LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Sveto Pismo - Biblija

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 8 ... 12, 13, 14, 15  Sledeći
AutorPoruka
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:11 pm

Лука, глава 16



1. А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,


2. И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.


3. А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.

4. Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.

5. И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?

6. А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.

7. А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.

8. И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.


9. И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.


10. Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.


11. Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?


12. И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?

13. Никакав пак слуга не
може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог
љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити
Богу и богатству.


14. А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.


15. И рече им: Ви сте
они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта
је у људи високо оно је мрзост пред Богом.


16. Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.


17. Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.


18. Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.


19. Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.

20. А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,


21. И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

22. А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.


23. И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,

24. И повикавши рече:
Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од
прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.


25. А Авраам рече:
Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар
опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.


26. И преко свега тога
постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели
одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.


27. Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,

28. Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.

29. Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.


30. А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.

31. А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:12 pm

Лука, глава 17



1. А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;


2. Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.

3. Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.


4. И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.


5. И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.

6. А Господ рече: Кад
бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу:
Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.


7. Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?

8. Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?


9. Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.

10. Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.


11. И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.


12. И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,


13. И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.

14. И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.


15. А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,


16. И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.


17. А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?

18. Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

19. И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.


20. А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;


21. Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.


22. А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.


23. И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.


24. Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.


25. Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.


26. И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:


27. Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.


28. Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;


29. А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.


30. Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.


31. У онај дан који се
деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и
који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.


32. Опомињите се жене Лотове.


33. Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.


34. Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;


35. Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

36. Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

37. И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:12 pm

Лука, глава 18



1. Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,


2. Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

3. А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.

4. И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

5. Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.


6. Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.

7. А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?


8. Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?


9. А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:


10. Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.


11. Фарисеј стаде и
мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи:
хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.


12. Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.

13. А цариник издалека
стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје
говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.


14. Кажем вам да овај
отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже
понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.


15. Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.


16. А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.


17. И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

18. И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?


19. А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

20. Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.


21. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

22. А кад то чу Исус
рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај
сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.


23. А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.

24. А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!


25. Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.

26. А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

27. А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.


28. А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.


29. А Он им рече: Заиста
вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или
браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,


30. Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.


31. Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.


32. Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,


33. И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.

34. И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.


35. А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.


36. А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?

37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

38. И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.

39. И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.

40. И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га


41. Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.

42. А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.


43. И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.





Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Linija

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:12 pm

Лука, глава 19



1. И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,


2. И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,

3. И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;

4. И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.

5. И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

6. И сиђе брзо; и прими Га радујући се.

7. И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.


8. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.


9. А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.


10. Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.


11. А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.


12. Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.


13. Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.

14. И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.


15. И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

16. Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.

17. И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.


18. И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.

19. А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

20. И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

21. Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.


22. А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:


23. Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

24. И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

25. И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.

26. А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.


27. А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

28. И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.


29. И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих


30. Говорећи: Идите у то
село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које
никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.


31. И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.


32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

33. А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

34. А они рекоше: Оно Господу треба.

35. И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.


36. А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.


37. А кад се приближи
већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити
Бога гласно за сва чудеса што су видели,


38. Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!


39. И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

40. И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.


41. И кад се приближи, угледа град и заплака за њим


42. Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

43. Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;


44. И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.


45. И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,


46. Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.


47. И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.


48. И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:13 pm

Лука, глава 20



1. И кад Он у
један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше
главари свештенички и књижевници са старешинама,


2. И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?


3. А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:

4. Крштење Јованово или би с неба или од људи?

5. А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

6. Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.


7. И одговорише: Не знамо откуда.


8. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.


9. А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.


10. И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.


11. И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.

12. И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.


13. Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.


14. А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.


15. И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?


16. Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!

17. А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?


18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.


19. И гледаху главари
свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше
народа, јер разумеше да њима ову причу каза.


20. И пажаху на Њега, и
послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили
у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.


21. И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:


22. Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

23. А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?

24. Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.


25. А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.


26. И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.

27. А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га


28. Говорећи: Учитељу!
Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце,
да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.


29. Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;

30. И узе други жену, и он умре без деце;

31. И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;

32. А после свих умре и жена.

33. О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.

34. И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;

35. А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;


36. Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.


37. А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.


38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.


39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.

40. И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:

41. Како говоре да је Христос син Давидов?


42. Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,


43. Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.

44. Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?

45. А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:


46. Чувајте се од
књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања
по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;


47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:13 pm

Лука, глава 21



1. Погледавши пак горе виде богате где мећу прилоге своје у хазну Божију;


2. А виде и једну сиромашну удовицу која меташе онде две лепте;

3. И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:


4. Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка свог, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

5. И кад неки говораху за цркву да је украшена лепим камењем и закладима, рече:


6. Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.


7. Запиташе Га пак говорећи: Учитељу! А кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити?

8. А Он рече: Чувајте се
да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: Ја сам, и
време се приближи. Не идите дакле за њима.


9. А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најпре да буде; али још није тада последак.

10. Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;


11. И земља ће се трести врло по свету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.


12. А пре свега овог
метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у
тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мог ради.


13. А то ће вам се догодити за сведочанство.


14. Метните дакле у срца своја, да се пре не приправљате како ћете одговарати:


15. Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.


16. А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.


17. И сви ће омрзнути на вас имена мог ради.


18. И длака с главе ваше неће погинути.


19. Трпљењем својим спасавајте душе своје.

20. А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило време да опусти.


21. Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:


22. Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.


23. Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.


24. И пашће од оштрица
мача, и одвешће се у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити
незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.


25. И биће знаци у сунцу и у месецу и у звездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.


26. Људи ће умирати од страха и од чекања оног што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.


27. И тада ће угледати Сина човечијег где иде на облацима са силом и славом великом.


28. А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.

29. И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета;


30. Кад видите да већ потерају, сами знате да је близу лето.

31. Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.

32. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

33. Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи.

34. Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада.


35. Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.


36. Стражите дакле
једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овог што
ће се збити, и стати пред Сином човечијим.


37. И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.


38. И сав народ долажаше изјутра к Њему у цркву да Га слушају.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:14 pm

Лука, глава 22



1. Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.


2. И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.


3. А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.


4. И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.


5. И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.


6. И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.

7. А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;


8. И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.


9. А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?


10. А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,


11. И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?


12. И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.

13. А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

14. И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.


15. И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;

16. Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.


17. И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;

18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.


19. И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.


20. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.


21. Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.


22. И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!


23. И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.


24. А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.


25. А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.


26. Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.


27. Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.


28. А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.


29. И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:


30. Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.


31. Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.


32. А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.


33. А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.


34. А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.


35. И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.


36. А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

37. Јер вам кажем да још
и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце
метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.


38. А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.

39. И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.

40. А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.


41. И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу

42. Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.


43. А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.


44. И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.


45. И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,


46. И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

47. Док Он још пак
говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше
пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак:
Кога целивам онај је.


48. А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?

49. А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?

50. И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.


51. А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.

52. А главарима
свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ
рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме
ухватите?


53. Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.


54. А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.


55. А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.


56. Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.

57. А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.

58. И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.


59. И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.

60. А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.

61. И обазревши се
Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече:
Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.


62. И изишавши напоље плака горко.


63. А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.


64. И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?

65. И друге многе хуле говораху на Њ.

66. И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд


67. Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.


68. А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

69. Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.


70. Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.

71. А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:14 pm

Лука, глава 23



1. И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.


2. И почеше Га тужити
говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару
данак, и говори да је он Христос цар.


3. А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.


4. А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.


5. А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

6. А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?

7. И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.


8. А Ирод, видевши Исуса,
би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за
Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.


9. И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.

10. А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.

11. А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.


12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.


13. А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ


14. Рече им: Доведосте
ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и
не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;


15. А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

16. Дакле, да га избијем па да пустим.


17. А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.


18. Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;


19. Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

20. А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.

21. А они викаху говорећи: Распни га, распни.

22. А он им трећи пут
рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би
заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.


23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.

24. И Пилат пресуди да буде као што они ишту.


25. И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.


26. И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.


27. А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.

28. А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

29. Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.


30. Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.


31. Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?


32. Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.


33. И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.


34. А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.


35. И народ стајаше те
гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека
помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.


36. А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,

37. И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.

38. А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.


39. А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.


40. А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?


41. И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.

42. И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.


43. И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.


44. А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.


45. И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.


46. И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.


47. А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.


48. И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.


49. А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

50. И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,


51. (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,


52. Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.

53. И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.


54. И дан беше петак, и субота освиташе.

55. А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.


56. Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.





Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Linija

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:14 pm

Лука, глава 24



1. А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;


2. Али нађоше камен одваљен од гроба.


3. И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.


4. И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;


5. А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?

6. Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,


7. Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.


8. И опоменуше се речи Његових.


9. И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.


10. А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.


11. И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.


12. А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.


13. И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.

14. А они говораху међу собом о свима овим догађајима.


15. И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.


16. А очи им се држаху да Га не познаше.


17. А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?


18. А један, по имену
Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму
који ниси чуо шта је у њему било ових дана?


19. И рече им: Шта? А
они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у
речи пред Богом и пред свим народом;


20. Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?


21. А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.


22. А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,

23. И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.

24. И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

25. И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!


26. Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?


27. И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.


28. И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.


29. И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.


30. И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.

31. Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.

32. И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?


33. И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,

34. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.


35. И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.

36. А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.


37. А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

38. И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

39. Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.


40. И ово рекавши показа им руке и ноге.


41. А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?


42. А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.

43. И узевши изједе пред њима.


44. И рече им: Ово су
речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се
сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у
псалмима.


45. Тада им отвори ум да разумеју писмо.


46. И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;

47. И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.


48. А ви сте сведоци овоме.


49. И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.


50. И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.


51. И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.


52. И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.


53. И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:35 pm

Свето Јеванђеље по Јовану


Глава 1



1. У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.


2. Она беше у почетку у Бога.


3. Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.


4. У Њој беше живот, и живот беше видело људима.

5. И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.


6. Посла Бог човека по имену Јована.


7. Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.

8. Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.


9. Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.


10. На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.


11. К својима дође, и своји Га не примише.


12. А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,


13. Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.


14. И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.


15. Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.


16. И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.


17. Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.


18. Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.


19. И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?


20. И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.


21. И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.


22. А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?

23. Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.


24. И беху посланици од фарисеја,

25. И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?

26. Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.


27. Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.


28. Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.

29. А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.


30. Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.


31. И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.

32. И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.


33. И ја Га не знадох;
него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да
силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.


34. И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.


35. А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,

36. И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.

37. И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.

38. А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?

39. И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.

40. А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;


41. Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.

42. И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.

43. А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.

44. А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.


45. Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.


46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.


47. А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.

48. Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.

49. Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.


50. Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.

51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.





Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Linija

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:35 pm

Јован, глава 2



1. И трећи дан би свадба у Кани галилејској, и онде беше мати Исусова.

2. А позван беше и Исус и ученици Његови на свадбу.

3. И кад неста вина, рече мати Исусова Њему: Немају вина.

4. Исус јој рече: Шта је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.


5. Рече мати Његова слугама: Шта год вам рече учините.

6. А онде беше шест водених судова од камена, постављених по обичају јеврејског чишћења, који узимаху по два или по три ведра.


7. Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха.

8. И рече им: Захватите сад и носите куму. И однесоше.

9. А кад окуси кум од
вина које је постало од воде, и не знаше откуда је (а слуге знаху које
су захватиле воду), зовну кум женика,


10. И рече му: Сваки човек најпре добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино досле.

11. Ово учини Исус почетак чудесима у Кани галилејској, и показа славу своју; и ученици Његови вероваше Га.


12. Потом сиђе у Капернаум, Он и мати Његова, и браћа Његова, и ученици Његови, и онде стајаше не много дана.


13. И близу беше пасха јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.


14. И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху.


15. И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета;

16. И рече онима што продаваху голубове: Носите то одавде, и не чините од дома Оца мог дом трговачки.


17. А ученици се Његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу Твоју изједе ме.


18. А Јевреји одговарајући рекоше Му: Какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?

19. Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.


20. А Јевреји рекоше: Четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?

21. А Он говораше за цркву тела свог.


22. А кад уста из мртвих, опоменуше се ученици Његови да ово говораше, и вероваше писму и речи коју рече Исус.


23. А кад беше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вероваше у име Његово, видећи чудеса Његова која чињаше.

24. Али Исус не повераваше им себе; јер их све знаше,

25. И не требаше Му да ко сведочи за човека; јер сам знаше шта беше у човеку.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:36 pm

Јован, глава 3



1. Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.


2. Овај дође к Исусу ноћу
и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може
чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.


3. Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.


4. Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

5. Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.


6. Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.


7. Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.

8. Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.


9. Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?


10. Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

11. Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.

12. Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?

13. И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.


14. И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.


15. Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:

16. Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.


17. Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.


18. Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.


19. А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.


20. Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.


21. А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.

22. А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.


23. А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.


24. Јер још не беше Јован бачен у тамницу.


25. Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.

26. И дођоше к Јовану и
рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти
сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.


27. Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.


28. Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.


29. Ко има невесту женик
је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу
жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.


30. Онај треба да расте, а ја да се умањујем.


31. Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.


32. И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.


33. Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.


34. Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.


35. Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.


36. Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:36 pm

Јован, глава 4



1. Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован

2. (Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),

3. Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.

4. А ваљало Му је проћи кроз Самарију.

5. Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.


6. А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.


7. Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.


8. (Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)


9. Рече Му жена
Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене
Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.


10. Одговори Исус и рече
јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем,
ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.


11. Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?

12. Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?


13. Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;

14. А који пије од воде
коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати
биће у њему извор воде која тече у живот вечни.


15. Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.


16. Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.

17. Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;

18. Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.

19. Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.


20. Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.


21. Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.


22. Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.


23. Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.


24. Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.


25. Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.


26. Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.


27. И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?

28. А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:

29. Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?

30. Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.

31. А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.

32. А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.

33. Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?

34. А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.


35. Не кажете ли ви да
су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи
своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.


36. И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;


37. Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.

38. Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.


39. И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.


40. Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.


41. И много их више верова за Његову беседу.


42. А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.


43. А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:

44. Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.


45. А кад дође у
Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у
Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.


46. Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.


47. Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.

48. И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.


49. Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.

50. Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.


51. И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.

52. Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.

53. Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.


54. Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:37 pm

Јован, глава 5



1. А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.


2. У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,


3. У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

4. Јер анђео Господњи
силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше
пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.


5. А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.

6. Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?


7. Одговори Му болесни:
Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а
док ја дођем други сиђе пре мене.


8. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.


9. И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.


10. Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.


11. А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.

12. А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?

13. А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.

14. А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.


15. А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.

16. И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.

17. А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.


18. И зато још више
гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем
својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.


19. А Исус одговарајући
рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе
него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;


20. Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.


21. Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.


22. Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,


23. Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.


24. Заиста, заиста вам
кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот
вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.


25. Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.


26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;


27. И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.


28. Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,


29. И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.


30. Ја не могу ништа
чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер
не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.


31. Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.


32. Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.

33. Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;


34. А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.

35. Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.


36. Али ја имам
сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их
свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.


37. И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.


38. И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.


39. Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.


40. И нећете да дођете к мени да имате живот.

41. Ја не примам славе од људи.


42. Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

43. Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

44. Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?


45. Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.


46. Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.


47. А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:37 pm

Јован, глава 6



1. Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.


2. И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.


3. А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.

4. А беше близу пасха, празник јеврејски.


5. Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?


6. А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.

7. Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.


8. Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:

9. Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!


10. А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

11. А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.


12. И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

13. И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.

14. А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.


15. А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.


16. А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,


17. И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.


18. А море се подизаше од великог ветра.

19. Возивши, пак, око
двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и
беше дошао близу до лађе, и уплашише се.


20. А Он им рече: Ја сам; не бојте се.

21. Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

22. Сутрадан, пак, народ
који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне
једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим
у лађу него сами ученици Његови отидоше,


23. А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,

24. Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

25. И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?

26. Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.

27. Старајте се не за
јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам
дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.


28. А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?

29. Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.


30. А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?


31. Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.


32. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;

33. Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

34. Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.


35. А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.


36. Него вам казах да ме и видесте и не верујете.

37. Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.


38. Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.


39. А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.


40. А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.


41. Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.

42. И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?


43. Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

44. Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.


45. У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.


46. Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.


47. Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.


48. Ја сам Хлеб живота.

49. Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.


50. Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.

51. Ја сам хлеб живи
који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу
ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.


52. А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?


53. А Исус им рече:
Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете
крв Његову, нећете имати живот у себи.


54. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:

55. Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.

56. Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.


57. Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.

58. Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.

59. Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

60. Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?


61. А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

62. А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?


63. Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.


64. Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.


65. И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.

66. Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.


67. А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?

68. Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.


69. И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.


70. Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?


71. А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:37 pm

Јован, глава 7



1. И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.


2. Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.


3. Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;


4. Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.

5. Јер ни браћа Његова не вероваху Га.


6. Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.


7. Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.


8. Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.


9. Рекавши им ово оста у Галилеји.

10. А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

11. А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?


12. И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.


13. Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.

14. Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

15. И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?


16. Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.


17. Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.


18. Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.


19. Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?


20. Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?


21. Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.

22. Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.


23. Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?


24. Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.


25. Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?

26. И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?


27. Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

28. Тада Исус повика у
цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе
не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.


29. Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.


30. Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.


31. А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?

32. Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.


33. Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.


34. Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.


35. А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?


36. Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?

37. А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.


38. Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.


39. А ово рече за Духа
ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не
беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.


40. А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.


41. Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?


42. Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?


43. Тако распра постаде у народу Њега ради.

44. А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.

45. Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?

46. А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.

47. Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?

48. Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?


49. Него народ овај, који не зна закон, проклет је.

50. Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:


51. Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?


52. Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.


53. И отидоше сваки својој кући.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:38 pm

Јован, глава 8



1. А Исус отиде на гору Маслинску.

2. А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.

3. А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду

4. Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;

5. А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?


6. Ово, пак, рекоше
кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше
прстом по земљи (не гледајући на њих).


7. А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.


8. Па се опет саже доле и писаше по земљи.

9. А кад они то чуше, и
покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од
старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.


10. А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?

11. А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.


12. Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.

13. Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.


14. Исус одговори и рече
им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам
откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.


15. Ви судите по телу, ја не судим никоме.


16. И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.


17. А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.


18. Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.


19. Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.


20. Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.


21. А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.


22. Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?

23. И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.


24. Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.


25. Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.

26. Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.


27. Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.

28. А Исус им рече: Кад
подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од
себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.


29. И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.


30. Кад ово говораше, многи Га вероваше.

31. Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,

32. И познаћете истину, и истина ће вас избавити.


33. Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?


34. Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.


35. А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.


36. Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.


37. Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.


38. Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.


39. Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.


40. А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.

41. Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.


42. А Исус им рече: Кад
би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох;
јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.


43. Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.


44. Ваш је отац ђаво; и
сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не
стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори:
јер је лажа и отац лажи.


45. А мени не верујете, јер ја истину говорим.

46. Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?

47. Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.


48. Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.

49. Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.


50. А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.


51. Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.


52. Тада Му рекоше
Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти
говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.


53. Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?

54. Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.


55. И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.


56. Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.


57. Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?

58. А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.


59. Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:38 pm

Јован, глава 9



1. И пролазећи виде човека слепог од рођења.

2. И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп?


3. Исус одговори: Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему.


4. Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити.


5. Док сам на свету видело сам свету.


6. Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слепоме,


7. И рече: Иди умиј се у бањи силоамској (које значи послан). Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући.


8. А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше?

9. Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам.

10. Тада му говораху: Како ти се отворише очи?

11. Он одговори и рече:
Човек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: Иди у
бању силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах.


12. Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам.

13. Тада га поведоше к фарисејима, оног што беше некад слеп.

14. А беше субота кад начини Исус као и отвори му очи.

15. Тада га опет питаху и фарисеји како прогледа. А он им рече: Као метну ми на очи, и умих се и видим.

16. Тада говораху неки
од фарисеја: Није овај човек од Бога јер не светкује суботе. Други
говораху: Како може човек грешан таква чудеса чинити? И поста распра
међу њима.


17. Рекоше, дакле, опет слепцу: Шта кажеш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.


18. Тада Јевреји не вероваше за њега да беше слеп и прогледа, док не дозваше родитеље оног што је прогледао,

19. И запиташе их говорећи: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слеп? Како, дакле, сад види?

20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се роди слеп,

21. А како сад види не знамо: или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега, нека сам каже за себе.

22. Ово рекоше родитељи
његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји беху договорили да буде
искључен из зборнице ко Га призна за Христа.


23. Зато рекоше родитељи његови: Он је велики, питајте њега.

24. Тада, по други пут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Дај Богу славу; ми знамо да је човек овај грешан.


25. А он одговори и рече: Је ли грешан не знам; само знам да ја бејах слеп, а сад видим.


26. Тада му опет рекоше: Шта ти учини, како отвори очи твоје?

27. Одговори им: Ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете?

28. А они га укорише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви.


29. Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овог не знамо откуда је


30. А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо што ви не знате откуд је, а Он отвори очи моје.


31. А знамо да Бог не слуша грешника; него ако ко поштује Бога и вољу Његову твори, оног слуша.


32. Откако је света није чувено да ко отвори очи рођеном слепцу.

33. Кад Он не би био од Бога не би могао ништа чинити.

34. Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље.

35. Исус чу да га истераше напоље; и нашавши га рече му; верујеш ли ти Сина Божијег?


36. Он одговори и рече: Ко је, Господе, да Га верујем?

37. А Исус му рече: и видео си га, и који говори с тобом Га је.


38. А он рече: Верујем Господе! И поклони Му се.

39. И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи.


40. И чуше ово неки од фарисеја који беху с Њим, и рекоше Му: Еда ли смо ми слепи?


41. Рече им Исус: Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сад говорите да видите, тако ваш грех остаје.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:40 pm

Јован, глава 10



1. Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;


2. А који улази на врата јесте пастир овцама.


3. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;


4. И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

5. А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.


6. Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

7. Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.


8. Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.


9. Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.


10. Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.


11. Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.


12. А најамник, који
није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и
бежи: и вук зграби овце и распуди их;


13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.


14. Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.


15. Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.

16. И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.


17. Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.


18. Нико је не отима од
мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт
имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.


19. Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.

20. Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?

21. Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?


22. А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.

23. И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.


24. А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.

25. Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.

26. Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.


27. Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

28. И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.


29. Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.


30. Ја и Отац једно смо.


31. А Јевреји опет узеше камење да Га убију.


32. Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?


33. Одговорише Му
Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на
Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.


34. Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?


35. Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;


36. Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?


37. Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.


38. Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.


39. Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.


40. И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.


41. И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.

42. И многи вероваше Га онде.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Empty
PočaljiNaslov: Re: Sveto Pismo - Biblija   Sveto Pismo - Biblija - Page 13 Icon_minitime26/3/2011, 9:40 pm

Јован, глава 11



1. Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.


2. (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)


3. Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.


4. А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.


5. А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.

6. А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.


7. А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

8. Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?


9. Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;


10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.


11. Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.


12. Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.

13. А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.

14. Тада им Исус каза управо: Лазар умре.

15. И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.

16. Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.


17. А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.

18. (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)


19. И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.

20. Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.

21. Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

22. А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.


23. Исус јој рече: Брат ће твој устати.


24. Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.


25. А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.


26. И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?

27. Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.


28. И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.


29. А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.

30. Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.

31. А Јудејци онда који
беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе,
пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.


32. А Марија како дође
где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да
си Ти био овде, не би умро мој брат.


33. Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

34. И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.

35. Ударише сузе Исусу.


36. Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,

37. А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?


38. А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.


39. Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.


40. Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?

41. Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.

42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.


43. И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.


44. И изиђе мртвац
обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано.
Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.


45. Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.


46. А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.


47. Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.


48. Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.


49. А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;


50. И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.


51. А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;

52. И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.