Charles Dickens - Oliwer Twist

Charles Dickens - Oliwer Twist

Beleška o piscu:

Charles Dickens rodio se u Landportu 1812. Srednja i “niža srednja”
klasa (kako ih obično nazivaju Englezi), to jest državni činovnici,
obrtnici, sitni trgovci itd., živeli su prilično dobro. Siti,
zadovoljni, divili su se britanskoj imperiji. Ukratko, bili su to
tipični malograđani koji nisu želeli nikakvih promena, zadovoljni
trenutnim stanjem. U toj “nižoj srednoj klasi”, u porodici siromašnoga
državnog činovnika, proveo je detinjstvo Charles Dickens. Bio je drugo
od osmoro dece. Pouke koje je poneo iz detinjstva ostali su mu u
neizbrisivom sećanju do kraja života i bili su presudni za njegov razvoj
kao čoveka i pisca.
Rano je upoznao bedu i nemaštinu. Dok je još bio dete, otac mu je zbog
dugova dospeo u zloglasni londonski zatvor Marshalesa. Posećivao ga je s
majkom i zauvek zapamtio tu ružnu zgradu i jadnike koji su u njoj bili
zatočeni. Porodica je zapala u takvu bedu da je i mali Charles morao
prekinuti školovanje i zaposliti se kako svi skupa ne bi skapavali od
gladi. Posle je u svojim romanima oživeo uspomene na to svoje jadno,
prezreno detinjstvo.
Godina 1836. značajna je u piščevu životu. Početkom te godine izlazi mu
prva knjiga, Bozove skice, u kojoj je sabrao sve književne tekstove što
ih je do sada napisao. Iste godine ženi se Catherinom Hogarth, kćerkom
svoga prijatelja i novinskoga kolege. Izašao mu je i prvi mesečni
sveščić Posmrtnih spisa Pickwickova kluba, izvanrednog humorističnog
romana. I dalje se nižu uspesi, Oliver Twist, Život i doživljaji
Nicholasa Nicklebyja, Stara prodavaonica retkosti, Barnabyjem Rudgeom,
David Copperfield i mnogi drugi.
Posednji mu je završeni roman Naš zajednički prijatelj. Smrt ga je
zatekla dok je pisao Tajnu Edwina Droodea, u pedeset i devetoj godini,
1871. godine.

O delu:

Radnja, zaplet i rasplet u Dickensovim romanima odvijaju se uglavnom
prema klasičnim receptima. Glavni junak, koji je obično uzor kreposti i
poštenja, prolazi kroz niz kušnji, hrabro se bori protiv svakojakih
ljudskih mana i opačina i na kraju izlazi iz te borbe kao pobednik, a
ponajčešće se i ženi odabranicom svoga srca, koja je isto toliko dobra
koliko i lepa. Poročni i zli ljudi primereno su kažnjeni, dobročinitelji
nagrađeni. Ipak, premda obično unapred znamo kako će neki Dickensov
roman završiti i kakva će sudbina snaći njegove junake, slika života
koju je pisac naslikao uverljiva je i piastična.
Sve navedeno možemo naći u romanu “Oliver Twist”, koji je napisan kao
spoj tragičnih i melodramskih elemenata. On je zapravo literarna kritika
društvene situacije, siromaštva, primitivnosti i oštra kritika protiv
ustanova za djecu koje izrabljuju i muče do iznemoglosti. Delo nije samo
kritika društva viktorijanske Engleske u doba industrijalizacije, već
je to i galerija likova, od dobroćudnih plemića, prosjaka, beskućnika,
lopova do nakaza i ubojica.

Opis glavnog lika:

Oliver Twist bio je bledo, mršavo dete, ponešto niska rasta i
sitan.“Međutim, priroda ili nasleđe usadili su bili Oliveru u prsa zdrav
i snažan duh, koji se zahvaljujući oskudnoj prehrani u tom zavodu,
mogao po volji širiti i razvijati.” Iako je Oliver izvana izgledao
slabašno, iznutra je bio vrlo jak, što dokazuju njegove borbe kroz
život.
“Nisam ja gad – odvrati Oliver u velikom strahu. - Ja nju ne poznajem. I
nemam uopšte sestre, ni oca ni majke. Ja sam siroče, a stanujem u
Pentonvileu.”

Pouke i kritike:
Teško bi bilo naći nekog drugog pisca koji je imao oštrije oko da zapazi
i najsitnije pojedinosti, i najsićušnije crte. Svi su njegovi prizori i
likovi plastični, trodimenzionalni, vidimo ih pred sobom kao u životu. A
sve je to začinjeno blagim, divnim, neodoljivim humorom. Taj humor,
kojim je na juriš osvojio svoje sunarodnike, javlja se od vremena do
vremena u svakoj njegovoj knjizi i tera čitatelja na smeh, širok, zdrav i
radostan.
“Oliver Twist” sadrži mnoge tipične oznake Dickensovih djela. Knjiga je
privlačna za svakoga tko je prvi put uzme u ruke, a oni koji su je
jednom već pročitali, naći će uvek u njoj neka poglavlja, prizore i
odlomke koje će rado prečitavati te nikad neće zaboraviti lica što se u
njoj pojavljuju.
Mislim da se najugodnije i najsigurnije osećao kad je pisao o deci. I tu
je bio pravi majstor. Najviše je kod njih volio i najbolje umeo opisati
njihovu prirodnost i nepokvarenost. I zaista, tko može ostati
ravnodušan na sve one nesreće i zla što snalaze dobrog i naivnog dečaka
Olivera od njegovih malih nogu? Dečaka kojega upoznajemo na njegov
deveti rođendan, zatvorenog u spremištu ugljena, pa ga pratimo na
naukovanju kod pogrebnika, gdje spava među ljesovima, sam kao u grobu, i
koji i posle, kad dođe u London, gotovo neprestano živi negde između
tamnice i groba. I kako da čitatelj ne zamrzi opakog i lukavog Fagina i
njegova grubog i opasnog ortaka Sikesa, dva oličenja zla što
nadopunjavaju jedan drugoga!
Ipak, hteo bih napomenuti da se u “Oliveru Twistu” prvi put jasno
očituje i jedna Dickensova slabost, a to je sklonost sentimentalnosti
koja će mu u daljnjem književnom radu više štetiti nego koristiti.
Katkad ni humor ne može odagnati plačno i otužno raspoloženje izazvan u
čitatelja.