LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:20 pm

Поука ХХV

О УПРОПАСТИТЕЉУ СТРАСТИ, УЗВИШЕНОМ СМИРЕНОУМЉУ,
КОЈЕ СЕ РАЗВИЈА У НЕВИДЉИВОМ ОСЕЋАЊУ





Онај ко би обичним језиком хтео да, на потпуно одговарајући начин, објасни осећање и дејство љубави Господње; смиреноумља - онако како то смиреноумљу доликује; блажене чистоте - истинито; божанског озарења - сасвим јасно; страха Божијег - очигледно, те ко мисли једино причањем да просвети оне који и сами нису окусили од наведених врлина - чини нешто слично човеку који би речима и примерима хтео да објасни шта је сласт меда онима који мед никада ни пробали нису. И, као што други узалуд држи предавање (да не кажем - млати празну сламу), тако и први ни сам не познаје оно о чему говори или, пак, трпи жестоко изругивање од таштине.

Ова поука ставља пред вас ризницу, начињену у земљаним сасудима, или боље - у телима, која по својој каквоћи остаје тајна за сваки разум. Један једини натпис има ова ризница, натпис непојмљив, који одозго долази. Они који се старају да га протумаче речима - преузимају на себе труд великог и бесконачног испитивања. Тај натпис јесте: СВЕТО СМИРЕЊЕ.

Они које Дух Божији води, нека уђу с нама у ово мислено и свемудро сабориште, носећи у мисленим рукама богописане таблице богопознања.

И сабрасмо се, и заједно истражисмо и испитасмо силу овога часнога натписа.

Један рече да је смиреност потпуни заборав својих врлина; други - сматрати себе последњим и грешнијим од свих; трећи - познавање сопствених слабости и немоћи; четврти - предухитрити ближњега у случају да се наљути, и први прекинути свађу; пети, опет - сазнање Божије благодати и самилости; шести - осећање скрушене душе и одрицање сопствене воље.

Пошто сам све ово чуо, размотрио и брижљиво испитао у себи, ја ипак нисам био у стању да осетим шта је блажена смиреност. И зато, последњи од свих, скупивши као пас мрве које су падале са стола мудрих и блажених отаца, покушах да одредим смиреност на овај начин:

(989) Смиреноумље је безимена благодат душе. Њено име познато је само онима који су је упознали на сопственом искуству. То је неисказано богатство, Божији назив и Божији дар. Научите се, вели, не од анђела, не од човека, не из књига, него од мене, тј. од мога усељења, озарења и делања међу вама, јер сам ја кротак и смирен срцем, и умом, и разумом, и наћи ћете покој душама својим од рата и олакшање у борби са помислима (Мт.11 29).

Друкчије изгледа овај свети врт док је још зима страсти, друкчије у пролеће, које тек обећава плод, а друкчије у лето врлина. А све то води у ствари к једноме: весељу бербе. Због тога и свако годишње доба у појединим плодовима има свој символ. Када, дакле, у нама почне сазревати грозд преподобне смирености, одмах ћемо (мада с муком) омрзнути сваку људску славу и добар глас, изгнавши из себе гнев и љутину. А када смиреност. та царица врлина, почне да напредује у души духовним узрастом, сва своја добра дела нећемо сматрати ни у шта. Штавише, држаћемо их за гадост, будући да ћемо мислити на то да сваки дан, мада нисмо ни свесни, само увећавамо своје бреме. Уз то ћемо се плашити да ће нам изобиље благодатних дарова, које стално добијамо од Бога а којих смо недостојни, само умножити вечне муке. Ум тада остаје безбедан од крађе, јер је самога себе закључао у ковчег умерености. Он чује око себе бат корака и разуздану игру демонских лопова, али га ниједан од њих не може навести на искушење. Јер, умереност је ризница у коју лопови не могу да се увуку.

Ми смо се, ето, усудили да у неколико речи философирамо о цветању и првом сазревању плода који никад не престаје да цвета. А каква је коначна награда за ту свету врлину, питајте Господа, пријатељи Господњи! Јер, о мери ове врлине није могуће говорити; о каквоћи - још мање. Па ипак, ми ћемо покушати да бар о својству њеном нешто кажемо, према умним способностима с којима располажемо.

Између покајања (дакако стварног покајања), плача (очишћеног од сваке нечистоте) и свепреподобног смирења почетника, постоји разлика и деоба слична разлици између квасца, брашна и хлеба. Правим покајањем душа се сатире и мршави, и некако спаја и тако рећи меша са Богом, уз помоћ воде искреног плача. А када се од њега [тј. плача] распали огањ Господњи, настаје и добија се бесквасан и ненарастао хлеб блажене смирености. Стога и тај свепреподобни и троструки ланац (боље рећи дуга), који се своди (992) на једну силу и дејство, има своје посебне делатности и својства. И ако укажеш на било који знак једнога, видећеш да си, у исто време, обележио и друго.

Зато ћемо покушати да оно што смо рекли укратко потврдимо и доказима.

Прво и искључиво својство ове дивне и чудесне тријаде [тј. тројице], јесте потпуно радосно подношење понижавања. Наиме, душа га прима раширених руку и грли као лек који лечи и спаљује њене болести и велике грехе. Друго иза њега својство јесте уништење сваке љутине, а са тим - умереност. А трећи, и најлепши степен, јесте искрено неповерење у сопствена добра дела, и жудња за непрестаним учењем.

Христос је завршетак закона и пророка, за оправдање сваком који верује (Рим.10,4). Крај, пак, нечистих страсти је таштина и гордост, код свакога који не пази на себе. Њихов истребитељ је мислени јелен [тј. смиреноумље], који своју кошуту чува од дејства сваког смртоносног отрова [1]. Јер, где би се у смиреноумљу могао појавити отров лицемерства, где - отров клевете, где - гуја у пећини скривена? Зар оно, штавише, не извлачи ту гују из дубине свог срца, да би је убило и уништило.

У томе сједињењу нема ни трага од мржње, ни сенке расправљања, ни најмање пројаве непокорности, осим када је реч о вери. Ко је са смиреношћу склопио брак, постао је благ, пријатан, нежан, саосетљив, а изнад свега тих, ведар, спреман да послуша, нетужан, будан, вредан и (зар је потребно много говорити?) бестрасан. Јер, у смирењу нашем сети нас се Господ, и избави нас од непријатеља, од страсти и од прљавштина наших (Пс. 135,23-24).

Смиреноумни монах није превише радознао када се ради о несхватљивим стварима, а уображени хоће да испитује и тајне Суда Божијег.

Једноме врло мудром брату јавише се демони видљиво, и почеше да га хвале. Но, свемудри подвижник им рече: "Када бисте престали да ме у души мојој хвалите и када бисте отишли, ја бих закључио да сам велики човек. Међутим, ако не престанете да ме хвалите, ја ћу из саме похвале познати колико сам нечист. Јер, нечист је пред Господом сваки горд човек (Прич.16,5). Према томе, или одлазите - да бих био нешто велико, или ме хвалите - да помоћу вас дођем до смирености". Збуњени овом доскочицом, демони одмах исчезнуше.

Нека ти душа не буде извор животворне реке смирености из којег ће смирење понекад обилно да истиче, а понекад, опет, да пресуши под утицајем славе и гордости. Напротив, нека она буде извор бестрашћа, извор из кога стално истиче река сиромаштва [духа]. Знај, драги, да се јаруге пуне житом (уп. Пс.64,14) и духовним плодом. Јаруга је смирена душа, која посред планина - мука и врлина - остаје ненадмена и непомична. Нисам постио, нисам бдио, нисам лежао на земљи, него сам се смирио, и одмах ме спасе Господ (Пс.114,6). (993) Покајање васкрсава палог, а плач куца у небеске двери. Преподобна смиреност их, међутим, отвара. А ја исповедам и обожавам тројицу у јединици, и јединицу у тројици.

Све што је видљиво, осветљено је сунцем. Све што се чини по духовном разуму, утврђује смиреност. Нема светлости - све је у мраку! Нема смиреноумља - све наше вене!

На целом створеном свету постоји само једно место на коме је сунце виђено само једанпут [2]; и једна је помисао често довољна да се роди смирење. Једног јединог дана се сав козмос обрадовао [3]; и смиреност је једина врлина коју демони не могу подражавати.

Једна је ствар - узносити се, а друга - не узносити се; нешто треће је - смиравати се. Први суди по цео дан; други не суди, али ни себе не осуђује; а трећи, мада невин, увек осуђује самога себе.

Једна је ствар бити смиреноуман; друга - борити се да постанеш смиреноуман; а трећа - хвалити смиреноумна човека. Прво је савршено; друго је својствено послушницима; а треће свима вернима.

Онога ко се у себи смирио, уста не могу покрасти: чега нема у ризници, не износе на врата.

Коњу који је упрегнут сам, често се чини да трчи довољно брзо. Но, када је упрегнут са другим коњем, по њему упознаје своју спорост.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:21 pm

Почетак духовног здравља препознаје се у томе што се помисао наша више не хвали природним даровима. А докле год се осећа смрад сујете, дотле ни пријатан мирис мира не може да се осети.

Преподобна смиреност рече: "Љубитељ мој неће никог повредити, неће никога осуђивати, неће ни над ким да влада, ниће се правити много паметним, све док се не сједини са мном. А после сједињења са мном, на њега се више никакав закон не односи" (уп. 1.Тим.1,9).

Једноме подвижнику, који се нарочито трудио да стекне ту блажену врлину, зли дуси тајно посејаше у срце похвалу. Међутим, он је, по божанском надахнућу, умео да победи неваљалство злих духова благочестивим лукавством: он устаде и на зиду своје келије написа називе најузвишенијих врлина - савршене љубави, анђелског смиреноумља, чисте молитве, нетљене [тј. неупрљане] чистоте и слично. И кад су га помисли започеле хвалити, он рече: "Хајд'мо на суд!" Дошавши пред зид, читао би називе, па би викнуо на самога себе: "Кад будеш и све ове врлине стекао, знај да си још далеко од Бога!"

У чему се, заправо, састоји сила и суштина овог сунца - ми нисмо способни рећи. Ипак, по његовим дејствима и својствима можемо унеколико схватити његову унутарњу суштину.

Смиреноумље је божански заклон од кога не видимо своја добра дела. Смиреноумље је бездан самопрезира, заштићен од свих могућих лопова. Смиреноумље је тврда кула која може одолети сваком непријатељу (Пс.60,4). Ништа му неће моћи непријатељ, ни син, тј. помисао безакоња неће ништа више моћи да му нахуди (Пс.88,23-24). Сасећи ће пред њим непријатеље његове, и оне који га мрзе победиће.

Осим ових наведених својстава, која су сва, осим једног, (996) његова видљива обележја, постоје и друга, која велики сопственик овог богатства може уочити у својој души. Ти ћеш знати (и нећеш се преварити) да је ова преподобна врлина у теби по томе што ћеш сав бити испуњен неописивом светлошћу и неизмерном љубављу према молитви. Томе претходи срце које не грди туђе грехе. Претеча ове врлине је мржња према свим облицима славољубља, о коме је већ било речи.

Ко је упознао себе у сваком осећању душе, сеје у добру земљу. Смиреноумље не може процветати ако се засеје на други начин.

Ко је упознао себе, схватио је и шта је страх Божији. Живећи у њему, он стиже пред врата љубави.

Смиреност је капија Царства, која у њега уводи оне који су му се приближили. Мислим да о ономе који кроз ту капију улази говори Господ, кад каже: Ући ће, и изићи ће из живота без страха, и пашу ће наћи и цвеће у рају. Сви који уђоше кроз друга врата у монаштво, лопови су и разбојници своје сопствене душе (уп. Јн. 10,9).

Не треба да престанемо испитивати себе, ако хоћемо да постигнемо врлину смиреноумља. Па ако у дубини душе будемо мислили да је сваки наш ближњи бољи од нас, значи да је милост Божија близу.

Немогуће је да из снега произађе пламен; још је мање могуће да у јеретику има смиреноумља. То је врлина која припада само верним и побожним људима, и то само онима који су се већ очистили.

Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.

Ко хита тихоме пристаништу смиреноумља, нека не престаје да чини све што може, нека се присиљава на разне начине - речима, мислима, закључцима, испитивањем и истраживањем, целокупним подвигом и радом, творећи молбе и молитве, размишљајући и премишљајући - све док се уз Божију помоћ, и са најнижим и најпрезренијим подвизима, лађица његове душе не избави од вечно бурнога мора гордости. Ко се избави од гордости, лако се оправдава за све остале грехе, као што показује пример јеванђелског цариника (Лк.18,9-14).

Неки људи, ради смиреноумља, до саме смрти држе пред очима своје некадашње грехе, иако су за њих добили опроштај, шамарајући том успоменом сујетну уображеност. Други, пак, размишљајући о страдању Христовом, сматрају себе вечним дужницима. Неки, опет, презиру себе због свакодневних недостатака. А други, по искушењима, болестима и падовима који им се догоде, усвојише мајку дарова [тј. смиреноумље]. Има и таквих (да ли их и сада има, не знам рећи), који се утолико више смиравају уколико их Бог више дарива, сматрајући себе недостојнима свакога богатства. Они остају у уверењу као да свакога дана само (997) увећавају свој дуг пред Богом. То је смирење, то је блаженство, то је савршена награда за победу! Кад некога видиш, или за некога чујеш, да је за свега неколико година достигао највиши ступањ бестрашћа, схвати да није ишао другим до овим блаженим и кратким путем.

Свети двопрег: љубав и смирење. Љубав уздиже до неба, а смиреност оне који су се уздигли придржава да не падну.

Скрушеност, самопознање и смиреност су три различите ствари. Скрушеност је пород грехова: онај који пада, скрушава се, и мада без смелости, с похвалном бестидношћу стоји на молитви, ослањајући се, сав разбијен, на штап наде, којим одгони од себе пса очајања. Самопознање је тачно разумевање својих способности и трајно памћење и својих најситнијих грехова. Смиреност је духовна поука самога Христа, коју они који се удостојише да је приме мислено чувају у ризници своје душе, и која се обичним речима не да изразити.

Ко тврди да је испуњен мирисом овог мира, а осети макар и најмање задовољство у срцу кад га хвале или придаје велики значај речима похвале, нека се не вара: у заблуди је! Не нама Господе, не нама - чуо сам некога где каже у дубини своје душе - већ само имену Твоме дај славу (Пс.113,9). Човек који је то рекао добро је познавао природу људску. Он је знао да похвала не може да јој не нашкоди. Од Тебе је похвала моја у цркви великој (Пс.21,26), тј. у будућем веку. А пре тога, ја нисам у стању да без опасности примам похвалу.

Ако је врхунац, суштина и образац крајње гордости у томе, да се ради славе глуме и непостојеће врлине, зар није онда знак најдубљег смиреноумља у томе, што неки људи ради унижења свог узимају на себе и непостојеће кривице? Тако је урадио онај преподобни који је узео у руке хлеб и сир [4]. Тако је поступио и онај подвижник чистоте, који је свукао са себе сву одећу и бестрасно прошао кроз град [5]. Такви се више не брину да ли ће саблазнити људе, будући да поседују моћ да невидљиво, путем молитве, свакоме открију спасоносни смисао свог поступка. Ко се брине о првоме, самим тим показује да му недостаје друго. Јер, тамо где је Бог спреман да испуни наше захтеве, ми све можемо учинити.

Боље ти је да ожалостиш људе него Бога. Он се радује кад нас види да се спремно излажемо понижавању да бисмо потиснули, повредили и убили своју сујету.

До таквих дарова доводи потпуно туђиновање. Заиста, само велики људи могу подносити ругање од стране своје околине. Немој се ужасавати над овим што рекох: нико никада није могао да се једним кораком вине на врх лествице.

Сви ће познати да смо Божији ученици уколико су имена наша записана (1000) не небу смирености, а не уколико би нам се демони покоравали (уп. Лк. 10,20; Јн.13,55).

Природно својство лимуновог дрвета јесте, да му се гране пружају у вис када је без плода. Када се, пак, савијају, значи да ће ускоро бити и плода. Ко је разборит, разуме шта хоћу да кажем.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:21 pm

На своме успону ка Богу, ова врлина пролази кроз три ступња: тридесети, шездесети и стоти. На стотом су бестрасни; на средњем, јуначни; а први ступањ могу сви постићи.

Ко је упознао себе, никада не сеже за оним што не може да дохвати, него корача сигурно овом блаженом стазом.

Птице се боје и слике јастреба, а подвижници смирења - и најмањег призвука препирке.

Многи су се спасли и без прорицања и озарења, без знамења и чудеса. Али, без смирености нико неће ући на небеску свадбу. Јер, чувар дарова је смиреност. Но, површни људи због тих дарова често и смиреност губе.

Да би нас смирио и онда када нисмо вољни, Господ је уредио и ово: нико не може сам тако добро видети своје ране као што може ближњи. Стога смо и обавезни да не приписујемо себи своје исцељење, већ ближњем, и да Богу захваљујемо за то.

Смиреноуман човек се увек гнуша своје воље, као грешне. У својим прозбама Господу, с несумњивом вером он учи да прима оно што изражава Његову вољу. Он уопште не обраћа пажњу на то како његови учитељи живе, већ препушта сву бригу Богу, који је и преко магарице научио Валаама шта треба да ради (уп. Број. 22,28). И мада све чини, мисли и говори по Богу, подвижник смиреноумља ипак нема поверења према себи самом.

Жалац и терет за смиреног монаха јесте самопоуздање, као што је за гордог - да усваја мишљења других људи.

Мени се чини да само анђелу не може да се поткраде никакав грех, будући да чујем земаљског анђела да каже: Јер не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте Господ (1.Кор.4,4). Стога смо дужни да непрестано осуђујмо себе и да будемо незадовољни са собом, да бисмо се добровољним самониподаштавањем оправдали за нехотичне грехе. Иначе, у часу смрти ћемо свакако морати да положимо рачуна о њима, и то у тешким мукама.

Ко тражи од Бога мање него што заслужује, свакако ће добити више него што тражи. То сведочи цариник: тражио је опроштај, а добио - оправдање (уп. Лк. 17,9-14). Разбојник је тражио да буде само споменут у Царству, а наследио је читав рај, и то - први (уп. Лк.23,43)!

Као што се ни у чему створеном не може видети ни мали ни велики огањ као самостални елеменат, тако и у непатвореном смиреноумљу не остаје ни трунке страсти. И докле год ми грешимо хотимично, дотле у нама нема смирености. У нама се може распознати присуство смирености по томе што више не грешимо хотимично.

Знајући да се врлина душе саображава спољашњем понашању, Владика узе убрус и показа нам пут којим се долази (1001) до смирености (уп. Јн.13,4). Душа се, наиме, уподобљава дејствима [тела], саображавајући се и саглашавајући се са њима.

Власт постаде једноме од анђела узрок гордоумља, мада му ради тога није била дата. Друго расположење има човек који седи на престолу, а друго онај који седи на ђубришту. Можда је због тога онај велики праведник [тј. Јов] и седео на ђубришту ван града. Стекавши савршено смиреноумље, он рече са свом искреношћу: Презрех самога себе и увенух од туге. Сматрам се прахом и пепелом (Јов,2,8; 42,6).

Налазим да је Манасија згрешио као нико други, оскврнивши храм Божији и читаво богослужење идолима (уп.4.Цар.20-24; 1.Дн.З,13; 2.Дн.32-33; Мт.1,10), тако да ни пост читавог света не би био у стању да га потпуно искупи. Али, смиреност се показала способном да у њему излечи и оно што је неизлечиво. Јер, да си хтео жртву [6], дао бих, каже Давид Богу; свепаљенице, тј. тело исцрпљено постом, не волиш. Жртва је Богу (Пс.50,18) итд., као што сви знају [7]. Сагреших Господу, завапи једном блажено смирење к Богу, поводом прељубе и убиства. И одмах чу: Господ опрости грех твој (2. Цар. 12,13).

Незаборавни оци тврде да пут ка смирености и њен основ чине телесни напори. Ја, пак, мислим да су то послушност и правичност срца, који се по самој природи супротстављају гордости. Ако је гордост неке анђеле претворила у демоне, без сумње и смиреност може од демона начити анђеле. Стога, нека се охрабре пали!

Постарајмо се свим силама да се попнемо на врх смиреноумља. Ако и немамо снаге, ипак се потрудимо: можда ће нас сама смиреност изнети на својим раменима. Ако и поклекнемо, бар немојмо испасти из њеног загрљаја. Чудио бих се, наиме, да неко ко отпадне од ње добије било какав вечни дар.

Нерви и путеви смирености (али још не и јасни знаци) јесу: нестицање, неприметно странствовање, прикривање духовне мудрости, једноставно изражавање, искање милостиње, скривање племенитог порекла, изгнање дрскости, одстрањење многоговорљивости.

Ништа тако није у стању да смири душу, као сиротовање и исхрана само оним што се испроси. Јер, као мудрољупци и богољупци се показујемо тек тада када имамо разлога да будемо горди - а бежимо од гордости главом без обзира.

Ако се спремаш за борбу против неке страсти, узми у (1004) помоћ смиреноумље: На аспиду и змијског цара нагазиће, тј. на грех и на очајање; лава и змаја погазиће, тј. ђавола и своје тело (уп. Пс.90,13).

Смиреноумље је небески водоскок, који је у стању да душу из амбиса грехова уздигне до неба.

Једном приликом је неко у срцу своме приметио лепоту ове врлине. Обузет дивљењем, он је упита за њеног родитеља. А она, смешећи му се ведро и благо, рече: "Како можеш желети да знаш име Онога који ме родио, када Он нема имена? Нећу ти га рећи, све док не примиш Бога! Њему слава кроза све векове. Амин".



Бездан је мајка извора. А извор расуђивања је смирење.




____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:22 pm

НАПОМЕНЕ:

1. Јелени и змије: поређење смирености са јеленом почива на тврђењу старих писаца, према коме јелен инстинктивно осећа место где се скрива змија. Он стаје изнад улаза у змијску рупу и својим снажним дахом је извлачи. Тако му змије саме улазе у уста, и он их прождире. Но, када их прождре, јелен осети силну жеђ и журно трчи на извор, како би се расхладио и утолио жеђ. Иначе, ако за три часа по гутању змије не окуси воде, јелен умире. Зато је и Давид упоредио своју душу са жедним јеленом (уп. прим. з у руском преводу од 1891, стр. 23-24).

2. Само једно место на коме је сунце виђено само једанпут: то је дно Црвенога мора, приликом чудесног проласка Израиљаца (Изл.14) (уп. Схол. 10, соl. 1005 В).

3. Једног јединог дана се сав козмос обрадовао: то је дан Васкрсења Христовог, дан у који је Богочовек васкрснуо и тиме ослободио људски род од вечних окова ада. Неки под тим даном подразумевају дан Рођења Христовог, када су анђели певали: Слава на висини Богу. Најзад неки мисле да је то дан када је Ноје са својима изишао из ковчега (уп. Схол. 10, col. 1005 В).

4. Преподобни који је узео хлеб и сир: у књизи Изреке стараца говори се о ави Симону да је, чувши да градоначелник са поштовањем долази да од њега узме благослов, узео хлеб и сир, иако није било време за обед, и севши на праг келије, почео да једе, како би га затекли и стекли мишљење да је изелица. Заиста, кад је градоначелник дошао и видео га, одмах је отишао разочаран.

5. Прошао наг кроз град: то је био свети Серапион Синдонит, о коме се најстарији и веродостојни подаци налазе у Лавсаику, 83 (Мignе, Р. G., 34, 1180-1186; срп. превод, Битољ, 1934, II, 45-51). Неки то повезују са преподобним Симеоном Јуродивим (уп. Житије 21. јула).

6. Илија Критски вели да смиреност може изгладити многе грехове и без неких других подвига. Напротив, подвизи без смирености не само да не користе ништа, већ нам и многа зла наносе (уп. Схол. 39,col.1012 С).

7. Као што сви знају: Лествичник понекад не заврши цитат из Светог Писма, имајући у виду општу појаву међу монасима тога доба, да скоро цело Свето Писмо знају напамет. У овом случају, пун цитат гласи: Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и смирено Бог неће понизити (Пс.50,18).

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:22 pm

Поука XXVI

О РАСУЂИВАЊУ



а) О помислима, страстима и врлинама



(1013) Расуђивање код почетника представља тачно познавање самога себе. Код оних што су доспели до средине, расуђивање је духовно чуло којим се непогрешиво разликује право добро од природног добра и од оног што је добру супротно. Код савршених, расуђивање је знање, које у њих долази путем божанског озарења и које је способно да својим светилником осветли и оно што је у душама других људи тамно. Уопште, сматра се да је расуђивање тачно схватање Божанске воље у сваком тренутку, месту и ствари, схватање које се налази само у људима чиста срца, чиста тела и чистих усана.

Ко је побожно свргнуо прве три страсти, свргнуо је уједно и осталих пет [1], а ко и не хаје за њих, ниједну другу страст неће победити.

Расуђивање је неупрљана савест и чисто осећање.

Нико не сме да у незнању своме падне у неверицу, када у монашком животу види или чује за нешто натприродно. Јер, тамо где се јавља Бог, који је изнад природе, дешавају се и многе натприродне ствари.

Све демонске борбе у нама настају на основу три главна узрока: било из нашег нехата, или из наше гордости, или из зависти демона. Бедан је први; свебедан други; а трећи - три пута блажен! У свим случајевима треба да се руководимо својом савешћу по Богу, да бисмо, дознавши одакле ветар дува, на одговарајући начин и једра развили.

У свим нашим подвизима по Богу, демони нам копају три јаме: прво, боре се да спрече извршење нашег доброг дела; друго, кад при првом покушају претрпе пораз, старају се да бар оно што се чини не буде учињено по Богу; па када, лопови, и ту промаше, тихо нам се прикраду и хвале нас у души нашој као људе који у свему живе по Божијој вољи. Првоме је непријатељ брига и размишљање о смрти; другоме - послушност и самониподаштавање; трећем - непрестано прекоревање самога себе.

То је труд пред нама, док не уђе у светилиште наше (Пс.72, 15-16) огањ Божији: тада већ неће бити у нама насиља укорењених навика. Јер Бог наш је огањ који спаљује (Пон.Зак.4,24; Јев.12, 29) сваку распаљеност и похоту, сваку лошу навику и окорелост, без обзира да ли се ради о нечем унутрашњем или спољашњем, видљивом или невидљивом.

Демони, опет, чине супротно ономе што смо сад рекли. Кад они победе душу, и светлост ума помраче, у нама, јаднима, нема више ни трезвоумља, ни расуђивања, ни сазнања, ни обзира, већ само остаје тупост, неосетљивост, нерасудљивост, заслепљеност.

Све што смо рекли врло добро знају они који су се отрезнили од блуда, или они који су се умерили у својој (1016) превеликој слободи, или пак људи који су од бестидних постали стидљиви. Они добро знају како су се после стицања трезвоумља и избављења од духовног слепила (боље рећи, од осакаћења ума), стидели самих себе пред собом због онога што су пре тога говорили и чинили, живећи у слепилу.

Лопови се неће усудити да краду, нити ће се одважити на убиство, нити ће погубити душу нашу, пре но што у њој падне мрак. Крађа је неосетно заробљавање душе. Убиство душе јесте усмрћење словесног ума палог у непристојна дела. Погубљење душе јесте очајање после извршеног безакоња.

Када се ради о извршењу јеванђелских заповести, нико не треба да се извињава својом неспособношћу. Има душа које су учиниле и више од онога што тражи заповест. Нека те у то увери онај који је заволео ближњег више од самога себе и за њега дао душу, премда и није добио наредбу од Господа [2]. Нека се охрабре страсници који су стекли смирење. Јер, ако су и у сваку клопку упали и у све мреже се заплитали, и сваку болест одболовали, по своме оздрављењу су за све људе постали: звезде, лекари, светила, крманоши, учећи људе својствима и изгледу сваке болести, и спасавајући својим искуством оне који се налазе пред падом.

Ако има неких које тиранишу раније стечене навике, а способни су да уче друге макар и простом речју - нека уче. Можда ће се једном макар и својих речи застидети, и почети да их спроводе у дело. (Само да уз то немају и неки положај власти). И збиће се на њима оно што сам већ једном приликом видео да се дешава неким људима који се ваљају по блату: онако искаљани, они су пролазницима, ради њиховог спаса, објашњавали како су упали у глиб, упозоравајући их да и они не крену истим путем. Ради спасења других, Свемоћни је и њих избавио од блата грехова. Уколико се, пак, они који пате од страсти хотимично предају уживањима, онда нека ћутањем покажу своју мудрост. Ради њих, наиме, поче Исус и творити и учити (Дап.1,1).

Бурно, заиста бурно море прелазимо, о, моји смирени монаси, препуно многих ветрова и стена, вирова и пирата, вртлога и понора, чудовишта и валова. Под стеном у души треба подразумевати дивљи и нагли гнев; вир је безнадежност која обузима ум и вуче га у дубину очајања; понор је незнање, у коме се зло узима за добро; чудовиште је ово досадно и дивље тело; пирати - најопаснији службеници славољубља [3], који пљачкају наше благо и труд врлина; вал је надувен и претоварен трбух, који нас својом (1017) пожудом предаје оној немани; а вртлог је гордост, свргнута с неба, која нас до неба узноси и до пакла обара.

Они који изучавају науке знају какво учење одговара почетницима, какво средњима, а какво самим учитељима. Обратимо сву своју пажњу и [утврдимо] нисмо ли још у реду почетника, иако већ дуго времена учимо. Сви сматрају да је срамота видети старца да иде у основну школу.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:22 pm

Најбоља азбука [4] за све је следећа:

послушност

пост

кострет

пепео

сузе

исповедање

ћутање

смирење

бдење

храброст

мраз

рад

мука

понижења

скрушеност

непамћење зла

братољубље

благост

проста и нељубопитљива вера

немарење за свет

немрзећа мржња према родитељима

беспристрашће

простодушност са безазленошћу

добровољна скромност


Домет и плод напредних:

одсуство таштине

безгневље

нада

безмолвије

расуђивање

трајно сећање на Божији Суд

милосрђе

гостољубље

умерено поучавање

бестрасна молитва

несреброљубље


Крајња граница, правило и закон за духове и тела, који још у плоти достижу савршенство:

незаробљено срце

савршена љубав

извор смиреноумља

усхићење ума

усељење Христа

неукрадљивост светлости и молитве

изобиље озарења Божијег

чежња за смрћу

мржња према животу

бежање од тела

заступник света

принудитељ Бога

саслужитељ анђела

бездан знања

дом тајни

чувар неизрецивих откривења

спасилац људи

бог демона

господар страсти

владар тела

управитељ природе

туђин греху

дом бестрашћа

подражавалац Господа уз помоћ самог Господа.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:23 pm

Кад тело болује, потребно нам је велико трезвоумље. Угледавши нас како лежимо на земљи, неспособни да се одупремо телесним подвигом, демони покушавају да нас управо тада нападну с нарочитом жестином. На оне који живе у свету, за време болести напада демон гнева, а понекад и демон хуле. Оне који живе ван света, уколико имају свега довољно, у то време муче демони стомакоугађања и блуда. А ако живе на местима неудобним и подвижничким, на њих јуриша демон унинија и незахвалности.

Приметио сам да курјак блуда повећава муке болесним људима, производећи и у самим боловима похотљиве осећаје и истечења. Беше ужасно видети како се тело усред жестоких болова надражује и бесни. Онда сам се окренуо на другу страну, и видео људе који леже болесни, и које у самој болесничкој постељи теши божанско дејство и умилење. Том утехом они су и болове стишавали. И били су тако расположени, да уопште нису више ни желели да се излече од своје болести. Потом се осврнух, и видех тешке паћенике, који су се болешћу, као неком епитимијом, избавили од (1020) душевне страсти. И прославих Онога који блатом чисти од блата.

Сав духован по својој суштини, ум поседује и особито духовно чуло. Таква природа људског ума сваког човека нагони да трага за тим чулом у себи, без обзира да ли га већ има или не. Јер, када се то духовно чуло покаже у нама, престаје уобичајено дејство телесних чула. И то је управо оно што један мудрац, познавајући ствар, рече: "И наћи ћеш божанско чуло" [5].

У погледу делатности и речи, мисли и доживљаја душе, монашки живот треба да тече у осећању срца. Иначе, он није монашки, да и не говорим - анђелски!

Друго је промисао Божији, а друго - помоћ, друго - заштита, а друго - милост Божија, и друго - утеха. Промисао се односи на сву природу; помоћ се даје вернима, и само њима; заштита се пружа такође вернима, али онима који су прави верници; милост Божија указује се само онима који му служе, а утеха - онима који га воле.

Оно што је за једнога лек, за другога је отров. А понекад једна иста ствар једном те истом човеку, када се даје у прикладно време, служи као лек, а када се даје у неодговарајуће време, делује као отров. Видео сам једног невештог лекара, који је понизио једног слабог болесника, и тиме му ништа друго није учинио осим што га је бацио у очајање. А видех и једног даровитог лекара, који је посредством понижења извршио операцију надменог срца и из њега извукао сав гној. Видео сам једног истог болесника, како једном приликом ради очишћења нечистоте пије лек послушности, креће се, хода, не спава; а другом приликом, имајући болесно ока душе, пребива непокретан, у безмолвију и ћутању. Ко има уши да чује, нека чује!

Извесни људи, не знам због чега (јер нисам научио да радознало истражујем својом главом оно што је Божији дар), јесу тако рећи по природи склони уздржању, или безмолвију, или чистоти, или скромности, или кротости или умилењу. А код других људи се скоро сама природа противи овим врлинама, те силом приморавају себе да их чине. Иако с времена на време доживе пораз, ја их, као људе који своју сопствену природу присиљавају на добро, ипак више похваљујем него прве.

Не хвали се много, човече, богатством које си без муке стекао. Предвидевши твоју велику штету, твоју немоћ и твоју пропаст, Дародавац је хтео да те својим даровима, које ниси заслужио, некако спасе.

Поуке и навике, и читаво васпитање које смо добили у детињству, кад одрастемо могу да нам помажу или да нас, пак, ометају у постизању врлина у монашком животу.

Монасима су светлост анђели, а светлост свима људима - монашки живот. Због тога, нека се монаси подвизавају да у свему пружају добар пример, не дајући ни најмање повода за саблазан (уп. 2.Кор.6,3), како у ономе што раде, тако и (1021) у ономе што говоре. Јер, ако светлост постане тама, колико ће тек бити мрачна тама која већ јесте мрак, тј. они који живе у свету (уп. Мт.5,14-16; 6,22-23)?!

Ако ме, дакле, већ слушате, онда, ви који хоћете да слушате, знајте: боље је за нас да не отежавамо живот самима себи, да не растржемо своју јадну душу борећи се с хиљадама хиљада и с милионима милиона непријатеља, јер нећемо стићи ни да упознамо, нити уопште да приметимо сва лукавства њихова.

Уз помоћ Свете Тројице, наоружајмо се за борбу против три страсти - трима врлинама [6]. Иначе ћемо навући на себе велике муке.

Стварно, ако и у нама буде Онај који претвара море у копно, без сумње ће и наш Израиљ, тј. ум који гледа Бога, прећи без буре море страсти и видети Мисирце где се даве у води суза. Не буде ли Он са нама, ко ће издржати бес валова страсти у телу овоме?!

Ако Бог васкрсне у нама кроз дела наша, ишчезнуће непријатељи Његови. Ако се, пак, кроз сагледавање приближимо Њему, побећи ће они који га мрзе, од лица Његова (Пс.67,2) и од нас.

Постарајмо се да учинимо божанске ствари више својим сопственим знојем него голим речима. У часу смрти дужни смо показати дела, а не речи.

Чувши да на неком месту постоји закопано благо, људи [се труде] да га нађу. Оно што у томе тражењу нађу они с муком чувају. Они, пак, који су се без муке обогатили, лако расипају своје богатство.

Тешко је победити своје рђаве навике без великог напора. Они, пак, који тим навикама не престају додавати нове - или су пали у очајање над собом, или никакву корист нису имали од свог монашког живота. Уосталом, знам да Бог све може, јер Њему ништа није немогуће (уп. Јов 42,2).

Неки су ми поставили тешко питање, које превазилази умне способности свих људи са разумом попут мога, и које не нађох ни у једној књизи која је дошла до мене: "Које је, управо, потомство осам страсти?", или: "Која од три главне страсти рађа коју од осталих пет?" А ја признадох своје незнање у вези са тим изванредним питањем, те од свепреподобних отаца добих овакав одговор: "Мајка блуда је стомакоугађање, унинија - славољубље, а туга, као и гнев, јесте пород све три страсти. Мајка гордости је славољубље".

Пошто ми ти чувени оци пружише објашњење, ја их стадох молити да ме науче који греси произлазе од осам главних страсти, и који је грех плод које страсти. На то бестрасни оци одговорише љубазно да међу страстима нема ни реда ни смисла - све је ту неред и збрка. Потврђујући своју мисао уверљивим доказима, блажени оци говораху наводећи многе и веродостојне примере, од којих неке стављамо у ову поуку, да бисмо помоћу њих и остало учинили јаснијим.

На пример: неумесни смех рађа се понекад од демона (1024) блуда, понекад од демона таштине - кад човек самога себе у себи нечасно хвали, а понекад и од уживања у јелу. Дуго спавање произлази понекад од пресићености, понекад од поста - када се посници поносе својим постом, а понекад од унинија, или чак и од природе. Многоговорљивост произлази понекад од угађања стомаку, а понекад од таштине. Униније произлази понекад од преситости, а понекад од недостатка страха Божијег. Хула је управо плод гордости, а често долази и као последица тога што смо ближњега осуђивали за исти грех, или услед претеране зависти демона? Окорелост срца долази од ситости, од неосетљивости, од пристрашћа. То пристрашће долази, опет, или од блуда, или од среброљубља, од угађања стомаку или од таштине, или од многих других страсти. Злоба проистиче из уображености и гнева. Лицемерство - од самозадовољства и својеглавости. Природно, врлине које су супротне овим страстима рађају се од супротних родитеља.

И да не бих много говорио (јер ми не би остало доста времена када бих хтео подробно испитати сваку појединачно), рећи ћу само да све горе споменуте страсти уклања смиреноумље. Они који су ту врлину стекли, победили су све страсти.

Родитељи свакога зла су чулно уживање и лукавство. Човек који је обузет овим страстима, неће видети Господа. Удаљење од првог, без удаљења од другог, међутим, не доноси нам никакву корист.

Страх од власти и од звериња нека нам послужи као пример страха Господњег. И нека ти телесна љубав буде слика жудње за Богом. Ништа не смета да извесне особине врлина упоредимо са оним што је њима супротно.

Страшно се искварило наше покољење: све је пуно гордости и лицемерства. Телесне подвиге, по угледу на древне оце наше, можда је још и могуће код нас срести, али се благодатних дарова њихових наше поколење не удостојава, иако људској природи, чини ми се, никада нису били толико потребни као сада. Праведно смо и кажњени: Бог се не показује у подвизима, већ у простодушности и смирењу. Па иако се сила Господња у немоћи показује (уп. 2.Кор.12,9), ипак Господ неће стати на пут смиреноумноме подвижнику.

Кад видимо некога од наших подвижника где пати од неке телесне болести, не би требало да са злобом питамо за узрок његове бољке. Боље би било да га примимо са простодушном и искреном љубављу, као да је део нашега тела, и као војника рањеног у борби. Има болести које се добијају ради очишћења од грехова, а има и таквих које треба да сломију наш понос. Кад види да је неко веома лен према подвигу, наш добри, сведобри Владика и Господ његово тело смирује болешћу као најпогоднијим подвигом, а понекад и душу очишћује од рђавих помисли и страсти.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:25 pm

(1025) Свако видљиво или невидљиво зло које нам се догоди, може се примити или онако како треба, тј. мирно, или са узбуђењем, или помало овако и помало онако. Видео сам, на пример, три кажњена монаха: један је негодовао, други је остао миран, а трећи је примио казну с великом радошћу. Гледао сам како земљорадници бацају исто семе, али сваки са својим посебним циљем: један, да отплати свој дуг, а други, да напуни своју кесу; један, да поклонима укаже почаст господару, а други, да за свој добар рад добије похвалу од оних што пролазе путем живота; један, да напакости непријатељу који му завиди, а други, да га људи не би кудили као леног. А ево и назива семена: пост, бдење, милостиња, обављање дужности и слично.

Нека монаси брижљиво испитају шта управо хоће да постигну својим подвигом, као што људи који дођу на извор по воду пазе да са водом не захвате и по коју жабу. Јер, и онда када добра дела чинимо, ми често вршимо и оно зло што се тајно са њима сплело, а да тога нисмо ни свесни. На пример: са гостољубљем се преплиће стомакоугађање, са љубављу блуд, са расуђивањем подмуклост, са мудрошћу препреденост, са кротошћу подмуклост, млитавост, леност, оговарање, својеглавост, глухоћа за основани прекор, као што се и са ћутањем преплиће уображена поза учитељства, са радошћу понос, са надом немар, са љубављу (сем блуда) осуђивање, са безмолвијем униније и леност, са чистотом огорчење, са смиреноумљем дрскост. А уза све то, као нека лепљива коломаст, боље рећи - отров, лепи се таштина.

Не будимо тужни ако наше молитве Господу за извесно време не буду услишене. Господ хоће да сви људи у једном тренутку постану бестрасни. Они који нешто моле од Бога и не добијају, свакако не бивају услишени из једног од ових разлога: или због тога што пре времена траже, или због тога што траже недостојно и из сујете, или због тога што би се погордили и олењили уколико добију тражено.

Страсти напуштају не само вернике, већ и неке невернике, те одлазе све - осим једне [7] коју остављају саму, као неко врховно зло које собом замењује све остале. Јер, она је тако штетна, да је у стању збацити и са неба.

Мислим да нико не сумња у то да демони и страсти напуштају душу, било за извесно време или за стално. Но, мало њих зна услед којих нас разлога они остављају на миру. Гориво страсти троши се, сагоревано божанским огњем [8], који је искорењује из душе. По мери тога како се вештаство искорењује, душа се чисти и страсти одлазе, изузев ако их сам човек вештаственољубивим животом и немаром опет не привуче. Демони се плански повлаче, да би нас начинили необазривима, те да би изненада уграбили бедну душу.

Знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех. То је нешто слично као када деца, навикнута да се доје и одбијена од сисе, сисају своје прсте.

(1028) Знам још и за пето бестрашће у души, које настаје услед велике простодушности и похвалне невиности. Таквима праведно шаље своју помоћ Бог који спасава праве срцем (Пс.7,11), и неосетно их избавља од страсти, као што и мала деца нису ни свесна своје наготе када их свуку.

У човеку нема зла или страсти по природи. Бог није творац страсти. Насупрот томе, Бог је нашој природи даровао многе врлине, од којих су нарочито јасне: милосрђе - јер и пагани имају самилости; љубав - јер и животиње често засузе када их раздвајају; вера - јер њу сами од себе рађамо; нада - зато што и ми узамљујемо, и тргујемо, и сејемо - надајући се да ћемо се обогатити.

Ако је љубав, као што смо показали, врлина коју можемо имати по самој природи - а она је свеза и пунота закона (Кол.З, 14; Рим.13,10) - значи да врлине уопште нису далеко од наше природе. Нека се, зато, застиде они који се позивају на своју наводну неспособност да чине добро.

Међутим, има и натприродних врлина: чистота, безгневље, смиреноумље, молитва, бдење, пост, непрестано умилење. Некима од њих научили су нас људи, другима - анђели, а некима је, опет, сам Бог Слово Учитељ и Дародавац [9].

Кад бирамо између два зла, треба да изаберемо мање. На пример, често нас браћа посете баш онда када се молимо. Или - или: или прекинути молитву, или увредити брата, пустивши га да оде а да му нисмо рекли ни речи. Љубав је већа од молитве: молитва је делимична врлина, а љубав је свеобухватна врлина.

Једном приликом, док сам још био млад, дођох у неки град, и тамо ме, док сам седео за трпезом, у истом тренутку спопадоше две помисли: помисао стомакоугађања и помисао славољубља. Бојећи се последица попуштања беснилу стомака, дозволио сам пре да ме победи славољубље. Знао сам, наиме, да код младих демон славољубља често побеђује демона стомакоугађања. И право је. Код светских људи, корен свих зала јесте среброљубље (1.Тим. 6,10), а код монаха - угађање стомаку.

Бог по своме промислу често у духовним људима оставља неке веома лаке страсти. Због тих својих у ствари лаких и безгрешних страсти они су веома незадовољни са собом, чиме стичу непропадљиво благо смиреноумља.

Почетник не може постићи смирење ако не живи у послушности. Сваки самоук човек, наиме, који је без ичије помоћи савладао какву вештину, себе сматра изузетним.

Оци с правом тврде да се делатни [живота монаха] састоји из две главне врлине: из поста и послушности. Пост (1029) истребљује телесне пожуде, а послушност, развијајући смиреноумље, утврђује успех постигнут помоћу прве врлине. Стога и плач има двоструко дејство: као истребитељ грехова и творац смиреноумља.

Побожним људима је својствено да дају свакоме који тражи; побожнијим, да дају и ономе који не тражи; не тражити, пак, назад ништа од оних који су узели, ни онда када су у могућности да нам врате позајмљено, својствено је искључиво бестрасницима.

Никада не треба да престанемо да испитујемо где се налазимо у односу на све страсти и врлине: у почетку, у средини или на крају.

До свих напада демонских на нас долази на основу једног од три разлога: због сластољубља, због гордости или због зависти демонске. Блажени су последњи, свебедни средњи, а први - до краја непотребни.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:25 pm

Постоји извесно осећање, или можда навика, која се зове издржљивост у мукама. Обузет овим осећањем, човек се више никада неће уплашити или побећи од мука. Душе мученика, прожете тим славним осећањем, с лакоћом су пркосиле и најстрашнијим мукама.

Друго је чување помисли, а друго - стражарење над умом. Колико је исток далеко од запада, толико је друго узвишеније од првог, премда и теже.

Једна је ствар, молити се против помисли; друго је, опет, противречити им; сасвим нешто треће је ниподаштавати их и презирати. О првоме сведочи онај који је рекао: Боже, дођи ми у помоћ, и остало (Пс.69,2); о другоме - онај који рече: Одговорићу онима који ме вређају, реч супротну (Пс. 118,42), и опет: Ставио си нас као предмет распре суседима нашим (Пс.38,10); сведок, пак, трећега је онај који је певао: Занемех, и не отворих уста своја (Пс. 38,2), и: Поставих стражу пред устима својим, кад устаде грешник против мене, и опет: Горди преступише закон преко сваке мере; али од гледања у Тебе не одустадох (Пс.118,51). Средњи се често служи првим начином, због своје неспремности; први још није у стању да одбија непријатеља другим начином; а трећи пљује на демоне.

По природи ствари, немогуће је да се нешто бестелесно ограничава телом. Али, све је могуће Богу Творцу.

Као што они који имају здраво чуло мириса могу да осете и сасвим притајен мирис, тако и чиста душа у другима препознаје како миомир што га и сама од Бога доби, тако и смрад од којег се сама савршено ослободила, премда други то и не осећају.

Не могу сви постати бестрасни. Али није немогуће да се сви спасу и помире са Богом.

Нека не овладају тобом они туђинци, демони, који хоће да се упустиш у испитивање несхватљивих тајни Божијег промисла или Његових јављања људима, и који ти потајно нашаптавају да Бог ипак гледа ко је ко. Те помисли су, очигледно, пород гордости.

Постоји демон среброљубља који често глуми смиреност, (1032) а постоји и демон славољубља који подстиче на давање милостиње, исто онако како то чини и демон сластољубља. Ако будемо чисти од последња два демона, немојмо престати да на сваком месту чинимо дела милосрђа.

Неки рекоше да демони раде против демона. Тек, ја видим да сви они сложно мисле о нашој пропасти.

Свакоме духовном подвигу, видљивом или мисленом, претходи посебна намера и племенита тежња, уз Божије садејство. Ако нема првога, ни друго не следи. Све под небом има своје време, како вели Еклисијаст (Екл.3,1 и д.). То се односи и на оно што сачињава наш свети монашки живот. Стога ћемо, ако хоћете, испитати које делатности коме времену највише одговарају.

Без сумње, за подвижнике постоји и време одмора (мислим на оне подвижнике који тек почињу борбу); постоји време суза и време залеђености срца; време за покоравање и време заповедања; време за пост и време за јело; време за борбу против непријатељске чулности и време када чулност мирује; време душевне олује и време тишине ума; време за тугу срца и време радости духовне; време за причање и време за слушање; време за прљање (можда због гордости) и време очишћења (због смирености); време за рат и време сигурног мира; време за безмолвије и време за неометано занимање; време за непрестану молитву и време за свесрдно вршење других дужности.

Не тражимо, дакле, пре времена оно што ће доћи у своје време, преварени својом гордељивом ревношћу. Не тражимо лета у зиму, ни жетве у доба сетве, јер постоји време за сетву труда и време за жетву неизрецивих дарова благодати. Ако о томе не поведемо рачуна, нећемо после ни у одговарајуће време добити оно што том времену припада.

По несхватљивом промислу Божијем, извесни људи су добили од Бога свето уздарје пре но што су се и потрудили; други, у току самог труда; неки, по завршеном труду; а неки, најзад, у часу смрти. Треба испитати, ко је међу њима смиренији од осталих.

Постоји једна врста очајања која произлази од многобројности грехова, од оптерећења савести и несносне туге, у коме душа, под теретом великог броја рана, тоне и дави се у дубини безнађа. А постоји и једна друга врста очајања која нас обузима од гордости и високог мишљења о себи, у коме они који су пали мисле да нису заслужили такво понижење.

Ко пажљиво испита и једну и другу врсту очајања, наћи ће да између њих постоје извесне разлике: у првом случају, човек се предаје равнодушности; у другом, он очајава, али наставља са подвигом, премда се једно са другим не може (1033) ускладити. Прву врсту очајања обично лече уздржање и нада, а другу врсту смирење, и још - никога не осуђивати.

Не би требало да се чудимо или саблажњавамо видећи како неки људи говоре добро, а чине зло. И ону змију у рају, понела је и уништила гордост.

Нека ти у свим потхватима и подвизима (без обзира да ли на основу послушања или не, да ли у видљивим или мисленим) буде образац и правило [да испиташ] да ли их заиста предузимаш по Богу.

Уколико као почетници започнемо неки подвиг (било мали или велики), па приметимо да се у нашој души не повећава до тада већ стечена смиреност, изгледа ми да га не чинимо по Богу. Код нас, тако незрелих, сигурна потврда да је оно што чинимо у складу са вољом Господњом јесте баш та смиреност; код средњих већ можда и обустављање унутрашње борбе; а код савршених - повећање и обиље божанске светлости.

Мале ствари за велике људе можда и нису мале, а оно што је за мале људе велико, нипошто не мора бити савршено.

Када се ваздух очисти од облака, сунце заблиста у пуном сјају. И душа која се удостојила опроштаја грехова, несумњиво види божанску светлост.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:25 pm

Друго је грех, друго - изостављање добра, друго - нехат, а друго - страст, и друго - пад. Ко је у Господу способан да ово испита, нека све са тачношћу размотри [10].

Неки изнад свега цене чудотворство и оне духовне дарове који се виде, не знајући да има и много узвишенијих дарова који су скривени, но баш зато и слободни од пада.

Ко се савршено очистио, види чак и душу ближњега (премда не душу као такву), управо стање у коме се душа ближњега налази. Онај, пак, који је тек на путу очишћења, о стању душе свог ближњег закључује само на основу спољних дејстава.

Мала ватра понекад збрише читаву шуму, као што се и читав труд може изгубити кроз малу пукотину.

Понекад одмор тела (које је непријатељ души) оживљава силу ума уместо да распири огањ похоте. Понекад, напротив, изнуравање тела доводи до оживљавања похоте, да се не бисмо уздали у себе него у Онога који на непознат начин умртвљује пожуду нашега увек живог тела.

Видећи да нас извесни људи воле љубављу Божијом, у њиховом присуству треба нарочито да пазимо на своје понашање. Ништа тако не разара љубав, и ништа толико не изазива мржњу, као превелика слобода у опхођењу.

Око људске душе је нешто тако духовно и прекрасно, да, изузев онога што поседују бестелесна бића, надмаша све што се може замислити. Стога и они који су обузети страшћу често могу погодити мисли у душама других људи, захваљујући својој великој љубави према њима, нарочито ако сами нису огрезли у телесне прљавштине. Ономе што је невештаствено ништа није тако супротно као оно што је вештаствено! Нека читалац одатле сам изведе закључак.

Гатање [11] се код оних што живе у свету противи вери у Божији промисао, а код нас [тј. монаха] - духовној мудрости. Душевно немоћни људи у телесним (1036) тегобама, опасностима и спољним искушењима треба да виде бригу коју Господ води о њима; савршени ће то видети у доласку Духа и умножавању благодатних дарова.

Постоји демон који нам прилази чим легнемо у постељу, и који нас обасипа злим и нечистим мислима, како бисмо, онако троми, не наоружавши се против њих молитвом, заспали са прљавим мислима, те сањали прљаве снове.

Постоји један дух, звани "претеча", који нас прима одмах по буђењу, и прља наше прве мисли. Посвети првине дана свога Господу: дан ће припасти ономе који га први добије. Један одличан подвижник саопштио ми је мисао која заслужује да се спомене: "По раноме јутру ја већ унапред знам како ће ми читав дан протећи".

Много је путева побожности, као што је и много путева пропасти. Зато се често дешава да онај пут који је за једног човека добар, другоме не одговара, премда је намера и једног и другог угодна Господу.

Када се нађемо у искушењу, демони се боре да кажемо или учинимо нешто безумно. Ако, пак, не могу да нас савладају, прикрадају се тихо и неприметно нам у душу убацују фарисејску захвалност Богу (уп. Лк.18,11).

Људи који мисле на оно што је горе, на небу, горе и одлазе својом душом по смрти својој. А они који мисле само на оно што је доле, доле и одлазе. За душе које се раздвајају од тела, не постоји неко треће, средње место.

Само је једна творевина Божија [тј. душа] добила биће у нечему другоме, а не у себи самој. Чудно је, онда, како она може да постоји ван онога у чему је добило биће?

Побожне кћери се рађају од побожних мајки. А отац самих мајки је Господ. Не би било неосновано применити исто начело и на оно што је супротно реченоме.

Кукавица нека и не улази у борбу - наређује Мојсије (или тачније - Бог, уп. Пон.Зак.20,8; Суд.7,3) - да не би последња прелест душе била гора од првога пада тела. И право је!

Светлост за све удове тела су телесне очи. А мислена светлост за све божанске врлине јесте расуђивање.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:26 pm

б) О превасходном расуђивању



(1056) Као што жедан јелен жуди за изворима шумским (Пс.41,2), тако и монаси жуде за разумевањем свете воље Божије. Осим тога, они желе да знају и када се са том вољом меша наша сопствена воља, а када, пак, дејствује воља противна вољи Божијој.

Пред нама је задатак да пишемо опширно о многобројним питањима која није лако решити: које смо подвиге (1057) дужни извршити без икаквог оклевања и опомене (према ономе који рече: "Тешко ономе који одлаже из дана у дан и од времена до времена!"), а које, опет, треба да обављамо с обзиром на околности и уз свестрано разматрање (као што саветује онај што је рекао: Ратоваћеш саветујући се /Прич.,24,6/, и још: Све нека бива благообразно и уредно /1.Kор. 14,40/).

Јер, не могу сви, понављам, не могу сви брзо и здраво просудити ова тешка питања. То често испољава чак и онај богоносац, кроз кога је Дух говорио, молећи се понекад: Научи ме да вршим вољу Твоју, јер си Ти Бог мој (Пс.142,10), а понекад опет: Води ме ка истини Твојој (Пс.24,5), и опет: Покажи ми, Господе, пут којим ћу ићи, јер Теби предајем душу своју (Пс.142,Cool од сваке овоземаљске бриге и сваке страсти.

Сви који хоће да упознају вољу Господњу, треба да најпре умру у самима себи. Затим треба да се помоле Богу са великом и искреном простодушношћу, да са смиреним и недвоумним срцем упитају оце или браћу, и да њихове савете приме као да долазе из уста Божијих, чак и ако је оно што они кажу супротно њиховом расуђивању, па чак и ако упитани нису толико духовни. Бог није неправедан па да допусти да се преваре душе које су се са вером и безазленошћу подвргле савету и суду ближњега, чак ако би и неразумни били они којима су се обратили с питањем. Кроз њих би у томе случају говорио сам невештаствени и невидљиви Бог.

Пуни су великог смиреноумља људи који се без двоумљења придржавају горе споменутог правила. Неко је дошао чак до тога до своју муку повери струнама псалтира (уп. Пс.48,5). Замисли, међутим, колика је разлика између словесног ума и мислене душе, с једне стране, и бездушних звукова једног музичког инструмента, с друге стране!

Многи људи који, у намери да самостално дођу до познања воље Божије, нису постигли горе наведено добро тако савршено и лако (будући да су покушали да сами по себи и сами у себи схвате шта је угодно Господу), саопштили су нам врло многа и различита мишљења о томе питању. Неки, дакле, од њих, који су испитивали вољу Божију, одвраћаху своју мисао од сваке пристрасности према овом или оном савету душе (хоћу да кажем: и према ономе који побуђује на одређено дело и према ономе који се противи), те свој ум, обнажен од сопствене воље, представљаху Господу у ватреној молитви током неколико одређених дана. И успевали су да сазнају вољу Његову или тако што је сам умни Ум са њиховим умом умно разговарао, или тако што је из душе савршено ишчезавала помисао на једну од оних могућности опредељења. Други су закључили да је дело које чине Божије по мукама и тешкоћама на које би наишли пошто би га се прихватили, сагласно речима апостола: Хтедосмо доћи к вама - бар ја Павле неколико пута - и (1060) спречи нас сатана (1.Сол.2,18). Неки, су напротив, по неочекиваној помоћи Божијој у извршењу [одређеног] дела осећали његову богоугодност, сећајући се речи: Свакоме који реши да чини добро, помаже Бог (уп. Рим.8,28).

Ко је просвећењем у себи стекао Бога, долази до познања воље Божије на други начин (тј. молитвом), како у оним случајевима када се ради о хитним стварима, тако и кад ствар није хитна, и то без закашњења.

Колебати се при доношењу одлуке, и остати дуго неодлучан, јесте знак непросвећене и славољубиве душе.

Није Бог неправедан, па да закључа двери милосрђа пред онима који са смирењем куцају на њих.

У свим нашим делима, како хитним тако и оним које треба одлагати, Господ испитује нашу намеру. Све што је чисто од пристрашћа и сваке прљавштине, и чини се искључиво ради Господа, а не ради било чега другога - урачунаће нам се у добро, макар и не било сасвим добро. Испитивање, пак, онога што је изнад нас није безопасно. Суд Господњи о нама је несхватљив.

Господ често промислитељски хоће да сакрије своју вољу од нас, знајући да бисмо се оглушили о њу када бисмо је разумели, и тиме самима себи нанели још већу штету.

Право срце је слободно од шаренила ствари, и безопасно плови на броду безазлености.

Има јуначких душа које се прихватају подвига што превазилазе њихову моћ, покренуте љубављу и смиреношћу срца. А има и гордих срца, која чине исто. Често баш наши непријатељи хоће да предузимамо оно што је изнад наших моћи, како бисмо, не постигнувши никаквог успеха, оставили чак и она дела која одговарају нашим способностима, и тако се начинили предметом њиховог изругивања.

Видео сам и људе, немоћне душом и телом, који се због мноштва грехова подухватаху подвига који су превазилазили њихове снаге, и који не издржаваху. Ја им рекох да Бог процењује покајање по мери смирења, а не по мери труда.

Понекад је узрок крајњег зла васпитање; понекад - дружење са рђавим људима. Но, често је за пропаст душе довољна њена сопствена посуновраћеност. Ко живи у пустињи, ко се одвојио од света, избавио се од прва два, а можда и од трећег зла. Ко је подложан трећем злу, рђав је на сваком месту, будући да нема сигурнијег места од неба.

Када нас неверни или кривоверни људи злонамерно нападну, опоменимо их једанпут, двапут, па прекинимо. А када се ради о људима који хоће да науче шта је истина, не смемо се ни до века уморити излазећи у сусрет њиховој жељи. Уосталом, и у једном и у другом случају треба да поступимо према чврстини нашег срца.

Веома је неразуман човек који диже руке од себе слушајући о натприродним врлинама светих. Напротив, оне те кроз трисвето смирење најбоље уче како да још боље упознаш самога себе, и како да у себи откријеш своје слабости.

Има нечистих који су гори од других. Они се не задовољавају тиме да само на нас наведу на грех, већ нам саветују (1061) да и друге увучемо у зло, како би нам и казна била тежа.

Знао сам једног човека који је своју рђаву навику пренео на другога. Потом је дошао к себи, почео се кајати и одвикао се од зла. Но, како је његов ђак у злу настављао да греши, покајање његово остаде без икакве вредности.

Велико је, заиста велико и тешко лукавство демона, и мало је људи који га могу видети. Мислим, чак, да га ни то мало људи не види у потпуности. Зашто да баш онда када смо сити и пресити - бдимо трезвоумно, а када постимо и мучимо се - сан нас на најжалоснији начин савлађује? Зашто да будемо тако хладни када се одајемо безмолвију, а да се испуњавамо умилењем - када живимо са другима? Зашто да будемо кушани у сну управо онда када гладујемо, а када се наситимо - остајемо без искушења? Зашто да у оскудици будемо тако смрачени и без умилења, а када пијемо вино - весели и ганутљиви?

Ко је у стању, нека то у Господу објасни непросвећенима. Ми ништа од свега тога не разумемо. Можемо рећи само то, да ова промена не долази увек од демона, већ и од сједињења душе са прљавом и лакомом дебљином [тј. телом], која нам је дата и са којом смо (не знам како) спојени.

Помолимо се Господу искрено и смирено да бисмо разумели све поменуте непојмљиве обрте. Па ако и после молитве још дуго времена будемо осећали у себи исто дејство, знаћемо да се не ради о дејству демона, већ о самој природи. А често и Божански промисао хоће да нам учини добро управо кроз оно што је противно нашим тежњама, ломећи свим средствима наш понос.

Опасно је залазити у дубину Суда Божијег. Такви радозналци плове на броду гордости.

Неко је једнога човека који је имао дар посматрања упитао зашто је Бог извесне људе украсио благодатним даровима и чудесима иако унапред зна за њихов грех? А он рече: "Да би и остале духовне људе учврстио, да би показао слободу воље човека, као и да би оне који и поред толиких дарова падну начинио неодбрањивим на своме Страшном суду".

Још несавршени закон каже: Пази на себе (Пон.Зак.15,9). А Господ нам, као више него савршен, препоручује да водимо рачуна и о поправци брата рекавши: Ако ли ти згреши брат твој, и тако даље (Мт.18,15). Ако је укор твој чист и смирен, ако се, боље рећи, ради о добронамерној опомени, онда не избегавај да чиниш што Господ заповеда, нарочито према онима који хоће да те послушају. Ако, пак, још ниси достигао тај ступањ, испуњавај бар старозаветни закон.

Не чуди се ако ти и пријатељи постану непријатељи због тога што их опомињеш. Површни људи су оруђе демона, нарочито против оних који се демонима супротстављају.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:26 pm

(1064) Много ме чуди једна ствар у нама: зашто се ми лакше и брже приклањамо страстима, иако нам у остваривању врлина помаже и Бог свемогући, и анђели, и свети, а у супротном искључиво лукави демон! О томе нисам у стању, нити желим да говорим подробно.

Ако све што је створено остаје онаквим каквим је створено, како ја онда могу бити (како вели велики Григорије) и образ Божији и помешан с блатом [12]?! Створено биће, пак, које је постало друкчије него што је било створено, свакако ће жудети за својим првобитним стањем. Стога сваки човек треба да употреби сва средства како би овај прах уздигао и тако рећи устоличио на престолу божанском.

Нико, дакле, не сме да се одриче од овог пењања: пут је слободан и врата су отворена. Слушање о врлинама духовних отаца подстиче ум и душу на ревност. А слушање њихових поука јесте светиљка у тами, повратак заблуделих, прогледање слепих. Човек који има дар расуђивања, нашао је здравље и уништио болест.

Човек се [обично] ситним, безначајним стварима диви из два разлога: или услед крајњег незнања, или ради смиреноумља, величајући и хвалећи оно што ближњи ради.

Треба да се боримо не само бранећи се од демона него и нападајући их. Ко се само брани, понекад победи, а понекад и сам буде побеђен. А ко напада, увек прогони непријатеља.

Ко је победио страсти, убио је демоне: претварајући се да има страсти које у ствари нема, он своје непријатеље доводи у заблуду и остаје спокојан.

Претрпевши увреду, један брат остаде потпуно миран у срцу, и помоли се у себи; потом ипак започе плакати због тога што су га увредили, скривајући своје бестрашће привидном страшћу. Други један брат се правио да жуди за првенством, иако га уопште није желео. Како да ти представим чистоту човека који у јавну кућу уђе тобож ради греха, а блудницу приведе подвижништву [13]? Једноме безмолвнику, неко рано изјутра донесе грозд. По одласку посетиоца он навали на њега и поједе га без икаквог апетита, претварајући се пред демонима да пати од угађања стомаку. Други монах се, опет, изгубивши неколико гранчица за плетење корпи, целог дана правио тужним због губитка. Таквим подвижницима потребно је велико трезвоумље, како не би, у намери да се наругају демонима, и сами били изложени њиховом подсмеху. То су заиста људи за које неко рече: Као варалице и као истинити (2.Кор.6,Cool.

(1065) Ко жели да Господу представи чисто тело и чисто срце, треба да се држи безгневља и уздржања. Без ове две врлине, сав наш труд је узалудан.

Као што очи различитих људи различито виде боје, тако су и озарења мисленог Сунца [тј. Бога] у души многобројна и различита. Једно долази од телесних суза, а друго од суза душевних, једно преко телесних очију, а друго преко очију умних, једно од слушања речи, а друго у радости која настаје у души, једно од безмолвија, а друго од послушности. Уза све то, постоји и озарење које на неизрецив и неописив начин ум у светлости представља Христу.

Постоје врлине, а постоје и мајке врлина. Разборит човек се највише труди да стекне врлине које су мајка осталих. Сам Бог, сопственим дејством, учи таквим врлинама, док су учитељи оних врлина које се од њих рађају многобројни.

Треба да пазимо да пост не потремо дугим спавањем. То могу да учине само безумни, као и у супротном случају. Виђао сам одважне подвижнике који су по некој нужди морали мало попустити стомаку, али су зато одмах свеноћним стајањем мучили своје бедно тело. На тај начин су га научили да се с радошћу клони ждерања.

Демон среброљубља се жестоко бори са онима који су се добровољно одрекли имања. Не успевши да их савлада, он им указује на тужан живот сиротиње, како би их навео да од равнодушних за тварна добра поново постану вештаствољубиви.

Када клонемо духом, не треба да престанемо да се подсећамо на заповест коју је Господ дао Петру, тј. да се гренишку прашта седамдесет пута седам (уп. Мт.18,21-22). Ко је другоме дао такву заповест, без сумње ће и сам несравњено више учинити. Када се, пак, почнемо поносити, не треба да престанемо да размишљамо о ономе што је речено: Који сав духовни закон одржи а сагреши у једноме (тј. страшћу гордоумља), крив је за све (Јак. 2,10).

Постоје и такви зли и завидљиви духови, који са умишљајем напуштају свете подвижнике да би их лишили прилике да се боре и победе, и тиме онемогућили да заслуже победнички венац.

Блажени миротворци (Мт.5,9). То нико не спори. Но, ја сам видео и блажене ратотворце. Између неке две особе постојала је блудна веза. А један врло мудар и веома искусан човек посвађа их међу собом, оклеветавши свакога од њих пред другим како га наводно јавно вређа пред људима. Тако је овај мудар човек људском досетљивошћу успео да сузбије злобу демона и изазове мржњу, која је раскинула блудну везу.

Може се једна заповест нарушити да би се друга извршила. Јер, видех младе људе који беху предани један другоме по Богу. Да, међутим, не би саблазнили друге и повредили савест њихову, они се договорише да се за извесно време одвоје један од другога.

Као што је свадба супротна погребу, тако се не могу сложти ни гордост и очајање. Но, ипак је, услед лукаве делатности демона, могуће у истом човеку у исто време видети и једно и друго.

Постоје извесни нечисти демони, који нам, док смо још (1068) почетници, тумаче Свето Писмо. То највише воле да чине славољубивим срцима, а поготову људима који су учили светске науке, да би их, варајући их мало по мало, вргнули у јерес и богохулство. Ту теологију (богословље), боље рећи теомахију (богоборство) демона, препознаћемо по узнемирењу и некој збрканој и нечистој радости која се у тим тренуцима јавља.

Све што је створено, од Творца је примило ред и почетак. Извесна створења су примила још и завршетак. Но, врлина има безграничну границу. Јер, псалмопевац каже: Видех крај свему коначном, али је Твоја заповест, Боже неизмерно широка и безгранична (Пс.118,96). Ако неки добри делатељи полазе од силе делања ка сили сагледавања, и ако љубав никада не престаје (Пс.120,8; 1.Кор. 13,Cool, ако Господ чува улазак страха твог и излазак љубави твоје (Пс.120,Cool, онда је јасно да љубав нема граница и да ми никада нећемо престати да растемо у њој, и у садашњем и у будућем животу, примајући у светлости Божијој светлост богопознања. То што кажемо многим људима може изгледати чудно. Међутим, то ипак логички произлази из свега што смо до сада, блажени оче, говорили. Не бих се усудио тврдити да духовна бића не доживљавају никакав напредак; напротив, тврдим да она свагда расту из славе у славу, из знања у знање.

Немој се чудити што демони често и добре мисли убацују у нас, да би им се потом сами супротставили. Циљ је наших непријатеља да нас убеде како су им познате и наше најскривеније мисли.

Немој бити одвише строг судија људима који на речима проповедају велике ствари, док су на делу лени. Корист коју доносе њихове речи често надокнађује недостатак дела. Немамо сви све у сасвим истој мери: неки су бољи на речима него на делу, а други, опет, бољи на делу него на речима.

Бог није створио, ни саздао зло. Стога су у заблуди извесни људи који тврде да су неке страсти у људској души природне. Они не знају да смо ми природна својства душе претворили у страсти. На пример, ми по природи имамо семе за рађање деце, али смо га искористили за блуд. По природи је у нама и гнев - али против змије, а ми смо га употребили против ближњега. У нама је ревност - да ревнујемо за врлине, а ми на зло ревнујемо. Природно је да душа жуди за славом, али за оном на небу. Природно је и поносити се, али у односу на демоне. Исто тако је природно и радовати се, али Господу и срећи свог ближњег. Добили смо по природи чак и злопамћење, али само према непријтељима душе. Добили смо и жељу за храном, али то не значи да треба бити облапоран.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:27 pm

(1069) Одважна душа изазива демоне: више борбе - више небеске славе! Онај ратник који у борби не буде рањен, свакако ни венцем славе неће бити увенчан; а онога који не клоне због грехова у које пада, анђели ће похвалити као правог ратника.

Одлежавши у земљи три ноћи, неко устаде на свагда. Ни човек који остане победник у три различита часа [14], неће умрети. Ако по промислу Божијем, после изласка у нама, сунце позна залазак свој, без сумње ће оставити таму и настаће ноћ. У ту ноћ доћи ће к нама дивље звери које су нас пре тога биле оставиле, као и шумске звери (трновитих страсти), ричући, да у би у нама зграбиле наду, тражећи од Бога храну своју, тј. да једу од наших страсти било кроз помисли или кроз дело. Када се, међутим, у нама поново, из тамне дубине смирења, роди Сунце, звери ће се повући у своју шуму и скрити у своја легла, тј. у сластољубива срца, а не у нас [15]. Тада ће демони рећи један другоме: Господ је баш запео да им опет учини милост! А ми ћемо им рећи: Велику ствар нам учини Господ: весели смо због тога (Пс.125,2; 3).

А ви, прогањани чујте: Гле, Господ седи на облаку лаку (тј. на облаку душе која се уздигла изнад сваке земне жеље), и доћи ће у Египат (у срце које је већ гресима замрачено), и уздрмаће се идоли руком начињени (нечисте помисли ума) (Ис.19,1).

Премда свемогућ, Христос телесно бежи од Ирода: нека се науче, дакле, нагли људи да се без потребе не бацају у искушења. Јер, каже, не дај да ти се нога оклизне - па ни анђео који те чува неће задремати (Пс. 120,3). Са јунаштвом се преплиће охолост, као са кипарисом такозвани смилакс [16].

Наша стална дужност мора да буде да ни на часак не помислимо да поседујемо било какву врлину. Напротив, брижљиво испитујући својство врлине, треба да размотримо да ли је стварно имамо. Тада ћемо без сумње доћи до закључка да те врлине у нама и нема. Непрестано испитуј и обележја страсти, па ћеш схватити да си их пун. Налазећи се у болести, ми их не можемо распознати, било због немоћи наше, или због тога што се грешна навика у нама дубоко укоренила.

Бог цени човека према његовој намери. Али, када се ради о ономе што смо у стању учинити, Он човекољубиво тражи и дела. Велики је онај човек који не пропушта да учини штогод је у његовој моћи. Већи је онај човек који се у смирености својој прихвата и онога што превазилази његове моћи.

Демони нас често спречавају да чинимо оно што је лакше (1072) и што је за нас најбоље, а подстичу нас да предузимамо оно што је теже.

Налазим да се Јосиф прославља због тога што је побегао од греха, а не због тога што је испољио бестрашће (уп. Пост.39,6-20). Ми, пак, треба да испитамо у којим и каквим околностима бежање од греха доноси човеку венац. Друга је ствар бежати од сенке; боље је трчати у сусрет сунцу.

Када падне мрак, људи се спотичу. Спотаћи се, значи пасти. Пасти, значи умрети.

Опијени вином често се трезне водом. Опијени страстима, трезне се сузама.

Друга је ствар узнемирење, друга - расејаност, а друга - слепило. Прву лечи уздржање, другу безмолвије, а трећу послушност и Бог који је постао послушан (уп. Фил.2,Cool.

Два места у којима се чисте земаљске ствари, могу нам послужити као одличан пример онога што чисти оне који мисле на небеско. Вуновлачара је [слика] општежића по Господу, које скида са душе сваку прљавштину, неравнину и наказност. Отшелништво је, пак, нека врста бојаџинице за оне који су се очистили од похоте, злопамћења и гнева, па онда прешли у безмолвије.

Неки веле да је падање у исти грех последица недостатка одговарајућег и сразмерног покајања. Но, треба испитати: да ли се сваки човек који не пада у исте грехе самим тим већ и достојно покајао? Неки падају у исте грехе због тога што су своје раније падове предали дубоком забораву, или због тога што у своме сластољубљу замишљају Бога човекољубивим [чак и када се ради о односу према греху и злу], или због тога што су дигли руке од свога спасења. Не знам, неће ли ме неко прекорити ако кажем да они више нису ни способни да свежу непријатеља свог, будући да је велика моћ навике која их тиранише.

Требало би још испитати зашто душа, будући бестелесна, не може да види духове који јој се јављају онакви какви су по својој природи, премда су исто тако бестелесни као она. Није ли то, можда, последица спрезања душе с телом, спрезања које разуме само Онај који је душу с телом везао?

Као да је хтео нечему од мене да се научи, један мудар човек ме једном приликом упита: "Реци, молим те, реци, који духови кроз грехе смирују, а који узносе ум?" Пошто нисам знао шта да одговорим, и пошто сам заклетвом потврдио своје незнање, онај који је од мене хтео да се научи рече, поучавајући ме: "У неколико речи ћу ти дати квасац за расуђивање, а онда ти препуштам да сам испиташ с трудом. Зли дуси блуда, гнева, прождрљивости, унинија и спавања немају особину да подижу нос нашег ума, а зли дуси среброљубља, властољубља и многоговорљивости, као и многи други, имају обичај да једноме злу додају и друго, тј. гордост. Демон осуђивања је сличан последњим дусима".

Ко оде у посету световњацима, или их прима код себе, па сат или дан после растанка с њима буде погођен стрелом жалости (уместо да се радује што се извукао из клопке), доживео је да буде исмејан или од стране таштине или од блуда. (1073) Пре свега треба да испитамо одакле ветар дува, да не бисмо развили једра у супротном смеру.

Са љубављу пази на старе подвижнике, који су измождили тело своје подвигом, пружајући им могућност да се мало и одморе. Младе људе који су душу своју измождили гресима, натерај да се уздржавају, учећи их да мисле на вечне муке.

Као што сам на другом месту већ рекао, немогућа је ствар да се у самом почетку подвига одједанпут очистимо од стомакоугађања и славољубља. Али, не треба се против славољубља борити - прождрљивошћу: код почетника победа над стомакоугађањем рађа таштину. Напротив, против стомакоугађања се ваља борити постом. Јер, долази час, а за оне који хоће већ је и настао, да Господ и ту страст покори под ноге наше.

Младе и старе који ступају у општежиће, не нападају исте страсти. Јер, они често имају сасвим супротне болести. Због тога блажена смиреност и јесте блажена, јер и код младих и код старих покајање чини чврстим и моћним.

Нека те не збуни ово што ћу ти сад рећи: ретке су, мада постоје, душе праведне и искрене, слободне од зла, лицемерства и подмуклости, душе којима је сасвим непријатно да живе заједно с људима, које из безмолвија, са својим духовним вођом, као из тихог пристаништа могу узаћи на небо, и којима није потребно да искусе немир и саблазни општежића.

Блуднике могу излечити људи, покварене - анђели, а горде - само Бог.

Препустити ближњем који дође код нас да чини све што хоће и при свем том показати љубазно лице често представља израз љубави.

Треба испитати: како, и докле, и када, и да ли кајање због добра уништава само добро исто онако као што кајање због зла уништава зло.

Потребно нам је велико расуђивање [да бисмо знали] када, у којим случајевима и докле смо дужни да одолевамо и да се боримо са оним што сачињава страсти. Може се понекад, због своје слабости, претпоставити и бекство, да не би дошло до коначне погибије. Погледајмо добро и пазимо (можда ћемо у своје време, једном, моћи и горчином да истребимо жуч) [да бисмо сазнали] који демони изазивају гордост, а који нас смирују, који нас чине хладнима, а који нас теше, који са собом доносе мрак, а који само привидно светлост, који нас чине тромим, а који препреденим, који нас праве тужним, а који радоснима.

Не треба се много чудити кад видимо да смо на почетку монашког живота много више подложни страстима него када смо живели у свету. Потребно је да се најпре испоље сви узроци наше болести, па да тек онда постанемо здрави. Можда су те звери била сакривене негде у нама, а да их ми нисмо ни приметили.

Када се догоди да они који се приближавају савршенству претрпе пораз од демона ма у чему ситноме, треба сместа да предузму све мере како би непријатељима својим стоструко наплатили за пораз.

Када је тихо време, ветрови покрећу само површину мора, а други пут - и саму дубину морску. Тако је и са ветровима страсти. Јер, код страсних људи они таласају и најдубље осећање срца, а код оних што су већ напредовали - (1076) само површину ума. Ови други одмах и осете уобичајену тишину своју, будући да је унутрашњост њихова остала нетакнута.

Једино савршени могу увек у својој души распознати које су мисли од савести, које од Бога, а које од демона. Јер, демони нам спочетка не подмећу само противне ствари. Због тога овај проблем и јесте нејасан.

Телесним очима гледа тело, а мисленим и невидљивим гледа срце.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:27 pm

в) Кратко возглављење претходних поука



(1084) Чврста вера је мајка одрицања. Шта је супротно, јасно је!

Непоколебљива нада представља врата кроз која у човека улази беспристрасност. Шта је супротно, јасно је!

Љубав Божија је узрок туђиновања. Шта је супротно, јасно је!

Потчињавање се рађа од самоосуђивања и чежње за духовним здрављем.

Уздржање је мајка здравља. Мајка уздржања је помисао на смрт и трајна успомена на жуч и оцат Господа и Бога.

Помоћник и узрок целомудрености је безмолвије, а пост гаси огањ телесне пожуде.

Противник рђавих и срамних помисли јесте скрушеност срца. Вера и туђиновање су смрт среброљубља.

Самилост и љубав предаје за ближњег и само тело.

Усрдна молитва је пропаст за униније.

Сећање на Суд Божији рађа ревност.

Лек од гнева је љубав према понижењу. А појање, састрадалност и добровољно сиротовање су задављење туге.

Беспристрасност према чулноме значи сагледавање умнога. (1085) Ћутање и безмолвије су непријатељи таштине: но, ако живиш у заједници, користи понижење.

Видљиву гордост лече жалосне околности, а невидљиву Онај који је одвека невидљив.

Јелен је господар свих видљивих змија, а смирење - свих мислених.

Свака појава у природи може одлично да нас поучи духовноме. Као што змија не може да свуче са себе стару кошуљицу ако се не провуче кроз тесну рупу, тако ни ми не можемо одбацити старе навике, стару кошуљицу душе и плашт старог човека, уколико не прођемо тесним и узаним путем поста и понижења.

Као што одвећ дебеле птице не могу летети високо, тако се ни човек који мази тело не може попети на небо [17].

Исушено блато више не годи свињама. Ни увенуло тело више не привлачи демоне.

Као што превелика количина цепаница често загуши и угаси пламен, производећи много дима, тако и прекомерена туга често душу чини задимљеном и мрачном, и пресушује изворе суза.

Слеп стрелац је неспособан, а ученик који воли да одговара - пропада.

Као што прекаљени челик може да изоштри некаљено гвожђе, тако и ревносни брат често спасава леног.

Као што јаја, загревана под крилима птице, оживљују, тако и неисповеђене помисли прелазе у дело.

Као што се коњи утркују да престигну један другога, тако и у добром братству монаси подстичу један другога на усавршавање.

Као што облаци сакривају сунце, тако рђаве мисли помрачују и погубљују ум.

Као што осуђени на смрт кога воде на извршење казне не говори о позоришту, тако ни онај који искрено плаче никада неће угађати стомаку.

Као што сиромаси који виде царске ризнице још више осећају своје сиромаштво, тако и душа која чита о великим врлинама отаца свакако постаје смиренија у својим мислима.

Као што се гвожђе и против своје воље покорава магнету, тако се и људи, огрезли у злу, покоравају својим тиранским навикама.

Као што уље стишава море и против његове воље, тако и пост гаси пожуде тела, чак и онда када се оне мимо наше воље распале.

Као што се притешњена вода пење у вис, тако често и (1088) душа, притиснута несрећом, кроз покајање узлази к Богу и спасава се.

Као што се човек који носи аромате и нехотице открива мирисом, тако се и онај који Духа Господњег има у себи препознаје по речима и по смирености својој.

Као што ветрови усталасају океан, тако и гнев, више од свих осталих страсти, узбурка разум.

Као што човек на основу самог слушања баш много не жели да проба оно што није и својим очима видео, тако и људи чистога тела имају у својој неискусности велико олакшање.

Као што се лопови не усуђују лако да дођу на место где виде да лежи царско оружје, тако ни мислени разбојници не могу тако лако да покраду онога који је уз срце, као стражу, поставио молитву.

Као што ватра не производи снег, тако ни човек који иште земаљску славу неће примити небеску.

Као што једна варница често изазове велики шумски пожар, тако и једно једино добро дело може да изглади мноштво великих грехова.

Као што без оружја није могуће уништавати дивље звери, тако се ни без смирења не може стећи безгневље.

Као што се, по природи, не може живети без хране, тако се човек до краја живота не сме ни на часак предати нехату.

Као што зрак сунца, који кроз прозор уђе у кућу, све осветљава, тако да се може видети и најситнији трун прашине што лебди у ваздуху, тако и страх Господњи који уђе у срце, показује све његове грехе.

Као што се ракови лако лове због тога што се крећу час напред час назад, тако и душа која се час смеје, час плаче, а час наслађује, не може имати никакве користи.

Људи на спавању могу бити лако покрадени: исто важи и за оне који се подвизавају у близини света.

Као што човек који се бори са лавом гине оног часа кад од њега одвоји поглед, тако и онај који се бори са сопственим телом страда чим му да одмора.

Као што се они који се пењу трулим лествама излажу опасности да падну и да се сломију, тако су и свака част, и слава, и власт, супротни смиреноумљу.

Као што је немогуће да гладан човек не мисли на хлеб, тако је немогуће да се спасе онај који не помишља на смрт и Божији Суд.

Као што вода може избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грехе.

Као што слова, у недостатку воде, бришемо и другим средствима, тако и душе које немају суза изглађују и одстрањују своје грехе туговањем, уздасима и дубоком сетом.

Као што много ђубрета производи много црва, тако и велика количина хране изазива многе грехе, рђаве мисли и снове.

(1089) Као што човек коме су ноге оковане не може лако да хода, тако се ни они који гомилају паре не могу попети на небо.

Као год што се свежа рана лако да излечити, тако и запуштене ране у души тешко зацељују, премда се и могу излечити.

Као што мртвац не може да хода, тако ни очајника није могуће спасти.

Ко каже да има праву веру, а у исто време греши, подсећа на лице које нема очију.

Ко нема вере, а чини можда по неко добро дело, личи на човека који црпе воду и сипа је у разбијени суд.

Као што брод који има доброг крманоша, уз Божију помоћ, безбедно стиже у луку, тако и душа која има доброг пастира лако узлази на небо, макар и многа зла раније починила.

Као што човек који нема водича лако залута, ма колико био паметан, тако и онај који потпуно сам иде монашким путем лако пропада, макар поседовао и сву мудрост света.

Ко има слабо тело, а иза себе има тешке грехе, нека иде путем смирења и онога што му је својствено. За њега не постоји други пут к спасењу.

Као што човек који болује од неке дуготрајне болести не може у једном тренутку постати здрав, тако се ни страсти, па чак ни само једна од њих, не могу одједанпут савладати.

Одмеравај јачину сваке страсти и сваке врлине у себи, па ћеш знати да ли напредујеш.

Велики губитак трпе они који мењају злато за блато: исто се дешава и онима који испољавају и изводе духовне подвиге ради тварних добитака.

Многи су одмах примили опроштај грехова. Али, бестрашће нико није стекао одмах. За њега је неопходно и много времена, и много труда, и милост Божија.

Испитајмо које нам зверке или птице наносе штету у доба сетве, које у доба рашћења, а које у доба жетве, да бисмо ставили и одговарајуће клопке.

Као што нема оправданог разлога да човек дигне на себе руку само зато што има врућицу, тако ни до последњег издисаја не треба очајавати.

Као што би било нечасно да неко ко је сахранио свог оца одмах по повратку са погреба оде на свадбу, тако ни онима који плачу због својих грехова не одговара да траже од људи било какву част, или спокојство, или славу у садашњем животу.

Као што се станови грађана разликују од обиталишта (1092) осуђеника, тако и живот покајника треба да буде различит од живота невиних.

Као што цар не отпушта из војске војника који у рату задобије тешке ране на лицу, већ га, штавише, унапређује, тако и небески Цар увенчава славом монаха који трпи велике невоље од демона.

Осећање душе је њено природно својство, а грех је његово мрцварење.

То осећање доводи или до престанка или до смањивања зла. А саосећање је плод савести. Савест, пак, јесте глас и прекор нашег анђела чувара, који нам је још приликом крштења додељен. Због тога се некрштени и не муче толико у својој души због својих злих дела, већ само некако слабо.

Умањење зла има за последицу уздржавање од зла. Уздржавање од зла је почетак покајања. Почетак покајања, пак, јесте почетак спасења. А почетак спасења је добра воља.

Добра воља рађа труд. А почетак труда су врлине. Почетак врлина - цват. Цват врлине - делање.

Пород врлине је навика. Плод и пород упорне бриге о својој души је обичај. Од њега се рађа чињење добра. А чињење добра је мајка страха Божијег.

Страх Божији рађа држање заповести, како небеских тако и земаљских. Држање заповести је знак љубави. А почетак љубави је огромна смиреност.

Огромна смиреност је кћер бестрашћа. А стицање бестрашћа је пуноћа љубави, или коначно усељење Бога у оне који су кроз бестрашће постали чисти срцем. Јер, они ће Бога видети (Мт.5,Cool. Њему слава кроза све векове. Амин






____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 3:27 pm

НАПОМЕНЕ:

1. Свети Јован Раитски сматра да Лествичник мисли на стомакоугађање, среброљубље и славољубље, над којима је Христос у пустињи однео победу (Scholia in Сlimacum, сар. XX, Мigne, Р. G., 88,1238 В).

2. Илија Критски сматра да се то односи на аву Леона (Схол. 7, соl. 1037). То мисли већ и свети Јован Раитски. Леон се спонтано изложио смрти да би спасао једног брата монаха. Но, свети Јован Раитски додаје да би се то могло односити и на једнога официра у Коринту који је свесно изабрао мучеништро, само да спасе једну девојку (Хришћанку?) од обешчашћења (Scholia in Сlimacum, сар. XX, Мigne, Р. G., 88,1238 С). 0 ави Леону иначе говори Јован Мосх, монах и аскетски писац из VI в., у своме делу Луг духовни.

За време царевања императора Тиберија (око. 586. године) дођосмо у Оазис (западно од Тиваиде у Египту), где видесмо великог пустињака, по имену Леона, родом из Кападокије. Многи су нам причали о њему изванредне ствари. Из разговора с њим, ми смо видели да је заиста свет човек, и имадосмо много користи од његовог смирења, безмолвија, добровољног сиротовања и љубави према свим људима. Тај поштовани старац нам говораше: "Верујте, децо, ја ћу бити цар!" А ми њему на то: "Веруј ава, Леоне, из Кападокије нико никада није био цар. И ти узалуд гајиш такве мисли". А он опет: "Заиста, децо, ја ћу бити цар!" И нико га није могао убедити да остави те мисли, јер би он опет говорио: "Ја ћу бити цар!" И после извесног времена, дођоше варвари (Мазики), опустошише целу земљу, продреше и у Оазис и побише многе пустињаке, и неке одведоше у ропство. Међу заробљеницима бејаху: ава Јован (чтец Велике цркве цариградске), ава Евстатије из Рима и ава Теодор, који биху болесни. Кад их заробише, ава Јован рече варварима: "Водите ме у град. Измолићу од епископа да вам да за нас 24 златника". Један варварин га поведе у град, те ава Јован оде до епископа. У граду се нађоше и ава Леон и неки други оци, који не бејаху задржани. Ава Јован, дакле, дође к епископу, и поче га молити да за њих да златнике варварину. Но, епископ не имађаше више од 8 златника. Понудише их варварину, али он не узе, говорећи: "Или 24 златника или монаха!" Присиљени, они дадоше варварину аву Јована, који плакаше и ридаше. Варварин га одведе у свој шатор. После три дана, узевши 8 златника, ава Леон оде у пустињу к варварима, и мољаше их овако: "Узмите мене и 8 златника, а њих пустите, јер су болесни и не могу да вам служе. Њих ћете ви убити, а ја сам, ето здрав, па ћу вам служити". Варвари узеше њега и 8 златника, и пустише три заробљеника. Ава Леон иђаше с варварима донекле, па када изнеможе, ови му одрубише главу. На тај начин овај свети човек испуни реч Господњу: Од ове љубави нико нема веће, да ко душу своју положи за пријатеље своје (Јн.15,13). Тек тада смо ми схватили шта су значиле његове речи: "Ја ћу бити цар!" Јер, он заиста постаде цар, положивши душу своју за пријатеље своје.

(Према примедби аа, у руском преводу Лествице, стр. 26-27. Види такође руски превод Луга духовног. Троице-Серг. Лавра, 1896, стр. 137-138, као и оригинал на грчком: Ргаtum spirit., 112, Мigne, Р. G., 87,2976-2977).

3. Најопаснији службеници славољубља: демони и људи који нас хвале (уп. руски превод Лесгвице од 1891, стр. 209 у примедби).

4. Најбоља азбука: према 24 слова грчког алфабета.

5. Божанско чуло: духовно чуло је у нама, уколико је спојено са умом (духом) сваког човека, а није, у нама, уколико је покривено страстима и услед тога непознато, без дејства (Илија Критски, Схол. 17, соl. 1040D).

6. Против три страсти - трима врлинама: То су три главне страсти - сластољубље, среброљубље и славољубље. Против њих, супротне врлине - уздржање, љубав, смирење. Врлина уздржања уништава сластољубље; љубав уништава среброљубље јер представља врлину која подстиче човека да све своје дели са онима који немају; а смирење разара славољубље, јер мрзи људску славу и не воли да се показује (Илија Критски, Схол. 29, соl. 1044 АВ).

7. Одлазе све осим једне: таједна страст која остаје и замењује све остале, јесте, свакако, гордост (Илија Критски, Схол. 51, соl. 1048 D).

8. Сагоревано божанским огњем: енергијом Духа Светог, или богочежњом у срцу (Илија Критски, Схол. 52, соl. 1048 D).

9. Учигељи врлина: према Илији Критском, учитељи чистоте су Илија, Јован Претеча и Јован Богослов; кротости - Мојсије и Давид; молитве - само Божије Слово (Логос), као и авђео који се јавио Антонију и Пахомију; поста - опет Мојсије и сам Господ (Христос); бдења - многи, који су кроз то стекли и умилење; смиреноумља - Божије Слово које ради нас осироте, Спаситељ свих, који ради нас прими тело наше (Схол. 55, соl. 1049 В).

10. Грех значи - преступити сваку, па и најмању заповест; изостављање добра - не чинити и не вршити дела Божија; нехат - чинити али немарно; страст - злу и тешко искорењиву склоност ка ономе што души шкоди; пад - падати у неверје или у телесне грехе (Илија Критски, Схол. 73, соl. 1053 СD).

11. Гатање: у ствари, вера у судбину.

12. Велики Григорије: Свети Григорије Богослов, 14. беседа, О сиромаш твољубљу.

13. Блудницу приведе подвижништву: то је био ава Серапион (Схол. 12, соl.1077 С).

14. Три различита часа: према једном светом оцу, то би били - час растанка са овоземаљским животом, час јављања пред Богом, и час пресуде на Страшном суду. Према другима, то могу бити и три врсте искушења: од стране славољубља, сластољубља и среброљубља. Постоје и друга тумачења (Схол. 21, соl. 1081 А).

15. Алегоријска парафраза на 103. Псалам.

16. Смилакс: некаква бршљану слична пузавица с белим, као љиљан миришљавим цветовима, коју су радо узимали за венце (уп. Senc, Gr?ko-hrvatski re?nik, Zagreb, 1910, стр. 852, s.v.).

17. Илија Критски с правом додаје: Срамота је да телољупци и стомакоугодници расправљају о духовним стварима, каогод што је срамота да блудници причају о целомудрености. Јер, у пуном стомаку нема познања Божијих тајни (Схол. 3, соl. 1093 А).


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 4:50 pm

Поука XXVII


а) О СВЕШТЕНОМ БЕЗМОЛВИЈУ ТЕЛА И ДУШЕ

(1096) Као неки вечити робови и
уговором везане слуге нечистих страсти, ми донекле и познајемо обмане,
методе, заповести и лукавства злих духова који владају нашом бедном
душом. А има и таквих монаха који, избављени од ових тирана,
просвећујућим дејством Духа Светога, одлично познају њихове сплетке.
Једна је ствар, наслућивати о спокојству здравља - по мукама у болести, а
друга - схватити и закључивати какве су тегобе болести - на основу
радости здравља.
Ми се, овако немоћни, плашимо да вам у
овој поуци говоримо о пристаништу безмолвија, јер знамо да уз трпезу
доброг братства вечито чучи по неки пас, који покушава да са ње уграби
хлеб (тј. душу), и да побегне, носећи га у својим чељустима, како би га
на миру (1097) (тј. у безмолвију) прождерао. Да својом поуком не
бисмо направили повод онима који траже безмолвије [а нису зрели за
њега], сматрамо да сада није тренутак расправљати о миру - са одважним
ратницима Цара нашег, који се налазе у рату. Рећи ћемо само то, да су
венци мира и тишине спремљени онима који се јуначки боре.
Уосталом, ако је по вољи, рећи ћемо сад
нешто о безмолвију, колико је потребно за расуђивање, да некоме не би
било криво, што, говорећи о другим питањима, ово питање мимоилазимо без и
једне речи.
Безмолвије тела је познавање и уређење
нарави и чула, а безмолвије душе - познавање помисли и неукрадљива
мисао. Љубитељ безмолвија поседује некакву јуначку и строгу помисао,
која будно стоји на вратима срца, и мисли што наваљују са стране - убија
или одбија. Ко безмолствује [молитвено тихује] у осећању срца, разуме
што смо рекли, а ко је још недорастао - није окусио и не познаје [оно о
чему говоримо]. Мудар безмолвник нема потребе за поукама: њега сама дела
уче.
Почетак безмолвија се састоји у одбијању
од себе свих оних мисли које узнемиравају машту. Врхунац, пак,
безмолвија јесте - не плашити се вреве демонске, па чак ни пажњу не
обраћати на њу. Безмолвник који из келије излази телом, али не и духом,
постаје кротак и сав је - дом љубави. Ко добро размисли пре него што
проговори, никада се неће подати гневу. Оно што је супротно, јасно је
само по себи.
Безмолвник је човек који се, и поред све необичности покушаја, труди да у телу води једну врсту бестелесног живота.Мачка вреба миша. Тако и мисленог миша[1] вреба мисао безмолвника. Нека ти ово поређење не буде за одбацивање. У супротном, још ниси сазнао шта је безмолвије.Бити потпуно усамљени монах није исто што и
живети са другим монахом. Усамљеник има потребе за великим трезвоумљем и
прибраним умом. Другоме често помогне његов сажитељ, а првоме помаже
анђео. Умне силе [тј. анђели] служе и радо пре-бивају са оним који свом
душом безмолствује. О ономе што је томе супротно, нећу ти ништа рећи.
Понорна је дубина догмата. Ум безмолвника
се не може без опасности спуштати у тај понор. Није безбедно пливати у
оделу, као што није безопасно ни да се онај који је још обузет страстима
прихвата теологије.
Келија безмолвника је ограда тела у којој се налази кућа знања.Ко болује од душевне страсти, а упушта се у
подвиг безмолвија, личи на човека који је на сред пучине скочио са
брода, и мисли да на једној јединој даски без опасности доспе на копно.
Онима који се боре са блатом [тј. телом], у
своје време одговара подвиг безмолвија, уколико само буду имали доброг
духовног вођу. Јер, усамљени живот захтева анђелску снагу. (Разуме се,
ја говорим о правим безмолвницима, тј. о безмолвницима и телом и духом).
Када се олењи, безмолвник почиње да
измишља лажи, подстичући људе извесним загонетним изјавама да га
наговоре да напусти подвиг безмолвија. Па када напусти келију, окривљује
демоне, а није свестан да је самоме себи био демон.
Познавао сам безмолвнике који су безмолвијем ненасито (1100) задовољавали своју пламену богожудњу, и рађали у огњу своме огањ, у чежњи чежњу.Безмолвник је слика земаљског анђела, који
је на хартији богочежње словима ревности ослободио своју молитву од
лености и немара. Безмолвник је онај који из дубине срца свом снагом
вапије: Спремно је срце моје, Боже (Пс.56,Cool! Безмолвник је онај који је рекао: Ја спавам, а срце моје бди (Пес.н.пес.5,2).
Закључај врата келије за тело, врата језика за речи, и унутрашње двери срца за зле духове.Неочекивана тишина на мору и подневна припека испољавају трпљење морепловца [2],
а недостатак животних намирница открива постојаност безмолвника. Кад
први изгуби стрпљење, скаче у воду, а када другога обузме униније, враћа
се међу људе.
Не бој се кад затутње и заиграју демони. Плач не зна за страх нити се плаши.Људи чији је ум научио да се истински
моли, разговарају с Господом лице у лице, као на ухо с царем. Они који
се моле устима, припадају му као пред целим сенатом. Они који живе у
свету, приликом молитве, изгледају као људи који се са молбом обраћају
цару усред усталасане масе народа. Ако си добро савладао вештину
молитве, неће ти бити непознато ни ово што сам сада рекао.
Кад седиш на висини, пази (ако уопште знаш
како) и видећеш када и одакле, колики и какви све лопови хоће да уђу и
да покраду твој виноград. Заморивши се, стражар устаје и моли се, па
опет седне и храбро наставља да врши своју дужност.
Један човек [3],
коме је све то познато из искуства, науми да о томе говори подробно и
опширно. Међутим, он се уплаши да тиме код подвижника у општежићу не
изазове немар и да шкрипањем својих речи не растера оне који би хтели да
се посвете подвигу безмолвија.
Ко о безмолвију расправља подробно и
зналачки, против себе изазива демоне, јер нико други није у стању да
открије њихове бестидности.
Ко је схватио безмолвије, ушао је у дубину
божанских тајни. Но, он не би ни зашао у те дубине, да пре тога није
видео и чуо, а можда и на својој кожи осетио беснило демонских таласа и
урлик демонског ветра. То потврђује Павле. Јер, да није био узнет у рај,
као у безмолвије, он не би ни могао чути неисказане речи (2.Кор.12,1 и
д.). Ухо безмолвника чуће од Бога изванредне ствари. Због тога премудро
безмолвије рече и у књизи о Јову: Неће ли чути ухо моје големе ствари од Њега (Јов 4,12)?
Безмолвник је онај човек који, не желећи
да се лиши сладости Божије, бежи од људи (иако их не мрзи) онако како
други трче у свет.
Одлазећи из света, раздај све што имаш одмах (јер реч "продај" захтева извесно време), и подај сиромасима (Мт.19,21), да би ти помогли својом молитвом да (1101) кренеш на подвиг безмолвија (уп. Лк.16,9). Узми крст свој, носећи га послушношћу, и терет одсецања своје воље подносећи снажно. Па хајде за мном (Мт.19,21),
да се сјединиш са блаженим безмолвијем. Оно ће те научити видљивом
делању и живљењу умних сила [тј. анђела]. Неће се оне вавек века
заситити славећи Творца; неће се ни онај који се попео на небо
безмолвија заситити певајући Саздатељу.
Невештаствена бића се не брину о
вештаственом, нити се они који у телу живе као без тела - могу бринути о
храни. Први не осећају потребу за храном, а ни другима није потребно да
се око хране баве. Они први се не брину о новцу и имању, а ови о
пакостима што им демони чине. Небеска бића не жуде ни за чим земаљским,
нити пак у онима који живе на земљи жудећи за небеским постоји жеља да
гледају што телесно; они никада неће престати да напредују у љубави, а
ни ови неће престати да се свакодневно утркују с њима; онима није
непознато богатство њихова напретка, а ни овима није непозната љубав
према успону; они се неће зауставити докле год не достигну серафиме, а
ни ови неће престати да се пробијају напред, све док не постану анђели.
Блажен је онај који се нада; три пута је блажен онај који се приближава; а који је достигао - постаје као анђео.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 4:52 pm

б) О РАЗЛИЧИТИМ ОБЛИЦИМА БЕЗМОЛВИЈА





(1105) Свима је познато да у свим научним областима постоје разлике у мишљењима и закључцима. Не може све у свих бити савршено, било због недовољног изучавања, или због недостатка способности. Има људи који у пристаниште безмолвија (боље рећи, на ту пучину, или пак - океан) улазе због слабости језика или због рђаве навике. Други, неодољиво склони гневу, не могу међу људима савладати јарост, те зато, јадници, одлазе у пустињу. Неки [одлазе] због тога што у својој уображености сматрају да је за њих боље да плове потпуно самостално, него под нечијим руководством; други, опет, зато што по сред твари не могу се удаље од твари; неки, пак, у жељи да кроз осаму постану ревносни; други, да у тајности себе кажњавају за грехе; а неки желећи да тиме прибаве себи људску славу. Има, најзад, и таквих (уколико их, уосталом, Син Човечији нађе кад дође на земљу), који се одају безмолвију да би утолили глад и угасили жеђ за светом љубављу Божијом, привучени њеним сластима. Међутим, ни они то нису учинили пре но што су дали разводну књигу сваком унинију. Јер, спајање с унинијем, у односу на безмолвије, равно је блуду.

На основу ситног знања које ми је дато, ја сам, као невешт архитект, саградио лествицу духовног узлажења. Нека сваки читалац сам процени на коме се ступњу налази: да ли безмолвије тражи по самовољи, ради славе људске, због слабости језика, због несавладљивог гнева, због огромног пристрашћа, или да поднесе муке за грех, да постане ревносан, или да огањ дода огњу. И биће последњи први, а први последњи (Мт. 19,30).

Седам садашњих делања представљају седам дана седмице: једна су Богу пријатна а друга непријатна; а осми вид безмолвија, без сумње, носи на себи жиг будућег живота.

Пази на време кад звери излазе из својих легала, о усамљени монаше! Иначе, нећеш моћи да поставиш одговарајуће клопке. Ако је униније, добивши отпусницу, коначно одступило од тебе, ручни рад би био сувишан. Ако те оно још напада, не видим како ћеш живети у безмолвију.

Зашто код преподобних тавенисиоћана није било толико светилника као код скићана[4]? Ко разуме, нека разуме, јер ја о томе нисам у стању, или тачније - не желим да говорим [5].

Међу безмолвницима једни умањују страсти, други поју Псалме и већи део времена проводе у молитви, а неки, пак, живе у трајном сагледавању. Проблем треба да буде решен по методу лествице. Ко схвата, нека у Господу схвати!

У општежићу се нађу и лени људи. У њему они налазе храну за своју леност и долазе до коначне пропасти. Но, има и таквих који се, подстицани примером своје сабраће, (1108) излече од сопствене лености. Уосталом, то се не дешава само са немарнијим монасима, већ и са онима који су ревносни. Исто правило може се применити и на безмолвије: пустиња је примила многе људе као искусне, а потом их одбацила као неискусне, изобличивши их за самочинство и сластољубивост. Друге је, опет, примила као не сасвим искусне, па их је начинила ревносним и ватреним, уливши им страх и бригу о осуди за грехе којима су оптеретили своју савест.

Ниједан човек који је подложан гневу и гордости, лицемерству и злопамћењу, не треба да се усуди да види ни трага од безмолвија, јер га не чека ништа друго до силазак с ума. Ко је чист од ових страсти, сам ће познати шта је корисно. Но, мислим да ни он то не може достићи сам по себи.

Знаци, обележја и ознаке оних који разумно проходе подвиг безмолвија јесу: неусколебљиви ум, очишћена мисао, отимање ка Господу, замишљање вечних мука, ишчекивање блиске смрти, ненасита молитва, будно стражарење над собом, умртвљење блуда, непознавање пристрашћа, умртвљеност за свет, потпуно одсуство стомакоугађања, подлога теологије, извор расуђивања, дар суза, уништење многоговорљивости и све остало слично томе, што се противи пребивању у великом скупу људи. А обележја оних што безмолвије спроводе неразумно, јесу: потпуно сиромаштво у горе побројаним добрима, повећање гнева, нагомилавање злопамћења, смањење љубави, повећање надмености, а да већ не говорим о другоме [6].

Пошто смо завршили своје излагање о безмолвију, потребно је да изложимо и својства оних што живе у послушности, тим пре што је моја књига највише њима и намењена.

По учењу богоносних отаца, обележја оних што су се законито, непрељубно и чедно венчали са овом прекрасном и боголепном врлином, обележја од којих свако у своје време долази до изражаја (уколико само сваки дан духовно напредујемо) јесу: пораст почетничког смирења, смањивање гнева (како и да не дође до тога, када у човеку нестаје жучи!), одсуство помрачења, додавање љубави, отуђење страсти, ослобођење од мржње, слабљење похоте захваљујући прекоревању, непознавање унинија, додавање ревности, љубав према самилости, уклоњење од гордости. Ето врлина које сви треба да траже, мада их мали број налази. Извор у коме нема воде тешко да се може назвати извором. Остало ће разумети они који имају ума [7].

Невеста која не сачува чистоту брачне постеље - испрља тело. Тако и душа која не сачува завет - испрља дух. За првим иде: прекор, мржња, туча, развод (као најжалосније од свега), а за другим: оскврњења, заборављање смрти, неситост трбуха, неуздржљивост очију, подвизавање из сујете, ненаситост спавања, окамењеност срца, неосетљивост, слагање нечистих помисли у души и све чешћа сагласност са њима, поробљење срца, општа узнемиреност, свађа, пристрашће, неверје, несигурност, многоговорљивост, дрскост (од свега најгоре), и најжалосније од свега - срце у коме нема умилења, (1109) код непажљивих праћено потпуном безосећајношћу, мајком грехова.

Од осам главних духова, пет их се рве са безмолвницима, а три са онима што живе у заједници [8]. Безмолвник и онај што се бори са унинијем - често трпи штету, јер време молитве и сагледавања троши на борбу с разним његовим лукавствима. Једном приликом, раније, док сам седео у својој келији, обузме ме таква тромост, да сам већ скоро помислио да је напустим. У тај час дођоше неки људи, и нахвалише ме као наводног безмолвника. И потиснута сујетом, помисао лености ме одмах напусти. И зачудих се како се овај тророги демон супротставља свим осталим злим дусима.

Непрестано пази на пирења и распиривања, на затезања и обртања твог сапутника [тј. унинија], и гледај како и куда те гура на тај начин? Ко је Духом Светим стекао спокојство, неће бити неспособан да извуче правилну поуку.

!

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 4:52 pm

Прво делање безмолвија састоји се у томе да се не води брига ни о чему земаљском, дозвољеном или недозвољеном. Јер, ко отвара врата дозвољеним земаљским делима, неминовно ће пасти и у недозвољена. Друго његово дело је ревносна молитва, а треће - неукрадљива делатност срца. Природно је да човек који није научио слова не може ни књиге да чита; још мање је могуће да они који нису савладали први задатак, извршавају с разумом остала два.

Извршавајући средњи задатак [9], нађох се међу посредницима [тј. анђелима]. И (мене) жедног, осветли (анђео). И гле, поново бејах у томе. Кнез (анђелски), наиме, није био у стању да ми покаже какав беше Началник [тј. Господ] пре но што узе на себе видљиво обличје људско. Не би му, наиме, дозвољено. Ја га, пак, замолих да ми каже како сада Господ изгледа. "Он има исти [богочовечански] облик, - рече, - али не овај [пропадљиви]". А ја ћу тек рећи: "Какво је то стајање и седење с десне стране Праузрока?" А он одговори: "Немогуће је обичним речима објасити ове тајне". Замолих га, онда, да ме одведе онамо куда ме гони чежња, мислећи да је већ дошло време за то. Но, он ми рече да то време још није дошло, пошто је Још недовољно у теби огња непропадљивости". Да ли се све то са мном догодило у телу или без тела - не знам. Не, уопште не умем да кажем како је то било [10].

Тешко је отрести се подневног дремежа, нарочито у летње доба. Тада (и само тада) можда није за одбацивање какав ручни рад.

Дознао сам да демон унинија претходи демону блуда и припрема му пут, да би му, јако измождивши тело и бацивши га у сан, пружио могућност да безмолвника доведе до оскврњења. Ако им се снажно супротставиш, они ће те неизоставно свим снагама напасти, да би прекинуо са подвизима, јер ти, наводно, нимало не користе. Но, ништа тако није у стању да покаже пораз демона, као ти страшни напади на нас.

Кад си на путу, чувај оно што си у својој келији сабрао. Када су на крлетки врата отворена, птице излећу: а тада већ нећемо имати никакву корист од безмолвија.

Мала длачица узнемирава око, и мала брига упропашћује безмолвије. Безмолвије је одбацивање свих мисли (1112) [на земаљско] и одрицање чак и од брига које су саме по себи природне. Ко је одиста постигао безмолвије, не мисли више ни на сопствено тело. Јер, Онај који је обећао да ће се побринути о њему - не [зна за] лаж (уп. Мт.6,25). Ко хоће да има чист ум пред Богом, а узнемирава себе разним бригама, личи на човека који је на своје ноге ставио тешке окове, а покушава да брзо хода.

Ретки су људи који су светску философију изучили у највишем степену. А ја кажем: још мање је људи који по Богу савршено познају философију правог безмолвија.

Ко још није познао Бога, неспособан је за безмолвије. Он је на томе путу изложен великим опасностима. Безмолвије задављује неискусне: не осетивши сладости Божије, они губе време у робовању разним страстима, стално поткрадани од ђавола, обузети унинијем, лутајући духом тамо-амо. А ко је доживео лепоту молитве, бежаће од људи као дивља звер. Јер, шта га друго чини сличним дивљој животињи, која избегава сваки додир с људима, ако не молитва? Ко је обузет страстима, и у пустињи живи с њима, као што ми рече и научи ме свети старац Георгије Арсилаит [11], кога и твоја пречасност врло добро познаје. Учећи једном приликом моју непотребну душу основним начелима тог подвига, и водећи ме ка безмолвију, он рече:

"Приметио сам да изјутра обично долазе к нама демони сујете и похоте; у подне, демони унинија, туге и гнева; у вече, смрадољубиви демони који тиранишу стомак.

Више вреди сиромашан послушник од расејаног безмолвника. Онај ко је разумно ступио на пут безмолвија, а из дана у дан не осећа све више користи од њега - или не спроводи безмолвије како треба, или га поткрада гордост. Безмолвије је непрестана служба Богу и стајање пред Њим. Исусова молитва нека се сједини с дисањем твојим, па ћеш видети каква је корист од безмолвија.

За послушника је пад - сопствена воља, а за безмолвника - напуштање молитве. Ако се радујеш посетама у келији, знај да си предан искључиво унинију, а не Богу. Нека ти за пример молитве послужи удовица, којој је чинио неправду супарник њен (уп. Лк.18,3-6). А образац безмолвија нека ти буде велики и равноанђелни безмолвник Арсеније [12]. Сети се у својој усамљености како је живео тај равноанђелни човек, и запази како је он често враћао и оне што су му долазили у посету, само да не изгуби оно што је веће.

Приметио сам да демони уче извесне неразборите монахе-скитнице да почешће посећују праве безмолвнике, како би преко њих макар мало засметали подвижницима. Запази их, драги мој, и не устручавај се да (1113) на благочестив начин увредиш лене. Можда ће, захваљујући тој увреди, престати и да скитају. Но, пази, да у доброј намери непромишљено не увредиш жедну душу која је дошла да код тебе наточи воде. У свему ти је, уосталом, потребан светилник [тј. расуђивање].

Безмолвници, а нарочито потпуни усамљеници, треба да живе по савести и осећању. Ко разумно иде овим путем, треба сва своја дела, изјаве, мисли, кораке, и све своје кретње да чини по Господу и за Господа, у осећању душе, као пред лицем Господњим. Ако је и у томе поткрадан, он још не живи врлински. Са звуцима псалтира, каже неко, изнећу муку своју (Пс.48,5) и жељу моју, пошто ми је расуђивање још несавршено. А ја ћу поверити своју добру вољу молитви, и тако стећи осведочење [о услишености].

Вера је крило молитве. Нема ли тог крила, молитва ће се моја поново у недра моја вратити (Пс.34,13). Вера је стање душе у коме нема двоумљења, коју никаква тешкоћа не може збунити. Веру поседује човек који верује да ће све постићи уз Божију помоћ, а не онај који мисли да Бог све може. Вером се постиже и оно чему се човек никада не би надао, као што нам показује пример разбојника на Голготи (уп. Лк.23,42). Мајка вере је труд и право срце: труд је чини недвоумљивом, а право срце је гради. Мајка безмолвника је вера: ако немаш вере - како ћеш уопште бити безмолвник

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 4:52 pm

Ко лежи у тамници, плаши се мучитеља. Ко самује у келији, родио је у себи страх Господњи. Први се не плаши толико суда људског колико други Суда Божијег. У безмолвију ти је потребан велики страх од Бога, драги мој оче: ништа тако није у стању да одагна униније, као страх Божији. Осуђеник непрестано ишчекује када ће судија стићи у тамницу, а прави подвижник - када ће доћи неодложна смрт. Првога притишће бреме страха, а други стално пролива бујицу суза.

Чим примиш штап трпљења, пси одмах престају бити тако безочни пред тобом. Трпљење је несаломљив бол душе, коју никакве незгоде, ма колико биле тешке, не могу уздрмати. Трпељив је човек непадајући подвижник, који и кроз пад односи победу. Трпљење је свакодневно очекивање мука. Трпљење је одсецање изговора, и мотрење на себе. Подвижнику безмолвија није толико потребна храна колико му треба трпљења: кроз трпљење прима он венац славе, а кроз храну пропаст. Трпељив човек умро је пре смрти, начинивши себи гробницу од келије. Нада и плач рађају трпљење. Ко је без обе ове врлине, роб је унинија.

Борац Христов треба да зна које непријатеље да гони (1116) од себе још издалека, а с којима да се упусти у борбу. Понекад упуштање у ту борбу доноси победнички венац, а њено избегавање нас чини сасвим бедним. Но, то није могуће научити само речима, јер немамо сви исте способности, нити сви све у истој мери.

На једног злог духа обрати изузетну пажњу, будући да те напада без престанка, било да стојиш или ходаш, било да седиш или да се крећеш, било да лежиш, или да се молиш, или да спаваш" [13].

Неки од оних који се налазе на путу безмолвија, стално понављају у себи стих: Гледао сам Господа стално пред собом (Пс. 15,Cool. Нису сви хлебови, начињени од небеске пшенице овог духовног подвига, истог облика. Друга говоре: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк.21,19); неки: Бдите, и молите се (Мт.26,41); други: Припреми за смрт дела своја (Прич.24,27); неки: Смирих се, и спасе ме (Пс.114,6); неки, опет: Страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (Рим.8,18). Други, пак, стално размишљају о речима: Да како не уграби и не буде избавитеља (Пс.49,22). Трче сви, а један добија награду (1.Кор.9,24).

Онај који је већ напредовао у безмолвију, упражњава подвиг без напора не само у будном стању него и док спава. Стога се неки и у самом сну ругају демонима, и раскалашним женама што им долазе у сну - држе поуку о целомудрености.

Немој очекивати посету нити се за њу спремати унапред. Уређење безмолвија треба да буде сасвим просто и ненамештено.

Човек који намерава да сагради кулу и келију безмолвија, ништа не предузима док најпре не седне, не прорачуна и молитвом не испита, да ли има свега што му је потребно за свршавање замишљеног посла, да не би, поставивши темељ и не могавши да заврши зграду, постао предмет поруге за своје непријатеље, а за остале духовне трудбенике камен спотицања.

Размотри сладост која ти долази у срце: да је можда нису справили надрилекари, подмукле убице душа људских!

Већи део ноћи посвети молитви, а мањи део појању Псалтира. Дању, пак, прикупљај снагу за своју борбу.

Читање Светог Писма може много просветити и сабрати ум, јер - речи Светог Писма су речи Духа Светога. Оне неизоставно утичу повољно на духовно сређивање читаоца. Пошто си подвижник, треба да претвориш у дело оно што читаш. Јер, опитно остваривање Светог Писма чини сувишним читање осталих књига. Труди се да расветлиш речи здравља више сопственим делима него туђим књигама. Пре но што примиш силу Духа Светога, немој читати књиге које не излажу праву веру: њихове мрачне мисли помрачују немоћне.

Често је једна чаша довољна да се осети укус вина. Тако и једна једина реч може способним људима открити сав унутрашњи подвиг и стање безмолвника.

Не скидај душевног ока са гордости: међу свим лоповима духовним нема опаснијег од ове страсти. Штеди речи кад изађеш међу људе. Језик је у стању да у један мах растури оно што се са много напора стекло. Вежбај се да будеш нељубопитљив: љубопитљивост, као ништа друго, може да умртви безмолвије.

Онима који ти дођу у посету, подај шта треба за тело (1117) или за дух. Ако се покажу мудријим од нас, испољимо своје мудрољубље ћутањем. Ако су нам, пак, по духовном узрасту једнаки, можемо сразмерно и отварати уста. (Уосталом, боље је сматрати да су сви људи мудрији од нас.)

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 4:53 pm

Када сам онима што су још недорасли хтео да сасвим забраним телесни рад за време богослужења, задржа ме онај који је по сву ноћ носио песак у својој кабаници [14]. Као што постоји супротност између догматске науке о Светој, Несазданој и Обожаваној Тројици и догмата о домостроју спасења оваплоћењем Једнога од свеопеване Јединице (јер оно што је у [Тројици] у множини, у [Христу] је у једнини, и оно што је у Њој у једнини, у Њему је у множини [15]) - тако и између подвига безмолвија и подвига општежитељне послушности постоји извесна противност.

Божански апостол каже: Ко позна ум Господњи (Рим.11,34)? А ја кажем: Ко позна ум човека, који је постао безмолвник и телом и духом?



Моћ цара састоји се у богатству и великом броју поданика. Моћ безмолвника састоји се у изобиљу молитве.









НАПОМЕНЕ:

1. Мисленог миша: демона.

2. Трпљење морепловца: мисао постаје јасна кад се сетимо да су се у то доба бродови кретали на погон ветра (једрењаци): изненадна тишина (бонаца) на сред пучине може да доведе бродску посаду у врло тежак положај, тим пре ако потраје дуго.

3. Један човек: свакако, сам свети Јован Лествичник.

4. Тавенисиоћани су били организовани у општежићу (киновији), а скићани су били усамљеници - безмолвници (Схол. 4, соl. 1117 С).

5. Разлог тог ћутања покушава да објасни Илија Критски: подвиг безмолвија је велики, и у њему се може достићи веће савршенство него у општежићу. Међутим, свети Јован не жели то да каже због слабијих да не би отишли из киновије у пустињу и тамо духовно пропали (Схол. 5, соl. 1117 С).

6. Да већ не говорим о другоме: шта је то друго што Лествичник прећуткује, објашњава Илија Критски: то је или телесни пад (блуд) или силазак с ума, јер су телесни пад и лудило, као и богохулство, плод надмености (Схол. 11, соl. 1120 С).

7. Смисао: као што се извор без воде не може назвати извором, тако ни монах у коме нема горе споменутих врлина не заслужује назив послушника (уп. Схол. 12, соl. 1120 С).

8. Против безмолвника се боре: униније, славољубље, гордост, туга, гнев, а против послушника: стомакоугађање, блуд, среброљубље (уп. Схол. 14,col. 1120 С).

9. Средњи задатак: тј. подвиг молитве (уп. Схол. 16, соl. 1120-1121).

10. Свети Јован Лествичник, очигледно, говори о некој својој великој екстази, коју индиректно упоређује са познатом екстазом апостола Павла из 2.Кор.12,1-5. Усхићење у коме се свети отац налазио, изражава се и у узбуђеном, тајанственом стилу којим су ови редови написани.

11. Свети старац Георгије Арсилаит: велики подвижник из 6. века који је живео у скиту Аресалај у близини Синајског манастира.

12. Велики и равноанђелски безмолвник Арсеније: египатски преподобни (345-450), из угледне римске породице, веома образован, васпитач синова цара Теодосија (Аркадија и Хонорија). Напустивши двор, он тајно одлази у Александрију 394. Још док је био у Цариграду, чуо је глас с неба: "Арсеније, бежи од људи и спашћеш се!" Сада је по други пут чуо: "Арсеније, моли се, безмолствуј, смиравај се, и спашћеш се!" И он одлази у пустињу, те у једном скиту, у усамљеној келији, борави четрдесет година у најстрожем подвигу. Он је обично говорио да не мрзи људе, већ да их, напротив, воли. Међутим, "немогуће је бити и с Богом и са људима", те он не може да остави Бога и поново живи с људима. Сав живот је проводио у непрестаном плачу. Дању је стално нешто радио, ноћу се молио, спавајући у најмањој мери. Његово је чувено правило: Монаху је доста један сат спавања. У свом дубоком смиреноумљу, одбијао је да разговара о било каквим литерарним и сличним проблемима, сматрајући се "незналицом Христа ради" (уп. Православна богословска енциклопедија, 1,1052-54).

13. На једног злог духа: према старим тумачима, то би могли бити демон блуда, или славољубља или унинија (уп. Схол. 34, соl. 1125 С).

14. Онај који је по сву ноћ носио песак: По некима, мисли се на светог Пахомија Великог и његовог старца преподобног Паламона (IV в.), али је вероватније да се ради о светом Макарију Александријском: кад демони почеше да га узнемиравају и ноћу, светитељ устаде, узе кош и у њега насу 5 ока песка, па га метну себи на леђа и иђаше по пустињи. Срете га Теосевије Козмитор, Антиохијац, и рече му: "Шта носиш, ава? Дај мени свој товар, немој мучити себе!" А Макарије му одговори: "Ја мучим онога који мене мучи..." (уп. Паладије, Лавсаик, 20, Мignе, Р.G., 34, 1060 В).

15. У Светој Тројици постоје Три Лица одн. Ипостаси, а једна Божанска природа. У Христу је једна Ипостас, једно Лице, а две природе и воље, Божанска и човечанска (уп. Схол. 43, col. 1128-1129).

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 8:16 pm

Поука XXVIII

О МАЈЦИ ВРЛИНА, СВЕТОЈ И БЛАЖЕНОЈ МОЛИТВИ,
И О ДУХОВНОМ И ТЕЛЕСНОМ ПОНАШАЊУ ЗА ВРЕМЕ МОЛИТВЕ





(1129) По својој каквоћи, молитва је сапостојање и јединство човека и Богом. По своме дејству, она је одржавање козмоса, помирење са Богом, мајка суза - и њихова кћер у исти мах, умилостивљење за грехе, мост којим се прелази преко искушења, грудобран који штити од сваке муке, разбијање демонских напада, служба анђела, храна свих бестелесних, будуће весеље, бесконачни подвиг, извор врлина, узрочник благодатних дарова, невидљиво напредовање, храна за душу, озарење ума, секира за очајање, потврда наде, ослобођење од туге, богатство монаха, ризница безмолвника, смањивање гнева, огледало духовног напретка, показатељ духовних мера, откривач духовног стања, предсказивач будућих добара, предзнак вечне славе. За онога који се истински моли, молитва је суд Господњи, суђење пред престолом Његовим пре Страшног суда.

Устанимо, и чујмо шта нам ова света царица врлина говори високим гласом: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе... и наћи ћете покој душама вашим, и исцелење ранама вашим. Јер, јарам је мој благ и лековит за велике грехе (Мт.11,28-30).

Ми који желимо да се представимо Цару и Богу, и да разговарамо с Њим, не смемо кренути на пут неприпремљени, да Он, угледавши нас издалека без прописаног оружја и дворске одоре, не би својим слугама и помоћницима наредио да нас вежу и баце далеко од лица Његова, а молбе наше да поцепају и баце нам натраг у лице. Кад идеш пред Господа, нека ти риза душе твоје буде сва изаткана нитима незлопамћења, иначе ти молитва ништа неће користити.

Нека ти молитва буде сасвим једноставна: цариник и блудни син су се једном речју помирили с Богом (уп. Лк.18,10; 15,11).

Стајање на молитви је на изглед увек исто: у ствари има ту великих разлика и ступњева. Једни прилазе Богу као пријатељу и господару, и приносе му песму и мољење не за себе, него у помоћ другима. Други траже духовно богатство, и славу, и већу смелост пред Богом. Неки траже да их Бог потпуно избави од њихових супарника. Неки, пак, умољавају за неко достојанство. Други моле да им се потпуно опросте (1132) дугови. Неки моле за пуштање из тамнице, а други за ослобођење од сваке кривице.

На хартију наше молбе ставимо пре свега искрену захвалност. На друго место нека дође исповедање и скрушеност у осећању душе. Потом износимо пред Свецара наше искање. Овај начин молитве је најбољи, као што је Господ преко анђела објавио једноме брату.

Ако си било када одговарао пред земаљским судијом, имаћеш пример како да се држиш у својој молитви. Ако, пак сам ниси никада излазио пред суд, нити си уопште видео како изгледа судско испитивање, научи се бар на примеру болесника који свог лекара, који се спрема да их реже и пече, преклињу да их поштеди.

У својој молитви немој употребљавати превиспрене речи: често је просто и једнолично тепање деце било најугодније Оцу њиховом који је на небесима. Немој настојати да говориш много, да ти се ум не растури у тражењу речи. Једна реч цариника умилостивила је Бога, и једна реч, пуна вере, спасла је рабојника. Многоговорљивост у молитви често разлива ум и предаје га маштању. Насупрот томе, скромност у речима најчешће је у стању да сабере ум.

Потруди се да се задржиш на речи молитве која ти у души изазове нарочиту сласт или умилење: тада се и наш анђео чувар моли заједно с нама.

Не буди превише слободан у својој молитви, макар и стекао чистоту. Напротив, приступи Богу с великим смиреноумљем, па ћеш доћи и до веће слободе пред Њим. Моли се за опроштај грехова чак и када се попнеш на врх лествице врлина, слушајући шта Павле говори о грешницима: Од којих сам први ја (1.Тим.1, 15).

Јело се обично справља на уљу и зачињује сољу, а целомудреност и сузе молитви дају крила. Ако се сав обучеш у кротост и безгневље, нећеш се још много помучити да свој ум ослободиш из ропства. Докле год не стекнемо праву молитву, ми личимо на оне који децу уче ходању [1].

Бори се да привежеш своју мисао уз речи молитве, или боље - да је закључаш у њих. И ако се деси да се услед своје детињске слабости твоја мисао умори и падне, уведи је поново у речи молитве. Непостојаност је својствена људском уму. Али, Онај који све може да учврсти, може и ум наш да начини постојаним. Ако се истрајно подвизаваш, доћи ће и к теби Онај који одређује границе мору људскога ума, и рећи ће му у молитви твојој: Доћи ћеш довде, и даље нећеш прећи (Јов 38,11). Дух је немогуће везати. Где је, пак, Саздатељ духа, све указује потчињавање.

Ако си икад могао гледати у сунце, моћи ћеш и с [Богом] разговарати онако како треба. Како би могао употребити праву реч у разговору са оним што ниси ни видео?

Почетак молитве састоји се у томе да се помисли које приступају одбију кратким речима истог тренутка кад се појаве. Средина је у томе да разум буде само у ономе што се молитвом говори или мисли. Савршенство молитве је отимање ка Господу.

Радост коју у молитви доживи монах који се налази у општежићу јесте сасвим нешто различито од радости оних што (1133) се моле у безмолвију. Јер, у првој, можда, има и мало поноса. Друга је, међутим, препуна смиреноумља.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 8:17 pm

Ако стално вежбаш свој ум да се не удаљава, он ће чак и за трпезом, док једеш, бити у твојој близини, а ако несметано блуди, никада неће бити с тобом.

Велики подвижник велике и савршене молитве каже: Волим рећи пет речи умом својим, и тако даље (1.Кор.14,19). Но, то не одговара људима који су у духовном погледу на ступњу детета. Због тога ми, као несавршени, треба да обраћамо пажњу не само на садржајност молитве већ и на то да буде што дужа и што већа. Кроз ово друго се долази до првога. Јер, даје, вели, чисту молитву ономе који се усрдно моли [2]макар се и нечисто, и с муком молио.

Друго је прљање молитве, друго - истребљење, друго - поткрадање, а друго - порок молитве. Прљање се састоји у томе што се човек, стојећи пред Богом, бави одвратним мислима; истребљење - у робовању непотребним бригама; поткрадање - у лутању мисли, које он и не осећа; порок - у прихватању неког прилога [тј. помисли], који му се приближава баш за време молитве.

Ако за време молитве нисмо сами, помолимо се у себи. Ако нису присутни служитељи похвала, можемо се уз то молити и видним начином. Код несавршених, ум се најчешће прилагођава телесним дејствима.

Сви, а нарочито они који долазе да од Цара приме опроштај дуга, треба да имају у себи неисказано велику скрушеност. Док се још налазимо у тамници страсти, слушајмо онога који је Петру рекао: "Опаши се убрусом послушности, свуци са себе жеље своје, и без њих, наг, у молитви својој приступи Господу. Његову, и само Његову вољу призивај, па ћеш примити Бога, који држи кормило твоје душе и тобом управља сигурно".

Уставши од светољубља и сластољубља, одбаци бриге, свуци са себе мисли, одреци се тела. Јер, молитва није ништа друго до отуђење од видљивог и невидљивог света. Шта имам на небу? Ништа! И шта, мимо Тебе, зажелех на земљи? Ништа, сем тога да се у молитви никад не одвајам од Тебе! Једни воле богатство, други славу, трећи имање. А ја жудим само за тим да се приљубим уз Бога, и у Њега положим наду бестрашћа мог (Пс.72,25.28). Вера даје молитви крила; без вере, молитва не може узлетети на небо.

Молимо се истрајно Господу, о, грешни људи! Сви бестрасници, пре но што су доспели до бестрашћа, најпре беху страсни. Премда се не боји Бога, судија ће ипак душу, која је обудовела кроз грех и отпад од Бога, одбранити од њеног супарника - тела, и од њених злотвора - злих духова, будући да се толико труди пред њим [3]. Као неки добар трговац, Бог благоразумне душе привлачи к љубави својој брзим испуњењем њихове молитве. А неразумне душе, [које личе на] псе, Он глађу и жеђу за испуњењем (1136) исканог васпитава да стално буду крај Њега у молитви. Јер, незахвалан пас, чим добије комад хлеба, одлази од онога који му га је бацио.

Немој рећи да ниси ништа стекао, ако у молитви проводиш доста времена а не видиш никаквог плода. Добитак је већ то што се молиш. Какво би ти веће благо и требало - него да се припијаш уз Господа и живиш непрестано у јединству с Њим?

Осуђеник се толико не плаши изрицања своје пресуде колико се ревносни молитвеник боји оног тренутка кад треба да стане на молитву. Ко је мудар и оштроуман, самом помишљу на молитву може сузбити сваку погрду, и гнев, и бригу, и немир, и муку, свако преједање, и искушење, и нечисту помисао. Непрестаном молитвом у души припремај се за стајање на молитви, па ћеш брзо напредовати.

Видео сам како монаси, који су заблистали као звезда у послушности, и који, према својим силама, нису престајали да мисле на Бога - овладавају својим умом и проливају праву бујицу суза чим стану на молитву. Преподобна ггослушност их је припремила за то.

Молитва у великом скупу праћена је поробљењем мисли и расејаношћу. У усамљености није тако. Али, ту је молитва ометана унинијем, а тамо потпомогнута ревношћу.

Тек у рату се види колико војник воли свог цара. А љубав монаха према Богу открива се за време молитве и богослужења. Молитва твоја откриће ти стање у коме се налазиш. Теолози управо кажу да је молитва огледало монаха.

Ко наставља да ради посао и када наступи време за молитву, извргава себе ругању од стране демона. Циљ ових лопова је да нам непрекидно поткрадају време.

Не одбијај да се помолиш за човека који те замоли за ту услугу, без обзира што још ниси стекао дар молитве. Вера онога који тражи твоју молитву спасла је често и онога који се скрушено помолио за њега. Не узноси се ако ти молитва за друге буде услишена: то је вера њихова учинила.

Учитељ од сваког ђака свакодневно без изузетка тражи одговор о свему што је до тада учио. И од сваког ума Бог у свакој молитви тражи да покаже силу коју је добио од Њега. Зато треба пазити: чим почнеш да се трезвоумно молиш, одмах ће се у теби јавити гневљивост. То и јесте циљ наших непријатеља.

Сваку врлину, а највише молитву, треба увек да творимо са великим осећањем. Душа се моли у осећању када се уздигне изнад свакога гнева.

Оно што је задобијено многим молитвама у току многих година, остаје трајно.

Ко је Господа стекао, више се неће трудити да пронађе своју реч за молитву. Тада се Дух моли за њега у њему уздисајима неизрецивим (Рим.8,26).

(1137) Не примај никакву чулну представу маште за време молитве, да не би сишао с ума.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 8:17 pm

Осведочење о траженоме обзнањује се у молитви. Осведочење јесте ослобођење од сумњи. Осведочење је неоспориво уверење о непознатом.

Трудећи се ревносно око молитве, буди и милостив [4]. Кроз то ће монаси стоструко примити оно што им следује у животу који долази иза овога. Огањ љубави васкрсава молитву која се уселила у наше срце. А кад ова васкрсне, и узнесе се на небо, долази до силаска Огња у одају душе.

Неки кажу да је молитва боља од сећања на смрт. А ја славим две суштине у једној ипостаси.

Што дуже трчи, добар коњ се више загрева и убрзава трк. (Под трком подразумевам појање светих песама, а под коњем јуначан ум). Такав подвижник још издалека осети борбу и, као спреман, остаје непобедив.

Страшно је отимати жедноме воду испред самих уста. Још страшније је душу која се са умилношћу моли отргнути од толико жуђене молитве пре него је заврши. Не прекидај молитву све док не видиш да су те огањ и вода [тј. сузе] по промислу Божијем напустили. Можда ти се целог твог живота неће пружити таква прилика за опроштај грехова.

Ко је окусио од праве молитве, често може упрљати ум и једном једином неприкладном речју. Ставши потом на молитву, он више неће наћи оно за чиме жуди.

Једна је ствар трајно надгледати срце, а друга - бити епископ [тј. надзорник] срца посредством ума, који као началник и архијереј Христу приноси словесну жртву. Улазећи у душу првих, свети и наднебесни огањ, како вели један од оних што добише назив Богослова [5], спаљује сву нечистоту што је заостала у њој; а друге, опет, просвећује сразмерно постигнутом савршенству. Исти огањ назива се и огњем који спаљује (Пон.Зак.4,24), и светлошћу која обасјава (Јн.1,9). Стога неки одлазе са молитве као да излазе из ужарене пећи, осећајући олакшање од неке прљавштине и вештаства, а други, као обасјани светлошћу и обучени у двоструку одећу смирења и радости. Они који одлазе са молитве без и једнога од два дејства, молили су се у ствари телесно, да не кажем - јеврејски, а никако не духовно. Тело које ступа у додир са другим телом, трпи његов утицај, и мења се. Како да се, онда, не измени онај који се невиним рукама дотиче Тела Божијег?!

Код нашег сведоброг Цара може се видети понешто што се да видети и код каквог земаљског цара: Он понекад сам, понекад преко пријатеља, или преко слуге, а покаткад и незнаним путем, даје награду своју војницима својим, саобразно томе колико је смирења у нама.

Земаљском цару је мрзак онај који стоји пред њим и од њега окреће главу, разговарајући с непријатељима господаревим (1140). Тако је и Господу мрзак онај човек који стоји на молитви, а прима нечисте помисли. Тог пса који ти прилази отерај оружјем молитве. Ма колико био дрзак, не узмичи пред њим. Ишти сузама, тражи послушношћу, куцај дуготрпљењем. Јер, који тако иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се (Мт.7,Cool.

Пази да се непромишљено не молиш за жене, да не би с десна био покрадан.

Не треба да исповедаш телесне грехе онако како су учињени, у појединостима, да не би сам себе навео на искушење.

Нека ти време молитве не буде време за разматрање ни нужних, па чак ни духовних ствари, иначе ћеш изгубити оно што је боље.

Ко се непрестано ослања на штап молитве, неће се спотаћи. Ако би му се то и догодило, ипак неће сасвим пасти. Јер, молитва је побожно тиранисање Бога.

Корист од молитве препознаћемо по сметњама које нам демони праве за време богослужења. Плод, пак, молитве познаћемо у поразу непријатеља. По томе познах да ми желиш добра, што се непријатељ мој, кад дође час за борбу, неће обрадовати због мене (Пс.40,12). Повиках, каже псалмопевац, из свег срца мог (Пс.118,145), тј. телом, и душом, и духом (уп. 1.Сол.5,23). Јер, где су двоје последњих сакупљени, тамо је Бог међу њима (Мт.18,20).

Ни телесни ни духовни дарови нису једнаки код свих људи: некима више одговара брзо, а другима спорије појање; први се боре са заплењивањем мисли, а други са незнањем.

Ако без прекида дозиваш у помоћ Цара кадгод ти се непријатељи твоји приближе, буди спокојан и нећеш се много намучити: они ће сами од себе сместа одступити од тебе. Јер, ти нечисти дуси не желе да виде како путем молитве добијаш победнички венац за борбу с њима. Уз то, они ће морати да побегну и зато што их молитва пече као огањ. Буди увек храбар, и сам ће те Бог учити како да се молиш.



Немогуће је путем речи научити се гледању. Јер, вид је природан дар. Тако се ни лепота молитве не може схватити само на основу онога што нам други о њој говоре. Јер, она у самој себи има учитеља - Бога, који учи човека знању (Пс.93,10), који даје молитву ономе који се моли, и који благосиља године праведника (1.Цар.2,9).




____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 8:18 pm

НАПОМЕНЕ:

1. Учећи дете ходању, човек га подиже и поучава када се оно саплете и падне. Тако смо и ми дужни да наш ум исправљамо и подижемо у молитви кад се одвоји од Бога, све док се не учврсти (уп. Схол. 3, col. 1141 А).

2. 1.Цар.2,9.

3. Из јеванђелске приче о удовици и неправедном судији - уп. Лк.18,1-4.

4. Буди и милостив: Што плачеш за време молитве? Ти ниси милостив кад видиш сузе сиромаха. Како ће се Бог смиловати на тебе? Милостиња представља крила молитве: ако јој не даш крила, она неће узлетети у вис; ако ли је, пак, окрилатиш, узнеће се на небо. Као што се ватра у кандилу без уља гаси, тако пропада и молитва коју не прати милостиња (уп. Схол. 16, аll. соl.1144 СD).

5. Један од оних што добише назив Теолога: вероватно свети Григорије Назијанзин (328-390).


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 8:36 pm

Поука XXIX

О ЗЕМАЉСКОМ НЕБУ, О БОГОПОДРАЖАВАЈУЋЕМ БЕСТРАШЋУ И САВРШЕНСТВУ, И ВАСКРСЕЊУ ДУШЕ ПРЕ СВЕОПШТЕГ ВАСКРСЕЊА





(1148) Ето, и ми који лежимо на дну најдубље јаме незнања, у тами страсти и сенци смрти тела овога, по дрскости својој почињемо философирати о небу на земљи.

Звезде су лепота небеског свода, а украс бестрашћа - врлине. Бестрашће, мислим, није ништа друго до небо ума у његовом срцу, под којим сва лукавства демонска изгледају као шала. Бестрасним се, дакле, у правом смислу речи назива, и јесте, човек који је тело начинио непропадљивим, који је ум уздигао изнад свега створеног, који је сва чула покорио уму а душу своју представио Господу, пружајући се вечито к Њему, и преко својих моћи.

Неки, опет, одређују бестрашће као васкрсење душе пре васкрсења тела, а други, као савршено богопознање, које по својој вредности заостаје само за богопознањем које имају анђели. То савршено савршенство савршених, чијем усавршавању нема краја (како ми рече један човек који га је доживео), тако освећује ум и отрже га из вештаственог света, да га често, разуме се - после стизања у ово небеско пристаниште - одваја од живота у телу и подиже на небеске висине, до сагледавања. О томе на једном месту и говори псалмопевац, који је, можда, то и сам искусио: Божији моћници са земље се узнесоше веома (Пс.46,10). Такав је био и онај Египћанин, који у молитви није могао дуго пружати руке к небу, докле год би се молио у присуству других [1].

Има бестрасних људи, но има и од бестрасних бестраснијих. На пример, један човек силно мрзи зло; други се, међутим, незаситно богати у добру.

И чистота се назива бестрашћем, и то с правом: она је почетак свеопштег васкрсења и обесмрћења смртних.

Бестрашће показа онај који рече: "Ум Господњи имам" (уп. 1.Кор.2,16). Бестрашће показа и онај Египћанин, рекавши: "Не бојим се Господа" [2]. Бестрашће показа и онај што је молио Бога да му врати страсти [3]. Ко се, пре будуће рајске светлости, удостојио таквог бестрашћа као онај Сиријац? (1149) Та, Давид, толико чувени пророк, каже Господу: Попусти, да се одморим (Пс.38,14)! А овај атлет Божији каже: "Престани да ме запљускујеш валовима благодати Твоје" [4].

Бестрашће има она душа која се тако навикла на врлине, као што су страсни људи навикли на уживања.

Ако је крајња граница стомакоугађања у томе да се силом једе и онда када се не жели јести, онда је, свакако, крајња граница уздржања у томе да се непослушна природа наша уздржава и онда када гладује. Ако је врхунац блуда у томе да се човек помами од похоте и према животињама и мртвим стварима, онда је врхунац чистоте - односити се својим чулима према сваком бићу као ствари без живота. Ако је граница среброљубља, никада не престајати са гомилањем пара и никада се не заситити, онда је врхунац нестицања - не штедети ни своје сопствено тело. Ако је граница унинија у томе да се чак ни у потпуном спокојству нема трпљења, онда је врхунац трпљења кад човек и посред највећих невоља сматра да га ништа не узнемирава. Ако је пучина гнева у томе да се човек разјари и када је потпуно сам, онда је дубина издржљивости кад човек остаје миран без обзира да ли су присутни или не они који га злостављају. Ако је врхунац таштине, да се човек понаша сујетно и онда када нема никога ко би га похвалио, онда је без сумње знак савршеног неславољубља када се и приликом посете страних људи никад не поткраде ни најмања сујетна помисао. Ако је знак пропасти (тј. гордости), узносити се и безначајним делима, онда је спасоносна ознака смирења, мислити смирено о себи и поред великих подвига и успеха. И ако је обележје свецелог острашћења, да се човек хитро покорава скоро свему што демони тајно посеју у његову душу, сматрам да је обележје светог бестрашћа кад човек може искрено рећи с Давидом: Онога лукавога који се склонио од мене, не познах (Пс.100,4) ни како, ни ради чега дође, ни како оде? Напротив, потпуно сам равнодушан према свему томе, пошто јесам, и бићу сав сједињен са Богом.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 8:37 pm

Ко се удостојио таквог духовног стања, има у себи настањена, још за живота у телу, самога Бога који га увек води у свим речима, и делима, и мислима. Стога такав човек кроз унутрашње озарење чује у себи као неки глас који му открива вољу Господњу, и постаје узвишенији у односу на свако људско учење. Кад ћу доћи и показати се лицу Божијем (Пс.41,3)? Не подносим више пламен ове чежње, већ иштем бесмртну лепоту, коју ми Ти, Господе, даде пре но што сам пао у ово блато!

Но, зашто много говорити? Бестрасник више не живи сам, већ у њему живи Христос, као што вели онај који је срећно ратовао рат, завршио трку и одржао веру [православну] (уп. Гал.2,20; 2.Тим.4,7).

Царска круна није састављена само из једног драгуља. Тако ни савршеног бестрашћа нема ако смо макар и једну једину врлину (без обзира како безначајна изгледала) пропустили да извршимо.

Замишљај бестрашће као небески дворац небеског Цара: (1152) многе су обитељи унутар града [5]; зид, пак, тог небеског Јерусалима јесте - опроштај грехова. Брзо, браћо, да нађемо улаз у брачну собу тога дворца! Ако нас, (о, несреће!) задржава бреме грешних навика или време које смо провели у греху, онда се бар постарајмо да не будемо лишени какве обитељи у близини брачне собе! Ако још храмљемо, или смо посустали, потрудимо се на сваки начин макар да се нађемо унутар зидова градских. Јер, ко не уђе тамо пре но што наступи крај, боље рећи - ко не пређе преко тог зида, мораће да се настани у пустињи. Због тога се неко и молио, говорећи: Уз Божију помоћ прећи ћу преко зида (Пс.17, 30). И други, као од лица Божијег, вели: Нису ли то греси ваши, који су се испречили између вас и мене (Ис.59,2)?

Развалимо, пријатељи, бедем ове преграде који смо непослушањем на своје зло подигли. Узмимо овде разрешење дуга, јер, у аду нема никога ко би нас могао излечити. Не бавимо се више ничим земаљским, браћо! Ми смо се уписали у људе који се ни о чему земаљском не брину. Нема греха, нема времена, нема бремена којим бисмо се могли изговорити. Онима који примише Господа крштењем поновног рођења, Бог даде власт да буду чеда Божија (Јн.1,12), рекавши: Почините [од земаљских брига] и познајте да сам ја Бог (Пс.45,11) и бестрашће! Њему слава у све векове. Амин.



Блажено бестрашће узноси бедни ум људски са земље на небо, и са ђубришта страсти подиже га, сиротог, а свеопевана љубав чини да седне са началницима, светим анђелима, са началницима народа Господњег.







НАПОМЕНЕ:

1. Свети Титој. Руси у своме преводу указују на преподобног Титоја, из Изрека стараца, стр., 327, ст. 1.

2. Свети Антоније Велики.

3. Свети Јован Колов (+ око 430), један од највећих египатских подвижника, подвизавао се у Скитској пустињи, у северозападном Египту, око 30 Кт од Нитријске горе, и то као ученик светог Пимена (уп. Житије 27. августа), а потом учитељ светог Арсенија Великог (уп. Нап. 12 уз Поуку XXVII). Он се нарочито истакао својом великом смиреношћу. За собом је оставио низ изрека које су записали монаси његове обитељи (уп. Житије светог Јована Колова, 9. новембра).

4. Свети Јефрем Сирин (306-373), родом из Месопотамије (Низбис), истакнути подвижник и хришћански писац. Песничка душа, он никада није улазио у философске спекулације. Сва његова дела зраче великом топлином и надахнућем, ненаситом богочежњом и благодатном љубављу Божијом. Учествовао на I Васељенском сабору; за ђакона га рукоположио свети Василије Велики. Писао је многобројна дела на сиријском језику, у прози и у стиху. Оставио је дивну молитву: Господе и Владико живота мог (уп. Житије 28. јануар).

5. Под многим обитељима, Илија Критски подразумева различите ступњеве благодати Божије (уп. Схол. 8, соl. 1153 СD).


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 8:37 pm

Поука ХХХ

О СВЕЗИ ДОБРОДЕТЕЉНЕ ТРИЈАДЕ ВРЛИНА,
ТЈ. О ЉУБАВИ, НАДИ И ВЕРИ





(1153) А сад, после свега што је речено, остаје ово троје, свеза (1156) која све повезује и држи: вера, нада, љубав. А највећа је љубав (1.Кор.13,1З), јер се њоме именује Бог (уп. 1.Јн.4,16). По моме мишљењу, вера је зрак, нада светлост, а љубав круг сунчев. А све чине један блесак и један сјај.

Вера све може да учини, све да твори. Наду милост Божија ограђује и чини је непостидном. А љубав никад не пада, не заостаје и не да мира ономе који је занет њеним блаженим одушевљењем.

Ко хоће да говори о љубави Божијој, одважује се да говори о Богу. А расправљати о Богу клизаво је и опасно за људе који не пазе много. Истина љубави позната је анђелима, па и њима - по дејству озарења. Бог је љубав (1.Јн.4,16). А ко хоће речима да објасни шта је Бог, чини што и слепац који би сео на обалу океана и хтео да измери колико је песка на његовом дну.

По својој каквоћи, љубав је уподобљење Богу, у мери која је доступна смртницима. По своме дејству, она је извор вере, бездан дуготрпељивости, море смирења.

Љубав је, у правом смислу речи, напуштање било какве непријатне мисли у односу на другог човека. Јер, љубав не мисли о злу (1.Кор.13,5).

Љубав, бестрашће и богоусиновљење разликују се између себе само и једино по називу. Светлост, огањ и пламен се стичу у једном дејству. Тако треба замишљати и те три врлине.

У сразмери са ишчезавањем љубави, у нама се јавља страх. Јер, човек у коме нема страха - или је пун љубави, или је душевно већ мртав.

Није ни најмање неприлично поредити чежњу и страх, ревност и преданост, служење и љубав према Богу с оним што се код људи обично да видети. Блажен је, дакле, човек који воли Бога као што занесен љубавник воли своју драгану. Блажен је човек који се боји Бога, као што се осуђеници плаше судије. Блажен је човек који је постао усрдан у истинској преданости Богу, као што су благоразумне слуге усрдне према свом господару. Блажен је човек који је у вршењу врлина постао ревностан онако како су ревносни мужеви који, ради својих супруга, себе лишавају и сна. Блажен је човек који у молитви стоји пред Господом онако како служитељи стоје пред царем. Блажен је ко се подвизава да непрестано угађа Господу, као што се неки труде да угађају људима.

Мати тако није привржена свом одојчету, како је син љубави свагда привржен Господу.

Онај ко заиста воли, стално замишља лик вољенога, и са уживањем га грли у души својој. Он од чежње ни у сну нема одмора. И тада његово срце разговара са жуђеним. Тако је обично у телесној, али и у бестелесној љубави. Рањен том љубављу, неко рече о самоме себи (а за мене је то одувек било једно чудо): Ја спавам, по природној нужности, а срце моје бди, по великој љубави мојој (Пес.н.пес.5,2).

Запази, о, душо пуна вере: када као јелен истреби звери [тј. страсти], душа [почиње да] жуди и гине за Господом, захваћена огњем љубави као отровом.

(1157) Дејство глади је некако нејасно и неодређено. Дејство жеђи је, напротив, одређено и јасно, јер је свако може осетити по унутрашњем жару. Зато и вели богочежњиви песник: Жедна је душа моја Бога, Бога крепкога, живога (Пс.41,3)!

Присуство вољеног човека нас приметно мења и чини ведрим, радосним и веселим. Какву ли тек промену неће изазвати присуство Господа Христа, када невидљиво дође у посету чистој души?!

Када се осети у дубини душе, страх Божији обично истерује и прождире прљавштину. Прикуј, каже, тело моје за страх Твој (Пс. 118,120)! И света љубав прождире неке душе, по ономе који рече: Прогутао си ми срце, прогутао си га (Пес.н.пес.4,9), док друге чини озареним и радосним, по реченоме: Узда се срце моје у Њега, и поможе ми, и процвета тело моје (Пс.27,7).

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Свети Јован Лествичник - ЛЕСТВИЦА   Свети Јован Лествичник -  ЛЕСТВИЦА - Page 2 Icon_minitime6/4/2011, 8:37 pm

Када је срце човеково весело, и лице му сија. Када је сав човек прожет љубављу Божијом, и споља се, на телу његовом, као на неком огледалу, примећује сјај његове душе. Тако се прославио Мојсије, боговидац (уп. Изл.34,28-35). Они који су достигли такав равноанђелски ступањ, често заборављају на телесну храну. Ја мислим да они најчешће не осећају ни потребу за њом. Није ни чудо: чак и људи које телесна жудња мучи често одбијају да једу. Сматрам да ни тело Ових бесмртника више није подложно болестима (противно свим природним законима). Јер, њихово тело је очишћено, и на известан начин (дејством пламена чистоте који је у њима пресекао пламен страсти), начињено нетрулежним. Мислим, чак, да и оно што једу, једу без икакве насладе. Јер, као што подземна вода напаја корен биљке, тако и небески огањ храни душу ових светих људи.

Са порастом страха Божијег, у човеку се јавља и љубав. Врхунац чистоте је основни услов знања о Богу. Сам Бог на тајанствени начин уводи у своје истине онога ко је осећања своја савршено сјединио с Њим. Јер, доклегод не дође до сједињења свих наших осећања са Богом, тешко се о Њему може говорити. Сјединивши се с човеком, Једносушно Слово усавршава чистоту, својим доласком умртвивши смрт. А када смрт буде умртвљена, ученик истинске теологије бива озарен Богом. Реч Господња, реч која од Господа долази, чиста реч Његова, пребива ва век века. Ко није познао Бога, говори о Њему са нагађањем. Чистота, пак, свог ученика чини теологом, који сам собом објављује догмате о Пресветој Тројици.

Ко воли Господа, најпре је брата свог заволео. Друго је доказ првога. Ко воли ближњега, никада не подноси људе који се баве оговарањем. Штавише, бежи од њих као од ватре. Ко каже да воли Господа, а на брата се свог љути, личи на човека који сања да трчи.

Моћ љубави је у нади. Надом очекујемо награду за љубав. Нада је обогаћење невидљивим благом; нада је сигурна ризница пре ризнице. Она је одмор од мука, она - капија (1160) љубави, она убија очајање, она је слика будућих добара. Недостатак наде представља ишчезавање љубави. Са њом су везане наше муке, на њој се граде наши подвизи, њу милост Божија окружава. Монах који је њоме испуњен, употребљава је као нож којим коље униније. Наду рађа искуство дарова Господњих. Јер, ко дарове Божије није осетио, не може а да не сумња. Нада побеђује гнев: она не постиђује (Рим.5,5). А срдит човек није пристојан.

Љубав је дародавац пророштва. Љубав је извор чудеса. Љубав је бездан озарења. Љубав је извор благодатног огња: уколико више пламти, он утолико више распаљује жеђ жеднога. Љубав је живот анђела. Љубав је вечито напредовање.

Објави нам, о, најлепша врлино, где напасаш овце своје, где почиваш у подне (Пес.н.пес.1,6). Осветли нас, напоји нас, води нас, руководи нас, јер, ето, желимо да достигнемо висине твоје. Ти владаш над свима. Ранила си ми душу, па сад не могу више да издржим силину твог пламтења. Одакле да почнем с песмом у твоју част? Ти владаш силом морском, таласање валова морских у бури Ти укроћујеш и умртвљујеш. Ти као рањена војника обараш на тле горду помисао. Мишицом силе своје разбила си непријатеље твоје и љубитеље твоје чиниш непобедивим (Пс.88,10-11).

Горим од жеље да дознам како те је Јаков видео учвршћену на врху лествице (уп. Пост.28,12)! Како је, дакле, изгледао тај пут у висине, реци ми, молим те? Какав је начин и смисао ређања ступњева, оних стуба које постави у срцу своме љубитељ твој (уп. Пс.83,6)? Колико их је, желим да знам? И колико је времена потребно да се сви они пређу? Онај што те је видео и борио се с тобом, известио нас је само о анђелима који воде уз лестве. Ништа друго није хтео, или тачније - није ни могао да открије, ако баш треба сасвим тачно да кажем.

А љубав, та царица, јави ми се као са неба, и рече као да говори на ухо душе моје: "Докле год се, љубитељу мој, не ослободиш од дебљине тела свог, нећеш бити у стању да видиш лепоту моју, онакву каква јесте. А лестве Јаковљеве нека те науче да састављаш духовну лествицу врлина, на чијем сам врху ја учвршћена, као што и велики посвећеник моје тајне рече: Сад остаје ово троје: Вера, нада, љубав... Али од њих највећа је љубав (1.Кор. 13,13)".





Кратка поука која у себи садржи све што је у овој књизи опширно речено



(1161) Пењите се, пењите, браћо! Храбро постављајте лестве у срце своје, слушајући онога који је говорио: Ходите, попнимо се на гору Господњу и у дом Бога нашега (Ис.2,3), који усавршава ноге наше да буду као у јелена, и који стоји на висинама (Пс.17,34), да бисмо постали победници на стази Његовој! Трчите, молим вас са оним који је говорио: Потрудимо се, док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божијега, у човека савршена, у меру раста пуноте Христове (Еф.4,13), који је, крстивши се у тридесетој години видљивог узраста, достигао тридесети ступањ мислене лествице. Јер, Бог је љубав.



Њему приличи песма, Њему власт, Њему сила, пошто јесте, и беше, и биће узрок свакога добра у бесконачне векове. Амин.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”