kubizam

KUBIZAM








NASTANAK.
Kubizam je reakcija na osećajnost i spontanost fovista i
ekspresionista. Kubizam je stvorio estetiku intelekta i vizuelno izrazio
racionalnu svest, značajnu za evropsku kulturu u prvim decenijama.
Polazište kubizma bile su retrospektive Sezanovih slika u Parizu 1906.
godine i afrička crnačka skulptura. Tvorci kubizma i njegovi glavni
predstavnici su španski slikar Pablo Pikaso i francuski slikar Žorž
Brak.

Kubizmu
ne možemo tačno odrediti početak jer na njega literatura nije imala
veliki uticaj, a nije izašao neki manifest po kome bi se on mogao
odrediti. Početke impresionističkog stila možemo uočiti 1906. godine na
delima Pabla Pikasa i Žorža Braka za vreme njihovih zajedničkih studija u
Parizu. Njihova saradnja je trajala do izbijanja Prvog svetskog rata
1914 godine.

Kubizam
je ponikao iz dela i teorije Pola Sezana koji je svoja iskustva i
praksu naveo u jednom pismu 15. aprila 1904. godine Emilu Bernardu u
kome on piše da se ceo realni svet sastoji od kocke, kugle i valjka
odnosno geometrijskih oblika na koje se svi oblici mogu rastaviti da bi
se naslikali. Sezan je umro i posle njegove smrti je nastao ovaj pravac
koji je on inicirao u svojim delima.

Kubistički
pravac je dobio naziv po podsmešno datom imenu jedne slike Žorža Braka
koju su tadašnji likovni kritičari nazvali "Kubusčići". Naziv su izveli
od latinske reči kubus što znači kocka. Kubizam je pojednostavljivao
oblike u interpretaciji realnosti na oblike kocke, lopte i valjka.
Inače, ovaj pravac je doživeo vrhunac 1914. godine.

KARAKTERISTIKE. Umesto
da posmatra predmet iz jedne perspektivne tačke, on ga istovremeno
posmatra iz više uglova. Geometrijska struktura slike nije više
utemeljena na načinu na koji uobičajeno posmatramo predmete, već se
stvara autonomna struktura koja je razumljiva jedino u samom domenu
slike. Umesto realnog svetlosnog izvora koji osvetljava sve predmete,
Pikaso uvodi više izvora svetla za svaki predmet u slici.

Napuštajući
klasičnu perspektivu koja je od slike stvarala "pogled kroz prozor",
kubisti ne slikaju ono što vide, već ono što o predmetu znaju. Oni su
smatrali da je predmet nepromenljiv i stalan i da ne zavisi ni od tačke
posmatranja ni od osvetljenja.

I
pre Pikasa, umetnici su pokazivali interes za "primitivno", ali ga
nikada nisu upotrebili tako iskreno i slobodno kao što je to učinio
Pikaso. U poređenju sa aktovima koje su na "Salonu nezavisnih" pokazali
Anri Matis i Andre Deren, Pikasove slike su delovale ambiciozno. Oba
slikara su sa neskrivenim užasom dočekali Pikasove slike. Čak su i
Apoliner, koji je postao jedan od Pikasovih obožavaoca, i Žorž Brak,
koga je Pikaso tek upoznao, u prvom trenutkuloše reagovali na slike, ne
razumevši ih. Mislili su da je podlegao nekoj vrsti "užasne
usamljenosti", pa su se uplašili da bi, kao i Deren, mogao da se obesi u
svom ateljeu. Ali uskoro su prestale kritike kolega, oni su Pikasova
nova pravila počeli da koriste u svojim radovima. Kubizam je bio rođen.

U
lomljenju oblika Pikaso i Brak su došli do granice apstrakcije i, da bi
zaustavili taj proces, počeli su se oko 1912. godine više oslanjati na
realnost, ali ne u smislu predstavljanja stvarnosti, već korišćenjem
elemenata konkretnih predmeta i materijala. Unoseći u sliku novinsku
hartiju, komade tapeta, drveta, tekstila, Pikaso i Brak stvaraju kolaž,
koji je ubrzo doveo do niza umetničkih otkrića. Zalepljene elemente
realnosti umetnici povezuju bojom ili ugljem na naslikanim predmetima.
Sa kolažom se repertoar kubističke ikonografije ne menja, ali se u njemu
ogleda dalja evolucija kubizma, od analitičkog ka jednostavnijim
planovima, ka većem naglasku na boji i ka ravnijoj koncepciji predstave.
Sve ovo će, na kraju, dovesti do sintetičkog kubizma.

PIKASOVE IZJAVE. Poznato je više Pikasovih izjava o kubizmu kao pravcu, a neke od njih su:

1.
"Brak je uvek govorio da je u slikarstvu važna jedino namera. I to je
tačno. Važno je šta radiš. To je najvažnija stvar. A u kubizmu je
posebno bilo važno ono što ste hteli da uradite, vaša namera. A to se ne
može naslikati."

2. "Kubizam se ne razlikuje od drugih
slikarskih pravaca. Svima su zajednički isti principi i isti elementi.
Činjenica da kubizam nije dugo vremena naišao na razumevanj, da i danas
postoje ljudi koji u njemu ništa ne vide, ne znači ništa. Ja ne znam
engleski, pa je knjiga na engleskom za mene prazna knjiga. To ne znači
da engleski jezik ne postoji, i zašto bih krivio bilo koga do sebe ako
ne razumem ono o čemu ništa ne znam?"
3.
"Kubizam je ostao unutar granica i ograničenja slikarstva i nikada
nije težio da ode izvan. Crtež, nacrt i boja isti su kao i u drugim
pravcima. Možda su naše teme drugačije, jer smo uveli u slikarstvo
predmete i oblike koji su bili zanemareni. Posmatramo otvorenih očiju i
otvorenog uma svet oko sebe. Svakom obliku i boji dajemo poseban značaj,
onako kako ih mi vidimo; u našim temama, zadržavamo radost otkrivanja,
zadovoljstvo očekivanim; naša tema morabiti zanimljiva po sebi. Ali,
zašto da vam pričam o tome šta radimo, kada to svi mogu da vide ako
hoće?"