske fizike, astronomije i nebeske mehanike - kod profesora dr Alfreda Volfera.
Rado
je proučavala i čitala Kantovu filozofiju i Štadlerovu teoriju naučnog
mišljenja. Našla se, kao jedina studentkinja ciriškog Politehnikuma -
rame uz rame sa Marselom Grosmanom iz Budimpešte, Jakobom Eratom iz
Šafhauzena, Albertom Ajnštajnom rodom iz Ulma i mnogim drugim na grupi
kod uvaženog profesora Fridriha Vebera. Strah i trepet za studente, nije
želeo da ima ženske kandidate. Ubeđivao je Milevu da pređe na neku
lakšu grupu prirodnih nauka koja bi bila srodna ovoj. Ali, uzalud, ova
mlada srpska devojka bila je uporna.
Kolege joj ukazuju pažnju, imaju
respekta više zbog njenog umeća nego zbog toga što je bila najstarija
među njima. Već se upadljivo izdvajala u radu na proračunima. Njeni
rezultati su uvek brzi i tačni.
Najmlađi student na grupi, Albert
Ajnštajn, primeti to i priđe joj kako bi je malo bolje upoznao. Osetio
je poštovanje, ali i čudnu radoznalost. Otvoreno joj reče: "Vi,
koleginice, sve sa lakoćom rešavate, kao od šale... Meni ne ide baš
najbolje. Nisam uvek dovoljno pažljiv i strpljiv. Kako vi uspevate?
Dobro, znam... mora da se dosta trudite..."
Prekretnicu u njenom
životu na studijama u Cirihu doneo joj je ponovni susret sa dragom
prijateljicom iz škole, Ružicom Dražić iz Šapca. I ona je došla ovde da
nastavi školovanje. Oduvek je želela da izučava biologiju, pa joj se ta
želja ostvarila. Raspitivala se o Milevi i najzad su se našle.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mileva Marić Empty
PočaljiNaslov: Re: Mileva Marić   Mileva Marić Icon_minitime11/4/2011, 8:50 pm

RUŽICA je sačekala Milevu u divnom pansionu Englbreht.
- Evo, Mico,
ovo će biti tvoja soba. Iznad naše je. Mi smo na trećem spratu. Ovde je
vazduh čist. Kuća je u parku, sva u cveću i zelenilu... mislim da ćeš
uživati. - Ružica je pogleda i otvori prozor.
- Draga Mileva, moraš
se brzo spremiti. Upravo te kod mene čekaju moje prijateljice. Pričala
sam im često o tebi. Znaju da si izuzetna devojka. Nemoj da se ljutiš...
ja tako mislim... to je, stvarno, tako.
Mlada Mileva Marić u
pansionu Englbreht oseti ljudsku toplinu i radost u društvu Milane Bote,
Helene Kaufler i njene drage drugarice Ružice Dražić. To je bila velika
promena za nju.
Studirale su na raznim fakultetima i dobro se razumele.

DOŠLE
iz različitih sredina, jedna drugu su uzajamno uvažavale, dopunjavale,
pomagale. Savremene u shvatanjima, kulturne u ophođenjima, brzo su se
sprijateljile sa kolegama i sa njima ravnopravno vodile diskusije o svim
problemima života i rada u tim visokoškolskim ustanovama.
Mileva se
već uveliko zbližila sa Albertom. Kolega sa grupe joj skrenu pažnju na
sebe lakom komunikacijom i odbojnošću prema profesoru Veberu. On nikako
nije voleo, niti podnosio ukalupljene propise i kodekse škole, pomoću
kojih se, strogošću, grade autoriteti. Tada je maštao da muzicira, da
odlazi na koncerte, a na časovima manje da sluša, a više da filozofira. I
u razmišljanjima je imao neka drugačija rešenja, te se razlikovao od
ostalih. Pun ideja, ovaj nemirni duh, preciznog uma, nalazio je neka,
samo njemu znana, pravila i rešenja.
Čim
ga je Mileva dovela u pansion, brzo je stekao naklonost devojaka.
Posebno su se divile njegovoj veštini kojom je, zanesen, izvodio razne
muzičke komade na violini. Simpatičan, vragolast, dobro se snalazio u
ženskom društvu.
Albertu je sasvim odgovaralo da se viđa i da uči sa ovom dobrom, pametnom devojkom iz Novog Sada.
MLADI
Ajnštajn je, pored Mileve, veoma uvažavao i njenu drugaricu Helenu
Kaufler. Ovu svoju zemljakinju, mladu neobično stamenu, izrazitu crnku,
jevrejskog porekla, smatrao je plemenitom, hrabrom i iskrenom.
U
pansionu Englbreht bilo je veoma užurbano. Devojke su se pripremale za
odmor. Mileva kreće u Vojvodinu, Milana Bota u Kruševac, a Helena
Kaufler na jezero Garda, u Italiju.
Mileva deluje prilično staloženo.
Razmišlja kako će se rastati od najdražeg Alberta. Vuče je bezgranična
čežnja da vidi oca, majku, sestru, brata i svoj Kać. "Albert je deo
mene... kako ćemo jedno bez drugoga", pomisli ona zabrinuta.
Mileva
kao da predoseti Albertov dolazak, pa pođe lagano uz stepenice. Treba da
popričaju i pozdrave se, jer i on će kod svojih, uskoro.
Njeno lice se ozari kad začu poznato kucanje. Pritrčala je vratima i pala u naručje mladiću koji je ležerno držao violinu.
Albert
ustade, uze Milevu za ruku i povede je do prozora. Htede da sa njom
zajedno posmatra vrhove planina i šumu koja je krasila predele iza vile.
Udahnuli su vazduh ljubavi, ponovo se grlili i šaputali.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mileva Marić Empty
PočaljiNaslov: Re: Mileva Marić   Mileva Marić Icon_minitime17/4/2011, 2:28 pm

POSLEDNjA godina devetnaestog veka donela je dosta uzbuđenja i promena u
životima te generacije ciriških studenata. Albert je završio studije, a
Mileva je diplomirala malo kasnije od njega.
Nešto malo pre predaje
doktorskog rada, Albert je kao i obično, svratio kod Mileve. Zadovoljan
što je nastavila sa učenjem, reče joj:
- Ushićen sam, draga, tvojom
odlukom da upišeš predavanja iz fizike kod profesora Fridriha Vebera, a
iz astronomije kod profesora Alfreda Volfera. Moći ćeš tako da se
posvetiš i naučnim istraživanjima... Mi bismo bili izgubljeni bez rada u
struci. Ja obožavam muziku, i ti je voliš, ali za nas su fizika i
matematika oblasti gde se najbolje snalazimo i u njima uživamo. Nadam se
uspehu, pa da budemo asistenti na našem fakultetu... Bilo bi idealno.
Kabineti su divno opremljeni.
NESIGURNOST materijalnog položaja
stvarala im je nevolje, pa je Mileva odlučila da se obrati za pomoć
profesoru Veberu, i da se lično zauzme za Alberta. Gotovo bez daha, išla
je, nespretno, hodnikom koji joj se učini dužim nego obično.
Uzbuđeno
je zakucala i lagano ušla. Profesor pomisli da hoće da se dogovori i
razgovara u vezi s naučnim radom. Ona ga zbunjeno pogleda i jedva
izusti:
- Gospodine profesore, nalazim slobode i, evo, donela sam
odluku da vas zamolim da primite za svog asistenta mog kolegu Alberta
Ajnštajna. - Kao što vam je poznato, izuzetno je mlad, bavi se naukom i
posebno je perspektivan na polju naučnih istraživanja. Vi se sećate
njegovih briljantnih odgovora, kao i objavljenih radova.
- Iskreno žalim, koleginice Marić. Ne želim da on bude asistent na Politehnikumu... Imam svoje razloge za to...
- Znači,
tako!
Ja povlačim svoj naučni rad. Baš bih se ponizila da izađem na taj
životni ispit koji mi je oduvek bio san. Posle svega, mogu samo da vam
kažem: Zbogom! Zauvek!
Ona uze materijal svoje disertacije, hladno se
pozdravi, izađe ljuta i ošamućena iz njegove kancelarije. Tog aprilskog
dana, dok je prolazila hodnikom, neka drhtavica joj protrese telo.
TE
1901. godine, prvi put je Mileva stigla u Kać nevesela, zabrinuta. Njen
život se promenio. Očekivala je da postane majka bez ikakvog plana:
"Ali, kako? Zar to dete nije začeto van braka? A njegovi se bore da nas
rastave! Moji nisu upoznati sa ...". I dok je sedela sama i brinula,
stiglo je pismo od Alberta. Odgovorio joj je tako ljubazno, tešio je i
hrabrio da izdrži. A ona je čvrsto držala svoju tajnu koja je, još uvek,
mogla da se prikriva. Ali, ne zadugo. Sestra Zorka ju je pitala da se
nije malo ugojila.
Prećutala je Zorkino indirektno pitanje. Ćutala je
i mislila: "Ona me naivno pita, a ja ću uskoro biti majka. Svakako,
biću deblja, šira i teža. Šta mogu? Možda je mama primetila neke
promene? Šta da radim? Zatečena sam... bez Alberta... A kad otac sazna?
To će biti kraj. Možda i kraj mojim mukama, mojoj neizvesnosti. Sama ću
im sve reći... "
Čitala je pismo svog dragog koji je ubeđuje da će,
ipak, biti devojčica koju već zamišlja i voli. "Zvaćemo je Lizerl. Ti si
želela da bude žensko, i biće. "
Krajem januara Mileva je rodila
devojčicu, nazvala je Lizerl, po Albertovoj volji. Njeni roditelji je
zavoleše i krstiše u pravoslavnoj crkvi gde je, kao dete ljubavi, dobila
srpsko ime Ljubica. Rasla je i napredovala, okružena pažnjom.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mileva Marić Empty
PočaljiNaslov: Re: Mileva Marić   Mileva Marić Icon_minitime12/5/2011, 9:55 pm

Po tvrđenju rođaka, potomaka porodice Marić, mala Liza je predata na
čuvanje dobrim, plemenitim ljudima koji su je usvojili. Kasnije se,
nažalost, razbolela, a zatim ubrzo i umrla. Ali, postojale su i druge
dileme i pretpostavke o sudbini Milevine i Albertove kćerke koja,
najverovatnije, nikada nije saznala da su se njeni roditelji sledeće
godine venčali.
Daroviti, uporni profesor teorijske fizike, vredni
Albert Ajnštajn, pokušava i teži, na sve strane, da dobije neko stalno
zaposlenje. Još drži privatne časove po raznim gradovima i živi daleko
od Mileve. Njegova briga i ljubav prema njoj vidne su iz njihove obimne
prepiske.
Nije štedeo emocije prema Milevi, izražavao ih je nežnim
epitetima i pokazao da je iskreno voli. Stešnjen grdnjom majke Pauline
zbog "devojke koja nije za njega", a privučen Milevinom ljubavlju, bio
je rastrzan između dve vatre. Ali je, uvek, bio optimista i veseo. Šalio
se, na svoj račun, kako je Bog stvorio magarca da se muči. A sa druge
strane, hteo je da pristane na bilo kakvu službu zbog svoje drage. Piše
joj: "Moji naučni ciljevi i moja lična taština neće me sprečiti da
prihvatim ulogu najnižeg reda. Čim tako nešto dobijem, oženiću se
tobom..."
Službovao je u Bernu, na reci Aru, opet kao privatni
profesor. Držao časove, po objavljenom oglasu u novinama. Bilo je dosta
interesenata za časove fizike i matematike. Solidno su mu plaćali. Ipak,
on nije bio zadovoljan službom. Želeo je da predaje na fakultetu u
Bernu.
NA poziv svog dragog Alberta, Mileva stiže srećna u Bern.
Rad u Patentnom uredu i sve one pročitane knjige filozofa, pokrenuše maštu čoveka koji će se potruditi da postane drugi
Njutn, i uspeti da dosegne svemir. A, eto, sad je i Mileva bila tu da mu pravi proračune i da ga bodri da istraje.
Prvo
su se venčali 6. januara 1903. godine. Bilo je veselo i svečano.
Mileva, u beloj haljini, dostojanstvena i simpatična mlada, stajala je
pored svog mladoženje, mlađeg od sebe tri godine i tri meseca. Tu
nebitnu razliku su odmah izračunali kumovi Moris Solovin i Konrad
Habiht, sada već najbolji prijatelji porodice Ajnštajn. Toliko su ih
zavoleli i cenili da su ih smatrali idealnim parom, najboljim koji su
ikad videli.
REŠILA je Mileva da živi za njega. Žrtvovaće se koliko
može samo da on uspe u započetom poslu. Nije marila za potpise svojih
radova, jer je on bio njen idol, njen mudrac i genije.
U proleće, u mesecu maju, na svet je donela zdravog dečaka, Hansa Alberta.
Sin Hans Albert još više zbliži ovo dvoje mladih tako da su sve slobodno vreme provodili sa njim.
Napredna
švajcarska sredina produhovila je ovu plemenitu, ćutljivu, racionalnu,
mladu ženu. Ta njena ozbiljnost davala joj je poseban šarm autoritativne
kraljice koja vlada osećanjima i energijom. Sve je držala pod
kontrolom: dobro bi razmislila pre nego što donese odluku da nešto kaže.
Bila je, potpuno, uravnotežena. Studiozno je prilazila spoznaji
prirodnih pojava. Te njene izuzetne vrline, Albert je još na studijama
uočio, uzeo ju je za saradnika i odabrao za životnu saputnicu. Smatrao
ju je najpametnijom od svih žena koje je poznavao. Voleo je da se šali
sa njom:
- Nisam želeo da budemo samo kolege i prijatelji, već i
ljubavnici. Sad smo, Micika, solidan i uspešan bračni par. Ti si mi
saradnik, zar ne - reče.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mileva Marić Empty
PočaljiNaslov: Re: Mileva Marić   Mileva Marić Icon_minitime16/6/2011, 9:32 pm

RADOST dolaska u Milevin rodni kraj i sve pripreme za put, njen suprug
prihvati kao pravi zet koji iskreno želi da upozna tazbinu. Zamišljao je
te prostrane ravnice, po pričama svoje žene, i plašio se prašnjavih
ulica, grubih ljudi koje njegova majka nije volela da vidi. Ipak, u
duši, znao je da su oni dobroćudni i dobronamerni pripadnici Slovena.
"Jedva čekam da stignemo u Kać, Titel i Novi Sad. Naše dete će upoznati
babu i dedu", razmišljao je, "za moju Micu to će biti doživljaj, pa i za
mene, osobito".
Mileva je bila posebno uzbuđena. Sa sinom i suprugom
doći će u Novi Sad, u divnu kuću u Kisačkoj ulici, prostranu, udobnu,
sa više soba i dvorištem.
Toliko su ih dobro primili i ugostili da je
Albert bio prijatno iznenađen. Naišao je na gostoljubive, ljubazne
ljude koji su mu se divili. Čudio se toj plemenitoj slovenskoj duši.
Nije očekivao da vidi brda hrane i pića na gozbama priređenim u njihovu
čast. Osetio je jednostavnost ovih prisnih, simpatičnih domaćina, pa je
od radosti, oko vrata, na ramenima, nosio svog sina... To ih je malo
iznenadilo jer jedan tako veliki čovek ima baš neobično prisno i
jednostavno ponašanje. Sedeo je sa meštanima i svojim tastom u kafani
"Eržebet Kiljarne" i veselo razgovarao o običnim stvarima. Šalio se
jednako sa seljacima i sa građanima koji su ga o koječemu zapitkivali.
Bilo je nekih dobacivanja na njegov račun, što mu je bilo simpatično.
Milevin
otac Miloš Marić slegao bi ramenima na neosnovane primedbe, jer se
njegov zet ponašao pristojno i sasvim prirodno. To njemu nije smetalo.
Znao je da je Mileva htela njega, po svaku cenu.
PO povratku u Bern, naučnik je posle radnog vremena boravio van kuće, opsedan obožavaocima. Sa prijateljima je organizovao
muzičke
zabave, gde je i sam svirao i uživao u društvu. Supruga se osećala
zapostavljenom. Svoje nezadovoljstvo nije rečima izražavala, već
ćutanjem.
Posle ne baš tako zanimljivog druženja s Milevom koja je
više ćutala i bila ljuta, Albert se prošeta po sobi i naglo spusti u
fotelju, zamisli i prepusti razgovoru sa samim sobom.
Zaokupljen
problemima da što bolje objasni, objavi i prezentuje radove uvaženih
kolega, sve više je učio, usavršavao se u struci. Tako je u pomenutom
naučnom časopisu, u Lajpcigu, uspeo da objavi šest svojih i dvadeset
jednu raspravu drugih fizičara istraživača. One su bile sasvim dovoljne
da se 1905. godina označi zlatnom godinom i godinom čuda u oblasti
fizičkih otkrića. Albert je, s pravom, postao pojam među naučnicima još
pre provere njegove teorije o fenomenu kosmosa. Divili su mu se i svi
oni koji ga lično nisu bili upoznali.
KUĆA Ajnštajnovih i dalje je
bila stecište fizičara, muzičara, filozofa i studenata raznih struka.
Razgovaralo se, prvenstveno, o Albertovim dostignućima. Mileva je lično
govorila o njegovim radovima i u razgovoru ravnopravno učestvovala. Njen
suprug, vispreni čudotvorac, objašnjavao je svoje hipoteze znalački,
precizno, jasno, zanimljivo, uz svoj šarmantni humor. Strpljivo je
odgovarao na razna pitanja.
Bernski dani života za Milevu i Alberta
pokazali su se dobri, uspešni i dosta mirni. Ogroman publicitet je
doprineo da profesora upoređuju sa božanstvom.
U to vreme uspeha i
nadahnuća, on je kod kuće radio i konsultovao se sa ženom. Mileva je
rešavala zadatke koji su mu pomogli da se prvo sam osvedoči da su moguće
njegove pretpostavke.
Imali su identična interesovanja, iako su bili potpuno različitih naravi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mileva Marić Empty
PočaljiNaslov: Re: Mileva Marić   Mileva Marić Icon_minitime11/8/2011, 10:13 pm

KAO izuzetni stručnjak, Albert je
položio pristupno predavanje i dobio mesto privatnog docenta na
fakultetu u Bernu 1908. godine. Oduševljavao ga je rad sa studentima.
Mileva mu je još više pomagala i podržavala ga u svemu.
Priželjkivala je da se vrate u Cirih, jer je taj grad osećala i doživljavala kao da se u njemu rodila.
Pre
nego što će se sresti sa gradom svojih najlepših studentskih dana,
Mileva je sa sinom dve-tri nedelje boravila u Novom Sadu, kod svojih.
U oktobru 1909. stižu Ajnštajnovi u Cirih. Albert je primljen za vanrednog profesora na Univerzitetu.
Kakav
paradoks? Ajnštajn je profesor zajedno sa profesorom Veberom, na
Politehnikumu. "Sve je moguće pa i to", govorio je Albert Milevi koja se
njega nerado sećala i odgovarala suprugu: "Samo da ti ne pravi smetnje
kao nekada."
Mileva je sa Albertom ponovo šetala kroz Platenštrase i
osećala se divno, prepoznavajući svaki deo. Razgovarali su o Hansu
Albertu koji je sledećeg proleća trebalo da pođe u školu. Već idućeg
leta, u agustu, očekivali su prinovu.
PROŠLO je dosta vremena od one
zlatne godine kad su se naučnici iznenadili pojavom mladog Alberta
Ajnštajna. Specijalna teorija relativiteta je hvaljena i osporavana u
isto vreme. Ime ovog darovitog pronalazača, postalo je pojam među
fizičarima. Njegove hipoteze se nisu uklapale sa dotadašnjim ustaljenim
gledištima. Žive debate su ga iscrpljivale. Dileme mučile, zabrinjavale.
Tek 1908. godine naučnici su eksperimentalno dokazali da su Albertove hipoteze tačne.
Dok je Albert bio na devetom nebu, oduševljen prihvatanjem važnog, grandioznog pronalaska,
Mileva se oporavljala od porođaja. Dana 28. jula rodila je drugog sina Edvarda.
ŽIVELI
su Ajnštajnovi u lepoj kući na uzvišici, odakle su imali divan pogled
na ceo grad, jezera i planine. Sneg je rano zabeleo, pa im je ta zima
bila prijatna. Mica zbog sina nije mogla da odlazi na skijanje sa
suprugom i starijim dečakom, Bujom. Njeni poslovi i trud oko
novorođenčeta su je iscrpljivali, ali i radovali.
Naučnici su se već
sada otimali oko genija dvadesetog veka. Nemački univerzitet u Pragu po
svaku cenu je smatrao prestižom i neminovnošću da dovede Alberta
Ajnštajna i uvrsti ga u u red predavača teorijske fizike. Ta nastojanja
su im uspela. Albert je prihvatio ponudu i sa porodicom stigao u Češku.
Početkom aprila 1911. godine, Albert, Mileva, Buja i Edvard stižu u Prag.
Pristojna
profesorska plata od 8.672 krune, na godišnjem nivou, omogućila je
porodici da dobro i ugodno živi. Držali su poslugu i priuštili sebi i
neka druga zadovoljstva. Njihova kućna pomoćnica Franka im je bila
privržena, odana, spretna i veoma vredna. Povremeni dolazak prijatelja
iz Ciriha, posebno ih je radovao.
U Pragu su proveli nešto manje od
šesnaest meseci, koliko se profesor zadržao zbog službe. Tri semestra
rada na fakultetu, Alberta su uverila da tamo vlada teška birokratija.
Četrdesetak redovnih profesora određivalo je kako da se izvodi nastava i
kako da se osoblje vlada. Postojale su dve partije i dva tabora. Albert
nije pripadao nijednoj strani u tadašnjoj neformalnoj podeli na prave
Nemce i one koji to nisu bili. Kruta pravila su dosta otežavala rad u
ovoj univerzitetskoj ustanovi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mileva Marić Empty
PočaljiNaslov: Re: Mileva Marić   Mileva Marić Icon_minitime13/4/2012, 2:53 pm

U SEPTEMBRU
mesecu, 1913. opet porodica Ajnštajn dolazi u Kać, u posetu Milevinim
roditeljima. Miloš i Marija su primetili da su zahladneli odnosi između
njihove kćerke i čuvenog zeta. Napeta situacija nije smetala Albertu da
se ponaša veselo i, naizgled, prisno. Njihova zajednica, kao neka
propala institucija, egzistirala je silom prilika, po navici.
Teoretičari
fizike - Maks Plank i Valter Nernst, raširenih ruku su čekali Alberta
da prihvati mesto u prestonici Nemačke. Izdejstvovali su da predaje na
fakultetu i bude primljen za člana Pruske akademije nauka. Ajnštajn
kreće za Berlin.
U to vreme se održavao Kongres fizičara u Parizu
kome je trebalo da prisustvuje. On je najzad odustao, već psihički
pripremljen da krene u susret "berlinskoj avanturi". Tamo su ga čekali
naučnici, majka Paulina i ljubavnica Elza. Iako je dugo oklevao da
krene, sada je imao razloga da zakorači u novi život.
ČIM je došla u
Berlin, Mileva je pokušala da bude drugačija. Potpuno se posvetila
Albertu i deci, bez želje da se upoznaje sa njegovim prijateljima -
saradnicima. Volela je da budu sami njih četvoro, pa da svog supruga što
bolje privuče i veže za sebe i decu. Ali, to je bilo kasno. On je imao
druge preokupacije. Mislio je na Elzu koja je tražila metode da ga očara
i mogućnosti da ga ubrzo vidi slobodnog; da joj potpuno pripadne.
Profesor
se osećao odgovornim za ovu avanturu rasturanja porodice, ali je dosta
krivio i nju, kao hladnu, ljubomornu i previše ćutljivu ženu.
Cenio
je kao dobru majku, karakternu, pametnu, školovanu, sa mnogo znanja iz
svih oblasti koje su i njega interesovale. I pored toga, nalazio je da
je njihov razlaz neminovan.
Mileva je odlučila da se vrati u Cirih sa decom. Za nju je to bilo jedino moguće rešenje.
POŠTO
je nerado došao u Berlin, sa već ruiniranim brakom, Albert nije mogao
da očekuje neko posebno raspoloženje. Jedino je bilo povoljno za njega
što je imao dosta vremena i dobre uslove da i dalje radi.
Već
poznata, opšta teorija relativiteta, 1915. godine, postiže neverovatan
uspeh i dobija potpuno priznanje stručnjaka iz naučno-istraživačke
oblasti fizike. Ovo delo je još tada, s pravom, smatrano revolucionarnim
i najvećim otkrićem dvadesetog veka. Albert je bio potpuno zadovoljan i
ovenčan oreolom slave.
Mileva se već navikla da sama provodi dane sa
svojim dečacima. Poštovanje i ljubav dece primala je kao duševni lek i
hranu za svoje ranjeno srce. Plašila se za mlađeg sina, Tetea, koji je
bio nežan i bolešljiv. Zdravlje i njoj popušta.
Sprema se i odlazi na
tretmane rendgenskim zracima. U bolnici "Teodosijanum" se podvrgla
strogom režimu lečenja. Osećala je neznatno poboljšanje.
Dolazak
Mileve Ajnštajn u bolnicu "Betanijen", stvarno joj povrati samopouzdanje
jer se osećala sigurnom i zaštićenom od humanog prijatelja, doktora
Cangera. Otvoreno su razgovarali, pa joj on priznade da je, na svoju
inicijativu, pisao Albertu da bi bilo najbolje da se vrati u Cirih kod
svoje porodice.


Mileva Marić Empty

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mileva Marić Empty
PočaljiNaslov: Re: Mileva Marić   Mileva Marić Icon_minitime13/9/2012, 9:24 pm

MILEVA i Albert Ajnštajn razmišljaju o zvaničnom razvodu braka. Prošlo je dve godine otkad joj je pisao da želi da se razvedu.
Baš
tih dana počinje Milevin oporavak i njeno raspoloženje se vratilo, ali
ne zadugo. Na samom početku te lepe, prividne duševne rasterećenosti,
Albert podnosi zahtev za konačni prestanak postojanja njihove zajednice.
Oni su se razveli 14. februara 1919. godine, zbog "neslaganja naravi".
Nisu prisustvovali sudskoj raspravi. Albert se spremao da ozvaniči brak
sa Elzom, a Mileva je počela da zapada u depresiju.
Njen ponos je ipak bio jači od nevolja koje su pretile da je unište. Brzo je donela odluku da krene za Novi Sad, da vidi svoje.
S dva omanja kofera stigla je u Kisačku ulicu broj 20, u predivnu porodičnu kuću.
Susret
sa majkom, posle očeve smrti 1922. godine, bio je dirljiv. Marija je
ispričala ćerki da je njen otac umro od izliva krvi na mozgu. Zorkina
bolest i Miloševo nejavljanje su ga dotukli - rekla joj je majka.
POSLE
Novog Sada i rastanka od majke i sestre, Mileva se oseti jačom i, na
neki način, prekaljenom. Samo je mislila na bolesnog sina, Edvarda:
"Pomoći ću njemu. Vodiću ga na oporavak, davati savete, smirivati, dobro
čuvati i lečiti. Njegova psiha je izmenjena, pamćenje očuvano, znanje
ispreturano. Hteo bi da dostigne oca, a slab je, nemoćan, nervozan. Moj
dragi Tete, majka će se žrtvovati!"
Iz dubokog razmišljanja, Milevu
je prenuo glasni razgovor u dvorištu. U kuću su utrčala oba sina. Za
njima je išao njihov otac, s malo većom putnom torbom. Tete povika:
- Došao je moj veliki otac!... Nobelovac! - Buja je ćutao i gledao kakav će biti susret oca i majke. Tete je
ponovo
govorio i trčao po sobi da se Albert uplašio. Primetio je njegovo čudno
uzbuđenje i još čudnije pokrete tamo-amo. Bez prestanka je sin čestitao
ocu prestižnu nagradu, citirajući govor koji je napamet znao. Lud od
sreće, počeo je da biva toliko nemoguć da ga je majka morala smirivati.
Mileva je pozvala Alberta u salon da na miru mogu da razgovaraju.
SMOGLA je snage da ga upita kako je putovao i šta misli kako mu sinovi izgledaju. On se još više uozbilji, pa reče:
-
Mico, naš sin Tete mora da se leči. Ima sve simptome bolesti tvoje
sestre, Zorke. Nažalost, obistinile su se moje slutnje. Krio sam ih i
pred samim sobom. Samo je pitanje dana kad će mu bolest kulminirati...
To su šizofrene osobine koje se ispoljavaju kod obdarenih, prepametnih
mladića kao što je on.
Ona je ćutala i slušala.
- Dobro - nastavi
Albert - o lečenju ćemo se još dogovoriti. Ja sam, upravo, došao drugim
povodom. Doneo sam ti sav novac od Nobelove nagrade.
On naglo otvori
torbu, pa izvadi svežnjeve novčanica i predade ih bivšoj supruzi.
Mileva je nemo gledala, čudila se njegovoj odluci. "Zar mu ne treba
novac za ženu i njenu decu? Možda ga peče savest jer živimo sami? Misli
da oskudevamo. Ja moram da imam za sinove. Držim privatne časove..." -
pomisli, pa dodade:
- Mi živimo pristojno. Moji časovi fizike i matematike nadopunjavaju ono što nam šalješ. Ovo je previše...
- Uzmi ovaj novac, neka ti je za sreću. Deca nisu još potpuno samostalna. Zaslužila si mnogo više.
Posle nekoliko dana, Albert je otputova za Berlin. Malo zatim, Mileva je kupila dve kuće od novca koji joj je Albert dao.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Mileva Marić Empty
PočaljiNaslov: Re: Mileva Marić   Mileva Marić Icon_minitime10/3/2016, 2:24 pm

EDVARD - Tete, povremeno odlazi na lečenje u sanatorijum, pa je Mileva primorana da mu ide u posete i da moli da ga puste kući da čim mu bude bilo bolje.
A onda je stigla vest iz Novog Sada o smrti Milevine majke Marije.
Mileva, utučena, krenula je na put sama. Sa sestrom Zorkom je ušla u njenu predivnu baštu. Nabrale su ogromne bukete cveća i otišle da ga stave roditeljima na grob.
Teška srca, ostavljajući svoju bolesnu sestru, Mileva se vratila u Cirih.
Albert Ajnštajn živi i radi u Sjedinjenim Američkim Državama u gradu Prinstonu. Morao je da izbegne, kad je buknuo Drugi svetski rat.
Mileva je u Cirihu sa Teteom. Stariji sin Buja i Albert su u Americi - svi van domašaja vatrene stihije. Sa neutralne teritorije Švajcarske, Mileva Ajnštajn prijateljima nudi pomoć. Interesuje se za svoje drugarice i rođake u zemlji. Čuvši za oslobođenje Beograda, u oktobru 1944. godine, Mileva s prijateljima ga proslavlja u svom stanu Hutenštrase 62. Tu je njen sin. Sede zajedno u onoj lepoj sobi - salonu, gde su uvek primali goste. Planiraju kako da prirede ovu skromnu svečanost za svoje bliske i najdraže.
Na početku 1947. godine zdravstveno stanje Edvarda se pogoršava. Mladić je trpeo jake bolove, dobijao napade. Albert s Milevom komunicira preko sekretarice Helene Dukas. O svemu je obavešten. Obećava pomoć i šalje je.
MILEVA je te godine preživela nekoliko blagih moždanih udara koji su ostavljali, naizgled, nevidljive posledice.
Brižna majka obilazi Tetea po snegu, kiši i vejavici. Svakog dana pešači uzbrdo do sanatorijuma, pa često i po raskvašenom snegu. Zanesena, omađijana brigama, spotiče se na uvelom lišću, pada i lomi levu nogu. Našli su
je prolaznici na putu. Bila je u nesvesnom stanju. Smeštena je u bolnicu, u Colikerbergu. Obilaze je odani prijatelji, porodice Hurvic i Albertova sekretarica Helena Dukas, koja je obavestila da će Albert poslati novčanu pomoć za nju i sina.
Njen oporavak je, ipak, relativno, brzo usledio, pa se opet našla kod kuće sa sinom. Tete je bio pažljiv i dobar. O njemu se brinuo pratilac, a ona je imala pomoć u kući. Obe kuće je već bila prodala. Morala je tim novcem da leči sina. Ponovo se vraća u bolnicu.
Svakog dana Milevi dolazi sin, Tete, u posete. On je sada u fazi potpunog smirenja. Sedi pored njene postelje i teši je.
POSLEDNjEG dana, pred odlazak na večni počinak, Mileva je bila potpuno svesna. Sa svima je razgovarala, raspitivala se o zdravlju prijatelja, smešila se sinu koji je pomislio da će ipak ozdraviti. Tražila je da jede i pije vodu. Zamolila je Lizbetu da je počešlja da bi dobro izgledala kad joj dolaze u posete. Najzad, govorila je i razmišljala o povretku kući. Zapitala je ljubazno gospođu Kerekeš da li je kuća uređena jer će, verovatno, doći gosti. Pogledala je sina, pa rekla:
- Tete, meni je dobro. Opet ćemo boraviti na terasi i posmatrati Cirih noću, pod svetiljkama...
Čim je, namah, zatvorila oči, počeo je da je hvata prvi san. Svi prisutni osetiše čudnu tišinu koja zastrašuje.
Neka ubitačna jeza i mora zavlada u bolničkoj sobi. Čekali su da se probudi, povrati i nešto kaže, možda, kao poslednju poruku. Otvorili su prozor da uđe čisti vazduh. Lagano je utonula u san.
Nepomično je ležala širom otvorenih očiju. Umrla je mirna i spokojna. Sin je njeno lice okvasio suzama.
Sahranjena je na Nordhajm groblju u Cirihu, 1948. godine.
Kraj

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Mileva Marić Empty
PočaljiNaslov: Re: Mileva Marić   Mileva Marić Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Mileva Marić
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Feljtoni-
Skoči na: