LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Sveto Pismo - Biblija

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 10 ... 15  Sledeći
AutorPoruka
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:33 pm

1. Царевима, глава 3



1. А Соломун се опријатељи с фараоном, царем мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.
1 Цар. 9:15

2. Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не беше сазидан дом имену Господњем до тада.
3 Мој. 17:3, 5 Мој. 12:2, 1 Цар. 22:43

3. А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца свог Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.
5 Мој. 6:5, 5 Мој. 10:12, Псал. 31:23, Псал. 145:20, Мат. 22:37, Мар. 12:30, Лука 10:27, Рим. 8:21, 1 Кор. 8:3, 1 Јов. 5:3

4. Зато отиде цар у Гаваон да онде принесе жртву, јер то беше велика висина; и Соломун принесе хиљаду жртава паљеница на оном олтару.
1 Цар. 3:2, 1 Дн. 16:39, 2 Дн. 1:3

5. И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: Ишти шта хоћеш да ти дам.
4 Мој. 12:6, 1 Цар. 9:2, 2 Дн. 1:7, Мат. 1:20, Мар. 6:22, Мар. 10:36, Јован 15:7

6. А Соломун рече: Ти си учинио велику милост слузи свом Давиду оцу мом, као што је ходио пред Тобом верно и праведно и с правим срцем према Теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да седи на престолу његовом, као што се види данас.
2 Дн. 1:8

7. И тако Господе Боже мој, Ти си поставио слугу свог царем на место Давида оца мог, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.
4 Мој. 27:17, 5 Мој. 1:12, 1 Дн. 22:5, 1 Дн. 29:1, Јов 32:6, Проп. 10:16, Јер. 1:6

8. И Твој је слуга међу народом Твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине.
1 Мој. 13:16, 5 Мој. 7:6

9. Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом?
2 Дн. 1:10, Псал. 72:1, Приче 2:3, Приче 3:13, Јевр. 5:14, Јаков 1:5

10. И би мило Господу што Соломун то заиска.

11. И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити;
2 Дн. 1:11, Јер. 45:5, Јаков 4:3

12. Ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти.
1 Цар. 4:29, 1 Цар. 5:12, 1 Цар. 10:23, Приче 3:13, Проп. 1:16, 1 Јов. 5:14

13. А сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твог.
1 Цар. 10:23, Нем. 13:26, Приче 3:16, Мат. 6:33, 1 Кор. 3:21, 2 Кор. 6:10, Ефес. 3:20

14. И ако узидеш мојим путевима држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид отац твој, продужићу дане твоје.
Псал. 91:16, Приче 3:2

15. Тада се пробуди Соломун, и гле, оно беше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завета Господњег принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.
1 Мој. 31:54, 1 Мој. 41:7, 1 Цар. 8:65, Јест. 1:3, Јер. 31:26, Дан. 5:1, Мар. 6:21

16. Тада дођоше две жене курве к цару, и стадоше пред њим.
3 Мој. 19:29, 4 Мој. 27:2, 5 Мој. 23:17

17. И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.

18. А трећи дан после мог порођаја породи се и ова жена, и бејасмо заједно и не беше нико други с нама у кући, само нас две бејасмо у кући.

19. И умре син ове жене ноћас, јер она леже на њ.

20. Па уставши у по ноћи узе сина мог искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свог мртвог стави мени у наручје.

21. А кад устах ујутру да подојим сина свог, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не беше мој син, ког ја родих.

22. Тада рече друга жена: Није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.

23. А цар рече: Ова каже: Овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.

24. И рече цар: Дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.

25. Тада рече цар: Расеците живо дете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.

26. Тада жена које син беше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: Ах, господару, подајте њој дете живо, а немојте га убијати. А она рече: Нека не буде ни мени ни теби, расеците га.
1 Мој. 43:30, Иса. 49:15, Јер. 31:20, Ос. 11:8

27. Тада одговори цар и рече: Подајте оној живо дете, немојте га убити, она му је мати.

28. И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видеше да је у њему мудрост Божја да суди.
Језд. 7:25, Приче 16:10, Иса. 11:3, Дан. 1:17, Кол. 2:2


1. Царевима, глава 4



1. А цар Соломун цароваше над свим Израиљем.

2. А ово беху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намесник;

3. Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар;
2 Сам. 8:16

4. Венаја, син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници;
1 Цар. 2:27, 1 Цар. 2:35

5. А Азарија син Натанов, беше над приставима; а Завуд, син Натанов, први већник, пријатељ царев;
2 Сам. 8:18, 2 Сам. 15:37, 1 Дн. 27:33

6. А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима.
1 Цар. 5:14

7. И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом његов; по месец дана у години сваки беше дужан хранити.

8. А ово су им имена: Син Уров у гори Јефремовој;

9. Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Вет-Семесу и Елону вет-анатском;

10. Син Еседов у Арувоту; под њим беше Сохот и сва земља Еферова;

11. Син Авинадавов над свим крајем дорским; жена му беше Тафата, кћи Соломунова;

12. Вана, син Ахилудов над Танахом и Мегидоном и свим Вет-Саном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меола, до преко Јок-Меама;

13. Син Геверов у Рамоту галадском; имаше села Јаира сина Манасијиног у Галаду и крај арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и преворницама бронзаним;
4 Мој. 32:41, 5 Мој. 3:4

14. Ахинадав, син Идов у Маханајиму;

15. Ахимас у Нефталиму; и он беше ожењен кћерју Соломуновом Васематом;

16. Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту;

17. Јосафат син Фарујин у Исахару;

18. Симеј син Илин у Венијамину;

19. Гевер, син Уријев у земљи галадској, у земљи Сиона цара аморејског и Ога цара васанског; један беше пристав у тој земљи.
5 Мој. 3:8

20. Јуде и Израиља беше много као песка покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се.
1 Мој. 22:17, 1 Сам. 30:16, 1 Цар. 3:8, 1 Дн. 12:39, Псал. 72:3, Приче 14:27, Мих. 4:4, Зах. 9:15, Дела 2:46

21. А Соломун владаше свим царствима од реке до земље филистејске и до међе мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуна свега века његовог.
1 Мој. 15:18, 2 Мој. 23:31, 5 Мој. 11:24, 2 Дн. 9:26, Језд. 4:20, Псал. 72:8

22. А храна Соломунова беше на дан тридесет кора белог брашна, и шездесет кора другог брашна;
Нем. 5:18, Дан. 1:5

23. Двадесет волова угојених и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и угојених птица.

24. Јер он владаше свуда с ове стране реке од Тапсе до Газе, над свим царствима с ове стране реке, и беше миран са свих страна унаоколо.
1 Мој. 10:19

25. И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломуновог.
5 Мој. 33:28, Псал. 33:12, Иса. 36:16, Јер. 23:6, Мих. 4:4, Зах. 3:9, Зах. 3:10

26. И имаше Соломун четрдесет хиљада коња за јаслима за кола своја, и двадесет хиљада коњика.
5 Мој. 17:16, 1 Цар. 10:25, 2 Дн. 1:14, Псал. 20:7

27. И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки свог месеца, и не даваху да чега понестане.

28. А јечам и сламу за коње и за мазге доношаху на место где беху, сваки како му беше одређено.

29. И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као песак на брегу морском.

30. Јер мудрост Соломунова беше већа од мудрости свих источних народа и од све мудрости мисирске.
1 Мој. 25:6, Проп. 1:16, Мат. 2:1, Дела 7:22

31. Мудрији беше од сваког човека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маолових; и разгласи се име његово по свим народима унаоколо.
1 Дн. 2:6, 1 Дн. 6:33, 1 Дн. 15:19, Псал. 88:1, Псал. 89:1

32. И изговори три хиљаде прича, и беше песама његових хиљаду и пет.
Приче 1:1, Проп. 12:9, Пес. 1:1

33. Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.

34. И долажаху од свих народа да чују мудрост Соломунову, од свих царстава на земљи, који чуше за мудрост његову.
1 Цар. 10:1




____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:34 pm

1. Царевима, глава 5



1. И Хирам, цар тирски посла слуге своје к Соломуну чувши да су га помазали за цара на место оца његовог, јер Хирам љубљаше Давида свагда.
Амос 1:9

2. А Соломун посла ка Хираму и поручи му:
2 Дн. 2:3

3. Ти знаш да Давид, отац мој није могао саградити дом имену Господа Бога свог од ратова којима га опколише, докле их Господ не положи под ноге његове.
2 Сам. 7:5, 1 Цар. 8:19, 1 Дн. 22:8, 2 Дн. 6:6

4. А сада Господ Бог мој дао ми је мир од свуда, немам ни једног непријатеља ни злу сметњу.
1 Дн. 22:9, Псал. 72:7, Иса. 9:7

5. Зато, ево, велим да саградим дом имену Господа Бога свог, као што је рекао Господ Давиду оцу мом говорећи: Син твој, ког ћу посадити место тебе на престо твој, он ће саградити дом имену мом.
2 Сам. 7:13, 1 Дн. 22:10, 2 Дн. 2:4

6. Зато заповеди сада нека ми насеку дрва кедрових на Ливану, а слуге ће моје бити са слугама твојим, а плату слугама твојим даћу ти како год кажеш; јер ти знаш да у нас нема људи који умеју сећи дрва као сидонци.
1 Цар. 6:9, 1 Цар. 6:16, 1 Цар. 6:20, Језек. 27:5

7. И кад Хирам чу речи Соломунове, обрадова се веома и рече: Да је благословен Господ данас, који даде Давиду мудрог сина над овим народом великим.

8. И посла Хирам Соломуну, и поручи: Чуо сам чега ради си слао к мени; ја ћу учинити сву вољу твоју за дрва кедрова и за дрва јелова.
2 Дн. 2:16

9. Моје ће слуге снети с Ливана на море, и ја ћу их повезати у сплавове и спустити морем до места које ми кажеш, и онде ћу развезати, па их носи; а ти ћеш учинити моју вољу и дати храну чељади мојој.
1 Цар. 9:20, 2 Дн. 2:16, Језд. 3:7, Језек. 27:17, Дела 12:20

10. И тако даваше Хирам Соломуну дрва кедрова и дрва јелова, колико му беше воља.

11. А Соломун даваше Хираму двадесет хиљада кора пшенице за храну чељади његовој, и двадесет кора уља цеђеног; толико даваше Соломун Хираму сваке године.
2 Дн. 2:9, 2 Дн. 2:10, Дела 12:20

12. И Господ даде мудрост Соломуну како му беше обрекао, и беше мир између Хирама и Соломуна, и ухватише веру међу собом.
1 Цар. 3:12, 2 Дн. 1:12, Јаков 1:5

13. И одреди Соломун људе из свега Израиља, и би одређених тридесет хиљада људи.

14. И слаше их на Ливан по десет хиљада сваког месеца наизменце; један месец беху на Ливану а два месеца код кућа својих. А Адонирам беше над овим посланицима.
1 Цар. 12:18

15. И имаше Соломун седамдесет хиљада носилаца и осамдесет хиљада тесача у планини,
2 Дн. 2:2

16. Осим настојника Соломунових, који беху над тим послом, три хиљаде и триста, који управљаху народом који пословаше тај посао.

17. И заповеди цар да сносе велико камење, скупоцено камење за темељ дому, тесано камење.

18. И тесаху посленици Соломунови и посленици Хирамови и Гивлеји, и приправљаху дрво и камење да се зида дом.


1. Царевима, глава 6



1. Четири стотине и осамдесете године по изласку синова Израиљевих из земље мисирске, четврте године царовања Соломуновог над Израиљем, месеца Зифа, а то је други месец, поче зидати дом Господу.
Псал. 78:69

2. А дом што га зида цар Соломун Господу беше у дужину од шездесет лаката, а у ширину од двадесет лаката, а у висину од тридесет лаката.
Језек. 4:1, Језек. 41:2

3. И беше трем пред црквом двадесет лаката дуг, према ширини дома, а десет лаката широк пред домом.
1 Цар. 7:21, 2 Дн. 29:17, Језек. 40:49

4. И начини прозоре на дому изнутра широке, а споља уске.
Језек. 40:16, Језек. 41:26

5. И уза зид дому начини ходнике свуда унаоколо уза зид дому око цркве и светиње над светињама, и начини клети свуда унаоколо.
Језек. 41:5

6. Најдоњи ходник беше пет лаката широк, а средњи шест лаката широк, а трећи седам лаката широк; јер начини засеке на дому споља унаоколо, да се греде не улежу у зид од дома.

7. А кад зидаху дом, зидаху од камена, који довожаху сасвим приготовљен, те се ни чекић ни секира нити какво оруђе гвоздено не чу у дому кад се зидаше.
1 Цар. 5:17

8. Врата од средњег ходника беху на десној страни дома, и излажаше се на завојницу на средњи ходник, и из средњег на трећи.

9. Тако сазида дом, и доврши га, и покри дом гредама и даскама кедровим.

10. И начинише ходнике око целог дома од пет лаката у висину сваки, и састављаху их с домом греде кедрове.

11. Тада дође реч Господња Соломуну говорећи:

12. То је дом што градиш; ако узидеш по мојим уредбама, и уствориш моје законе и уздржиш све моје заповести ходећи по њима, потврдићу ти реч своју, коју сам рекао Давиду оцу твом.
1 Цар. 11:10

13. И становаћу међу синовима Израиљевим, и нећу оставити народ свој Израиља.
2 Мој. 25:8, 3 Мој. 26:11, 5 Мој. 31:6, Псал. 132:13, 2 Кор. 6:16, Јевр. 3:6, Јевр. 13:5, Откр. 21:3

14. И тако сазида Соломун дом, и доврши га.

15. И обложи зидове дому изнутра даскама кедровим, од пода дома до врха зидова обложи дрветом изнутра; и под дому обложи даскама јеловим.
Језек. 41:16

16. И начини преграду од двадесет лаката од једне стране дома до друге од дасака кедрових, од пода до врх зидова; и то начини унутра за шатор, за светињу над светињама.
2 Мој. 26:33, 3 Мој. 7:6, 4 Мој. 18:10, 1 Цар. 8:6, Јевр. 9:3

17. А дом, црква напред, беше од четрдесет лаката.

18. А по даскама кедровим унутра у дому беху изрезане јабуке и цветови развијени, све од кедра тако да се не виђаше нигде камен.

19. И светињу над светињама уреди унутра у дому, да се онде намести ковчег завета Господњег.
2 Мој. 40:20, 1 Цар. 8:6

20. А светиња над светињама унутра беше двадесет лаката дуга, и двадесет лаката широка, и двадесет лаката висока, и обложи је чистим златом; тако обложи и олтар од кедра.
2 Дн. 3:6, Језек. 41:4

21. И тако обложи Соломун дом изнутра чистим златом, и затеже златне ланце пред светињом над светињама, коју такође обложи златом.

22. И сав дом обложи златом; тако и сав олтар пред светињом над светињама обложи златом.
2 Мој. 30:1

23. А у светињи над светињама начини два херувима од дрвета маслиновог; десет лаката беше висок сваки.
2 Мој. 25:20, 2 Дн. 3:10, 2 Дн. 5:8

24. А од пет лаката беше једно крило у херувима, и од пет лаката беше друго крило у херувима; десет лаката беше од краја једног крила до краја другог крила.

25. Тако и други херувим беше од десет лаката; једне мере и једне направе беху оба херувима.

26. Десет лаката беше висок један херувим, тако и други.

27. И намести херувиме усред унутрашњег дома, и раширише херувими крила своја тако да крило једног тицаше у један зид, а крило другог херувима тицаше у други зид, а усред дома тицаху крила једно у друго.
1 Цар. 8:7

28. И обложи херувиме златом.

29. А све зидове дому унаоколо искити резаним херувимима и палмама и развијеним цветовима изнутра и споља.

30. И под дому обложи златом изнутра и споља.

31. И на уласку у светињу над светињама начини двокрилна врата од дрвета маслиновог, којима прагови с довратницима беху на пет углова.
Језек. 41:23, Јован 10:7

32. И на тим двокрилним вратима од дрвета маслиновог изреза херувиме и палме и развијене цветове, и обложи их златом, и херувиме и палме обложи златом.

33. Тако и на уласку у цркву начини прагове од дрвета маслиновог на четири угла;

34. И врата двокрилна од дрвета јеловог; на две се стране отвараше једно крило, и на две стране отвараше се друго крило.
Језек. 41:23, Језек. 41:24

35. И изреза на њима херувиме и палме и развијене цветове, и обложи златом све што беше изрезано.

36. Потом начини трем унутрашњи од три реда тесаног камена и једног реда дрвета кедровог струганог.
2 Дн. 4:9, Језд. 6:4

37. Четврте године месеца Зифа би постављен темељ дому Господњем;

38. А једанаесте године месеца Вула, који је осми месец, сврши се дом са свим стварима својим и са свим што му припада. Тако га сазида за седам година.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:35 pm

1. Царевима, глава 7



1. Потом зида Соломун себи дом тринаест година, и сврши га.
1 Цар. 9:10, 2 Дн. 8:1

2. Сазида и дом из шуме ливанске, сто лаката дуг и педесет лаката широк и тридесет лаката висок, на четири реда ступова кедрових, с гредама кедровим сврх ступова.
1 Цар. 10:17, Иса. 22:8

3. И беше покривен дрветом кедровим горе на гредама, које беху на четрдесет и пет ступова, по петнаест у једном реду.

4. И прозора беху три реда, прозор над прозором у три реда.

5. И сва врата и прагови беху на четири угла, и прозори, и један прозор беше према другом у три реда.

6. И начини трем од ступова, педесет лаката дуг и тридесет лаката широк; и тај трем беше спреда, и ступови и греде беху спреда.

7. И начини трем у коме беше престо, где суђаше, трем судски, који беше обложен кедром од пода до врха.
1 Цар. 10:18, Псал. 45:6, Псал. 110:1, Приче 20:8

8. У његовој кући где живљаше беше други трем иза оног трема, посао беше исти. Начини дом и кћери Фараоновој, којом се ожени Соломун, као тај трем.
1 Цар. 3:1, 1 Цар. 9:24

9. Све ово беше од скупоценог камена, тесаног на меру и пилом сеченог, изнутра и споља, од пода до крова, и споља до великог трема.

10. И темељ беше од камења скупоценог, камења великог, од десет лаката и од осам лаката.

11. А одозго беше камење скупоцено на меру тесано и даске кедрове.

12. И велики трем унаоколо имаше три реда камења тесаног и један ред кедрових брвана, као трем унутрашњи дома Господњег и као трем истог дома.
Јован 10:23, Дела 3:11

13. И посла цар Соломун и позва Хирама из Тира.
2 Дн. 4:11

14. А он беше син једне удовице од племена Нефталимовог а отац му беше из Тира, уметник бронзарски, врло вешт и разуман, те умеше свашта градити од бронзе; он дошав к цару Соломуну изради му сав посао.
2 Мој. 28:3, 2 Мој. 31:3, 2 Дн. 2:14, 2 Дн. 4:16, Јов 35:11, Иса. 28:26, Дан. 1:17, Лука 2:40

15. Сали два ступа од бронзе, један ступ беше од осамнаест лаката у висину, а унаоколо од дванаест лаката; такав беше и други ступ.
2 Цар. 25:17, 1 Дн. 18:8, 2 Дн. 3:15, Јер. 52:17, Јер. 52:21

16. И начини два оглавља да се метну одозго на ступове, саливена од бронзе; пет лаката беше високо једно оглавље и пет лаката беше високо друго оглавље.
2 Мој. 36:38

17. И плетенице испреплетане и врпце као вериге начини на оглавља, која беху на врх ступова, седам на једно оглавље и седам на друго оглавље.

18. Тако начини и на ступове и два реда шипака на једну плетеницу унаоколо да покривају оглавље које беше на врху; тако начини и на другом оглављу.

19. И на та два оглавља наврх ступова у трему беху начињени љиљани од четири лакта.

20. И на два оглавља на два ступа беху одозго и према средини под плетеницама шипци, којих беше двеста у два реда унаоколо на једном и на другом оглављу.
2 Цар. 25:17, 2 Дн. 3:16, Јер. 52:22, Јер. 52:23

21. И постави те ступове у трему црквеном, и поставивши десни ступ назва га Јахин, потом поставише ступ леви назва га Воас.
2 Цар. 6:3, 2 Дн. 3:17, Пес. 3:10, Јер. 52:21, Језек. 40:49, Гал. 2:9, Откр. 3:12

22. И наврх ступова намести израђено цвеће љиљаново. И тако свршише ступове.

23. И сали море; десет лаката беше му од једног краја до другог, округло унаоколо, а пет лаката беше високо, а унаоколо му беше тридесет лаката.
2 Цар. 16:17, 2 Цар. 25:13, 2 Дн. 4:2, Јер. 15:2, Јер. 52:17

24. И испод краја његовог беху испупчене као јабуке свуда унаоколо по десет на један лакат, којима беше опточено море унаоколо, два реда јабука беше саливено с њим.
2 Дн. 4:3

25. И стајаше на дванаест волова; три гледаху на север, три гледаху на запад, три гледаху на југ, а три гледаху на исток; а море стајаше на њима одозго, и задња страна свих њих беше унутра.
Јер. 52:20, Језек. 1:10, Откр. 4:6

26. Дебљина му беше с подланице а крај му беше као крај у чаше, као цвет љиљанов, а примаше две хиљаде вата.

27. И начини десет подножја од бронзе, у дужину од четири лакта беше свако подножје, а у ширину од четири лакта, а у висину од три лакта.

28. А направа беше у сваког подножја оваква: Оплата беше у њих унаоколо, и оплата беше између углова.

29. А на оплати међу угловима беху лавови и волови и херувими; а на угловима беше ступац одозго, а испод лавова и волова беше венац кован.
1 Мој. 3:24, 1 Цар. 6:27, Псал. 18:10, Језек. 1:10, Језек. 41:18, Откр. 4:6

30. И под сваким подножјем беху по четири точка од бронзе с плочама бронзаним, и на четири угла беху као рамена, и под сваком умиваоницом беху та рамена саливена према сваком венцу.

31. Дубина умиваоници од врха до дна над ступцем беше с лакта, и у врху беше округла као и ступац који беше од подруг лакта, и по врху јој беше резано, а оплата јој беше на четири угла, не округла.

32. И тако по четири точка беху под том оплатом, и осовине точковима излажаху на подножју, и сваки точак беше висок подруг лакта.

33. И направа у тих точкова беше као направа у точкова колских; осовине њихове, главчине, наплаци и паоци, све беше ливено.

34. И четири рамена беху на четири угла у сваког подножја, из подножја излажаху његова рамена.

35. А одозго у подножја беше висине по лакта, која беше свуда округла, и одозго на подножју беху стране његове и оплате које излажаху из њега.

36. И по странама његовим и по оплатама његовим изрезах херувиме, лавове и палме, једно до другог уз венце унаоколо.

37. На тај начин начини десет подножја; сва беху једнако саливена, једне мере и једне направе.

38. И начини десет умиваоница од бронзе; по четрдесет вата узимаше једна умиваоница, и свака умиваоница беше од четири лакта; по једна умиваоница стајаше на сваком подножју од десет подножја.
2 Мој. 30:17, 2 Дн. 4:6, Зах. 13:1, Титу 3:5

39. И намести пет подножја на десној страни дома, и пет на левој страни дома, а море намести на десну страну дома према истоку с југа.
2 Дн. 4:9

40. Тако начини Хирам умиваонице и лопате и котлиће; и сврши Хирам сав посао који ради цару Соломуну за дом Господњи:
2 Дн. 4:11

41. Два ступа и два оглавља округла наврх два ступа, и две плетенице да покривају она два оглавља округла наврх ступова;

42. И четири стотине шипака на две плетенице; два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља округла наврх ступова;
Јер. 52:22

43. И десет подножја, и десет умиваоница на њима;

44. И море једно, и волова дванаест под морем;

45. И лонце и лопате и котлиће; а сви судови што начини Хирам цару Соломуну за дом Господњи беху од бронзе углађене.
2 Мој. 27:3, 2 Дн. 4:16, Зах. 14:20

46. То је цар саливао у равници јорданској у земљи иловачи између Сохота и Сартана.
1 Мој. 33:17, Ис.Н. 3:16, 2 Дн. 4:17

47. И Соломун не измери те судове јер их беше врло много, не тражише тежину бронзе.
2 Цар. 25:16

48. Начини Соломун и све друго посуђе за дом Господњи: златни олтар, и златни сто, на коме стајаху хлебови постављени,
2 Мој. 25:30, 2 Мој. 37:10, 2 Мој. 37:25, 3 Мој. 24:5, 2 Цар. 12:13, 2 Дн. 4:8

49. И пет свећњака с десне стране и пет с леве стране пред светињом од чистог злата, цветове и жишке и усекаче од злата,
Јер. 52:19

50. И чаше и виљушке и котлиће, и кадионице и машице од чистог злата; и чепови на вратима унутрашњег дома светиње над светињама, и чепови на вратима црквеним беху од злата.

51. И тако се сврши сав посао који уради цар Соломун дому Господњем; и унесе Соломун шта беше посветио Давид отац његов сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Господњег.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:41 pm

1. Царевима, глава 8



1. Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завета Господњег из града Давидовог, а то је Сион.
4 Мој. 10:33, 2 Сам. 5:7, 2 Сам. 6:17, 1 Цар. 3:15, 1 Дн. 13:3, 2 Дн. 5:2

2. И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви месеца Етанима на празника, а то је месец седми.
3 Мој. 23:44, 5 Мој. 16:13, 2 Дн. 7:8

3. И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег;
4 Мој. 4:15, 5 Мој. 31:9, Ис.Н. 3:3, Ис.Н. 3:6, 1 Дн. 15:14

4. И пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.
1 Цар. 3:4, 2 Дн. 1:3

5. А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројати ни прорачунати од мноштва.

6. И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.
2 Мој. 26:33, 1 Цар. 6:27

7. Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове одозго.

8. И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и онде осташе до данашњег дана.
2 Мој. 25:14, 2 Дн. 5:9

9. У ковчегу не беше ништа осим две плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из земље мисирске.
2 Мој. 25:21, 2 Мој. 40:20, 5 Мој. 10:2, 5 Мој. 10:5, Јевр. 9:4

10. А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи,

11. Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.

12. Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.
3 Мој. 16:2, Псал. 18:11, Псал. 97:2

13. Сазидах дом Теби за стан, место, да у њему наставаш до века.
Псал. 132:14, Јован 4:21, Дела 6:14

14. И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.
Ис.Н. 22:6, 2 Сам. 6:18, 1 Дн. 16:2, 2 Дн. 6:3

15. И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом говорећи:
Лука 1:68

16. Од оног дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ни једног града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.
5 Мој. 12:11, 2 Сам. 7:6, 2 Дн. 6:5

17. И науми Давид, отац мој, да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.
2 Сам. 7:3, Псал. 132:5, Дела 7:46

18. Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио;

19. Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.

20. И тако испуни Господ реч своју коју рече; јер устах на место оца свог Давида, и седох на престо Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.

21. И одредих овде место ковчегу у коме је завет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље мисирске.
5 Мој. 31:26

22. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу,
2 Мој. 9:29, 2 Цар. 23:3, 2 Дн. 6:12, 1 Тим. 2:8

23. И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти горе на небу ни доле на земљи, који чуваш завет и милост слугама својим, које ходе пред Тобом свим срцем својим;
1 Мој. 17:1, 2 Мој. 15:11, 5 Мој. 7:9, 2 Цар. 20:3, Нем. 1:5, Псал. 35:10, Псал. 86:8, Јер. 10:6, Дан. 9:4, Мих. 7:18

24. Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.

25. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи свом Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.

26. Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду, оцу мом.
2 Сам. 7:25

27. Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах?
2 Дн. 2:6, Псал. 148:4, Иса. 66:1, Јер. 23:24, Дела 7:49, 2 Кор. 12:2

28. Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којим Ти се моли данас слуга Твој;
Филиб. 4:6

29. Да буду очи Твоје отворене над домом овим дан и ноћ, над овим местом, за које си рекао: Ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.
1 Цар. 8:52, 1 Цар. 9:3, 2 Цар. 21:5, 2 Цар. 23:27, Дан. 6:10

30. Чуј молбу слуге свог и народа свог Израиља, којом ће се молити на овом месту; чуј с места где станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.
2 Мој. 34:6, 2 Дн. 20:9, Нем. 1:6, Псал. 85:2, Псал. 103:2, Дан. 6:10, Дан. 9:9, Мат. 6:12, 1 Јов. 1:9

31. Кад ко згреши ближњему свом те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,

32. Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дела његова обраћајући на његову главу, а правог правдајући и плаћајући му по правди његовој.
5 Мој. 25:1

33. Кад разбију непријатељи Твоји народ Твој Израиља зато што Ти згреше, па се обрате к Теби и даду славу имену Твом, и помоле Ти се и замоле Те у овом дому,
3 Мој. 26:39, 5 Мој. 28:25, Јер. 20:12

34. Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховим.

35. Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом, и од греха се свог обрате, кад их намучиш,

36. Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу свом у наследство.
1 Сам. 12:23, Псал. 5:8, Псал. 27:11, Псал. 86:11, Иса. 35:8, Јер. 6:16

37. Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или какво год зло, каква год болест,
3 Мој. 26:16, 2 Дн. 20:9

38. Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега Твог народа Израиља, ко позна муку срца свог и подигне руке своје у овом дому,
Јона 2:5

39. Ти чуј с неба, из стана свог, и смилуј се и учини и подај свакоме по свим путевима његовим, које знаш у срцу његовом; јер Ти сам знаш срца свих синова човечијих;
1 Дн. 28:9, Јер. 17:10, Дела 1:24

40. Да Те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим.

41. И странац, који није од Твог народа Израиља, него дође из далеке земље имена Твог ради,
Дела 8:27

42. (Јер ће се чути за име Твоје велико и за руку Твоју крепку и мишицу Твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому,
5 Мој. 3:24

43. Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали име Твоје сви народи на земљи и бојали се Тебе као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овим домом, који сазидах.
1 Сам. 17:46, Псал. 67:2, Псал. 102:15

44. Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеља свог путем којим Га пошаљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,

45. Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.

46. Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима њиховим, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,
2 Дн. 6:36, Јов 9:2, Приче 20:9, Проп. 7:20, 1 Јов. 1:8

47. Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану Ти се молити у земљи оних који их заробише, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо, скривисмо,
3 Мој. 26:40, 5 Мој. 30:1, Псал. 106:6, Дан. 9:5

48. И тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,
5 Мој. 4:29, 2 Дн. 6:38, Нем. 1:9, Псал. 5:7, Дан. 6:10, Рим. 10:10

49. Тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,

50. И опрости народу свом шта Ти буду згрешили, и све преступе којима Ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.
Језд. 7:6, Псал. 106:46

51. Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене.

52. Нека буду очи Твоје отворене на молбу слуге Твог и на молбу народа Твог Израиља, и чуј их кад Те год призову.

53. Јер си их Ти одвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге свог, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!

54. А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњег, где беше клекао и руке своје подигао к небу;

55. И стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи:
2 Сам. 6:18

56. Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна реч од свих добрих речи Његових, које је говорио преко Мојсија, слуге свог.
5 Мој. 12:10, Ис.Н. 21:45

57. Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.
5 Мој. 31:6

58. Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свим путевима Његовим и држали заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, што је заповедио оцима нашим.
Псал. 119:36, Јер. 10:23, 2 Кор. 3:5

59. И нека буду ове речи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашег дан и ноћ да би давао правицу слузи свом и народу свом Израиљу у свако доба;

60. Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другог.
5 Мој. 4:35, Ис.Н. 4:24, 1 Сам. 17:36, 1 Цар. 18:39, 2 Цар. 19:19, Јер. 10:10

61. И нека срце ваше буде цело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама Његовим и држите заповести Његове као данас.
1 Цар. 11:4

62. Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.

63. И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.
4 Мој. 7:10

64. У тај дан посвети цар средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалних; јер бронзани олтар који беше пред Господом беше мален и не могаше на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалних.
2 Дн. 7:7

65. И у то време празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока мисирског, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.
1 Мој. 15:18, 2 Мој. 23:31, 3 Мој. 23:34, 4 Мој. 34:8, Ис.Н. 13:5, Ис.Н. 15:4, Суд. 3:3, 2 Сам. 8:9, 2 Дн. 30:23, Амос 6:14

66. А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду, слузи свом и Израиљу, народу свом.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:42 pm

1. Царевима, глава 9



1. А кад Соломун сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломун и рад беше начинити,
1 Цар. 7:1, 2 Дн. 7:11, 2 Дн. 8:1, 2 Дн. 8:6, Проп. 2:4

2. Јави се Господ Соломуну други пут, као што му се беше јавио у Гаваону;
1 Цар. 3:5, 1 Цар. 11:9

3. И рече му Господ: Услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; осветио сам тај дом који си сазидао да ту наместим име своје до века; и очи ће моје и срце моје бити онде вазда.
5 Мој. 11:12, 1 Цар. 8:29, 2 Цар. 20:5, 2 Цар. 21:5, Псал. 10:17, Дан. 9:23

4. А ти ако узидеш преда мном као је ишао Давид отац твој с целим и правим срцем творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје,
1 Мој. 5:22, 1 Мој. 6:9, 1 Мој. 17:1, 1 Цар. 2:4, 1 Цар. 3:6, 2 Цар. 20:3, Псал. 16:8, Псал. 128:1, Мих. 6:8, Мал. 2:6

5. Утврдићу престо царства твог над Израиљем вавек, као што сам казао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека на престолу Израиљевом.
2 Сам. 7:12, 1 Цар. 2:4, 1 Дн. 22:10

6. Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповести моје и уредбе моје које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,
2 Сам. 7:14, 2 Дн. 7:19, Псал. 89:30

7. Тада ћу истребити Израиља са земље, коју сам вам дао, и овај дом, који сам посветио имену свом, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и подсмех међу свим народима;
5 Мој. 4:26, 5 Мој. 28:37, 2 Цар. 17:23, Псал. 44:14, Јер. 7:14

8. А дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће се и запиштаће, и рећи ће: Зашто учини Господ ово од ове земље и од овог дома?
5 Мој. 29:24, 2 Дн. 7:21, Јер. 5:19, Јер. 22:8

9. И одговараће се: Јер одусташе Господа Бога свог, који изведе оце њихове из земље мисирске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло.
1 Цар. 18:18

10. А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски,

11. А Хирам, цар тирски даде Соломуну дрва кедрових и дрва јелових и злата колико му год воља беше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет градова у земљи галилејској.
Амос 1:9

12. И дође Хирам из Тира да види градове које му даде Соломун, али не бише му по вољи.

13. Па рече: Какви су то градови што си ми их дао, брате? И назва их земља Кавул; и оста им то име до данас.

14. А Хирам беше послао цару сто и двадесет таланата злата.

15. И тако цар Соломун одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Мегидон и Гезер.
Ис.Н. 16:3, Ис.Н. 17:11, Ис.Н. 19:36, Суд. 1:29, 2 Сам. 5:9, 1 Цар. 3:1, 1 Цар. 5:13

16. Јер Фараон, цар мисирски, изиђе и узе Гезер, и спали га огњем и поби Хананеје који живљаху у граду, и даде га у прћију кћери својој, жени Соломуновој.
Ис.Н. 16:10

17. А Соломун сазида Гезер и Вет-Орон доњи.
Ис.Н. 16:3, 2 Дн. 8:5

18. И Валат и Тадмор у пустињи у земљи,
Ис.Н. 19:44

19. И све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му беху кола, и градове у којима му беху коњици, и шта год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства свог.

20. И сав народ који беше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не беху од синова Израиљевих,

21. Синове њихове, који беху остали иза њих у земљи којих не могаше синови Израиљеви истребити, њих Соломун нагна да плаћају данак и робују до данашњег дана.
1 Мој. 9:25, 5 Мој. 20:11, Суд. 1:21, 1 Дн. 22:2, Језд. 2:55, Језд. 2:59, Нем. 7:57

22. А од синова Израиљевих не учини ни једног робом, него беху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповедници над колима његовим и над коњицима његовим.
3 Мој. 25:39, 3 Мој. 25:40, Јер. 34:14

23. И беше главних настојника над послом Соломуновим пет стотина и педесет, који управљаху народом који рађаше посао.
2 Дн. 8:10

24. А кћи Фараонова пресели се из града Давидовог у дом свој, који јој сазида. Тада сазида и Милон.
1 Цар. 3:1, 1 Цар. 11:27, 2 Дн. 8:11, 2 Дн. 32:5

25. И Соломун приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који беше пред Господом, кад сврши дом.

26. И лађе начини цар Соломун у Есион-Гаверу, који је код Елота на брегу црвеног мора у земљи едомској.
4 Мој. 33:35, 5 Мој. 2:8, 1 Цар. 22:49

27. И посла Хирам на тим лађама слуге своје, лађаре веште мору, са слугама Соломуновим;
1 Цар. 5:6, 1 Цар. 10:11

28. И дођоше у Офир, и узеше оданде злата четири стотине и двадесет таланата, и донесоше цару Соломуну.
1 Мој. 10:2, 1 Цар. 10:11, 2 Дн. 8:18, Псал. 45:9, Иса. 14:12



1. Царевима, глава 10



1. А царица савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама.
Суд. 14:12, 1 Цар. 4:34, 2 Дн. 9:1, Псал. 72:10, Псал. 72:15, Иса. 60:6, Јер. 6:20, Језек. 16:14, Мат. 12:42, Лука 11:41

2. И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој беше у срцу.

3. И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.
Приче 1:5

4. А кад царица савска виде сву мудрост Соломунову и дом који беше сазидао,

5. И јела на столу његовом и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе;
1 Дн. 26:16

6. Па рече цару: Истина је шта сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

7. Али не хтех веровати шта се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала.

8. Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.
Приче 8:34

9. Да је благословен Господ Бог твој коме си омилео, те те посади на престо Израиљев; јер Господ љуби Израиља увек, и постави те царем да судиш и делиш правицу.
5 Мој. 7:8, 2 Сам. 8:15, 1 Цар. 5:7, Псал. 72:2, Приче 8:15, Дан. 2:21

10. Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења: никада више не дође толико таквих мириса колико даде царица савска цару Соломуну.
Псал. 68:29

11. И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгог камења.
1 Цар. 9:27, Јов 22:24

12. И начини цар од тог дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за певаче; никада се више није довезло таквог дрвета алмугима нити се видело до данашњег дана.
2 Дн. 9:11

13. А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим оног шта јој даде сам по могућству цара Соломуна. По том она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

14. А злата што дохођаше Соломуну сваке године, беше шест стотина и шездесет и шест таланата,

15. Осим оног што дохођаше од трговаца и оних који продаваху мирисе и од свих царева арапских и управитеља земаљских.
Псал. 72:10, Иса. 21:13, Гал. 4:25

16. И цар Соломун начини двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит:

17. И три стотине малих штитова од кованог злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме ливанске.
1 Цар. 7:2, 1 Цар. 14:26, Иса. 22:8

18. И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом.
2 Дн. 9:17, Откр. 20:11

19. Шест басамака беше у престола, и врх округао беше озад на престолу и ручице беху с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај тих ручица.

20. И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у коме царству.

21. И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог.

22. Јер цар имаше лађе тарсиске на мору с лађама Хирамовим: један пут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.
1 Мој. 10:4, 1 Цар. 22:49, Псал. 48:7, Иса. 2:16

23. Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу.

24. И из целе земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.

25. И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године.
Јов 42:11, Псал. 68:29, Мат. 2:11

26. Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњика, које разреди по градовима, где му беху кола, и код себе у Јерусалиму.
5 Мој. 17:16, 1 Цар. 4:26, 2 Дн. 1:14

27. И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камења, и кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

28. И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цену.
Језек. 27:7

29. И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви хетејски и цареви сирски добијаху коње преко њих.
Ис.Н. 1:4, 2 Цар. 7:6

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:42 pm

1. Царевима, глава 11



1. Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,
1 Мој. 6:2, Језд. 10:44, Нем. 13:26

2. Од ових народа за које беше рекао Господ синовима Израиљевим: Не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.
2 Мој. 34:16

3. Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово.
5 Мој. 17:17, Проп. 7:28, Пес. 6:7

4. И кад остаре Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу Богу његовом као што је било срце Давида, оца његовог.
5 Мој. 17:17, Ис.Н. 23:13, Нем. 13:26

5. И Соломун хођаше за Астаротом, богињом сидонском, и за Мелхомом, гадом амонским.
Суд. 2:13, 2 Цар. 23:13

6. И чињаше Соломун шта беше зло пред Господом, и не хођаше сасвим за Господом као Давид, отац његов.

7. Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду амонском.
4 Мој. 21:29, 4 Мој. 33:52, 2 Цар. 23:13

8. Тако учини свим женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.

9. А Господ се разгневи на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљевог, који му се беше јавио два пута,
5 Мој. 7:3, 1 Цар. 3:5, Псал. 90:7

10. И беше му заповедио да не иде за другим боговима, а он не одржа шта му Господ заповеди.
1 Цар. 6:12, 2 Дн. 7:17

11. И рече Господ Соломуну: Што се то нађе на теби, и ниси држао завет мој ни уредбе моје, које сам ти заповедио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твом.
1 Цар. 12:15, 2 Цар. 17:15, 2 Цар. 17:20

12. Али за твог века нећу то учинити ради Давида оца твог; него ћу га отргнути из руке сина твог.

13. Али нећу отргнути сво царство; једно ћу племе дати сину твом ради Давида слуге свог и ради Јерусалима, који изабрах.
2 Мој. 32:13, 5 Мој. 12:11, 2 Сам. 7:15, 1 Цар. 12:20, 2 Цар. 13:23, 2 Цар. 17:18, 2 Цар. 21:4, 1 Дн. 17:13, Псал. 89:33, Иса. 14:32

14. И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који беше од царског рода у Идумеји.
5 Мој. 31:16, 1 Дн. 1:46, 1 Дн. 5:26, Ос. 9:12, Наум 1:2

15. Јер кад Давид беше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.
4 Мој. 24:19, 5 Мој. 20:13, 1 Дн. 18:12, Псал. 108:10

16. Јер Јоав оста онде шест месеци са свим Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.

17. Тада утече Адад с неколико Идумејаца, слуга оца свог, и отиде у Мисир; а Адад беше тада дете.

18. И отишавши из Мадијана дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону, цару мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље.

19. И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.
Језек. 30:18

20. И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, ког отхрани Тахпенеса на двору Фараоновом, и беше Генуват на двору Фараоновом међу синовима Фараоновим.

21. А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу.
1 Цар. 2:10, 1 Цар. 2:34

22. А Фараон му рече: А шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: Ништа; али ме пусти.

23. Подиже му Бог још једног противника, Резона сина Елијадиног, који беше побегао од господара свог Адад-Езера, цара совског.
2 Сам. 8:3

24. И скупивши к себи људе поста старешина од чете кад их Давид уби; потом отишавши у Дамаск осташе онде и овладаше Дамаском.
2 Сам. 10:8, 2 Сам. 10:18

25. И беше противник Израиљев свега века Соломуновог, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.
2 Дн. 15:2

26. И Јеровоам син Наватов, Ефраћанин из Сариде, чија мати беше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара.
2 Сам. 20:21, 1 Цар. 12:2, 2 Дн. 13:6

27. А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида, оца свог;
1 Цар. 9:24

28. А Јеровоам беше крепак и храбар; зато видећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свим поданицима дома Јосифовог.
1 Мој. 47:6, Приче 12:24

29. Па у то време кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин, пророк имајући на себи нову хаљину, и беху њих двојица сами у пољу.
Ис.Н. 18:1, 1 Цар. 12:13, 1 Цар. 14:2

30. И Ахија узе нову хаљину која беше на њему, и раздре је на дванаест комада.
1 Сам. 15:27, 2 Сам. 19:43

31. И рече Јеровоаму: Узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена.
1 Цар. 12:1, 1 Цар. 12:16, 1 Цар. 14:8

32. Само ће једно племе остати њему ради слуге мог Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свих племена Израиљевих.

33. Јер оставише мене и поклонише се Астароти, богињи сидонској и Хемосу богу моавском и Мелхому богу синова Амонових, и не ходише путевима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов.
4 Мој. 21:29, Суд. 2:13, Јер. 48:7, Јер. 48:13, Дела 7:43

34. Али нећу узети царство из руку његових, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге свог, ког изабрах, који је држао заповести моје и уредбе моје.
Псал. 89:19

35. Него ћу узети царство из руку сина његовог, и даћу теби од њега десет племена.

36. А сину ћу његовом дати једно племе да буде видело Давиду слузи мом вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему наместим име своје.
2 Сам. 7:29, 1 Цар. 15:4, 2 Дн. 21:7, Псал. 132:17, Лука 1:69, Лука 1:78, Дела 15:16

37. Тебе ћу, дакле, узети да царујеш над свим шта ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.

38. И ако узаслушаш све што ти заповедим, и узидеш мојим путевима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.
5 Мој. 31:8, Ис.Н. 1:5, 1 Дн. 17:10, 1 Дн. 17:24

39. И мучићу семе Давидово зато, али не свагда.

40. Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побеже у Мисир к Сисаку, цару мисирском, и би у Мисиру докле не умре Соломун.
2 Дн. 12:2

41. А остала дела Соломунова и шта је год чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дела Соломунових?
2 Дн. 9:29

42. А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година.

43. И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида, оца свог; а Ровоам, син његов, зацари се на његово место.
Мат. 1:7

1. Царевима, глава 12



1. Тада отиде Ровоам у Сихем; јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.
2 Дн. 10:1

2. А Јеровоам, син Наватов, који још беше у Мисиру побегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.
1 Цар. 11:26, 1 Цар. 11:40

3. Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:

4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.
1 Сам. 8:11, 1 Сам. 8:18, 1 Цар. 4:7, 1 Цар. 4:22, Јов 20:19, Јов 20:22, Приче 3:31, Проп. 5:8, Иса. 58:6, Језек. 45:8, Амос 1:2, Мих. 2:1, Мих. 2:3, Мал. 3:5, 1 Сол. 4:6

5. А он им рече: Идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.

6. Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?
Јов 12:12, Приче 27:10, Проп. 10:4, Јер. 42:2

7. А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.
2 Дн. 10:7, Приче 15:1

8. Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.

9. И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?

10. Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мог.
1 Цар. 3:7, 1 Цар. 14:21, 2 Дн. 10:10, Псал. 7:16, Псал. 140:11, Приче 18:6, Иса. 47:1, Иса. 47:6, Дела 27:42

11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.

12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.

13. И цар одговори оштро народу оставивши савет што га саветоваше старци;
Проп. 2:19

14. И рече им како га саветоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.

15. И цар оглуши се народа, јер Господ беше тако уредио да би потврдио реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.
Суд. 14:4, 1 Цар. 11:11, 1 Цар. 22:23, 2 Дн. 10:15, 2 Дн. 25:20, Псал. 5:10, Амос 3:6

16. А кад виде сав Израиљ где их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! А ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.
2 Сам. 19:7, 2 Сам. 20:1, Иса. 7:17, Јован 13:8

17. Само над синовима Израиљевим, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам.
1 Цар. 11:13, 2 Дн. 11:13

18. И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.
2 Сам. 20:24, 1 Цар. 4:6, 2 Дн. 10:13

19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.
1 Сам. 10:19, 2 Цар. 17:21, 2 Дн. 10:19

20. И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свим Израиљем. Не приста за домом Давидовим ни једно племе осим самог племена Јудиног.
1 Цар. 11:31, Гал. 1:8

21. А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму, сину Соломуновом.
2 Дн. 11:1

22. Али дође реч Божја Семеју, човеку Божијем, говорећи:

23. Кажи Ровоаму сину Соломуновом цару Јудином и свему дому Јудином и Венијаминовом и осталом народу, и реци:

24. Овако вели Господ: Не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевим; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше реч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.
Приче 16:9

25. Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а после отиде оданде и сазида Фануил.
1 Мој. 12:6, 1 Мој. 32:30, Суд. 8:8, Суд. 8:17, Суд. 9:45

26. И рече Јеровоам у срцу свом: Може се царство повратити дому Давидовом.
Псал. 14:1, Рим. 8:7

27. Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његовом Ровоаму, цару Јудином, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудином.
5 Мој. 12:5, 1 Цар. 15:17, 2 Цар. 23:9

28. Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: Не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље мисирске.
2 Мој. 32:4, 1 Цар. 15:34, 1 Цар. 16:19, 1 Цар. 16:26, 2 Цар. 10:29, 2 Цар. 13:2, 2 Цар. 13:11, 2 Цар. 14:24, 2 Цар. 15:18, 2 Дн. 17:4, Ос. 8:4

29. И намести једно у Ветиљу, а друго намести у Дану.
1 Мој. 28:19, Суд. 18:29, 2 Цар. 10:31, Јер. 48:13, Ос. 4:15, Амос 7:10

30. И то би на грех, јер народ иђаше к једноме до Дана.
1 Цар. 13:34, 2 Цар. 10:31

31. И начини кућу на висини, и постави свештенике од простог народа који не беху од синова Левијевих.
4 Мој. 3:10, 1 Цар. 13:32, 1 Цар. 13:33, Амос 7:10

32. И учини Јеровоам празник осмог месеца петнаестог дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.
3 Мој. 23:33, 4 Мој. 29:12, Амос 7:13

33. И петнаестог дана осмог месеца, који беше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевим, и приступи ка олтару да кади.
4 Мој. 15:39, 1 Цар. 13:1


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:43 pm

1. Царевима, глава 13



1. А гле, човек Божји дође из земље Јудине с речју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.
1 Цар. 12:32, 2 Цар. 23:17

2. И повика пут олтара речју Господњом говорећи: Олтаре! Олтаре! Овако вели Господ: Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби.
2 Цар. 23:15, 2 Цар. 23:16

3. И учини знак истог дана говорећи: Ово је знак да је Господ то рекао: Ето, олтар ће се распасти и просуће се пепео што је на њему.
2 Мој. 4:8, 2 Мој. 4:9, 5 Мој. 13:1, Иса. 7:14, Јован 2:18, 1 Кор. 1:22

4. А кад цар Јеровоам чу речи човека Божијег које викаше олтару ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: Држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи.
Приче 21:30, Иса. 8:9, Јер. 20:2, Дела 5:39, Дела 12:1, 2 Кор. 10:6

5. А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човек Божји речју Господњом.

6. Тада цар рече човеку Божијем: Припадни ка Господу Богу свом, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука, и поста као што је била.
2 Мој. 8:8, 2 Мој. 8:12, 4 Мој. 21:7, Псал. 119:58, Јер. 37:3, Мат. 5:44, Дела 7:60, Дела 8:24, Рим. 12:20

7. И рече цар човеку Божијем: Ходи са мном кући мојој, и поткрепи се, и даћу ти дар.
1 Сам. 9:7, 1 Кор. 2:14

8. Али човек Божји рече цару: Да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хлеба ни воде пио у овом месту.
4 Мој. 22:18

9. Јер ми је тако заповедио својом речју Господ говорећи: Не једи хлеба ни пиј воде, нити се враћај истим путем којим отидеш.
1 Кор. 5:11

10. И отиде другим путем, а не врати се оним којим беше дошао у Ветиљ.

11. А у Ветиљу живљаше један стари пророк, коме дође син његов и приповеди све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и речи које рече цару; и приповедише синови тог пророка оцу свом.
2 Цар. 23:18

12. А отац им рече: Којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човек Божји који беше дошао из земље Јудине.

13. А он рече синовима својим: Осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те уседе на њ.

14. И пође за човеком Божјим, и нађе га а он седи под храстом, па му рече: Јеси ли ти човек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: Ја сам.

15. А он му рече: Ходи са мном мојој кући да једеш хлеба.

16. Али он одговори: Не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хлеба ни пити воде с тобом у овом месту.

17. Јер ми је речено речју Господњом: Не једи хлеба ни пиј воде онде, нити се враћај путем којим отидеш.
1 Цар. 20:35, 1 Сол. 4:15

18. А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми речју Господњом говорећи: Врати га са собом у своју кућу нека једе хлеба и пије воде. Али му слага.
Псал. 63:11, Приче 6:16, Приче 6:19, Иса. 36:10, Јер. 5:12, Јер. 29:31, Језек. 13:8, Мат. 7:15, Гал. 1:8, 1 Тим. 4:1, 2 Пет. 2:18, 1 Јов. 4:1

19. И врати се с њим, те једе хлеба у његовој кући и пи воде.

20. А кад сеђаху за столом, дође реч Господња пророку који га беше вратио;
4 Мој. 23:5, Јован 11:51

21. И повика на човека Божјег који беше дошао из земље Јудине, и рече: Овако вели Господ: Што ниси послушао реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ Бог твој,

22. Него си се вратио и јео хлеба и пио воде на месту за које ти је рекао: Не једи хлеба ни пиј воде; зато неће твоје тело доћи у гроб твојих отаца.
Мих. 1:5

23. И пошто се пророк ког беше вратио наједе хлеба и пошто се напи, осамари му магарца.

24. А кад отиде, удеси га лав на путу и закла га. И тело његово лежаше на путу и магарац стајаше код њега; такође и лав стајаше код тела.
5 Мој. 4:24, 2 Сам. 6:7, 1 Цар. 20:36, 2 Цар. 2:24, Проп. 12:13, Наум 1:2

25. И гле, људи пролазећи видеше тело где лежи на путу и лава где стоји код тела, и дошавши јавише у граду у коме живљаше стари пророк.

26. А кад то чу пророк који га беше вратио с пута, рече: Ово је човек Божји, који не послуша речи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти по речи Господњој коју му рече.

27. И рече синовима својим говорећи: Осамарите ми магарца. И осамарише.

28. И отишавши, нађе тело где лежи на путу, и магарца и лава где стоје код тела: Лав не беше изјео тело ни магарца растргао.
3 Мој. 10:2, 3 Мој. 10:5, Јов 5:22

29. Тада пророк подиже тело човека Божијег, и метнув га на магарца, однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе.

30. И метну тело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: Јаох брате!
1 Цар. 14:13, 2 Цар. 23:18, Јер. 22:18, Дела 8:2

31. А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: Кад умрем, погребите ме у гробу где је погребен човек Божји, покрај костију његових метните кости моје.
Рута 1:17, Псал. 26:9, Проп. 8:10

32. Јер ће се зацело збити шта је огласио по речи Господњој за олтар ветиљски и за све куће висина које су по градовима самаријским.
3 Мој. 26:30, 1 Цар. 16:24, 2 Цар. 23:16, 2 Цар. 23:19, Ос. 12:12, Јован 4:5, Дела 8:1, Дела 8:14

33. Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са свог злог пута; него опет начини из простог народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама.
2 Дн. 13:9, Јер. 3:8

34. И то би на грех дому Јеровоамовом да би се истребио и да би га нестало са земље.
1 Цар. 12:30, 1 Цар. 14:10, 2 Цар. 10:31, 2 Цар. 17:20


1. Царевима, глава 14



1. У то време разболе се Авија, син Јеровоамов.

2. И Јеровоам рече жени својој: Устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова; па иди у Силом. Ето, онде је Ахија пророк, који ми је казао да ћу бити цар над овим народом.
1 Цар. 11:31

3. И понеси десет хлебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од детета.
1 Сам. 9:7

4. И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија, пак, не могаше видети, јер му очи беху потамнеле од старости.
1 Цар. 11:29

5. Али Господ рече Ахији: Ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина свог, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а кад она дође учиниће се да је друга.
Приче 21:30

6. И Ахија чувши шуштање ногу њених кад уђе на врата, рече: Ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем.

7. Иди, реци Јеровоаму: Овако вели Господ Бог Израиљев: Што сам те подигао између народа и поставио те вођом народу свом Израиљу,
2 Сам. 12:7, 1 Цар. 16:2

8. И отрвши царство од дома Давидовог дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповести моје и ходио за мном свим срцем својим чинећи само што је право преда мном;
1 Цар. 11:31, 1 Цар. 15:5

9. Него си радио горе од свих који бише пре тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио на леђа своја;
2 Дн. 11:15, Нем. 9:26, Псал. 50:17, Језек. 23:35

10. Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истребићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћеног и остављеног у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете да га не остане ништа.
5 Мој. 32:36, 1 Цар. 15:29, 1 Цар. 16:3, 1 Цар. 21:21, 2 Цар. 9:8

11. Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ рече.
1 Цар. 21:24

12. А ти устани, иди кући својој; и кад ступиш ногама својим у град, одмах ће умрети дете.

13. И сав ће Израиљ плакати за њим, и погрепшће га; јер ће он сам од дома Јеровоамовог доћи у гроб, јер се на њему самом у дому Јеровоамовом нађе нешто добра пред Господом Богом Израиљевим.
2 Дн. 12:12, Филим. 1:6, 2 Пет. 2:8

14. А Господ ће подигнути себи цара над Израиљем, који ће истребити дом Јеровоамов у онај дан; да, шта? Сад већ.
1 Цар. 15:27

15. И удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као што се љуља трска у води, и ишчупаће Израиља из ове добре земље, који је дао оцима њиховим, и разасуће их далеко преко реке зато што начинише себи лугове гневећи Господа.
2 Мој. 34:14, 5 Мој. 12:3, 5 Мој. 29:28, Ис.Н. 23:15, 2 Цар. 15:29, Псал. 52:5, Амос 2:9, Соф. 2:4, Мат. 15:13

16. И напустиће Израиља за грехе Јеровоамове, којима је грешио и на грех навео Израиља.
1 Цар. 12:30, 1 Цар. 13:4, 1 Цар. 16:2, Мих. 6:16, Мат. 18:7

17. Тада уста жена Јеровоамова и отиде и дође у Терсу; и кад ступи на праг кућни умре дете.
1 Цар. 16:6, Пес. 6:3

18. И погребоше га и сав Израиљ плака за њим по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије пророка.

19. А остала дела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.
2 Дн. 13:2

20. А царова Јеровоам двадесет и две године; и почину код отаца својих, а Надав, син његов зацари се на његово место.

21. А Ровоам, син Соломунов, цароваше над Јудом; беше Ровоаму четрдесет и једна година кад поче царовати, и царова седамнаест у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. Матери његовој беше име Нама Амонка.
1 Цар. 11:36, 1 Цар. 14:31, 1 Цар. 15:12, Јов 32:9, Проп. 4:13

22. И Јуда чињаше што је зло пред Господом; и гресима својим којим грешаху дражише Га већма него оци њихови свим што чинише.
2 Дн. 12:1, Псал. 78:58, Иса. 62:2, Иса. 62:5, 1 Кор. 10:22

23. Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.
5 Мој. 12:2, 2 Цар. 17:9, Иса. 57:5, Језек. 20:28

24. А беше и аџувана у земљи, и чињаху све гадове народа које беше истерао Господ испред синова Израиљевих.
1 Мој. 19:5, 5 Мој. 23:17, 1 Цар. 15:12, 2 Цар. 23:7

25. А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак, цар мисирски, на Јерусалим.
1 Цар. 11:40, 2 Дн. 12:2, 2 Дн. 12:9

26. И узе благо из дома Господњег и благо из дома царевог, све то узе; и узе све штитове златне које је начинио Соломун.
1 Цар. 7:51, 1 Цар. 10:17, 1 Цар. 15:18, 2 Дн. 9:15, 2 Дн. 12:9, Приче 23:5

27. И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима, који чуваху врата дома царевог.

28. И кад цар иђаше у дом Господњи, ношаху их стражари, а после их опет остављаху у ризницу своју.

29. А остала дела Ровоамова, и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?

30. А беше рат између Ровоама и Јеровоама једнако.
1 Цар. 12:24, 1 Цар. 15:6

31. И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом, А име матери његовој беше Нама Амонка. А на место његово зацари се Авијам, син његов.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:44 pm

1. Царевима, глава 15



1. А осамнаесте године царовања Јеровоама, сина Наватовог, зацари се Авијам над Јудом.

2. И царова три године у Јерусалиму. А матери му беше име Маха, кћи Авесаломова.
2 Дн. 11:21, 2 Дн. 12:2

3. Он хођаше у свим гресима оца свог, које је чинио пред њим, и не беше срце његово цело према Господу Богу његовом као срце Давида, оца његовог.
1 Цар. 11:4, Псал. 119:80

4. Али ради Давида даде му Господ Бог његов видело у Јерусалиму подигавши сина његовог након њега и утврдивши Јерусалим;
1 Мој. 12:2, 1 Цар. 11:36, 2 Дн. 21:7, Иса. 37:35

5. Јер је Давид чинио што је право пред Господом нити је одступио од свега што му је заповедио свега века свог осим ствари с Уријом Хетејином.
1 Цар. 14:8, 2 Дн. 13:2, 2 Дн. 13:22, Проп. 10:1, Лука 1:6

6. А рат беше између Ровоама и Јеровоама до његовог века.
1 Цар. 14:30

7. А остала дела Авијамова и све што је чинио није ли записано у дневнику царева Јудиних? А беше рат између Авијама и Јеровоама.
2 Дн. 13:2, 2 Дн. 13:22

8. И Авијам почину код отаца својих, и погребоше га у граду Давидовом, а на његово место зацари се Аса, син његов.
2 Дн. 14:1

9. Године двадесете царовања Јеровоама над Израиљем, зацари се Аса над Јудом.

10. Четрдесет и једну годину царова у Јерусалиму. А матери му беше име Маха, кћи Авесаломова.

11. И твораше Аса што је право пред Господом као Давид отац му.
2 Дн. 15:17

12. Јер истреби аџуване из земље и укину све гадне богове које беху начинили оци његови.
1 Цар. 14:24, 1 Цар. 22:47, 2 Цар. 23:7

13. И матер своју Маху сврже с власти, јер она начини идола у лугу; и Аса изломи идола и сажеже на потоку Кедрону.
2 Мој. 32:20, 5 Мој. 13:6, 2 Дн. 15:16, Мат. 10:37, Лука 12:51, Лука 12:53

14. Али висине не бише оборене; али срце Асино беше цело према Господу свега века његовог.
1 Цар. 22:43

15. И унесе у дом Господњи шта беше посветио отац његов и шта он посвети, сребро и злато и судове.

16. И беше рат између Асе и Васе, цара Израиљевог, свега века њиховог.

17. Јер Васа, цар Израиљев изиђе на Јуду и стаде зидати Раму да не да никоме отићи к Аси, цару Јудином, ни од њега доћи.
Ис.Н. 18:25, 1 Сам. 15:24, 1 Цар. 12:27, 2 Дн. 16:1, Јер. 41:9

18. Али Аса узевши све сребро и злато што беше остало у ризници Господњој и у ризници дома царевог даде га слугама својим, и посла их цар Аса Вен-Ададу сину Тавримона сина Есионовог, цару сирском, који становаше у Дамаску, и поручи:
1 Мој. 14:15, 1 Цар. 11:23, 1 Цар. 20:1, 1 Цар. 20:33, 2 Цар. 18:15

19. Вера је између мене и тебе, између оца твог и оца мог; ево шаљем ти дар, сребро и злато; хајде, поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене.

20. И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве и покори Ијон и Дан и Авел Ветмаху и сав Хинерот и сву земљу Нефталимову.
Суд. 18:29, 2 Сам. 20:14, 1 Цар. 20:34, 2 Цар. 15:29

21. А кад Васа то чу, преста зидати Раму, и врати се у Терсу.

22. Тада цар Аса сазва сав народ Јудин, никога не изузимајући; те однесоше камење из Раме и дрва, чим зидаше Васа, и од њега сазида цар Аса Геву Венијаминову и Миспу.
Ис.Н. 21:17, 1 Сам. 7:6, 2 Дн. 16:6, Јер. 40:6, Јер. 40:10

23. А остала сва дела Асина и сва јунаштва његова, и шта је год чинио и које је градове саградио, није ли све записано у дневнику царева Јудиних? Али у старости својој боловаше од ногу.
2 Дн. 16:12, Псал. 90:10, Проп. 12:1

24. И Аса почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида, оца свог. А на његово место зацари се Јосафат, син његов.
1 Цар. 22:41, Мат. 1:8

25. А Надав, син Јеровоамов, поче царовати над Израиљем друге године царовања Асиног над Јудом; и царова над Израиљем две године.

26. И чињаше што је зло пред Господом ходећи путем оца свог и у греху његовом, којим наведе на грех Израиља.
1 Сам. 2:24, 1 Цар. 12:30

27. И подиже на њ буну Васа, син Ахијин од дома Исахаровог и уби га Васа код Гиветона, који беше филистејски, кад Надав и сав Израиљ беху опколили Гиветон.
Ис.Н. 19:44, 1 Цар. 14:14, 1 Цар. 16:15

28. И тако га уби Васа треће године царовања Асиног над Јудом, и зацари се на његово место.
5 Мој. 32:35

29. А кад се зацари, поби сав дом Јеровоамов, и не остави ни једне душу од рода Јеровоамовог докле све не истреби по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије Силомљанина.
1 Цар. 14:9, 1 Цар. 14:14, 1 Цар. 21:21, Јов 18:13, Псал. 21:10, Иса. 14:20

30. За грехе Јеровоамове, којима је грешио и којима је на грех навео Израиља, и за дражење којим је дражио Господа Бога Израиљевог.

31. А остала дела Надавова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

32. И беше рат између Асе и Васе цара Израиљевог свега века њиховог.

33. Треће године царовања Асиног над Јудом зацари се Васа, син Ахијин над свим Израиљем у Терси, и царова двадесет и четири године.

34. И чињаше што је зло пред Господом ходећи путем Јеровоамовим и у греху његовом, којим наведе на грех Израиља.
1 Цар. 12:28, 1 Цар. 13:33


1. Царевима, глава 16



1. И дође реч Господња Јују, сину Ананијевом за Васу говорећи:
1 Цар. 12:20, 2 Дн. 19:2

2. Што те подигох из праха и поставих вођом народу свом Израиљу, а ти идеш путем Јеровоамовим и наводиш на грех народ мој Израиља да ме гневи гресима својим,
1 Сам. 2:8, 1 Цар. 14:7, 1 Цар. 15:34, Псал. 75:6, Јер. 27:5, Дан. 2:21

3. Ево, ја ћу затрти наслеђе Васино и наслеђе дома његовог, и учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама, сина Наватовог.
1 Цар. 14:10, 1 Цар. 15:29, 1 Цар. 16:12, Иса. 66:24

4. Ко Васин погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске.
1 Цар. 14:11, 1 Цар. 21:24

5. А остала дела Васина и шта је чинио, и јунаштво његово, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
2 Дн. 16:1

6. И почину Васа код отаца својих, и би погребен у Терси; а на његово место зацари се Ила, син његов.
1 Цар. 14:17

7. И тако преко пророка Јуја, сина Ананијевог дође реч Господња против Васе и дома његовог за све зло што учини пред Господом гневећи Га делима својих руку, те би као дом Јеровоамов, и зато што га поби.
1 Цар. 14:14, 2 Цар. 10:30, Псал. 115:4, Иса. 2:8, Ос. 1:4

8. Двадесет шесте године царовања Асиног над Јудом зацари се Ила, син Васин над Израиљем, и царова две године у Терси.

9. А слуга његов Зимрије, старешина над половином кола, диже буну на Илу, кад пијаше у Терси и опи се у кући Арсе, који управљаше домом његовим у Терси.
1 Сам. 25:36, 2 Сам. 13:28, 1 Цар. 14:14, 1 Цар. 20:16, Јов 31:3, Приче 20:1, Иса. 1:28

10. И дође Зимрије и уби га и погуби га двадесет осме године царовања Асиног над Јудом, и зацари се на његово место.

11. А чим се зацари и седе на престо свој, поби сав дом Васин, не остави му ни што уза зид мокри, и родбину његову и пријатеље његове.
1 Сам. 25:22

12. Тако Зимрије затре сав дом Васин по речи Господњој коју рече за Васу преко Јуја пророка,

13. За све грехе Васине и за грехе Иле, сина његовог, којима грешише и којима на грех наводише Израиља гневећи Господа Бога Израиљевог таштинама својим.
5 Мој. 32:21, 1 Сам. 12:21, Иса. 3:16, Иса. 41:29, Јер. 10:8, Јер. 10:15, Јона 2:9, 1 Кор. 8:4

14. А остала дела Илина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

15. Године двадесет седме царовања Асиног над Јудом зацари се Зимрије, и царова седам дана у Терси; а народ тада стајаше у логору код Гиветона, који беше филистејски.
1 Цар. 15:27, Јов 20:5, Псал. 37:35

16. И народ што беше у логору кад чу да је Зимрије дигао буну и цара убио, исти дан сав Израиљ у логору постави царем над Израиљем Амрија војводу.

17. И Амрије и сав Израиљ с њим отидоше од Гиветона и опколише Терсу.

18. А Зимрије кад виде где освојише град, отиде у двор царски, и запали над собом двор царски, те погибе,
Суд. 9:54

19. За грехе своје којима је грешио чинећи што је зло пред Господом, ходећи путем Јеровоамовим и у греху његовом, којим је грешио наводећи на грех Израиља.
1 Цар. 12:28, Псал. 9:16

20. А остала дела Зимријева и буна коју подиже, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

21. Тада се раздели народ Израиљев на двоје: Половина народа приста за Тивнијом, сином Гинатовим да га учини царем, а друга половина приста за Амријем.
Иса. 9:18

22. Али народ који приста за Амријем би јачи од народа који приста за Тивнијом сином Гонатовим. И умре Тивнија, а царова Амрије.

23. Тридесет прве године царовања Асиног над Јудом поче царовати Амрије над Израиљем, и царова дванаест година; у Терси царова шест година.

24. И купи гору самаријску од Семера за два таланта сребра, и сагради град на гори, и назва град који сагради Самарија по имену Семера господара од горе.

25. А Амрије чињаше што је зло пред Господом, и горе чињаше од свих који беху пре њега.
1 Цар. 14:9, Мих. 6:16

26. Јер хођаше свим путевима Јеровоама сина Наватовог и у греху његовом, којим је навео на грех Израиља гневећи Господа Бога Израиљевог таштинама својим.
Јер. 16:19, Дела 14:15

27. А остала дела Амријева и све што је чинио, и јунаштва која је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

28. И почину Амрије код отаца својих, и би погребен у Самарији; а на његово се место зацари Ахав син његов.

29. И Ахав, син Амријев, поче царовати над Израиљем тридесет осме године царовања Асиног над Јудом, и царова Ахав син Амријев над Израиљем у Самарији двадесет и две године.

30. И чињаше Ахав, син Амријев, што је зло пред Господом, више од свих који беху пре њега.

31. И мало му беше што хођаше у гресима Јеровоама, сина Наватовог, него се још ожени Језавељом, кћерју Етвала цара сидонског, и отиде, те служаше Валу и клањаше му се.
1 Мој. 6:2, Ис.Н. 23:12, Суд. 18:7, 1 Цар. 18:4, 1 Цар. 18:18, 1 Цар. 21:25, 2 Цар. 10:18

32. И начини олтар Валу у дому Валовом који сазида у Самарији.
2 Цар. 10:21, 2 Цар. 10:26

33. И начини Ахав гај, и учини Ахав више од свих царева Израиљевих који беху пре њега, да би разгневио Господа Бога Израиљевог.
2 Мој. 34:14, 1 Цар. 21:25, Јер. 17:2

34. За његовог времена Хил Ветиљанин сазида Јерихон. На Авирону првенцу свом основа га, а на Сегуву мезимцу свом метну му врата по речи Господњој, коју рече преко Исуса сина Навиног.
4 Мој. 15:30, Ис.Н. 6:26, Псал. 119:89, Псал. 119:126, Приче 13:13, Иса. 30:8, Мат. 24:35, Лука 21:33, 1 Пет. 1:25


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:45 pm

1. Царевима, глава 17



1. Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.
5 Мој. 10:8, 1 Цар. 18:10, 1 Цар. 18:15, 2 Цар. 3:14, Јер. 15:19, Лука 4:25, Јаков 5:17, Откр. 11:6

2. Потом дође њему реч Господња говорећи:

3. Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.
Јер. 36:19

4. И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.
Псал. 37:3, Откр. 12:6

5. И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.

6. И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.

7. Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.
Јоило 1:20

8. Тада дође њему реч Господња говорећи:

9. Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.
Авд. 1:20, Лука 4:25, Лука 4:26

10. И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.
1 Мој. 24:7, Псал. 24:1, Јован 4:7, Јевр. 11:37

11. И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.

12. А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.
1 Мој. 18:6, 1 Мој. 21:15

13. А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.
1 Мој. 21:1, 1 Пет. 1:7

14. Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.
Псал. 34:11, Филиб. 4:19, 1 Тим. 4:8

15. И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;
2 Дн. 20:20, Мат. 20:28, Јевр. 11:8

16. Брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.
5 Мој. 15:10, Приче 11:24

17. А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.

18. И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?
2 Сам. 16:10, Лука 4:34, Јован 2:4

19. А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.

20. Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?
2 Мој. 15:25, 4 Мој. 11:11, 1 Сам. 7:8, 1 Цар. 18:36, Филиб. 4:6, Јаков 5:13, Јаков 5:16

21. И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.
2 Цар. 4:34, Дела 20:10

22. И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.
5 Мој. 32:39, Псал. 65:2, Приче 15:8, Мат. 21:22, Лука 7:14, Лука 11:9, Дела 20:10, Дела 20:12, Јевр. 11:35, 1 Јов. 3:22

23. А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.

24. А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.
Лука 12:54, Јован 3:2, Јован 16:30


1. Царевима, глава 18



1. После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: Иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу.
5 Мој. 28:12, Лука 4:25

2. И отиде Илија да се покаже Ахаву, и беше велика глад у Самарији.

3. И Ахав дозва Авдију, који беше управитељ двора његовог; а Авдија се бојаше Господа веома.
Нем. 7:2, Јов 28:28

4. Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хлебом и водом.
2 Цар. 6:32, 2 Цар. 9:7, Јер. 36:19, Мат. 10:40

5. И рече Ахав Авдији: Пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.
Јер. 14:3, Јоило 1:18

6. И поделише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једним путем сам, а Авдија отиде другим путем сам.

7. А кад Авдија беше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: Јеси ли ти, господару мој Илија?
Дан. 4:19

8. А он му рече: Ја сам; иди, кажи господару свом: Ево Илије.

9. А он рече: Шта сам згрешио, да слугу свог предаш у руке Ахаву да ме погуби?

10. Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже; и рекоше: Нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу.

11. А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије.

12. А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје.
2 Цар. 2:16, Језек. 3:12, Језек. 3:14, Мат. 4:1, Дела 8:39

13. Није ли казано господару мом шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хлебом и водом.
1 Цар. 19:10

14. А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије. Убиће ме.

15. А Илија рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати.

16. Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију.

17. А кад виде Ахав Илију, рече му Ахав: Јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља?
Ис.Н. 7:25, 1 Цар. 21:20, Лука 23:2, Дела 16:20, Дела 17:6

18. А он рече: Не доносим ја несрећу на Израиља, него ти и дом оца твог оставивши заповести Господње и приставши за Валима.
1 Сам. 14:29, 1 Цар. 9:9, 2 Дн. 15:2

19. Него сада пошаљи и сабери к мени свега Израиља на гору кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валових и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним.
1 Сам. 29:1, 1 Цар. 16:33, 1 Цар. 18:22, 1 Цар. 18:40, 1 Цар. 22:6, 2 Цар. 3:13, 2 Цар. 10:19, Јер. 46:18

20. И посла Ахав к свим синовима Израиљевим, и сабра оне пророке на гору кармилску.
1 Цар. 22:6

21. Тада приступи Илија ка свему народу и рече: Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ Бог, идите за Њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни речи.
Ис.Н. 24:15, 1 Цар. 18:39, Псал. 100:3, Мат. 6:24, 1 Кор. 10:21, Откр. 3:15

22. А Илија рече народу: Ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валових има четири стотине и педесет.
1 Цар. 19:10, 1 Цар. 19:14

23. Дајте нам два јунца, и нека они изаберу себи једног, и нека га исеку на комаде и метну на дрва, али огањ да не подмећу; а ја ћу приготовити другог јунца, и метнућу га на дрва, али огањ нећу подметати.

24. Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одазове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: Добро рече.
3 Мој. 9:24, 1 Дн. 21:26, Јер. 27:18

25. Потом рече Илија пророцима Валовим: Изаберите себи једног јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите.

26. И узеше јунца, ког им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али никаквог гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише.
Псал. 115:5, Јер. 10:5, Мат. 6:7, 1 Кор. 8:4

27. А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: Вичите већма; јер је он бог! Ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди.

28. А они стадоше викати гласно, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли.
3 Мој. 19:28, Иса. 16:12

29. А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође време да се принесе дар, али никаквог гласа ни кога да одговори, ни кога да чује.
2 Мој. 29:41, 1 Кор. 11:4

30. Тада рече Илија свему народу: Приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који беше разваљен.
2 Дн. 15:8

31. И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, коме дође реч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име.
1 Мој. 32:28

32. И начини од тог камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посејати две мере жита.
Кол. 3:17

33. И намести дрва, и јунца исеченог на комаде метну на дрва.
3 Мој. 1:6, Суд. 6:20

34. И рече: Напуните четири ведра воде, и излијте на жртву и на дрва. Па опет рече: Учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: Учините и трећом. И учинише трећом,

35. Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде.

36. А кад би време да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си Ти Бог у Израиљу и ја да сам Твој слуга, и да сам по Твојој речи учинио све ово.
1 Мој. 28:13, 2 Мој. 3:6, 2 Мој. 29:39, 4 Мој. 16:28, 1 Цар. 8:43, 2 Цар. 19:19, Псал. 83:18, Дан. 9:21, Мат. 22:32, Јевр. 11:16

37. Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си Ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова.
Јер. 10:23

38. Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи.
3 Мој. 9:24, Суд. 6:21, 2 Дн. 7:1, Откр. 13:13

39. А народ кад то виде сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог.

40. Тада им рече Илија: Похватајте те пророке Валове да ни један не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их онде.
5 Мој. 13:5, 1 Цар. 19:1, 2 Цар. 10:28, Откр. 19:20

41. И рече Илија Ахаву: Иди, једи и пиј, јер долази велики дажд.
1 Цар. 8:36

42. И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја.
Јаков 5:17

43. А момку свом рече: Иди, погледај пут мора. А он отишавши погледа, па рече: Нема ништа. И рече му: Иди опет седам пута.
Авак. 2:3

44. А кад би седми пут, рече: Ено, мали облак као длан човечији диже се од мора. Тада рече: Иди, реци Ахаву: Прежи и иди, да те не ухвати дажд.

45. У том се замрачи небо од облака и ветра, и удари велики дажд. А Ахав седавши на кола отиде у Језраел.
Суд. 6:33

46. А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел.
2 Цар. 3:15, 2 Цар. 4:29, Псал. 19:5, Језек. 1:3


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:46 pm

1. Царевима, глава 19



1. А Ахав приповеди Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исекао мачем.
1 Цар. 18:40

2. Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: Тако да учине богови и тако да додаду, ако сутра у ово доба не учиним од тебе шта је од кога год тих.
Рута 1:17, 1 Цар. 2:23, 1 Цар. 20:10, Приче 27:1, Јер. 20:9

3. А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свог.
Јер. 20:9, Јер. 26:21

4. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеле да умре, и рече: Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих.
4 Мој. 11:15, Јона 4:3, Јона 4:8, Филиб. 1:21

5. Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: Устани, једи.
Псал. 34:7, Зах. 4:1, Дела 12:7, Јевр. 1:14

6. А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет.

7. А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: Устани, једи, јер ти је пут далек.

8. А он уставши једе и напи се; потом окрепивши се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божју Хорив.
2 Мој. 3:1, 2 Мој. 24:18, 5 Мој. 9:9, 5 Мој. 9:18, Мат. 4:2, Лука 4:2

9. А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?
2 Мој. 33:21, Јона 4:5

10. А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.
2 Мој. 20:5, 1 Цар. 18:4, 1 Цар. 18:22, 1 Цар. 18:30, 1 Цар. 19:14, 1 Цар. 22:8, 2 Цар. 10:16, Псал. 69:9, Рим. 11:3

11. А Он рече: Изиђи и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше; али Господ не беше у ветру; а иза ветра дође трус; али Господ не беше у трусу;
2 Мој. 24:12, Језек. 1:4, Наум 1:6

12. А иза труса дође огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак.
4 Мој. 14:18, Нем. 9:17, Јов 4:16, Псал. 86:15, Псал. 103:8, Псал. Sveto Pismo - Biblija - Page 5 954195:4, Јован 10:3, Јаков 5:11

13. А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштом и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?
2 Мој. 3:6, Иса. 6:2

14. А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.

15. Тада му рече Господ: Иди, врати се својим путем у пустињу дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над сиријом.
2 Цар. 8:12, 2 Цар. 8:13

16. А Јуја, сина Нимсијиног, помажи за цара над Израиљем, а Јелисија, сина Сафатовог из Авел-Меоле помажи за пророка место себе.
2 Цар. 9:1, Лука 4:27

17. Јер ко утече од мача Азаиловог њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујевог њега ће погубити Јелисије.
2 Цар. 2:23, 2 Цар. 8:12, 2 Цар. 9:14, 2 Цар. 9:20, Иса. 11:4, Ос. 6:5, Амос 2:14, Откр. 19:21

18. Али сам оставио у Израиљу седам хиљада, који ни један не савише колена пред Валом, нити га устима својим целиваше.
Јов 31:27, Иса. 1:9, Језек. 6:8, Ос. 13:2, Јоило 2:32, Рим. 11:4

19. И отиде од њега и нађе Јелисија, сина Сафатовог где оре, и дванаест јармова пред њим, а сам беше код дванаестог; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој.

20. А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: Да целујем оца свог и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: Иди, врати се, јер шта сам ти учинио?
Лука 9:62

21. И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скува месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.
2 Мој. 24:13, 2 Сам. 24:22, 2 Цар. 3:11, Мат. 4:18, Лука 5:27


1. Царевима, глава 20



1. А Вен-Адад цар сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити.
1 Мој. 14:1, 2 Цар. 8:7, Амос 1:4

2. И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град,

3. И поручи му: Овако вели Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су.

4. А цар Израиљев одговори и рече: Као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам.
5 Мој. 28:48, 2 Цар. 10:5

5. А посланици опет дођоше и рекоше: Овако вели Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш.

6. Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети.

7. Тада дозва цар Израиљев све старешине земаљске и рече: Гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних.
2 Мој. 3:16, 3 Мој. 4:15

8. А све старешине и сав народ рекоше му: Не слушај га и не пристај.

9. И рече посланицима Вен-Ададовим: Кажите цару господару мом: Што си прво поручио слузи свом све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор.

10. А Вен-Адад посла к њему и поручи: Тако да ми учине богови и тако додаду! Неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст.
1 Цар. 19:2, Јер. 46:17, Дела 23:12

11. А цар Израиљев одговори и рече: Кажите: Нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује.
Приче 27:1, Проп. 7:8

12. А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: Дижите се. И дигоше се на град.
1 Цар. 16:9, Приче 31:4, Проп. 10:16

13. Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Видиш ли све ово мноштво? Ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ.
2 Мој. 7:15, Псал. 9:16

14. А Ахав рече: Преко кога? А он рече: Овако вели Господ: Преко момака кнезова земаљских. Опет рече: Ко ће заметнути бој? А он рече: Ти.

15. Тада преброја момке кнезова земаљских, и беше их двеста и тридесет и два; после њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и беше их седам хиљада.

16. И изиђоше у подне; а Вен-Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ.
1 Цар. 16:9, Приче 20:1, Дан. 5:2, Дан. 5:30, Ос. 4:11, Ефес. 5:18

17. И изиђоше прво момци кнезова земаљских; а Вен-Адад посла, и јавише му и рекоше: Изиђоше људи из Самарије.

18. А он рече: Ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе.
1 Сам. 2:3, 2 Цар. 14:8, Приче 16:18, Лука 14:11

19. И изиђоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима.

20. И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побегоше, а Израиљци их потераше. И Вен-Адад, цар сирски побеже на коњу с коњицима.
3 Мој. 26:8, Јов 40:11, Псал. 33:16, Јер. 41:15

21. И цар Израиљев изиђе и поби коње и кола, и учини велик покољ међу Сирцима.

22. Потом дође пророк к цару Израиљевом и рече му: Иди, буди храбар; и промисли и види шта ћеш чинити, јер ће до године опет доћи цар сирски на те.
2 Сам. 11:1, 2 Дн. 36:10

23. А цару сирском рекоше слуге његове: Њихови су богови горски богови, зато нас надјачаше; него да се бијемо с њима у пољу, за цело ћемо их надјачати.
2 Дн. 32:13, Иса. 42:8, Рим. 1:21

24. Учини дакле овако: Уклони те цареве с места њихових, и постави војводе место њих.
Јов 5:12

25. Па скупи војску каква је била она која је изгинула, и коње какви су били они коњи, и кола као она кола; па да се побијемо с њима у пољу; зацело ћемо их надјачати. И послуша их, и учини тако.

26. А кад прође година, Вен-Адад преброја Сирце, и пође у Афек да војује на Израиља.
Ис.Н. 13:4, 1 Цар. 20:22

27. А синови Израиљеви пребројаше се, и понесавши хране изиђоше пред њих. И стадоше у логор синови Израиљеви према њима, као два мала стада коза, а Сирци беху прекрилили земљу.
Суд. 6:5

28. Тада дође човек Божји, и проговори цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Што Сирци рекоше да је Господ горски Бог а није Бог пољски, зато ћу ти дати у руке све ово мноштво велико да знате да сам ја Господ.
2 Мој. 20:5, 5 Мој. 4:24, Ис.Н. 24:19, Нем. 1:2, Псал. 33:10, Псал. 47:8, Псал. 149:7, Иса. 30:27

29. И стајаху у логору једни према другима седам дана; а седмог дана побише се, и синови Израиљеви побише Сираца сто хиљада пешака у један дан.

30. А остали побегоше у град Афек, и паде зид на двадесет и седам хиљада људи који беху остали. И Вен-Адад побегав у град уђе у најтајнију клет.

31. А слуге му рекоше: Ево чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви цареви; да вежемо кострет око себе и да метнемо узице себи око вратова, па да изиђемо пред цара Израиљевог, да ако остави у животу душу твоју.
1 Мој. 37:34

32. И везаше кострет око себе, и метнуше узице себи око вратова, и дођоше к цару Израиљевом и рекоше: Слуга твој Вен-Адад вели: Остави у животу душу моју. А он рече: Је ли још жив? Брат ми је.

33. А људи узеше то за добар знак, и одмах да би га ухватили за реч рекоше: Брат је твој Вен-Адад. А он рече: Идите, доведите га. Тада Вен-Адад изиђе к њему; а он га посади на своја кола.

34. Тада му рече Вен-Адад: Градове које је узео отац мој твом оцу, вратићу, и начини себи улице у Дамаску као што је отац мој учинио у Самарији. А он одговори: С том вером отпустићу те. И учини веру с њим, и отпусти га.
1 Сам. 15:8, 1 Цар. 15:20, Иса. 26:10, Иса. 28:15

35. Тада један између синова пророчких рече другом по речи Господњој: Биј ме. Али га онај не хте бити.
1 Цар. 13:17, 2 Цар. 2:3, 2 Цар. 2:5, 2 Цар. 2:7, 2 Цар. 2:15

36. А он му рече: Што не послуша глас Господњи, зато, ево кад отидеш од мене, лав ће те заклати. И кад отиде од њега, сукоби га лав и закла га.
1 Цар. 13:24

37. Опет, нашав другог рече му: Биј ме. А онај га изби и израни га.

38. Тада отиде пророк и стаде на пут куда ће цар проћи, и нагрди се пепелом по лицу.

39. А кад цар пролажаше, он викну цара и рече: Твој слуга беше изашао у бој, а један дошавши доведе ми човека и рече: Чувај овог човека; ако ли га нестане, биће твоја душа за његову душу, или ћеш платити таланат сребра.
Суд. 9:7, Суд. 9:19, 2 Сам. 12:1, 2 Сам. 14:5, 2 Цар. 10:24

40. А кад твој слуга имаше посла тамо амо, њега неста. Тада му рече цар Израиљев: То ти је суд, сам си одсудио.
2 Сам. 12:5, Јов 15:6, Мат. 21:41, Лука 19:22

41. А он брже убриса пепео с лица, и цар Израиљев позна га да је један од пророка.

42. А он му рече: Овако вели Господ: Што си пустио из руку човека ког сам ја осудио да се истреби, душа ће твоја бити за његову душу и народ твој за његов народ.
1 Сам. 15:9, 1 Цар. 22:31

43. И отиде цар Израиљев кући својој зловољан и љутит, и дође у Самарију.
1 Цар. 21:4, Јест. 5:13, Јов 5:2, Приче 19:3


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:47 pm

1. Царевима, глава 21



1. А после ових ствари догоди се: Навутеј Језраељанин имаше виноград у Језраелу до двора Ахава цара самаријског.
Суд. 6:33, 1 Сам. 29:1, 2 Цар. 9:21

2. И рече Ахав Навутеју говорећи: Дај ми свој виноград да начиним од њега врт за зеље, јер је близу двора мог; а ја ћу ти дати за њ бољи виноград, или ако волиш, даћу ти у новцу шта вреди.
1 Мој. 3:6, 2 Мој. 20:17, 5 Мој. 5:21, 1 Сам. 8:14, Авак. 2:9, Лука 12:15, 1 Тим. 6:9, Јаков 1:14

3. А Навутеј рече Ахаву: Сачувај Боже да бих ти дао наследство отаца својих.
3 Мој. 25:23, 4 Мој. 36:7, Језек. 46:18

4. Тада Ахав дође кући зловољан и љутит ради речи коју му рече Навутеј Језраељанин говорећи: Не дам ти наследство отаца својих. И леже на постељу своју, и окрену лице своје на страну, и не једе хлеба.

5. Тада дође к њему Језавеља, жена његова и рече му: Зашто је душа твоја зловољна те не једеш хлеба?

6. А он јој рече: Јер говорих с Навутејем Језраељанином и рекох му: Дај ми виноград свој за новце, или ако волиш, даћу ти други виноград за тај. А он рече: Не дам ти свој виноград.

7. Тада му рече Језавеља жена његова: Ти ли си цар над Израиљем? Устани, једи хлеба и буди весео. Ја ћу ти дати виноград Навутеја Језраељанина.
1 Сам. 8:13, 1 Сам. 8:14, Јер. 6:7, Мих. 2:1

8. И написа књигу на име Ахавово, и запечати је печатом његовим и посла књигу старешинама и главарима који беху у граду његовом, који наставаху с Навутејем.
Јест. 3:12

9. А у књизи написа ово: Огласите пост, и посадите Навутеја међу главаре народне.

10. И поставите два неваљала човека према њему, па нека засведоче на њ говорећи: Хулио си на Бога и на цара. Тада га изведите и заспите камењем, да погине.
2 Мој. 22:28, 3 Мој. 24:14, 3 Мој. 24:15, 5 Мој. 13:13, Суд. 19:22, 1 Сам. 2:12, 2 Сам. 20:1, Дела 6:11, 2 Кор. 6:15

11. И учинише људи оног града, старешине и главари, који живљаху у граду његовом, како им заповеди Језавеља, како беше написано у књизи коју им посла.

12. И огласише пост, и посадише Навутеја међу главаре народне.
Јов 15:34, Приче 11:9, Иса. 9:16, Иса. 58:4, 1 Тим. 4:2

13. И дођоше два неваљала човека, и стадоше према њему; и сведочише на Навутеја ти неваљали људи пред народом говорећи: Навутеј је хулио на Бога и на цара. И изведоше га иза града, и засуше га камењем, те погибе.
3 Мој. 19:16, 4 Мој. 15:36, Ис.Н. 7:24, Мар. 15:20, Дела 7:58, Јевр. 11:37

14. Потом послаше к Језавељи и поручише јој: Засут је камењем Навутеј, и погинуо је.

15. А кад Језавеља чу да је Навутеј засут камењем и погинуо, рече Ахаву Језавеља: Устани, узми виноград Навутеја Језраељанина, који ти не хте дати за новце, јер Навутеј није жив него је умро.

16. А кад чу Ахав да је умро Навутеј, уста и пође у виноград Навутеја Језраељанина да га узме.

17. Али дође реч Господња к Илији Тесвићанину говорећи:
Псал. 9:12

18. Устани, изиђи на сусрет Ахаву, цару Израиљевом, који седи у Самарији; ено га у винограду Навутејевом, куда је отишао да га узме.
1 Цар. 13:32

19. И реци му и кажи: Овако вели Господ: Ниси ли убио и ниси ли присвојио? Па му кажи и реци: Овако вели Господ: Како пси лизаше крв Навутејеву, тако ће лизати пси и твоју крв.
1 Мој. 4:9, 1 Мој. 4:11, 1 Цар. 22:38, Псал. 68:23, Иса. 14:19, Језек. 46:18

20. А Ахав рече Илији: Нађе ли ме непријатељу мој? А он рече: Нађох, јер си се продао да чиниш зло пред Господом.
1 Цар. 18:17, 2 Цар. 17:17, Иса. 29:21, Језек. 14:4, Амос 5:10, Рим. 7:14

21. Ево, пустићу зло на те, и узећу наслеђе твоје, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу.
5 Мој. 32:35, 1 Сам. 25:22, 1 Цар. 14:10, 2 Цар. 10:7, 2 Цар. 10:17, Псал. 94:1, Псал. 94:21

22. И учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама, сина Наватовог и као са домом Васе, сина Ахијиног, што си ме гневио и што си навео на грех Израиља.
1 Цар. 15:29, 1 Цар. 16:3, 1 Цар. 16:11

23. Такође и за Језавељу рече Господ говорећи: Пси ће изјести Језавељу испод зидова језраелских.
2 Цар. 9:36, Псал. 7:16

24. Ко Ахавов погине у граду изјешће га пси, а ко погине у пољу изјешће га птице небеске.
1 Цар. 14:11

25. И не би таквог као Ахав, који се продаде да чини шта је зло пред Господом, јер га подговараше жена његова Језавеља.
1 Мој. 6:2, 1 Цар. 11:1, 1 Цар. 11:4, 1 Цар. 16:30, 2 Цар. 9:34

26. И почини врло грдна дела идући за гадним боговима сасвим као што чинише Амореји, које изагна Господ испред синова Израиљевих.
1 Мој. 15:16, 2 Цар. 21:11

27. А кад Ахав чу те речи, раздре хаљине своје, и привеза кострет око тела свог, и пошћаше, и спаваше у кострети, и хођаше полагано.
1 Мој. 37:34, Иса. 38:15, Језек. 7:27

28. И дође реч Господња Илији Тесвићанину говорећи:

29. Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио преда мном, нећу пустити оно зло за његовог живота; него за сина његовог пустићу оно зло на дом његов.
2 Цар. 9:25, Псал. 78:34


1. Царевима, глава 22



1. И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца.

2. А треће године дође Јосафат, цар Јудин к цару Израиљевом.
2 Дн. 18:2, 2 Дн. 18:34

3. И рече цар Израиљев слугама својим: Не знате ли да је наш Рамот у Галаду? А ми не радимо да га узмемо из руку цара сирског.
5 Мој. 4:33

4. И рече Јосафату: Хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот галадски? А Јосафат рече цару Израиљевом: Ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи.
2 Цар. 3:7

5. Још рече Јосафат цару Израиљевом: Упитај данас шта ће Господ рећи.

6. Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка, и рече им: Хоћу ли ићи на војску на Рамот галадски или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару.
1 Цар. 18:19, 1 Цар. 18:20, 2 Цар. 10:19

7. А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?
2 Цар. 3:11

8. А цар Израиљев рече Јосафату: Има још један човек, преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја, син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако.
1 Цар. 19:10, 1 Цар. 20:43, 1 Цар. 22:18, Јер. 36:23

9. Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног.

10. А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сеђаху сваки на свом престолу обучени у царске хаљине на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.

11. И Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш побости Сирце докле их не истребиш.

12. Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.
Јер. 23:25

13. А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево, пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као реч њихова, говори добро.
Иса. 30:10

14. А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже.
4 Мој. 22:38, 2 Дн. 18:13, Псал. 27:1, Псал. 27:14, Псал. 56:1, Псал. 56:10, Приче 28:1, Јер. 1:7, Јер. 1:17, Јер. 1:19, Јер. 42:4, Језек. 2:3, Језек. 2:8, Дела 4:13, Дела 4:29, Дела 4:31, Дела 9:29, Рим. 8:31, 2 Кор. 3:12, Гал. 1:9

15. И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски или ћемо се оканити? А он му рече: Иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.

16. А цар му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?

17. Тада рече: Видех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: Ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром.
Мат. 9:36

18. Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?

19. А Михеја му рече: Зато чуј реч Господњу; видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране.
Јов 1:6, Псал. 103:20, Иса. 6:1, Дан. 7:9, Дан. 7:10, Зах. 1:10, Мат. 18:10, Јевр. 1:7, Јевр. 1:14

20. И рече Господ: Ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота галадског? И један рече ово а други оно.

21. Тада изиђе један дух и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како?

22. Одговори: Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш; иди и учини тако.
Јов 12:16, Језек. 14:9, Мар. 5:13, 2 Сол. 2:11

23. Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста свим твојим пророцима, а Господ је изрекао зло по те.
Иса. 19:14, Језек. 14:9

24. Тада приступи Седекија, син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Куда је отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?
2 Дн. 18:23, Јер. 28:10, Јер. 28:16

25. А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш.
1 Цар. 20:30, Језек. 21:19

26. Тада цар Израиљев рече: Ухвати Михеју и одведи га к Амону заповеднику градском и к Јоасу, сину царевом;

27. И реци им: Овако вели цар: Метните овог у тамницу, и дајите им по мало хлеба и по мало воде докле се не вратим у миру.
Јер. 36:23

28. А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте, сви народи!
4 Мој. 16:29, 5 Мој. 18:20

29. И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот галадски.

30. И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој; а ти обуци своје одело. И преобуче се цар Израиљев и отиде у бој.
2 Дн. 35:22

31. А цар сирски заповеди војводама, којих беше тридесет и двојица над колима његовим, и рече: Не ударајте ни на малог ни на великог, него на самог цара Израиљевог.

32. И кад војводе од кола видеше Јосафата, рекоше: Зацело је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе; али Јосафат повика.
2 Дн. 18:31, Приче 13:20

33. А војводе од кола видеше да није цар Израиљев, те одступише од њега.

34. А један застрели из лука нагоном, и устрели цара Израиљевог где спуча оклоп. А он рече свом возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.

35. И бој би жесток оног дана; а цар заоста на колима својим према Сирцима, па умре увече, и крв из ране течаше у кола.

36. И прође гласник по војсци о заходу сунчаном говорећи: Свак у свој град, и свак у своју земљу.

37. Тако умре цар, и однесоше га у Самарију; и погребоше цара у Самарији.

38. А кад праху кола на језеру самаријском, лизаше пси крв његову, тако и кад праху оружје његово, по речи коју рече Господ.
5 Мој. 32:35, 1 Цар. 21:19, Псал. 33:11, Псал. 119:89, Иса. 14:27, Наум 1:2, Мат. 24:35, 1 Пет. 1:25

39. А остала дела Ахавова и све што је учинио, и за кућу од слонове кости коју је саградио, и за све градове што је саградио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
Амос 3:15

40. Тако почину Ахав код отаца својих, и на његово се место зацари Охозија, син његов.

41. А Јосафат, син Асин зацари се над Јудом четврте године царовања Ахавовог над Израиљем;
2 Дн. 20:31

42. И имаше Јосафат тридесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. А матери му беше име Азува, кћи Силејева.

43. И хођаше путем Асе, оца свог сасвим, и не одступи од њега чинећи све што је право пред Господом.
2 Дн. 17:3

44. Али висина не оборише; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
5 Мој. 12:5, 1 Цар. 14:23

45. И учини мир Јосафат с царем Израиљевим.
2 Дн. 19:2, 2 Кор. 6:14

46. А остала дела Јосафатова и јунаштва што учини и како војева, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?

47. Он истреби из земље своје остатак аџувана, који беху остали за живота Асе, оца његовог.
1 Мој. 13:13, 1 Цар. 14:24, Јуда 1:7

48. У то време не беше цара у Идумеји, него беше намесник царев.
1 Мој. 25:23, 2 Сам. 8:14, 2 Цар. 3:9, 2 Цар. 8:20

49. И Јосафат начини лађе тарсиске да иду у Офир по злато; али не отидоше; јер се лађе разбише у Есион-Гаверу.
1 Цар. 9:26, 2 Дн. 20:35, 2 Дн. 20:37

50. Тада рече Охозија, син Ахавов Јосафату: Нека иду моје слуге с твојим слугама на лађама. Али Јосафат не хте.

51. И почину Јосафат код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давида, оца његовог; а на његово се место зацари Јорам, син његов.
2 Дн. 21:1

52. Охозија, син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији седамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом; и царова над Израиљем две године.

53. И чињаше што је зло пред Господом, и хођаше путем оца свог и путем матере своје и путем Јеровоама, сина Наватовог, који наведе на грех Израиља.
1 Цар. 15:26

54. И служаше Валу и клањаше му се, и гневљаше Господа Бога Израиљевог сасвим како је чинио отац његов.
Суд. 2:11, 1 Цар. 16:31


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:49 pm

Друга књига о царевима

која се зове и Четврта књига о царевима



Глава 1



1. А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.
2 Сам. 8:2, 2 Цар. 3:5

2. А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разболе се; па посла посланике и рече им: Идите, питајте Велзевула бога акаронског хоћу ли оздравити од ове болести.
1 Сам. 5:10

3. Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: Устани, изађи на сусрет посланицима цара самаријског и реци им: Еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону?
Иса. 8:19, Јер. 2:10

4. А зато овако вели Господ: Нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умрети. Потом отиде Илија.
Јов 18:14, Приче 11:19, Проп. 8:13, Иса. 3:11, Рим. 6:23, Јаков 1:15

5. А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: Што сте се вратили?

6. А они му рекоше: Срете нас један човек, и рече нам: Идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: Овако вели Господ: Еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.
Приче 14:32

7. А он им рече: Какав беше на очи тај човек који вас срете и то вам рече?

8. А они му одговорише: Беше сав космат и опасан кожним појасом. А он рече: То је Илија Тесвићанин.
Зах. 13:4, Мат. 3:4, Јевр. 11:37

9. Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сеђаше наврх горе: и педесетник му рече: Човече Божји, цар је заповедио, сиђи.
2 Цар. 6:13, Псал. 105:15, Амос 7:12, Мат. 27:29

10. А Илија одговарајући рече педесетнику: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождре њега и његову педесеторицу.
4 Мој. 11:1, Лука 9:54, Откр. 11:5

11. Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: Човече Божји, цар је тако заповедио, сиђи брже.
1 Сам. 19:21, Иса. 26:11

12. А Илија одговори и рече им: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождре њега и његову педесеторицу.

13. Тада опет посла трећег педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на колена своја пред Илијом, и молећи га рече му: Човече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих.
1 Сам. 19:21, 1 Сам. 26:21, Псал. 72:14, Приче 27:22, Проп. 9:3, Иса. 1:5, Јер. 5:3

14. Ето, сишао је огањ с неба и прождрао прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја.

15. А анђео Господњи рече Илији: Иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару.
Иса. 51:12, Јер. 1:17, Језек. 2:6

16. И рече му: Овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би Га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.

17. И умре по речи Господњој, коју рече Илија, а на његово се место зацари Јорам, друге године царовања Јорама сина Јосафатовог над Јудом, јер он нема сина.

18. А остала дела Охозијина што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих?


2. Царевима, глава 2



1. А кад Господ хтеде узети Илију у вихору на небу, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.
1 Мој. 5:24, 1 Цар. 19:21, Јевр. 11:5

2. И рече Илија Јелисију: Остани ти овде, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ.
Рута 1:15, 1 Сам. 1:26, 2 Цар. 4:30

3. Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који беху у Ветиљу и рекоше му: Знаш ли да ће данас Господ узети господара твог од тебе? А он рече: Знам, ћутите.
1 Сам. 19:20, 1 Цар. 20:35, 2 Цар. 4:1, 2 Цар. 4:38, 2 Цар. 6:1, 2 Цар. 9:1

4. Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон.

5. А синови пророчки који беху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: Знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твог? А он рече: Знам, ћутите.
Амос 7:14

6. Опет му рече Илија: Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица.

7. И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима из далека, а они обојица уставише се код Јордана.

8. И узе Илија плашт свој, и савивши га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пређоше обојица сувим.
2 Мој. 14:21, Ис.Н. 3:16

9. А кад пређоше, рече Илија Јелисију: Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе. А Јелисије рече: Да буду два дела духа твог у мене.
4 Мој. 11:17

10. А он му рече: Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити.
Дела 1:10

11. И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.
1 Мој. 5:24, 2 Цар. 6:17, Псал. 68:7, Јевр. 1:7, Јевр. 1:14

12. А Јелисије видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови! И не виде га више; потом узе хаљине своје и раздре их на два комада.
1 Мој. 37:29, 1 Мој. 37:34, Ис.Н. 7:6, 2 Цар. 13:14, Дела 1:9

13. И подиже плашт Илијин, који беше спао с њега, и вративши се стаде на брегу јорданском.

14. И узевши плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: Где је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пређе Јелисије.
Јован 14:12

15. А кад с друге стране видеше синови пророчки, који беху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље.

16. И рекоше му: Ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твог господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: Не шаљите.
1 Цар. 18:12, Језек. 8:3, Дела 8:39, Јевр. 11:5

17. Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: Пошаљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше.
Јевр. 11:5

18. И вратише се к њему, а он беше у Јерихону, па им рече: Нисам ли вам говорио да не идете?

19. Тада грађани рекоше Јелисију: Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.
Ис.Н. 6:26

20. А он им рече: Донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му.

21. А он изађе на извор и баци у њ со, говорећи: Овако вели Господ: Исцелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности.
2 Мој. 15:25, 2 Мој. 16:25, 2 Цар. 4:41, Јован 9:6

22. И вода поста здрава до данашњег дана по речи Јелисијевој, коју изрече.

23. Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изиђоше мала деца из града и ругаху му се говорећи му: Ходи, ћело! Ходи, ћело!
2 Дн. 36:16, Псал. 31:17, Псал. 94:4, Псал. 94:21, Приче 13:13, Иса. 5:24, Иса. 28:22, Јер. 5:10, Јер. 5:13, Лука 1:16, 1 Сол. 4:8, 2 Тим. 3:3, Јуда 1:14, Јуда 1:18

24. А Јелисије обазре се и видећи их прокле их именом Господњим. Тада изађоше две медведице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје деце.
5 Мој. 32:35, 5 Мој. 32:41, 5 Мој. 32:43, Нем. 1:2, Јов 31:3, Лука 12:5, Рим. 12:19, Јевр. 10:30

25. Оданде отиде на гору кармилску, а оданде се врати у Самарију.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:50 pm

2. Царевима, глава 3



1. А Јорам, син Ахавов, зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом, и царова дванаест година.
2 Цар. 1:17

2. И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који беше начинио отац његов.
1 Цар. 16:31

3. Али оста у гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља, и не одступи од њих.
1 Цар. 12:28, 1 Цар. 12:31, 2 Цар. 10:28

4. А Миса цар моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљевом сто хиљада јагањаца и сто хиљада овнова под руном.
1 Мој. 13:2, Јов 1:3, Иса. 16:1

5. Али кад умре Ахав, одметну се цар моавски од цара Израиљевог.
2 Цар. 1:1

6. А цар Јорам изађе у то време из Самарије и преброја свега Израиља.

7. И отиде, те посла к Јосафату цару Јудином и поручи му: Цар моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: Хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.
1 Цар. 22:4

8. Иза тога рече: А којим ћемо путем ићи? А он рече: Преко пустиње едомске.

9. И тако изађе цар Израиљев и цар Јудин и цар едомски, и идоше путем седам дана, и не беше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.

10. И рече цар Израиљев: Јаох! Дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.
Псал. 78:34, Приче 19:3, Иса. 8:21

11. А Јосафат рече: Има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљевог одговори и рече: Овде је Јелисије, син Сафатов, који је Илији поливао водом руке.
1 Цар. 22:7, Псал. 55:22, Приче 3:5, Амос 3:7

12. Тада рече Јосафату: У њега је реч Господња: и отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар едомски.
2 Цар. 2:25

13. А Јелисије рече цару Израиљевом: Шта је мени до тебе? Иди ка пророцима оца свог и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: Не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.
Суд. 10:14, Рута 1:15, 1 Цар. 18:19, Језек. 14:3, Дан. 5:17

14. А Јелисије рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудиног, не бих марио за те нити бих те погледао.
1 Цар. 17:1, 2 Цар. 5:16, Псал. 15:4

15. Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;
1 Сам. 10:5, 1 Дн. 25:3, Језек. 1:3, Језек. 8:1

16. И рече: Овако вели Господ: Начините по овој долини много јама.
2 Цар. 4:3

17. Јер овако вели Господ: Нећете осетити ветра нити ћете видети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.
Псал. 107:35

18. Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.
1 Цар. 20:28, Јер. 32:17, Мар. 10:27, Лука 1:37, Ефес. 3:20

19. И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.
1 Сам. 15:3, 2 Цар. 3:25

20. А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од едомске, и напуни се земља воде.
2 Мој. 29:39

21. А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.

22. А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду где се црвени као крв.

23. И рекоше: Крв је; побили су се цареви, и један другог погубили; сада дакле на плен, Моавци!

24. А кад дођоше до логора Израиљевог, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побегоше испред њих, а они уђоше у земљу моавску бијући их.

25. И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посекоше тако да само оставише камење у Кир-аресету. И опколивши га праћари стадоше га бити.
Иса. 16:7, Јер. 48:31

26. А цар моавски кад виде да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара едомског, али не могоше.

27. Тада узе сина свог првенца који хтеде бити цар на његово место, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гнев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу.
3 Мој. 18:21, 5 Мој. 12:31, 2 Цар. 17:17, 2 Дн. 28:3, Псал. 106:37, Јер. 7:31, Језек. 16:20, Језек. 20:26



2. Царевима, глава 4



1. А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: Слуга твој, муж мој, умре, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа: па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље.
2 Мој. 21:2, 3 Мој. 25:39, 5 Мој. 15:12, 5 Мој. 15:18, 1 Цар. 20:35, 2 Цар. 2:3, 2 Цар. 2:5, 2 Цар. 2:7, Нем. 5:1, Нем. 5:13, Јер. 34:8, Јер. 34:17, Мат. 18:25

2. А Јелисије јој рече: Шта ћу ти? Кажи ми шта имаш у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља.
1 Цар. 17:12

3. А он јој рече: Иди, ишти у наруч празних судова у свих суседа својих, немој мало да иштеш.

4. Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наливај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне.

5. И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наливаше.

6. А кад се судови напунише, она рече сину свом: Дај још један суд. А он јој рече: Нема више. Тада стаде уље.
Мат. 14:20

7. Потом она отиде и каза човеку Божијем; а он јој рече: Иди, продај уље, и одужи се; а шта претече, оним се храни са својим синовима.

8. После тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а онде беше богата жена, која га устави да једе хлеба; и отада кад год пролажаше, навраћаше се к њој да једе хлеба.
Ис.Н. 19:18, 1 Сам. 28:4, 2 Цар. 8:5

9. И она рече мужу свом: Гле, видим да је свет човек Божји овај што све пролази овуда.
Приче 31:10

10. Да начинимо малу клет, и да му наместимо постељу и сто и столицу и свећњак, па кад дође к нама, нека се ту склони.
2 Цар. 4:21, Мат. 10:41, Мат. 25:40, Рим. 12:13, Јевр. 13:1

11. Потом он дође једном онамо, и ушавши у клет почину онде.

12. И рече момку свом Гијезију: Зови Сунамку. Он је дозва; и она стаде пред њим.

13. И он рече Гијезију: Кажи јој: Ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли шта да говорим цару или војводи? А она рече: Ја живим сред свог народа.

14. А он рече: Шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: Ето нема сина, а муж јој је стар.

15. А он рече: Зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима.

16. А он рече: До године у ово доба грлићеш сина. А она рече: Немој господару мој, човече Божји, немој варати слушкиње своје.
1 Мој. 18:10, 1 Мој. 18:14

17. И затрудне жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије.

18. И дете одрасте. И једном изађе к оцу свом к жетеоцима;

19. И рече оцу свом: Јаох глава, јаох глава! А он рече момку: Носи га матери.

20. И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њеном до подне, па умре.

21. Тада отиде она горе, и намести га у постељу човека Божјег, и затворивши га изађе.

22. Потом викну мужа свог и рече му: Пошљи ми једног момка и једну магарицу да отрчим до човека Божјег и да се вратим.

23. А он рече: Зашто данас хоћеш да идеш к њему? Нити је младина ни субота. А она рече: Не брини се.

24. И она осамаривши магарицу рече момку свом: Води и иди и немој застајати мене ради на путу докле ти не кажем.

25. Тако пошавши дође човеку Божјем на гору кармилску. А кад је човек Божји угледа где иде к њему, рече Гијезију слузи свом: Ево Сунамке.
2 Цар. 2:25

26. Трчи сад пред њу и реци јој: Јеси ли здраво? Је ли здраво муж твој? Је ли здраво син твој? А она рече: Здраво смо.

27. А кад дође к човеку Божјем на гору, загрли му ноге, а Гијезије приступи да је отера; али човек Божји рече: Остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми.
Мат. 15:23

28. А она рече: Јесам ли искала сина од господара свог? Нисам ли казала: Немој ме варати?

29. А он рече Гијезију: Опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога, немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице детету.
2 Мој. 7:19, 2 Мој. 14:16, 1 Цар. 18:46, 2 Цар. 2:8, 2 Цар. 2:14, 2 Цар. 9:1, Лука 10:4, Дела 19:12

30. А мати детиња рече: Тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се оставити. Тада он уста и пође за њом.
2 Цар. 2:2

31. А Гијезије отиде напред и метну штап на лице детету, али не би гласа ни осећаја. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: Не пробуди се дете.
Јован 11:11

32. И Јелисије уђе у кућу, и гле, дете мртво лежи на његовој постељи.

33. И ушавши затвори се с дететом, и помоли се Господу.
1 Цар. 17:20, Мат. 6:6, Јаков 5:16

34. Потом стаде на постељу и леже на дете метнув уста своја на уста детету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те се загреја тело детету.
1 Цар. 17:21, Дела 20:10

35. Потом уста, и пређе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде опет и пружи се над дететом. И кихну дете седам пута, и отвори дете очи своје.
1 Цар. 17:21, 2 Цар. 8:1, 2 Цар. 8:5

36. Тада дозва Гијезија и рече му: Зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: Узми сина свог.

37. И она ушавши паде к ногама његовим, и поклони му се до земље, и узевши сина свог отиде.
Јевр. 11:35

38. Потом врати се Јелисије у Галгал. А беше глад у оној земљи, и синови пророчки сеђаху пред њим; а он рече момку свом: Пристави велики лонац и скувај зеља синовима пророчким.
2 Цар. 2:1, Лука 10:39, Дела 22:3

39. А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасече их у лонац где беше зеље, јер их не познаваху.
Мат. 7:16

40. И усуше људима да једу; а кад стадоше јести оног зеља, повикаше говорећи: Смрт је у лонцу, човече Божји! И не могаху јести.
2 Мој. 10:17

41. А он рече: Донесите брашна. И сасу брашно у лонац, и рече: Успи људима нека једу. И не би више никаквог зла у лонцу.
2 Мој. 15:25, 2 Цар. 2:21, 2 Цар. 5:10, Јован 9:6

42. А дође неко из Вал-Салисе, и донесе човеку Божјем хлеба од првина, двадесет хлебова јечмених, и нових зрна у класу. А он рече: Постави народу, нека једу.
1 Сам. 9:4, 1 Кор. 9:11, Гал. 6:6

43. А слуга му рече: Како ћу то поставити пред сто људи? Опет рече: Постави народу, нека једу; јер је тако казао Господ: Јешће, и претећи ће.
Лука 9:13, Јован 6:9

44. А он им постави, те једоше; и претече по речи Господњој.
1 Мој. 18:14, Зах. 8:6, Мат. 14:20, Мат. 19:26, Лука 1:37, Јован 6:14


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:51 pm

2. Царевима, глава 5



1. И беше Неман војвода цара сирског човек велик у господара свог и у части, јер преко њега сачува Господ Сирију; али тај велики јунак беше губав.
2 Мој. 11:3, 2 Цар. 4:8, Јест. 9:4, Лука 4:27

2. А из Сирије изађе чета и зароби у земљи израиљској малу девојку, те она служаше жену Неманову.

3. И она рече својој госпођи: О да би мој господар отишао к пророку у Самарији! Он би га опростио од губе.
3 Мој. 13:9, Лука 4:27

4. Тада он отиде к свом господару и јави му говорећи: Тако и тако каже девојка из земље израиљске.

5. А цар сирски рече му: Хајде иди, а ја ћу послати књигу цару Израиљевом. И он отиде, и понесе десет таланата сребра и шест хиљада сикала злата и десеторе стајаће хаљине.
1 Мој. 45:22, 1 Сам. 9:8

6. И однесе књигу цару Израиљевом која овако говораше: Ето, кад ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана, слугу свог, да га опростиш губе.

7. А кад цар Израиљев прочита књигу, раздре хаљине своје и рече: Зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човека губе! Пазите и видите како тражи задевице са мном.
1 Мој. 30:2, 1 Мој. 37:29, 5 Мој. 32:39, 1 Сам. 2:6

8. А кад чу Јелисије, човек Божји, да је цар Израиљев раздро хаљине своје, посла к цару и поручи: Зашто си раздро хаљине своје? Нека дође к мени, да позна да има пророк у Израиљу.
Мат. 7:16

9. И тако дође Неман с коњима и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисијева.

10. А Јелисије посла к њему и поручи: Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тело твоје, и очистићеш се.
2 Цар. 4:41, Јован 9:7

11. Тада се расрди Неман и пође говорећи: Гле! Ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога свог, и метнути руку своју на место, и очистити губу.
1 Кор. 2:14

12. Нису ли Авана и Фарфар воде у Дамаску боље од свих вода израиљских? Не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се отиде гневан.
Приче 14:17, Проп. 7:9, Ефес. 4:31, Кол. 3:8, Јаков 1:19

13. Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: Оче, да ти је казао пророк шта велико, не би ли учинио? А зашто не би кад ти рече: Окупај се, па ћеш се очистити?
1 Сам. 24:12

14. И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута по речима човека Божијег, и тело његово поста као у малог детета, и очисти се.
2 Мој. 4:7, Јов 33:25, Лука 4:27

15. Тада се врати к човеку Божијем са пратњом својом и дошав стаде пред њим, и рече: Ево сад видим да нема Бога нигде на земљи до у Израиљу. Него узми дар од слуге свог.
1 Мој. 33:11, 1 Сам. 9:7, Иса. 43:10, Дан. 2:47, Лука 17:15, Рим. 10:10

16. Али он рече: Тако да је жив Господ, пред којим стојим, нећу узети. И он наваљиваше на њ да узме; али он не хте.
1 Мој. 14:23, 2 Цар. 3:14, Дан. 5:17, Мат. 10:8, Дела 8:18, Дела 8:20

17. Тада рече Неман: Кад нећеш, а оно нека се да слузи твом ове земље колико могу понети две мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу.

18. А Господ нека опрости ово слузи твом: Кад господар мој уђе у дом Римонов да се поклони онде, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римоновом, нека опрости Господ слузи твом кад се тако поклоним у дому Римоновом.
2 Цар. 7:2, 2 Цар. 7:17

19. А он му рече: Иди с миром. И он отиде од њега, и пређе једно потркалиште.

20. Тада рече Гијезије, слуга Јелисија човека Божијег: Гле, господар мој не хте примити из руку тог Немана Сирца шта беше донео. Али тако да је жив Господ, потрчаћу за њим и узећу шта од њега.
2 Мој. 20:17, Ис.Н. 6:18, 1 Сам. 8:3, Псал. 10:3, Приче 1:19, Приче 15:27, Лука 12:15, Кол. 3:5, 1 Тим. 6:10

21. И Гијезије отрча за Неманом. А кад га виде Неман где трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: Је ли добро?

22. А он рече: Добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: Ево, баш сад дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине.

23. А Неман рече: Узми и два таланта. И натера га; и свеза два таланта сребра у два тобоца, и двоје стајаће хаљине, и даде двојици момака својих, да носе пред њим.

24. А он кад дође на брдо, узе из руку њихових и остави у једној кући, а људе отпусти, те отидоше.

25. Потом дошавши стаде пред господарем својим. А Јелисије му рече: Откле Гијезије? А он рече: Није ишао слуга твој никуда.
Приче 30:30, Језек. 33:31

26. Али му он рече: Зар срце моје није ишло онамо кад се човек врати с кола својих преда те? Зар је то било време узимати сребро и узимати хаљине, маслинике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње?
Псал. 32:10, Псал. 63:11, Псал. 140:11, Приче 13:21, Иса. 3:11, Иса. 57:21, Дела 13:9

27. Зато губа Неманова нека прионе за те и за семе твоје довека. И отиде од њега губав, бео као снег.
2 Мој. 4:3, 2 Мој. 4:6, 3 Мој. 12:2, 3 Мој. 14:3, 3 Мој. 14:35, 4 Мој. 12:10, 2 Цар. 15:5, 2 Дн. 26:19, 1 Тим. 6:10


2. Царевима, глава 6



1. А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је.
1 Сам. 10:12, 1 Сам. 19:19, 2 Цар. 2:3, 2 Цар. 4:1, 2 Цар. 4:38, 2 Цар. 9:1

2. Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите.

3. А један рече: Буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу.

4. И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва.

5. А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета.

6. А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива.
2 Мој. 15:25, 2 Цар. 2:21, 2 Цар. 4:41

7. А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе.

8. А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја.

9. А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи.
2 Цар. 13:14, Псал. 25:14, Приче 3:32, Иса. 6:13, Амос 3:7, Мат. 5:13

10. И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.

11. И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом?

12. А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој.

13. Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану.
1 Мој. 37:17

14. И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.

15. А ујутру, слуга човека Божијег уставши изађе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад?

16. А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових.
2 Сам. 22:3, 2 Сам. 22:31, 2 Дн. 32:7, Псал. 3:3, Псал. 3:7, Псал. 18:2, Псал. 18:10, Псал. 27:1, Псал. 27:3, Псал. 28:7, Псал. 34:22, Псал. 40:4, Псал. 55:18, Иса. 43:1, Рим. 8:31

17. И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија.
4 Мој. 22:23, 2 Цар. 2:11, Псал. 34:7, Зах. 1:8, Јевр. 1:14

18. А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој.
1 Мој. 19:11, Дела 13:9

19. Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију.

20. А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије.

21. А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?
2 Цар. 2:12

22. А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом.
Приче 25:21, Рим. 12:20

23. И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару свом; и отада не долазише чете сирске у земљу Израиљеву.
2 Цар. 5:2

24. А после тога Вен-Адад, цар сирски скупи сву војску своју, и изађе и опколи Самарију.
2 Цар. 7:4

25. И наста велика глад у Самарији, јер гле, беше опкољена толико да глава магарећа беше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињег кала за пет сикала сребра.
3 Мој. 26:26, 2 Цар. 7:12

26. И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: Помагај, царе господару!

27. А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? С гумна ли, или из каце?

28. Још јој рече цар: Шта ти је? А она рече: Ова жена рече ми: Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.
Суд. 18:23, Иса. 22:1

29. И скувасмо сина мог и поједосмо га, а сутрадан рекох јој: Дај сина свог да га поједемо. Али она сакри свог сина.
3 Мој. 26:29

30. А кад цар чу речи женине, раздре хаљине своје; и кад иђаше по зиду, виде народ где кострет беше оздо на телу његовом.
1 Мој. 37:29, 1 Мој. 37:34, 2 Цар. 5:7, Језек. 7:27

31. Тада рече цар: Тако да ми учини Бог и тако да дода ако глава Јелисија сина Сафатовог остане данас на њему.
Рута 1:17, 2 Сам. 3:9, 2 Сам. 3:35, 1 Цар. 19:2, Дела 23:14

32. А Јелисије сеђаше у својој кући, и старешине сеђаху код њега. И посла цар једног од оних што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старешинама: Видите ли где онај крвнички син посла да ми одсече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његовог за њим.
1 Цар. 18:4, Псал. 118:6, Псал. 118:9, Језек. 8:1, Мал. 3:16, Лука 13:32

33. И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?
Јов 21:15, Псал. 27:14, Приче 30:9, Иса. 8:17, Авак. 2:3, Мал. 3:14, Откр. 16:9


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:52 pm

2. Царевима, глава 7



1. Тада рече Јелисије: Чујте реч Господњу: Тако вели Господ: Сутра ће у ово доба бити мера белог брашна за сикал а две мере јечма за сикал на вратима самаријским.
2 Мој. 8:23, Ис.Н. 3:5, 2 Цар. 7:18, Псал. 46:1

2. А војвода на ког се руку цар наслањаше, одговори човеку Божијем и рече: Да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: Ето, ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести.
1 Мој. 7:11, 1 Мој. 8:2, 4 Мој. 11:22, 5 Мој. 3:27, 2 Цар. 5:18, 2 Цар. 7:17, Мал. 3:10, Јевр. 3:17

3. А беху на вратима четири човека губава, и рекоше један другом: Што седимо овде да умремо?
3 Мој. 13:46, 4 Мој. 5:2, 5 Мој. 24:8, 2 Цар. 5:27, Лука 17:12

4. Да кажемо: Да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умрети онде: а да останемо овде, опет ћемо умрети; него хајде да ускочимо у логор сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо.
Јест. 4:16, Лука 15:17

5. И тако, уставши у сумрак пођоше у логор сирски, и дођоше до краја логора сирског, и гле, не беше никога.

6. Јер Господ учини те се у логору сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другом: Ето цар је Израиљев најмио на нас цареве хетејске и цареве мисирске да ударе на нас.
3 Мој. 26:36, 2 Сам. 5:24, 1 Цар. 10:29, 2 Цар. 3:23, Јов 15:21, Језек. 1:24, Језек. 10:5, Откр. 6:15

7. Те се подигоше и побегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и логор као што је био, и побегоше ради душа својих.
Јов 18:11, Псал. 48:4, Приче 28:1, Јер. 48:8

8. Па кад дођоше губавци на крај логора, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега, и отидоше те сакрише.

9. Тада рекоше међу собом: Не радимо добро; овај је дан дан добрих гласова; а ми ћутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому царевом.
Јест. 9:17, Иса. 41:27, Наум 1:15, Филиб. 2:14, 2 Пет. 1:19

10. И тако дошавши дозваше вратара градског и казаше му говорећи: Идосмо у логор сирски, и гле, нема никога, ни гласа човечијег; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били.

11. А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев.

12. А цар уставши по ноћи рече слугама својим: Казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знају да гладујемо, зато отидоше из логора да се сакрију у пољу говорећи: Кад изиђу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.

13. А један од слуга његових одговори и рече: Да узмемо пет осталих коња што још има у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња израиљских; да пошаљемо да видимо.

14. И узеше два коња колска, које посла цар за војском сирском, говорећи: Идите и видите.

15. И отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу беше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару.

16. Тада изађе народ и разграби логор сирски; и беше мера белог брашна за сикал, и две мере јечма за сикал, по речи Господњој.
4 Мој. 23:19, Псал. 89:2, Иса. 33:23, Иса. 40:8, Иса. 44:26, Мат. 24:35, Мар. 13:31, 1 Кор. 1:9, 1 Сол. 5:24, 1 Пет. 1:25

17. И цар постави на врата оног војводу, на ког се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умре, по речи човека Божијег, коју рече кад цар к њему дође.
5 Мој. 32:35, 5 Мој. 32:39, 2 Цар. 6:32, 1 Дн. 4:8, 2 Дн. 36:16, Јов 31:3, Приче 13:13, Иса. 5:24, Иса. 28:22, Јер. 5:11, Јер. 5:14, Наум 1:2, Лука 10:16, Јевр. 10:30, Јуда 1:14

18. Јер кад човек Божји рече цару: Две мере јечма за сикал и мера белог брашна за сикал биће сутра у ово доба на вратима самаријским,
2 Цар. 7:1

19. А онај војвода одговори човеку Божијем говорећи: Да Господ начини окна на небу, би ли могло бити шта кажеш? А Јелисије рече: Ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести.

20. И зби му се то, јер га изгази народ на вратима, те умре.
4 Мој. 20:12, Јов 20:23, Јер. 17:6, Јевр. 3:18


2. Царевима, глава 8



1. И говори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: Устани и иди с домом својим, и склони се где можеш; јер је Господ дозвао глад која ће доћи и бити на земљи седам година.
3 Мој. 26:19, 3 Мој. 26:26, 2 Сам. 24:13, 1 Цар. 17:1, 2 Цар. 4:35, Псал. 105:16, Агеј 1:11

2. А жена уста, и учини како рече човек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи филистејској седам година.

3. А кад прође седам година, врати се жена из земље филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју.

4. А цар говораше с Гијезијем, момком човека Божијег, и рече: Приповеди ми сва велика дела која је учинио Јелисије.
2 Цар. 5:27

5. А кад он приповедаше цару како је мртвог оживео, гле, жена, којој је сина оживео, стаде молити цара за кућу своју и за њиву своју. А Гијезије рече: Господару мој, царе, ово је она жена и ово је син њен, ког је Јелисије оживео.
2 Цар. 4:35

6. Тада цар запита жену, и она му приповеди. И цар јој даде једног дворанина и рече му: Врати јој све што је њено и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу све до сада.

7. После тога дође Јелисије у Дамаск, а цар сирски Вен-Адад беше болестан, и јавише му говорећи: Дошао је човек Божји овамо.
Јер. 40:5

8. А цар рече Азаилу: Узми са собом дар и иди на сусрет човеку Божијем, и преко њега питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести.
Ис.Н. 9:14, 1 Сам. 9:7, 1 Сам. 9:9, 1 Цар. 19:15, 2 Цар. 5:5, 2 Дн. 1:2

9. Тада отиде Азаило на сусрет њему понесавши дар, свакојаких добрих ствари из Дамаска натоварених на четрдесет камила; и дошавши стаде пред њим и рече: Син твој Вен-Адад цар сирски посла ме к теби говорећи: Хоћу ли оздравити од ове болести?

10. А Јелисије му рече: Иди, реци му: Оздравићеш; али ми је Господ показао да ће умрети.

11. И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човек Божји.
1 Мој. 45:2, Псал. 119:136, Јер. 9:1, Јер. 9:18, Лука 19:41

12. А Азаило му рече: Што плаче господар мој? А он рече: Јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевим, градове ћеш њихове палити огњем, и младиће ћеш њихове сећи мачем, и децу ћеш њихову разбијати и трудне жене њихове растрзати.
1 Цар. 19:17, 2 Цар. 10:32, 2 Цар. 12:17, 2 Цар. 15:16, Псал. 137:9, Иса. 13:18, Ос. 13:16, Амос 1:3, Амос 1:13

13. А Азаило рече: А шта је слуга твој, пас, да учини тако велику ствар? А Јелисије му рече: Показао ми је Господ да ћеш ти бити цар у Сирији.
1 Сам. 17:43, 1 Цар. 19:15

14. Тада отишавши од Јелисија дође ка господару свом; а он му рече: Шта ти рече Јелисије? А он одговори: Рече ми да ћеш оздравити.

15. Али сутрадан узе Азаило покривач и замочивши га у воду простре му по лицу, те умре. А на његово место зацари се Азаило.

16. Пете године царовања Јорама, сина Ахавовог над Израиљем, кад Јосафат беше цар Јудин, поче царовати Јорам, син Јосафатов цар Јудин.
2 Дн. 21:3

17. Имаше тридесет и две године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму.

18. И хођаше путем царева Израиљевих, као што је чинио дом Ахавов; јер кћи Ахавова беше му жена, те он чињаше што је зло пред Господом.

19. Али Господ не хте затрти Јуде ради Давида слуге свог, као што му беше рекао да ће му дати видело између синова његових довека.
2 Сам. 7:13, 1 Цар. 11:36, 2 Дн. 21:7, Псал. 132:17

20. За његовог времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и постави цара над собом.
1 Мој. 27:40, 1 Мој. 27:41, 1 Цар. 22:48, 2 Цар. 3:27, 2 Дн. 21:8

21. Зато отиде Јорам у Сир и сва кола његова с њим; и уста ноћу и удари на Едомце, који га беху опколили, и на заповеднике од кола, и побеже народ у своје шаторе.

22. Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом, до данашњег дана. У исто време одметну се и Ливна.
Ис.Н. 21:13, 2 Дн. 21:10

23. А остала дела Јорамова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?

24. И Јорам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом. А на његово се место зацари син његов Охозија.

25. Године дванаесте царовања Јорама, сина Ахавовог, над Израиљем поче царовати Охозија син Јорамов, цар Јудин.

26. Имаше Охозија двадесет и две године кад се зацари, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му беше име Готолија, кћи Амрија цара Израиљевог.
2 Дн. 22:2

27. Он хођаше путем дома Ахавовог, и чињаше што је зло пред Господом, као дом Ахавов, јер беше зет дому Ахавовом.

28. Зато пође с Јорамом, сином Ахавовим, на војску на Азаила цара сирског у Рамот галадски; али Сирци разбише Јорама.

29. И врати се цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци у Рами, кад се бијаше с Азаилом, царем сирским; а Охозија, син Јорамов цар Јудин, отиде да види Јорама, сина Ахавовог у Језраелу, јер беше болестан.
2 Сам. 13:6, 2 Цар. 9:15, 2 Цар. 10:13, 2 Дн. 22:6


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:53 pm

2. Царевима, глава 9



1. А Јелисије пророк дозва једног између синова пророчких, и рече му: Опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот галадски.
1 Цар. 20:35, 2 Цар. 4:29, 2 Цар. 8:28, Јер. 1:9, Јер. 1:17

2. И кад дођеш онамо, видећеш онде Јуја, сина Јосафата сина Нимсијиног, и ушавши изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клет.

3. И узми уљаницу и излиј му на главу, и реци: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем. Затим отвори врата и бежи, и не забављај се.
1 Цар. 19:16, 2 Цар. 9:6

4. И отиде младић, момак пророков, у Рамот галадски.

5. И кад уђе, гле, сеђаху војводе; а он рече: Војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: Коме између свих нас? А он рече: Теби, војводо.

6. Тада уста, и уђе у кућу, а он му изли на главу уље, и рече му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.
1 Сам. 2:7, 2 Дн. 22:7, Псал. 75:6, Псал. 83:18, Јер. 27:5, Дан. 2:21

7. И побиј дом Ахава господара свог, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка, и крв свих слуга Господњих од руке Језавељине.
1 Цар. 18:4, Псал. 58:10

8. И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу.
5 Мој. 32:36, 1 Сам. 25:22, 1 Цар. 14:10, Псал. 76:8, Псал. 76:12, Псал. 110:5

9. И учинићу с домом Ахавовим као с домом Јеровоама сина Наватовог и као с домом Васе сина Ахијиног.
1 Цар. 14:10, 1 Цар. 16:3

10. И Језавељу ће изјести пси у пољу језраелском и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побеже.
1 Цар. 14:10, 2 Цар. 9:35, Јер. 15:3

11. А Јуј изађе к слугама господара свог, и запиташе га: Је ли добро? Што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: Знате човека и беседу његову.
Јер. 29:26, Ос. 9:7, Мар. 3:21, Јован 10:20, Дела 17:18, 1 Кор. 4:10, 2 Кор. 5:13

12. А они рекоше: Није истина; кажи нам. А он им рече: Тако и тако рече ми говорећи: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем.

13. Тада брже узеше свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар.
Мат. 21:7, Мар. 11:7

14. Тако се побуни Јуј, син Јосафата сина Нимсијиног, на Јорама; а Јорам чуваше Рамот галадски са свим Израиљем од Азаила, цара сирског.
2 Цар. 10:9

15. А беше се вратио цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад се бијаше с Азаилом, царем сирским. И рече Јуј: Ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел.
2 Цар. 8:29, 2 Дн. 22:6

16. И Јуј седе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше онде; и Охозија, цар Јудин беше дошао да види Јорама.

17. А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево где иде, рече: Неко људство видим. Тада рече Јорам: Узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: Је ли мир?

18. И отиде коњик преда њ, и рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном. А стражар јави говорећи: Гласник дође до њих, али се не враћа.

19. И посла другог коњика, који кад дође к њима рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном.

20. Опет јави стражар говорећи: Дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно.
2 Сам. 18:27, 2 Цар. 4:24

21. Тада рече Јорам: Прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изађе Јорам цар Израиљев и Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују, и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.
2 Цар. 8:29, 2 Дн. 22:7

22. И кад Јорам угледа Јуја, рече му: Је ли мир, Јују? А он одговори: Какав мир? Док је толиког курвања Језавеље, матере твоје и чарања њених.
1 Цар. 14:30, Иса. 47:9, Иса. 47:11, Наум 3:4, Откр. 2:20, Откр. 17:1

23. Тада Јорам окрете се и побеже говорећи Охозији: Издаја, Охозија!

24. Али Јуј зграби лук свој и устрели Јорама међу плећа да му стрела прође кроз срце, те паде у колима својим.
1 Цар. 19:17, 2 Цар. 10:4

25. Тада рече Јуј Вадекару, војводи свом: Узми га, и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом оцем његовим, како Господ изрече за њ ово зло:
1 Цар. 21:29, Јер. 23:33, Наум 1:1, Мат. 11:30

26. Заиста, крв Навутејеву и крв синова његових видех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву по речи Господњој.
1 Цар. 21:19, Јест. 7:10

27. А Охозија, цар Јудин видевши то побеже к дому у врту; али га потера Јуј, и рече: Убијте и тога на његовим колима. И ранише га на брду Гуру, које је код Ивлеама. И утече у Мегидон, и онде умре.
Суд. 1:27, 1 Цар. 9:15, 2 Дн. 22:9, Зах. 12:11

28. И слуге га његове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његовом код отаца његових у граду Давидовом.

29. А једанаесте године царовања Јорама, сина Ахавовог поче царовати Охозија над Јудом.

30. Иза тога Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју, па гледаше с прозора.
1 Сам. 3:19, Псал. 33:11, Иса. 14:27, Мат. 24:35, 1 Пет. 1:25

31. И кад Јуј улажаше на врата, рече она: Је ли мир, Зимрије, крвниче господара свог?
1 Цар. 16:9

32. А он погледа на прозор и рече: Ко је са мном? Ко? Тада погледаше у њ два три дворанина.

33. А он им рече: Баците је доле. И бацише је, и прште крв њена по зиду и по коњима, и погази је.
1 Цар. 21:23, Иса. 14:19

34. Потом ушавши једе и пи, па рече: Видите ону проклетницу и погребите је, јер је царска кћи.
1 Цар. 16:31, Приче 10:7, Иса. 65:15

35. И отидоше да је погребу, и не нађоше од ње ништа до лобању и стопала и шаке.

36. И дођоше натраг и јавише, а он рече: То је реч Господња, коју је рекао преко слуге свог Илије Тесвићанина говорећи: У пољу језраелском изјешће пси тело Језавељино.
1 Цар. 21:23

37. Нека буде тело Језавељино као гној на њиви у пољу језраелском да се не може казати: Ово је Језавеља.
Псал. 83:10, Јер. 8:2


2. Царевима, глава 10



1. А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима језраелским, старешинама и хранитељима Ахавовим, и рече:
5 Мој. 16:18

2. Како ова књига дође к вама, у којих су синови господара вашег и кола и коњи и град тврди и оружје,
2 Цар. 5:6

3. Гледајте који је најбољи и највештији између синова господара вашег, те га посадите на престо оца његовог, и бијте се за дом господара свог.

4. Али се они врло уплашише и рекоше: Ето, два цара не одолеше му, а како ћемо му ми одолети?
2 Цар. 9:24, 2 Цар. 9:27, Лука 14:31

5. И који беше над домом, и који беше над градом, и старешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: Ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини шта ти је воља.
Ис.Н. 9:11, Ис.Н. 9:24

6. И он им написа другу књигу говорећи: Ако сте моји и слушате мене, узмите главе свих синова господара свог и дођите к мени сутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, беху код најзнатнијих грађана, који их храњаху.
2 Мој. 20:5, Јов 21:19

7. И кад им дође ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел.
1 Цар. 21:21

8. И дође гласник, који му јави говорећи: Донесоше главе синова царевих. А он рече: Сложите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра.

9. А ујутру изашав стаде и рече свему народу: Ви нисте криви; ето, ја се подигох на господара свог и убих га; али ко поби све ове?
2 Цар. 9:14, 2 Цар. 9:24, Ос. 1:4

10. Видите сада да није изостала ниједна реч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге свог Илије.
1 Сам. 3:19, 2 Дн. 22:7, Псал. 33:11, Иса. 14:27, Мат. 24:35, 1 Пет. 1:25

11. Потом поби Јуј све који беху остали од дома Ахавовог у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан.
1 Цар. 18:19, 2 Дн. 22:7

12. Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад беше код колибе пастирске на путу,

13. Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудиног, и рече: Ко сте? Они рекоше: Ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине.
2 Цар. 8:29

14. Тада рече: Похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједног од њих.

15. Потом отишавши оданде нађе Јонадава, сина Рихавовог, који га срете. А он га поздрави и рече му: Је ли срце твоје право као што је моје срце према твом? А Јонадав одговори: Јесте. Ако јесте, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола.
1 Дн. 2:55, Језд. 10:19, Јер. 35:6

16. И рече: Хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовим колима.
Приче 27:2, Мат. 6:2, Дела 8:31, Рим. 10:2

17. И кад дође у Самарију, поби све што беше остало од дома Ахавовог у Самарији докле га не истреби по речи коју Господ рече Илији.
1 Цар. 21:21, 2 Цар. 9:8, 2 Дн. 22:8, Јов 18:5, Јов 18:20, Јов 31:3, Псал. 34:16, Псал. 145:20, Приче 2:22, Приче 10:7, Приче 10:29, Мал. 4:1

18. Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.
1 Цар. 16:31

19. Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из преваре хотећи побити слуге Валове.
1 Цар. 22:6

20. И рече Јуј: Светкујте светковину Валу. И огласише је.

21. И посла Јуј по свему Израиљу, те дођоше све слуге Валове, и не изоста ниједан да не дође; и уђоше у кућу Валову, и напуни се кућа Валова од краја до краја.
1 Цар. 16:32

22. Тада рече ономе који беше над ризницом: Изнеси хаљине свим слугама Валовим. И изнесе им хаљине.

23. Затим уђе Јуј с Јонадавом, сином Рихавовим у кућу Валову, и рече слугама Валовим: Промотрите и видите да није ту с вама који слуга Господњи, него само слуге Валове.

24. И тако уђоше да принесу приносе и жртве паљенице, а Јуј намести напољу осамдесет људи, и рече: Ако утече који од ових људи које вам дајем у руке, душа ће ваша бити за душу његову.
1 Цар. 20:39

25. А кад се сврши жртва паљеница, заповеди Јуј војницима и војводама: Уђите, побијте их, да не изађе ниједан. И тако их побише оштрим мачем и побацаше их војници и војводе; потом отидоше у сваки град где беше кућа Валова.

26. И избацише ликове из куће Валове, и спалише их.

27. И изломише лик Валов и раскопаше кућу Валову, и од ње начинише проходе до данашњег дана.
Језд. 6:11, Дан. 2:5

28. Тако Јуј истреби Вала из Израиља.

29. Али не одступи Јуј од грехова Јеровоама сина Наватовог, којима наваде на грех Израиља, од златних телаца, који беху у Ветиљу и у Дану.
2 Мој. 32:4, 1 Цар. 12:28, Ос. 8:5

30. А Господ рече Јују: Што си добро свршио што је право преда мном, и што си учинио дому Ахавовом све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји седети на престолу Израиљевом до четвртог кољена.
2 Цар. 13:1, 2 Цар. 15:12, Језек. 29:20

31. Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа Бога Израиљевог свим срцем својим, не одступи од грехова Јеровоамових, којима наведе на грех Израиља.
3 Мој. 26:14, 3 Мој. 26:17, 5 Мој. 28:15, 1 Цар. 12:30, 1 Цар. 13:34, Приче 4:23

32. У то време поче Господ крњити Израиља, јер их поби Азаило по свим међама Израиљевим.
2 Цар. 8:12, 2 Цар. 13:22

33. Од Јордана к истоку сунчаном, сву земљу галадску, Гадову и Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону, и Галад и Васан.
Амос 1:3

34. А остала дела Јујева и све што је чинио, и сва јунаштва његова, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих?

35. И почину Јуј код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на његово се место зацари Јоахаз син његов.

36. А царова Јуј над Израиљем у Самарији двадесет и осам година.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 6:53 pm

2. Царевима, глава 11



1. А Готолија, мати Охозијина, видевши да јој погибе син уста и поби сав род царски.
2 Цар. 8:26, 2 Цар. 10:7, 2 Дн. 22:10

2. Али Јосавеја, кћи цара Јорама сестра Охозијина, узе Јоаса сина Охозијиног, и украде га између синова царевих, које убијаху, и с дојкињом његовом сакри га од Готолије у ложницу, те не погибе.

3. И би сакривен с њом у дому Господњем шест година, а Готолија цароваше у земљи.
2 Дн. 22:12, Псал. 12:8

4. А седме године посла Јодај и дозва стотинике и војводе и војнике, и уведе их к себи у дом Господњи, и ухвати веру с њима, и закле их у дому Господњем, и показа им сина царевог.
2 Дн. 23:1

5. И заповеди им говорећи: Ово учините: вас трећина, који долазите у суботу, нека чувају стражу у двору царском.
1 Дн. 9:25, Лука 1:23

6. А трећина нека буде на вратима сурским, а трећина на вратима која су иза војника; и чувајте дом од силе.

7. А два дела вас свих који одлазе у суботу нека чувају стражу у дому Господњем око цара.

8. И опколите цара сваки са својим оружјем у руци, и ко би навалио међу врсте нека се погуби, и будите с царем кад стане излазити и улазити.

9. И стотиници учинише све како заповеди Јодај свештеник; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу с онима који одлажаху у суботу, и дођоше к свештенику Јодају.
2 Дн. 23:8

10. И свештеник даде стотиницима копља и штитове цара Давида, што беху у дому Господњем.
1 Сам. 21:9, 2 Сам. 8:7, 1 Дн. 26:26

11. И војници стадоше сваки са својим оружјем у руци од десне стране дома до леве стране дома према олтару и према дому око цара.

12. Тада изведе сина царевог, и метну му венац на главу, и даде му сведочанство, и поставише га царем, и помазаше га, и пљескајући рукама говораху: Да живи цар!
2 Мој. 25:16, 5 Мој. 17:14, 2 Сам. 1:10, Псал. 19:7, Иса. 8:16

13. А кад Готолија чу вику народа, који се стецаше, дође к народу у дом Господњи;
2 Дн. 23:12

14. И погледа, и гле, цар стајаше код ступа по обичају, и кнезови и трубе око цара, и сав народ из земље радоваше се, и трубе трубљаху. Тада Готолија раздре хаљине своје и повика: Буна! Буна!
1 Цар. 18:17, 2 Цар. 9:23, 2 Цар. 23:3, Приче 29:2, Мат. 21:9, Лука 19:37, Откр. 19:1

15. А свештеник Јодај заповеди стотиницима који беху над војском, и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом погубите га мачем; јер рече свештеник: Да не погине у дому Господњем.

16. И начинише јој место; и кад дође на пут којим се иде у дом царски коњским вратима, онде је убише.
1 Мој. 9:6, 2 Мој. 21:12, 2 Мој. 21:14, 3 Мој. 24:17, 4 Мој. 35:30, Нем. 3:28, Приче 11:31, Иса. 3:11, Јер. 31:40, Мат. 26:52, Јаков 2:13, Откр. 13:10

17. Тада Јодај учини завет између Господа и цара и народа да ће бити народ Господњи, такође и између цара и народа.
5 Мој. 5:2, 1 Сам. 10:25, Јер. 11:3, Јер. 11:6

18. Потом сав народ земаљски отиде у дом Валов, и раскопаше дом и олтар, и изломише ликове његове сасвим; а Матана свештеника Валовог убише пред олтарима. А свештеник опет уреди службу у дому Господњем.
2 Мој. 32:20, 5 Мој. 7:5, Суд. 6:25, Суд. 6:28, 2 Цар. 10:26, 2 Дн. 23:17

19. И узе стотинике и војводе и војнике и сав народ земаљски, и изведоше цара из дома Господњег, и уђоше у дом царски путем на врата војничка. И седе на царски престо.
2 Дн. 23:20

20. И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири пошто Готолију убише мачем код царског дома.
Приче 11:10

21. Јоасу беше седам година кад се зацари.


2. Царевима, глава 12



1. Седме године Јујеве поче царовати Јоас, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му беше име Сивија из Вирсавеје.
2 Дн. 24:1

2. И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај.

3. Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
1 Цар. 15:14, 2 Цар. 14:4

4. И Јоас рече свештеницима: Сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац оних који иду у бој, и новац од уцене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи.
2 Мој. 30:13, 2 Цар. 12:18, 2 Цар. 22:4, 2 Дн. 24:7

5. Нека свештеници узимају, сваки од свог познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому где се год нађе да треба оправити.

6. Али до године двадесет треће царовања Јоасовог свештеници још не оправише шта беше трошно у дому.
2 Дн. 24:5

7. Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике, и рече им: Зашто не оправљате што је трошно у дому? Одселе не узимајте новац од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому.

8. И свештеници присташе да не узимају новац од народа и да не оправљају (они) што је трошно у дому.

9. Тада свештеник Јодај узе један ковчег, и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи.
2 Цар. 22:4, Лука 21:1

10. А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројавши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем.
2 Дн. 24:11

11. Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводељама и посленицима који оправљаху дом Господњи,

12. И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи шта беше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом.

13. Али новцима који доношаху у дом Господњи не грађаху чаша сребрних за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каквих судова златних ни сребрних;

14. Него их даваху онима који беху над послом да се оправи за њих дом Господњи.

15. И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер верно рађаху.
2 Цар. 22:6, 2 Дн. 34:12, Мат. 24:45, 1 Кор. 4:2

16. Новци за преступ и новци за грехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима.
3 Мој. 5:15, 3 Мој. 7:7, 4 Мој. 5:8, 4 Мој. 18:9

17. Тада изађе Азаило, цар сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим.
2 Цар. 8:12, Авак. 1:9

18. А Јоас, цар Јудин узе све посвећене ствари, што Јосафат и Јорам и Охозија, оци његови цареви Јудини, беху посветили, и све што сам беше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњег и дома царевог, и посла Азаилу цару сирском; и тако отиде од Јерусалима.
1 Цар. 15:18, 2 Цар. 16:8, 2 Дн. 16:2

19. А остала дела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?

20. А слуге његове подигоше се и побунише се, и убише Јоаса у дому Милону, куда се иде у Силу.

21. Јоазахар, син Симеатов и Јозавад син Сомиров, слуге његове, убише га, те умре; и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово место зацари се Амасија, син његов.
2 Дн. 24:26


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 7:39 pm

2. Царевима, глава 13



1. Године двадесет треће царовања Јоаса сина Охозијиног над Јудом зацари се Јоахаз, син Јујев над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година.

2. И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља и не одступи од њих.

3. Зато се разгневи Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу, цару сирском и у руке Вен-Ададу сину Азаиловом за све оно време.
3 Мој. 26:17, 5 Мој. 4:23, 5 Мој. 6:13, 5 Мој. 7:4, Суд. 2:14, 2 Цар. 8:12, Псал. 7:11, Иса. 10:5, Јер. 49:27, Наум 1:3

4. Али се Јоахаз помоли Господу, и Господ га услиши, јер виде невољу Израиљеву, како их мучи цар сирски.
2 Мој. 3:7, 4 Мој. 21:7, Суд. 6:6, 2 Цар. 14:26, Псал. 78:34, Приче 15:3, Јер. 2:27

5. И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као пре.
2 Цар. 14:25, Лука 2:11

6. Али не одступише од грехова дома Јеровоамовог којима на грех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији.
1 Цар. 16:33

7. А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет хиљада пешака; него их поби цар сирски и сатре их, те бише као прах кад се врше.
2 Сам. 22:43, 2 Цар. 8:12

8. А остала дела Јоахазова и све што је чинио, и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

9. И почину Јоахаз код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на место његово зацари се Јоас, син његов.

10. Године тридесет седме царовања Јоасовог над Јудом зацари се Јоас, син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и царова шеснаест година.

11. И чињаше што је зло пред Господом, не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог, који наведе Израиља на грех, него у њима хођаше.

12. А остала дела Јоасова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
2 Цар. 14:9, 2 Цар. 14:15, 2 Дн. 25:17

13. И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам седе на престо његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевих.

14. А Јелисије разболе се од болести, од које и умре; и Јоас, цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: Оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!
2 Цар. 2:12

15. А Јелисије му рече: Узми лук и стреле. И он узе лук и стреле.

16. Тада рече цару Израиљевом: Натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисије метну руке своје цару на руке.
1 Мој. 49:24

17. И рече: Отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисије рече: Пусти стрелу. И он пусти стрелу, а Јелисије рече: Стрела избављења Господњег, стрела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку, и сатрћеш их.
1 Цар. 20:26

18. Још рече: Узми стреле. И узе, а он рече цару Израиљевом: Удари у земљу. И удари три пута, па стаде.
2 Мој. 17:11

19. Тада се расрди на њ човек Божји и рече: Да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвим; а сада ћеш их само три пута разбити.
2 Цар. 13:25

20. Потом умре Јелисије, и погребоше га. А друге године ударише чете моавске на земљу.
2 Цар. 5:2

21. И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје.
2 Цар. 4:35, Мат. 27:52, Јован 5:25, Јован 5:28

22. А Азаило цар сирски мучаше Израиља свега века Јоахазовог.
2 Цар. 8:12

23. Али се Господу сажали за њима и смилова се на њих и погледа на њих завета ради свог с Аврамом, Исаком и Јаковом, и не хте их истребити и не одврже их од себе досада.
2 Мој. 2:24, 2 Мој. 32:13, 2 Мој. 33:19, 1 Цар. 11:13, 2 Цар. 14:27, Нем. 9:31, Иса. 30:18, Јер. 12:15, Плач 3:32, Лука 1:54, Лука 1:72

24. И умре Азаило, цар сирски, и на његово се место зацари Вен-Адад, син његов.

25. А Јоас, син Јоахазов поврати из руке Вен-Адада, сина Азаиловог, градове које беше Азаило узео ратом Јоахазу оцу његовом; три пута га разби Јоас, и поврати градове Израиљеве.
2 Цар. 13:18, 2 Цар. 13:19


2. Царевима, глава 14



1. Друге године царовања Јоаса, сина Јоахазовог над Израиљем, зацари се Амасија, син Јоасов над Јудом.
2 Цар. 13:10, 2 Дн. 25:1

2. Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана, из Јерусалима.

3. И чињаше што је право пред Господом, али не као Давид отац његов; сасвим чињаше онако како је чинио отац његов Јоас.

4. Јер висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
1 Цар. 15:14, 2 Цар. 12:3

5. А кад се утврди царство у руци његовој, он поби слуге своје које су убиле цара, оца његовог.
2 Цар. 12:20, 2 Цар. 21:24

6. Али синове тих крвника не поби, као што пише у књизи закона Мојсијевог, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове нити синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине.
5 Мој. 24:16

7. Он поби десет хиљада Едомаца у сланој долини, и узе Селу ратом, и прозва је Јоктеил, које оста до данас.
2 Сам. 8:13, 2 Цар. 15:38, 2 Дн. 25:11, Псал. 60:1, Авд. 1:3

8. Тада посла Амасија посланике к Јоасу, сину Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и рече: Дођи да се огледамо.
2 Дн. 25:17, Приче 17:14

9. А Јоас, цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену; али наиђе зверје ливанско, и изгази трн.
Суд. 9:8, Суд. 9:15, 1 Цар. 4:33

10. Побио си Едомце, па се понесе срце твоје; хвали се, и седи код куће своје; зашто би се заплитао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?
2 Дн. 32:25, 2 Дн. 35:21, Приче 26:17, Језек. 28:2, Језек. 28:17, Авак. 2:4

11. Али не послуша Амасија; и подиже се Јоас, цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином.
Ис.Н. 21:16

12. Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки к свом шатору.
1 Цар. 22:36

13. А Амасију, цара Јудиног, сина Јоаса сина Охозијиног, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу; потом дође у Јерусалим и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу четири стотине лаката.
2 Дн. 25:23, Нем. 8:16, Јер. 31:38, Зах. 14:10

14. И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царевог, и таоце, па се врати у Самарију.
2 Цар. 24:13

15. А остала дела Јоасова, што је учинио, и јунаштва његова, и како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
2 Цар. 13:12

16. И почину Јоас код отаца својих, и би погребен у Самарији код царева Израиљевих, а на његово се место зацари Јеровоам, син његов.

17. Амасија пак, син Јоасов цар Јудин, поживе петнаест година по смрти Јоаса сина Јоахазовог, цара Израиљевог.
2 Дн. 25:25

18. А остала дела Амасијина нису ли записана у дневнику царева Јудиних?

19. И дигоше буну на њ у Јерусалиму, те побеже у Лахис, а они послаше за њим у Лахис и убише га онде.
Ис.Н. 10:31, 2 Цар. 12:20, 2 Дн. 25:27

20. А оданде га донесоше на коњима, и би погребен у Јерусалиму код отаца својих у граду Давидовом.

21. Тада сав народ Јудин узе Азарију, коме беше шеснаест година, и зацарише га на место оца његовог Амасије.
2 Цар. 15:13, 2 Дн. 26:1

22. Он сазида Елат повративши га Јуди пошто цар почину код отаца својих.
5 Мој. 2:8, 1 Цар. 9:26, 2 Цар. 16:6

23. Године петнаесте царовања Амасије сина Јоасовог над Јудом, зацари се Јеровоам, син Јоасов над Израиљем у Самарији, и царова четрдесет и једну годину.

24. И чињаше што је зло пред Господом и не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља.

25. Он поврати међе Израиљеве од Емата до мора уз поље, по речи Господа Бога Израиљевог, коју рече преко слуге свог Јоне сина Аматијевог, пророка из Гетефера.
4 Мој. 13:22, 5 Мој. 3:17, Ис.Н. 19:13, Језек. 47:16, Амос 6:14, Јона 1:1, Мат. 12:39

26. Јер Господ виде да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног, и да нема никога да помогне Израиљу.
2 Мој. 3:7, 2 Мој. 3:9, 5 Мој. 32:36, 2 Цар. 13:4

27. И не беше рекао Господ да затре име Израиљево под небом; зато их избави преко Јеровоама, сина Јоасовог.
2 Цар. 13:5

28. А остала дела Јеровоамова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао и како је повратио Дамаск и Емат од Јуде Израиљу, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
2 Сам. 8:6

29. Потом почину Јеровоам код отаца својих, царева Израиљевих, а на његово се место зацари Захарија, син његов.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 7:40 pm

2. Царевима, глава 15



1. Године двадесет седме царовања Јеровоамовог над Израиљем зацари се Азарија, син Амасијин над Јудом.
2 Цар. 14:21

2. Беше му шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и две године у Јерусалиму. Матери му беше име Јехолија, из Јерусалима.

3. Он чињаше што је право пред Господом сасвим као што је чинио Амасија, отац његов.

4. Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
2 Цар. 12:3

5. А Господ удари цара, те би губав до смрти своје; и живљаше у одвојеном дому; а Јотам, син царев управљаше двором и суђаше народу у земљи.
3 Мој. 13:46, 2 Дн. 26:19

6. А остала дела Азаријина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?

7. И почину Азарија код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово се место зацари Јотам, син његов.
2 Дн. 26:23

8. Тридесет осме године царовања Азаријиног над Јудом зацари се Захарија, син Јеровоамов над Израиљем у Самарији, и царова шест месеци.
Приче 28:2, Амос 7:9

9. И чињаше што је зло пред Господом као што су чинили оци његови; не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.

10. И побуни се на њ Салум, син Јависов, и уби га пред народом и погуби га, и зацари се на његово место.
Јов 20:4, Јов 20:29, Јов 27:13, Јов 27:23, Јов 31:2, Псал. 1:4, Псал. 37:37, Псал. 52:3, Псал. 52:5, Приче 2:22, Ос. 1:4, Амос 7:9

11. А остала дела Захаријина, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.

12. То је реч Господња коју рече Јују говорећи: Синови твоји до четвртог колена седеће на престолу Израиљевом. И зби се тако.
2 Цар. 10:30, Јов 23:13, Псал. 33:11, Псал. 119:99, Иса. 14:27, Мат. 24:35, 1 Пет. 1:25

13. Салум, син Јависов, зацари се тридесет девете године царовања Озијиног над Јудом, и царова месец дана у Самарији.
2 Цар. 15:1, 2 Дн. 26:1, Ос. 8:4, Мат. 1:8

14. Јер Менајим, син Гадијев из Терсе подиже се и дође у Самарију и уби Салума, сина Јависовог у Самарији, и погуби га, и зацари се на његово место.
Ис.Н. 12:24, Пес. 6:3

15. А остала дела Салумова и буна коју подиже, ето, то је записано у дневнику царева Израиљевих.

16. Тада Менајим раскопа Тапсу и поби све који беху у њој и у међама њеним од Терсе, јер му не отворише, зато их поби и све трудне жене њихове распори.
1 Цар. 4:24, 2 Цар. 8:12, 2 Дн. 36:1, 2 Дн. 36:17, Иса. 13:16, Иса. 13:18

17. Године тридесет девете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Менајим, син Гадијев над Израиљем, и царова десет година у Самарији.
Ос. 8:4

18. И чињаше што је зло пред Господом, не одступи свега века свог од грехова Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља.
2 Цар. 15:24

19. Тада Фул, цар асирски удари на земљу, а Менајим даде Фулу хиљаду таланата сребра да би му помогао да утврди царство у својој руци.
2 Цар. 14:5, 1 Дн. 5:26, Нем. 9:32, Иса. 9:1, Језек. 23:5

20. А те новце узе Менајим од Израиља, од свих богатих људи, да их да цару асирском, од сваког по педесет сикала. Тако се врати цар асирски, и не забави се онде у земљи.

21. А остала дела Менајимова и шта је год чинио, није ли записано у дневнику царева Израиљевих?

22. И почину Менајим код отаца својих, а на његово се место зацари Факија, син његов.

23. Године педесете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Факија, син Менајимов над Израиљем у Самарији, и царова две године.
1 Цар. 15:25, Јов 20:5

24. И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.

25. И побуни се на њ Фекај син Ремалијин, војвода његов, и уби га у Самарији у царском двору, с Арговом и Аријем и с педесет људи синова Галадових; и убивши га зацари се на његово место.
Ос. 8:4

26. А остала дела Факијина и шта је год чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих.

27. Године педесет друге Азарије, цара Јудиног, зацари се Фекај син Ремалијин над Израиљем у Самарији, и царова двадесет година.
2 Дн. 28:6, Иса. 7:1

28. И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.

29. У време Фекаја, цара Израиљевог дође Теглат-Феласар цар асирски, и узе Ијон и Авел-Ветмаху и Јанох и Кедес и Асор и Галад и Галилеју, сву земљу Нефталимову, и пресели народ оданде у Асирију.
1 Цар. 15:20, 1 Дн. 5:26, Иса. 9:1, Јер. 50:17

30. Тада се побуни Осија, син Илин на Фекаја, сина Ремалијиног и уби га и погуби га, и зацари се на његово место двадесете године Јотама, сина Озијиног.

31. А остала дела Фекајева и све што је чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих.

32. Друге године царовања Фекаја сина Ремалијиног над Израиљем зацари се Јотам, син Озијин над Јудом.
1 Дн. 3:12, Мат. 1:9

33. Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Јеруса, кћи Садокова.

34. И чињаше што је право пред Господом, сасвим чињаше како је чинио Озија, отац његов.

35. Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. Он начини највиша врата на дому Господњем.
2 Цар. 15:4

36. А остала дела Јотамова и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?
2 Дн. 27:7

37. У то време поче Господ пуштати на Јуду Ресина, цара сирског и Фекаја сина Ремалијиног.
2 Цар. 10:32, 2 Дн. 28:6, Иса. 7:1

38. И Јотам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида оца свог; а на његово се место зацари Ахаз, син његов.


2. Царевима, глава 16



1. Године седамнаесте Фекаја сина Ремалијиног зацари се Ахаз син Јотамов цар Јудин.
2 Дн. 28:1

2. Двадесет година беше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму, али не чињаше што је право пред Господом Богом његовим као Давид отац његов.

3. Јер хођаше путем царева Израиљевих, па и сина свог пусти кроз огањ по гадним делима народа које одагна Господ испред синова Израиљевих.
3 Мој. 18:21, 5 Мој. 12:31, 5 Мој. 18:10, 2 Цар. 17:17, 2 Цар. 21:2, 2 Цар. 21:11, 2 Дн. 28:3, 2 Дн. 33:2, Псал. 106:37, Јер. 7:31, Језек. 16:20

4. И приношаше жртве и кађаше на висинама и по хумовима и под сваким зеленим дрветом.
Иса. 57:5, Јер. 17:2

5. Тада дође Ресин, цар сирски и Фекај, син Ремалијин цар Израиљев, дођоше да бију Јерусалим, и опколише Ахаза; али га не могоше освојити.
Иса. 7:1

6. У то време Ресин цар сирски поврати Сирцима Елат, и изагна Јудеје из Елата, и дођоше Сирци у Елат и осташе онде до данас.
2 Цар. 14:22

7. Али Ахаз посла посланике к Теглат-Феласару цару асирском у поручи му: Слуга сам твој, ходи и избави ме из руку цара сирског и из руку цара Израиљевог, који се подигоше на ме.
2 Цар. 15:29, 2 Цар. 18:7, 2 Дн. 28:16, Језек. 16:28, Језек. 23:12

8. И узе Ахаз злато и сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царског, и посла на дар цару асирском.
2 Цар. 12:18, 2 Цар. 18:15

9. И послуша га цар асирски, и дође на Дамаск и узе га, и пресели народ оданде у Кир, а Ресина погуби.
Амос 1:5

10. Тада цар Ахаз отиде на сусрет Теглат-Феласару цару асирском у Дамаск; и виде цар Ахаз олтар који беше у Дамаску, па посла свештенику Урији слику од тог олтара и од све направе његове.
Иса. 8:2

11. И начини свештеник Урија олтар сасвим како посла цар Ахаз из Дамаска, онако начини Урија свештеник, докле се врати цар Ахаз из Дамаска.

12. Па кад се цар врати из Дамаска и виде олтар, приступи к њему и принесе жртву на њему.
2 Дн. 26:16, 2 Дн. 26:19

13. И запали жртву своју паљеницу и дар свој, и изли налив свој, и покропи олтар крвљу захвалних жртава својих.

14. А бронзани олтар што беше пред Господом пренесе с предње стране дома да не стоји између његовог олтара и дома Господњег, и намести га покрај свог олтара к северу.
2 Мој. 40:6, 2 Мој. 40:29

15. И заповеди цар Ахаз Урији свештенику говорећи: На великом олтару пали жртву паљеницу јутарњу и дар вечерњи и жртву паљеницу цареву с даром њеним и жртву паљеницу свега народа земаљског с даровима њиховим и наливима њиховим; и по њему кропи сваком крвљу од жртава паљеница и сваком крвљу од других жртава. А за олтар бронзани промислићу.
1 Мој. 44:5, 2 Мој. 29:39, 2 Дн. 33:6, Иса. 2:6, Ос. 4:12

16. И учини свештеник Урија све како му заповеди цар Ахаз.

17. И оплате с подножја скиде цар Ахаз и узе с њих умиваонице, и море скиде с волова бронзаних који беху под њим, и метну га на под камени.
1 Цар. 7:27, 2 Цар. 25:13, 2 Дн. 4:15, 2 Дн. 28:24

18. И стреху суботну, коју беху начинили у дому, и улазак царски, који беше споља, уклони такође од дома Господњег, бојећи се цара асирског.

19. А остала дела Ахазова што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Јудиних?
2 Дн. 28:26

20. И почину Ахаз код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом; а на његово се место зацари Језекија, син његов.
2 Цар. 21:18, 2 Дн. 28:27




____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3261
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 5 Icon_minitime22/3/2011, 7:41 pm

2. Царевима, глава 17



1. Дванаесте године царовања Ахазовог над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија, син Илин, и царова девет година.
2 Цар. 15:30

2. И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише пре њега.

3. На њега дође Салманасар цар асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак.
2 Цар. 18:9, Нем. 9:32, Језек. 23:9

4. Али цар асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју, цару мисирском и не посла данак годишњи цару асирском; зато га опколи цар асирски и свезавши баци га у тамницу.
Ос. 12:2

5. А цар асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године.
2 Цар. 18:9

6. Девете године Осијине узе цар асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима мидским.
3 Мој. 26:32, 5 Мој. 28:36, 5 Мој. 28:64, 1 Дн. 5:26, Ос. 8:8, Ос. 13:16

7. А то би што синови Израиљеви грешише Господу Богу свом, који их је извео из земље мисирске испод руке Фараона, цара мисирског, и бојаше се других богова,

8. И ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевих, и како чинише цареви Израиљеви;
3 Мој. 18:3, 5 Мој. 18:9, 2 Цар. 16:3

9. И тајно чинише синови Израиљеви шта није право пред Господом Богом њиховим, и поградише висине по свим градовима својим, од куле стражарске до градова озиданих.
5 Мој. 13:6, 2 Цар. 18:8, Језек. 8:12

10. И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.
2 Мој. 34:13, 5 Мој. 12:2, 5 Мој. 16:21, 2 Цар. 16:4, Иса. 57:5, Мих. 5:14

11. И кађаху онуда по свим висинама као народи које одагна Господ испред њих, и чињаху зле ствари гневећи Господа.

12. И служаху гадним боговима, за које им беше Господ рекао: Не чините то.
2 Мој. 20:3, 3 Мој. 26:1, 5 Мој. 4:19, 5 Мој. 5:7

13. И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свих пророка и свих виделаца говорећи: Вр