LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:51 am

52.Upućeno onima koji pitaju: spadaju li prirode Gospodnje u nerazdeljivu količinu, ili u razdeljivu?



Ako li, pak, neko pita za Gospodnje prirode, odnosno, da li one spadaju u nerazdeljivu količinu ili u razdeljivu, odgovorićemo da Gospodnje prirode nisu jedno telo, niti nekakva površina, niti jedna linija, kao ni vreme ili mesto, da bi spadale u nerazdeljivu količinu, jer to je ono što je brojivo na nerazdeljiv način.

Treba, dakle, znati da brojanje pripada onome što je međusobno različito, a nemoguće je brojati ono što se međusobno ni po čem ne razlikuje; no po čemu se razlikuju po tome se i broje; kao što se Petar i Pavle ne broje po onome što ih sjedinjuje: budući da su sjedinjeni po suštini, nemoguće je reći da su oni dve prirode, a budući da se razlikuju po ipostasi, nazivaju se dvema ličnostima. Prema tome, broj je svojstvo onoga što se međusobno razlikuje, i na koji način se različne stvari razlikuju - na taj način se i broje.

Prirode Gospodnje su, dakle, nesliveno sjedinjene po ipostasi, ali se nerazdeljivo dele po razlici i načinom razlike. ? na koji način se sjedinjuju, na taj način se ne broje, jer ne kažemo da su po ipostasi dve prirode Hristove; a načinom kako se dve prirode nerazdeljivo dele, tim načinom se i broje, jer dve prirode Hristove jesu po razlici i načinom razlike. Jer su dve prirode ipostasno sjedinjene, i, uzajamno se prožimajući, nesliveno se spajaju, a da pri tom svaka od njih zadržava vlastitu prirodnu različitost. Budući, dakle, da se broje načinom razlike, i samo njim, spadaće u razdeljivu količinu.

Jedan je, dakle, Hristos, savršeni Bog i savršeni čovek, koga, sa Ocem i Duhom, slavimo jednim slavoslovljem; slavimo Ga zajedno sa Njegovim prečistim telom, ne smatrajući Njegovo telo isključenim od poklonjenja (slavljenja) - jer se slavi u jednoj ispostasi Logosa, koja je telom postala ipostas, - ne obožavajući tvorevinu - jer mu se ne klanjamo samo kao telu, već kao telu sjedinjenom sa Božanstvom, i pošto su Njegove dve prirode svedene u jednoj ličnosti i u jednoj ipostasi Boga Logosa. Plašim se dohvatiti žeravicu zbog vatre koja je sjedinjena sa drvetom. Poklanjam se obema prirodama Hristovim, kroz Božanstvo sjedinjeno sa telom. Time ne pridodajem četvrto[1] lice Svetoj Trojici - daleko bilo - nego ispovedam jedno lice Boga Logosa i Njegovog tela: jer Trojica je ostala Trojica i posle vaploćenja Logosa.









NAPOMENE:

1. Ima na umu Nestorijevo učenje.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:51 am

53.0dgovor na pitanje: ima li prirode (Hristove) bez ipostasi



Premda u Hristu nema bezipostasne prirode nli bezlične suštine - jer suštinu i prirodu moguće je zamisliti samo u ličnosti, odnosno u ipostasi, - ipak nije neophodno da svaka od priroda, uzajamno sjedinjenih po ipostasi, poseduje vlastitu ipostas; jer su u mogućnosti da, udruživši se u jednu ipostas, ne budu bezipostasne niti da svaka od njih ima posebnu ipostas, već da obe prirode imaju jednu te istu ipostas. Jer sama ipostas Logosa, budući da je postala ipostas obeju priroda, ne dopušta da je jedna od njih bezipostasna, niti, opet, dozvoljava da one međusobno budu raznoipostasne, niti ona biva ipostas sad ove sad one prirode.

Ona je uvek, nerazdvojivo i nerazdeljivo, ipostas obeju priroda, ne deleći se i ne cepajući, niti razdajući se tako da jedan njen deo bude jednoj prirodi a drugi deo drugoj, nego da sva pripada jednoj i sva drugoj prirodi, a da pri tom ostaje nepodeljena i celovita. Jer telo Boga Logosa nije samo sobom sazdalo sebi ipostas, niti je, opet, neka druga ipostas nastala osim ipostasi Boga Logosa, već je postalo ipostasno[1] stičući ipostas u njoj (u ipostasi Boga Logosa), a nije postalo ipostas po svom osobitom načinu postojanja. Zbog toga telo nije ni bezipostasno niti neku drugu ipostas uvodi u Svetu Trojicu.









NAPOMENE:

1. Leontije Vizantijski je, da bi se suprotstavio Nestoriju i monofiziti-ma, za Hristovu čovečansku prirodu uveo izraz "ipostasna", odnosno, stvarna i savršena priroda, koja u svakom slučaju ne postoji po sebi nego u drugoj prirodi (Protiv Nestorija i monofizita - PG 86,1277).


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:52 am

54 ? Trisvetoj pesmi



Otuda, onaj dodatak Trisvetoj pesmi od strane praznoumnog Petra Knafeja[1] smatramo hulnim, jer uvodi četvrto lice i odvojeno postavlja Sina Božijeg, ipostasnu silu Očevu, a odvojeno raspetoga Isusa, koji bi bio neko drugi a ne "krepki" (silni); on takođe smatra da je Sveta Trojica podložna stradanju, te je zajedno sa Sinom raspeo i Oca i Duha Svetog. Dalje od nas takva hula i prazno blebetanje. Jer mi reči: "Sveti Bože" primamo kao da one ? Ocu govore, ne ograničavajući ime Božanstva samo na Njega (Oca), jer znamo da je i Sin Bog a takođe i Sveti Duh; a "Sveti krepki" koristimo za Sina, ne lišavajući sile (kreposti) Oca i Duha Svetoga; dok reči "Sveti besmrtni" koristimo u vezi sa Svetim Duhom, ne postavljajući time Oca i Sina izvan besmrtnosti; dakle, kada je u pitanju svaka od ipostasi Svete Trojice podrazumevamo sva bogoimena, i to na prost i apsolutan način, podražavajući božanskog apostola Pavla koji kaže: "Ali mi imamo samo jednoga Boga, Oca, od kojega je sve i od kojega smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve i mi kroz Njega,[2] i jednoga Duha Svetoga, u kojemu je sve i mi u Njemu. " Ali podražavamo i Grigorija Bogoslova, koji negde ovako govori: Mi imamo samo jednoga Boga Oca, od kojega je sve, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve, i jednoga Duha Svetoga, u kome je sve, a da izrazi "od kojega" i "kroz kojega" i "u kome" ne razdvajaju prirode -niti će se, međutim, menjati predlozi "od", "kroz" i "u" ili poredak imena - već karakterišu svojstva jedne i neslivene prirode; ? to je jasno iz toga što se prirode svode opet u jednu, ukoliko se ne pročita površno ono kod istog Apostola: od Njega i kroz Njega i u Njemu je sve; Njemu slava u vekove vekova. Amin.[3]

? da se Trisveta pesma ne uznosi samo Sinu nego celokupnoj Svetoj Trojici, svedoci su božanstveni i svešteni Atanasije, Vasilije i Grigorije, kao i svo mnoštvo bogonosnih otaca; kao i to da nam sveti Serafimi trostrukim svetoslovljem otkrivaju tri ipostasi nadsuštastvenog Božanstva, a preko jednog gospodstva upoznaju nas sa jednom suštinom i carstvom bogonačalne Trojice. Jer zaista veli Grigorije Bogoslov: Tako je, dakle, i sa Svetinjom nad Svetinjama, koja se od strane Serafima pokriva i slavi trostrukim osvećenjem (svetoslovljem) koje vodi ka jednom Gospodstvu i jednom Božanstvu, kako su i neki drugi pre nas izvanredno i preuzvišeno filosofstvovali.[4]

Kazuju, tako, i sastavljači Crkvene istorije, kako je, u doba arhiepiskopa Prokla, narod činio litiju u Konstantinopolju da bi izbegao nekakvu opasnost, i dogodi se da je nekakvo dete iz naroda bilo uznešeno (obuzeto Duhom) te da je tako, nekakvim anđeoskim učenjem, bilo poučeno trisvetoj pesmi Sveti Bože, Sveti krepki, Sveti besmrtni, pomiluj nas, i čim se dete povratilo i objavilo ono čemu je poučeno, celo mnoštvo naroda je zapevalo himnu, i tako je opasnost otklonjena. ? na svetom i velikom i vaseljenskom, četvrtom Saboru, onom u Halkidonu, predano nam je da tako uznosimo ovu trisvetu himnu, jer tako je izneseno u zabeleškama sa ovog svetog Sabora. Zaista je smeha i izigravanja dostojno da Trisveta pesma, kojoj smo od strane anđela poučeni, i u koju smo se uverili i koja je utvrđena pri kraju litanijskog priziva, te koja je ustanovljena i potvrđena od tolikog mnoštva svetih Otaca Sabora, a koju su prethodno pojali Serafimi, kao pokazanje triipostasnosti Božanstva, da bude pogažena i tobože ispravljena beslovesnim umovanjem Knafejevim, kao da je on veći od Serafima. No, kakve li drskosti, da ne kažem bezumnosti! Mi, ipak, ovako velimo, pa neka đavoli popucaju od besa: Sveti Bože, Sveti krepki, Sveti besmrtni, pomiluj nas.









NAPOMENE:

1. Petar Knafej (ili Gnafej), monofizitski Patrijarh Antiohijski, koji je Trisvetoj pesmi pridodao bogostradalnu frazu koji si raspet za nas.
2. 1. Kor 8, 6.
3. Sveti Grigorije Bogoslov, Beseda 39, PG 36, 348.
4. Isto, 38, PG 36, 320.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:52 am

55.0 prirodi i razlici, kao i ? sjedinjenju i vaploćenju, koji se primećuju u vezi sa vrstom i jedinkom, te ? tome kako treba shvatiti reči: Jedna priroda Boga Logosa vaploćena



Priroda se ili poima prostim zapažanjem, jer ne postoji sama po sebi, ili se poima zajednički kao opštost u svim istovrsnim ipostasima koje sažima i objedinjuje, i naziva se prirodom spoznativom u vrsti (vidu, obličju), ili se poima svecela u primanju projava u jednoj ipostasi, i naziva se prirodom spoznativom u jedinki, a to je ona ista priroda koja je spoznativa u vrsti. Prema tome, vaplotivši se, Bog Logos nije primio na sebe ni prirodu spoznativu prostim zapažanjem - jer to ne bi bilo vaploćenje, već varka i tvorevina vaploćenja - niti je, opet, primio prirodu spoznativu u vrsti - jer nije primio na sebe sve ipostasi - nego je primio onu prirodu koja je prepoznativa u jedinki, a koja je ona ista koja je u vrsti - jer je primio na sebe prvine (ono što je najbolje) naše građe - i koja nije prethodno postojala kao ipostas i kao jedinka te ju je on kao takvu prihvatio, nego je ona u Njemu imala začetak svoje ipostasi. Jer ta ipostas Boga Logosa postala je telu ipostas, te je po tome Logos postao telo,[1] i to na način nepromenjiv, a telo je nepreložnim načinom postalo Logos, a tako je i Bog postao čovek: jer Logos je Bog, a i čovek je ipostasnim sjedinjenjem postao Bog. Prema tome, jedno te isto je reći: priroda Logosa i priroda jedinke; jer to niti objavljuje, uglavnom i jedino, jedinku, odnosno ipostas, niti objavljuje opštost ipostasi, nego opštu zajedničku prirodu, koja se u jednoj ipostasi zapaža i ispituje.

Drugo je, naravno, sjedinjenje, a drugo vaploćenje; jer sjedinjenje (jedinstvo) govori ? samom spajanju, ali ne govori ? onome što se tiče načina spajanja; dok vaploćenje, a ?? je isto što i reći očovečenje, govori ? spoju koji je ostvaren kada je u pitanju telo, odnosno čovek, kao što usijanje gvožđa označava jedinstvo gvožđa i vatre. Naime, i sam blaženi Kirilo je, u svom drugom pismu Sukensonu, tumačeći reči Jedna priroda Boga Logosa je vaploćena, ovako rekao: Ako bismo, dakle, govoreći ? prirodi Logosa zaćutali, ne pridodajući reč "vaploćena", te bismo time na neki način isključili božansku ikonomiju, tada možda ne bi bila nemoguća beseda onih koji, pretvarajući se, pitaju: "Ako je sve (celokupna ipostas) jedna priroda, gde je onda savršenstvo u čovečanstvu (Hristovoj čovečanskoj prirodi)? " Ili: "Kako to postoji suština koja je podobna našoj? No pošto se, govoreći "vaploćena", time pokazuje savršenstvo u čovečanstvu i projava suštine onoga što je podobno nama, neka oni prestanu da se oslanjaju ? štap trske."[2] Ovde je Kirilo, dakle, koristio izraz priroda Logosa da bi označio prirodu. Jer da je umesto ipostasi uzeo prirodu, ne bi bilo neumesno, i da to kaže bez izraza vaploćena\ jer ako u apsolutnom smislu govorimo samo ? jednoj ipostasi Boga Logosa, ne grešimo. Na sličan način je i Leontije Vizantijski poimao ono što je rečeno ? prirodi, dakle, ne nasuprot ipostasi. A u svome odgovoru na Teodoritov prekor drugog anatemizma, blaženi Kirilo je ovako rekao: Priroda Logosa, odnosno ipostas, ? to je sam BOG. Prema tome, izraz priroda Logosa ne znamenuje ni samo jednu ipostas niti opštost (opštinu) ipostasi, već zajedničku prirodu posmatranu u celosti u ipostasi Logosa.

? da se priroda Logosa vaplotila odnosno sjedinila sa telom, TO je rečeno; međutim, da je priroda Logosa stradala telom (zbog tela), to do sada nismo čuli, nego smo naučili da je Hristos postradao telom; tako da izraz "priroda Logosa" ne ukazuje na ipostas. Preostaje, dakle, da kažemo da je Njegovo vaploćenje, zapravo, sjedinjenje sa čovečanskim telom, a ?? što je Logos postao telo znači da je sama ipostas Logosa nepreložno postala ipostas tela. Isto tako, da je Bog postao čovek, a čovek da je postao Bog, i to je rečeno. Jer Logos, iako je Bog, postao je nepromenjivo (ne pretrpevši nikakve izmene) čovek. ? da je Božanstvo postalo čovek ili da se vaplotilo ili očovečilo, nigda nismo čuli. Ali da se Božanstvo, u jednoj od svojih ipostasi, sjedinilo sa čovečanstvom, to smo naučili, I da je Bog primio obličje, odnosno, da se osuštastvio tuđom prirodom, to jest onom koja je podobna našoj, rečeno je. Jer svakoj od ipostasi prideva se ime "Bog" dok Božanstvom ne možemo nazvati jednu ipostas. Jer nismo čuli da je Božanstvo samo Otac ili samo Sin ili samo Duh Sveti; jer reč "Božanstvo" ukazuje na prirodu, dok reč "Otac" ukazuje na ipostas, kao što izraz "čovečanstvo" ukazuje na prirodu, dok ime "Petar" ukazuje na ipostas (ličnost). Ime Bog znamenuje i opštost (jedinstvo) prirode, a prideva se kao ime svakoj od ipostasi, kao i reč "čovek"; jer Bog je onaj koji ima božansku prirodu, a čovek onaj koji ima čovečansku.

Povrh svega toga valja znati da Otac i Duh Sveti ni na koji način nisu imali učešća u vaploćenju Logosa, nego samo po bogoznamenjima, po blagovoljenju i po božanskoj volji.









NAPOMENE:

1. Jn 1,14.
2. Sveti Kirilo Aleksandrijski, Posl. 46 PG 77,237.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:53 am

56.0 tome da Sveta Djeva jeste Bogorodica; a protiv nestorijanaca



Svetu Djevu, dakle, sa pravom i po istini propovedamo kao Bogorodicu, jer kao što Onaj, koji se od nje rodio, jeste istiniti Bog, tako je i ona, koja je iz sebe rodila vaploćenog istinitog Boga, istinita Bogorodica. Jer velimo da Onaj koji je od nje rođen jeste Bog, ne zbog toga što je, tobože, božanstvo Logosa primilo od nje početak svoga bića, već zbog toga što se sam Bog Logos, koji je pre svih vekova i bezvremeno rođen od Oca, i koji bespočetno i večno postoji zajedno sa Ocem i Duhom, u poslednja vremena, a radi našeg spasenja, nastanio u njenoj utrobi, te se od nje nepromenjivo (ne pretrpevši nikakve izmene) vaplotio i rodio. Jer Sveta Djeva nije rodila običnoga čoveka, već istinitoga Boga; ne prostog (neveštastvenog) nego vaploćenog; i nije rodila Boga koji je spustio svoje telo sa nebesa i koji je kroz nju, kao kroz nekakav žleb,[1] prošao, već Boga koji je od nje primio telo jednosuštno sa našim, te mu je sobom darovao ipostas. Jer ako je Bog svoje telo sa nebesa doneo, i nije uzeo od naše prirode, kakva je onda potreba za Njegovim očovečenjem? Jer očovečenje Bota Logosa ostvareno je radi toga da ona ista priroda, koja je zgrešila (pogrešila) i pala i postala propadiva, pobedi tiranina koji ju je prevlastio, te da se tako oslobodi propadivosti, kao što veli božanski apostol Pavle: Jer pošto je kroz čoveka smrt, kroz čoveka je i vaskrsenje mrtvih;[2] ako je tačno ovo prvo, tačno je i ovo drugo.

No, iako on veli: Prvi Adam je od zemlje, zemljan; drugi Adam je Gospod sa neba[3] on ne kaže time da je telo Hristovo sa neba; no, ipak, Ga ne naziva ni običnim čovekom. Jer, gle, nazvao Ga je i Adamom i Gospodom, znamenujući i jedno i drugo: jer se ime Adam tumači kao "zemnorodni" (od zemlje rođeni), a jasno je da je čovečanska priroda zemnorodna, budući da je od zemlje sazdana; dok ime Gospod jeste pokazatelj božanske suštine.

Još je rekao Apostol: Posla Bog Sina svojega jedinorodnoga koji se rodi od žene.[4] Nije, dakle, rekao " kroz ženu", nego "od žene". Pokazao je, tako, božanski Apostol da je jedan te isti jedinorodni Sin Božiji i Bog, koji je od Djeve postao čovek, i isti Onaj koji je rođen od Djeve, Sin Božiji i Bog. Međutim, rodivši se telesno, jer na taj način je On i postao čovek, nije se uselio u unapred sazdanog čoveka, kao u nekog proroka, već je sam suštinski i istinski postao čovek, odnosno, u svojoj ipostasi je živom telu, kroz slovesnu i umstvenu dušu, darovao postojanje, postajući tako ipostas tela; jer to znače reči "rođen od žene". Kako bi, inače, Logos Božiji mogao biti potčinjen zakonu prirode[5] ako ne bi postao čovek jedne suštine sa našom?

Otuda Svetu Mariju pravedno i po istini imenujemo Bogorodicom; jer to ime sadrži u sebi celokupnu tajnu božanske ikonomije. Jer ako je ona, koja je rodila, Bogorodica, onda je, svakako, Bog onaj ko je od nje rođen; međutim, svakako da je i čovek. Jer kako bi, inače, mogao biti rođen od žene Bog koji predvečno postoji, a da nije postao čovek? Jasno je, naime, da je Sin čovečiji čovek. ? ako, pak, onaj koji je od žene rođen, jeste Bog, jasno je da je jedan te isti onaj koji je rođen od Boga Oca po božanskoj i beznačalnoj suštini i onaj koji je u poslednja vremena rođen (porođen) od Djeve po suštini; a ta suština ima svoj početak i nalazi se u vremenu, odnosno, to je čovečanska suština. To, dakle, ukazuje na jednu ipostas, na dve prirode i na dva rođenja Gospoda našega Isusa Hrista.

Nikako, međutim, Svetu Djevu ne nazivamo Hristorodicom, jer je, radi ukidanja naziva "Bogorodica", skverni i mrski i judeomudrujući Nestorije, onaj sasud beščašća (da hoće on sam pući od zlobe zajedno sa svojim ocem, Satanom) iznašao takav naziv Hristorodica, da bi time obeščastio Bogorodicu koja je jedina istinski poštovana iznad svake tvari; takav naziv za nju je uvredljiv: naime, Hristos (Pomazanik) je i car David kao i arhijerej Aaron - jer to je ono što se stiče pomazanjem, odnosno, carsko dostojanstvo i sveštenstvo - te je svakog bogonosnog čoveka moguće nazvati Hristom, ali ne i nazvati ga Bogom po prirodi. Kao što je bogomrski Nestorije pobesneo nazivajući bogonoscem onoga koji je rođen od Djeve; daleko bilo, međutim, da Ga (Hrista) mi nazovemo ili shvatimo bogonoscem, već Ga nazivamo Bogom vaploćenim. Jer sam Logos postao je telo, pošto je začet od Djeve, i proizašao (rodio se) kao Bog zajedno sa telom koje je primio na sebe, od koga se i ono samo obožilo kada je skupa sa Njim steklo biće: tako da se istovremeno zbilo ovo troje, odnosno, prihvatanje tela, postojanje (biće) i njegovo oboženje od strane Logosa. I tako se Sveta Djeva shvata i naziva Bogorodicom, ne samo zbog prirode Logosa, već i zbog oboženja čovečanske prirode, čiji se istovremeni začetak i postojanje čudesno ostvaruje. Začeće, naravno, pripada Logosu dok telu pripada postojanje unutar istoga Logosa, a sama Bogomajka na natprirodan način Sazdatelju nudi mogućnost da se sazda, a Bogu i Tvorcu svega nudi mogućnost da se očoveči, tako što he obožiti ono telo koje je uzeo na sebe; pri tom sjedinjavanju prirode ostaju onakve kakve su i stupile u sjedinjavanje; ne mislim samo na ono što je božansko u Hristu već i na ono što je čovečansko, ne samo na ono što je iznad nas već i na ono što je podobno nama. Jer nije On prvobitno bio po našem obrazu, da bi kasnije postao iznad nas, no je od prvog trenutka postojanja bio oboje, jer od samog začeća imao je svoje biće u Logosu; čovečansko je, dakle, ono što je podobno (čovečanskoj) prirodi, dok je Božije ono što je božansko i natprirodno. Još je stekao svojstva oduševljenog tela: jer primio ga je Logos radi ikonomije, da bi sve bilo po poretku prirodne kretnje, što biva uistinu na prirodan način.









NAPOMENE:

1. Markion, koji je poricao čovečansku prirodu Gospodnju, tvrdio je da je telo Hristovo kroz Djevu kao kroz kakav žleb prošlo i pojavio se Hristos, i učio je da se Hristos pojavio među Judejima petnaeste godine vladavine Tiberija, i to kao odrastao, te da je nemoguće dokazati da je rođen. To učenje je u suprotnosti sa proroštvima Staroga zaveta ? tome da će se Hristos roditi iz semena Davidova, i sa potvrdama toga u Novom zavetu.
2. 1. Kop 15,21.
3. 1 Kor 15,41.
4. Gal 4,4.
5. Upor. Gal 4,4

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:53 am

57. 0 svojstvima dveju priroda



Ispovedajući jednoga te istoga Gospoda našega Isusa Hrista kao savršenoga Boga i kao savršenoga čoveka, velimo da On isti ima sve što ima i Otac, osim svojstva nerođenosti; i ima sve, izuzev jedino besmrtnosti, što ima i prvi Adam, a što je telo i slovesna i umstvena duša. On isti poseduje, prilično dvema prirodama, dvostruka prirodna svojstva dveju priroda: dve prirodne volje, božansku i čovečansku, dve prirodne energije, božansku i čovečansku, dve prirodne samovlasnosti, božansku i čovečansku, te dvostruku mudrost i znanje, božansku i čovečansku. ? budući da je Hristos jednosuštan sa Bogom i Ocem, On samovlasno želi i dejstvuje kao Bog, a budući da je jednosuštan i sa nama, On isti samovlasno želi i dejstvuje kao čovek: jer Njegova su i čudesa, a Njegova su i stradanja.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:53 am

58. 0 voljama i slobodama Gospoda našega Isusa Hrista



Budući, dakle, da su dve prirode Hristove, velimo da su u Njega i dve prirodne volje i dve prirodne energije. Međutim, pošto je jedna ipostas Njegovih dveju priroda, tvrdimo da je jedan te isti Onaj koji hoće (projavljuje volju) i Onaj koji dejstvuje prirodno, u skladu sa obema prirodama, iz kojih je, u kojima je i koje jesu Hristos, Bog naš. Tvrdimo, naime, da On hoće i dejstvuje ne razdeljeno, već jedinstveno; jer hoće i dejstvuje u oba vida (obličja), u zajednici sa onim drugim vidom. Jer u kojih je jedna te ista suština, u njih je ista i volja i energija, a u kojih je različita suština, u njih je različita i volja i energija. I obratno: u kojih je jedna te ista volja i energija, u njih je jedna te ista i suština, a u kojih je različita volja i različita energija, u njih je i suština različita.

Pa prema tome, kada su u pitanju Otac i Sin i Sveti Duh, a zbog istovetnosti Njihove energije i Njihove volje, spoznajemo istovetnost Njihove prirode. Međutim, kad je u pitanju božanska ikonomija, iz razlike energija i volja spoznajemo razliku priroda, a znajući za razliku priroda, skupa sa njom ispovedamo i različitost volja i energija. Naime, kao što, poimajući i govoreći pobožno ? broju priroda jednoga i istoga Hrista, ne delimo jednoga Hrista, već predstavljamo da je i u Njegovom jedinstvu očuvana različitost priroda, a tako i broj volja i energija koje su u Njegovoj prirodi, već prema svojim suštinama - jer po obe prirode je voljno i delatno ostvario naše spasenje - ne uvodi deobu (daleko bilo), već otkriva jedino njihovu očuvanost i celovitost i u jedinstvu dveju priroda: jer kažemo da volje i energije pripadaju prirodi a ne ipostasi. Imam na umu samu Njegovu voljnu (želatnu) i energetsku (delatnu) silu, u skladu sa kojom On hoće ono što hoće i dela energijom ono što dela. Jer ako dozvolimo da one (volja i energija) budu ipostasne (da pripadaju ipostasima), tada ćemo biti primorani da kažemo da su tri ipostasi Svete Trojice međusobno različitih volja i energija.

Valja, ipak, znati da voljno hteti nije isto što i hteti na ovaj ili onaj način: jer htenje pripada prirodi, kao što joj pripada i gledanje - jer je u svih ljudi, - međutim način htenja ne pripada prirodi, već našoj slovesnoj odluci, kao što je "kako" gledati, dobro ili loše - jer ne hoće (ne žele) svi ljudi na isti način, niti isto vide. To ćemo prihvatiti i kada su u pitanju energije: jer kako hteti, kako gledati ili kako delovati, predstavlja način ostvarivanja htenja i gledanja i delovanja; a taj način pripada samo onom ko te načine ostvaruje, i razdvaja ga od drugih po različitosti koja je zajednički prihvaćena.

Htenje se, dakle, prosto naziva voljom, odnosno voljnom silom, što je, zapravo, slovesna želja i prirodna volja;[1] dok način htenja, odnosno ono što podleže htenju, naziva se predmetom volje (htenja) i gnomijskim htenjem. Voljno je, opet, ono htenje koje je po prirodi, kao što je voljna (ima sposobnost htenja) božanska priroda, a tako isto i čovečanska priroda; a želatelj (nosilac volje, htenja) je onaj koji koristi svoju volju, odnosno, TO je ipostas, kao što je na primer Petar.

? budući da je jedan Hristos, i da je jedna Njegova ipostas, jedan te isti je i onaj koji hoće i koji dejstvuje i na božanski i na čovečanski način. Međutim, budući da On ima dve voljne prirode, i da su obe slovesne - pošto je svako slovesno biće voljno (poseduje slobodnu volju) i samovlasno - kažemo da su u Njega dve volje, odnosno dva prirodna htenja. Jer On isti voljan je po obe svoje prirode, jer je uzeo na sebe voljnu silu koja je, na prirodan način, postojala u nama. ? pošto je jedan te isti Hristos onaj koji želi i jednom i drugom prirodom, reći ćemo da je u Njega jedna ista volja, ne u tom smislu da On samo hoće ono što bi kao Bog po svojoj prirodi hteo - jer hteti jesti, piti i slično, ne pripada božanstvu već hoće i ono što sačinjava čovečansku prirodu; jer tada je to hteo po svojoj čovečanskoj prirodi, kada je to htela i dopustila Njegova božanska volja, a t? je da postrada telom, i da čini ono što je telu svojstveno.

? da čoveku volja pripada po prirodi, To se odavde jasno vidi. Izuzimajući božanski život, tri su vida života: vegetativni, čuvstveni i umstveni. Svojstvo vegetativnog života je aktivnost prehrane, rasta i rađanja; svojstvo čuvstvenog života su instinktivne delatnosti, a svojstvo slovesnog i umstvenog života je samovlasna delatnost. Ako se, dakle, u skladu sa prirodom, vegetativnom životu pridoda aktivnost prehrane, a čuvstvenom pridoda instinktivna delatnost, tada se, opet, u skladu sa prirodom, slovesnom i umstvenom životu pridodaje samovlasna delatnost; a samovlasnost nije ništa drugo no slobodna volja. Dakle, postajući živo telo, umstveno i samovlasno, Logos je postao i voljan (sa slobodnom voljom).

Opet, ono što je do prirode to je prirođeno; jer niko ne uči kako da misli ili da živi ili da pije ili da žedni ili da spava. Niti se, pak, učimo volji (htenju): prema tome volja je prirodna.

I opet: ako beslovesne životinje vodi priroda, ta ista priroda biva vođena u čoveku koji se kreće svojom vlašću i svojom voljom, prema tome, čovek je po prirodi voljan.

I opet: ako je čovek nastao po obrazu blaženog i nadsuštastvenog Božanstva, a božanska priroda je po svojoj prirodi samovlasna i voljna, tada je i čovek, koji je stvoren po Njegovom obrazu, po prirodi samovlastan i voljan; jer sveti Oci su samovlasnost nazvali voljom.

I još: ako htenje postoji u svim ljudima, a ne da u nekima postoji a u nekima da ne postoji, tada zajednička priroda, koja se da prepoznati u svima, znamenuje jedinku; prema tome, čovek je po prirodi voljan.

Pa zatim: ako prirode ne može biti više ili manje, i ako u svima postoji htenje, i to ne u nekima više a u nekima manje, zaključujemo da je čovek po prirodi voljan; a pošto je čovek po prirodi voljan, tada je i Gospod Hristos, ne samo zbog toga što je Bog već i zato što je postao čovek, po svojoj prirodi voljan. Jer kao što je uzeo na sebe našu prirodu, tako je uzeo na sebe i našu prirodnu volju; i po tome su Oci rekli da je On u sebi izobrazio našu volju.

Ako volja nije prirodna, onda je ona ili ipostasna ili protivprirodna; a ako je ipostasna, tada će Sin biti različite volje od Oca; jer ipostasna volja je odlika jedino ipostasi; a ako je volja protivprirodna, tada će pad prirode predstavljati volju; jer ono što je protivprirodno to je razorno za ono što je u skladu sa prirodom.

? Bog svake tvari i Otac želi (projavljuje volju) ili kao Otac ili kao Bog. Ali ukoliko želi kao Otac, volja će njegova biti drugo u odnosu na Sina: jer Otac nije Sin. ? ako li želi kao Bog, a i Sin je Bog, a Bog je i Duh Sveti, onda Njegova volja pripada božanskoj prirodi, odnosno, ona je Njemu prirodna.

I još, ako sveti Oci uče da u oni u kojih je jedna volja imaju i jednu suštinu, a jedna je volja božanstva Hristovog i Njegovog čovečanstva, onda je jedna i ista i njihova suština.

I opet: ako se, po svetim Ocima, različitost prirode ne javlja u jedinstvu volje, neophodno je ili da, govoreći ? jednoj volji, ne govorimo ? različitosti priroda u Hristu, ili da, govoreći ? različitosti priroda u Hristu, ne govorimo ? jednoj volji.

Povrh toga: ako je, kako veli božansko Jevanđelje, Gospod, došavši u krajeve tirske i sidonske i ušavši u kuću hteo da to niko ne sazna,[2] te ako je Njegova božanska volja svemoguća, a On, zaželevši da ostane u tajnosti, nije mogao, zaključujemo da je On to hteo kao čovek i nije mogao, dakle bio je voljan (imao je volju) i kao čovek.

I opet: I došavši, veli Sveto pismo, na mesto, reče: Žedan sam. Dadoše mu da pije ocat pomešan sa žuči, i okusivši ne hte da pije.[3] Ako je, dakle, ožedneo kao Bog, i okusivši nije hteo da pije, stradalan je bio kao Bog, jer žeđ i kušanje su strast (stradanje). ? ako ne kao Bog, svakako je žedneo kao čovek, jer imao je i čovečansku volju.

No i blaženi apostol Pavle veli: Bio je poslušan do smrti, i to do smrti na krstu[4] Poslušanje je pokornost volji koja postoji, a ne onoj koja ne postoji; jer ono što je beslovesno nećemo nazvati ni poslušnim ni neposlušnim, a bivajući poslušan Ocu, Gospod to nije bivao kao Bog, već kao čovek: Jer kao BOG, On nije ni poslušnik niti neposlušnik; jer to su svojstva onih koji su pod nečijom vlašću, kako kaže bogoslovesni Grigorije. Prema tome, Hristos je i kao čovek imao volju.

? govoreći ? prirodnoj volji, ne smatramo da je ona prinudna, već da je samovlasna (slobodna); jer ako je slovesna, onda je svakako i samovlasna. Jer nije samo božanska i nestvorena (netvarna) priroda slobodna od svake nužnosti, nego je to i umstvena i stvorena priroda. ? ?? je jasno: jer budući da je Bog po prirodi dobar i po prirodi tvorac, a takođe po prirodi i Bog, sve to On nije iz nužnosti; jer ko je taj koji Njemu nameće nužnosti?

Treba ipak znati da se reč "samovlasnost" koristi u opštem značenju: na jedan način kada se govori ? Bogu, drugačije ? anđelima, a drugačije ? ljudima. Kada je reč ? Bogu koristi se taj izraz u nadsuštastvenom smislu, a kada je reč ? anđelima koristi se sa namenom da pomogne njihovom stanju i izboru, i ona u potpunosti ne prihvata prolaženje vremena; budući da je anđeo stekao samovlasnost na prirodan način, on je neometano koristi, nemajući protivnost od strane tela, niti od onoga ko ga ugrožava. Kada je, opet, reč ? ljudima izraz "samovlasnost" se koristi u tom smislu da sklonost čovečanske prirode u okvirima vremena unapred ispituje ono što će čovek činiti; jer čovek je, naravno, samovlastan i po prirodi je tu samovlasnost stekao, ali trpi i napade od strane đavola, kao i težnje tela. Tako, zbog napada đavolskog i zbog tereta tela, preduzimanje dela posleduje sklonosti.

Dakle, ako je Adam svojom voljom poslušao kušača i dobrovoljno jeo, onda je volja ta koja je prvostradalna u nama; a ako je volja prvostradalna, onda je Logos, vaplotivši se, nije uzeo na sebe zajedno sa našom prirodom, prema tome, nismo postali slobodni od greha. I još: ako je Njegovo delo samovlasna sila prirode, nju, ipak, nije uzeo na sebe, ili prezrevši vlastitu tvorevinu kao nimalo dobru, ili zbog zavisti prema nama, ne hoteći je isceliti, lišavajući nas tako u potpunosti isceljenja; ali time bi on sebe prikazao podložnim strasti, kad ne bi hteo ili kad ne bi mogao da nas u potpunosti isceli.

? nemoguće je govoriti ? nečemu što je jedno a složeno je iz dve volje, kao što kažemo da je iz dveju priroda složena jedna ipostas. Prvo, dakle, zbog toga što se sinteze odnose na bića koja su ipostasna, a ne na ona koja posmatramo nekim drugim načinom a ne njihovom individualnošću; a drugo, jer ako budemo govorili ? sintezi volja i energija, bićemo prinuđeni da govorimo i ? sintezi drugih prirodnih svojstava, odnosno, ? sintezi stvorenoga i nestvorenoga (tvarnoga i netvarnoga), nevidivoga i vidivoga, kao i ? drugim svojstvima. Pa kako ćemo, onda, nazvati složenom voljom ono što je pro izašlo iz volja? Jer nemoguće je ono što je složeno nazvati imenom onoga iz čega je složeno; naime, onda ćemo i ono što je složeno iz dveju priroda nazvati prirodom a ne ipostasju. Potom, ako kažemo da je u Hrista jedna složena volja, time Ga odvajamo od volje Očeve; jer volja Očeva nije složena. Preostaje, dakle, da samo Hristovu ipostas nazovemo složenom i zajedničkom, kako kada su u pitanju prirode tako i kada su u pitanju svojstva Njegovih priroda.

Međutim, ukoliko želimo da govorimo dosledno nemoguće je, govoreći ? Gospodu, reći da kod Njega postoji mišljenje (uverenje, odluka) i proizvoljenje. Jer mišljenje, posle ispitivanja i rasuđivanja ? onome što je nepoznato, odnosno, posle odluke i suda, jeste usmerenost ka predmetu rasuđivanja, za kojim sledi proizvoljenje koje pravi izbor i opredeljuje se za jedno pre nego za drugo. Ali Gospodu, budući da nije običan čovek već i Bog, i da sve zna, nije bilo potrebno razmišljanje i ispitivanje i odlučivanje i rasuđivanje, i po svojoj prirodi je imao bliskost za dobro, a otuđenost za zlo. Jer tako veli i prorok Isaija: Dokle dete ne nauči odbaciti zlo a izabrati dobro; Jer pre nego nauči dete dobro ili zlo, odbaciće nevaljalo a izabrati dobro.[5] ? ono "pre" pokazuje da On sve zna, ne ispitujući i rasuđujući kao što mi činimo, već budući da je Bog i da je na božanstven način i po telu stekao ipostas, odnosno, sjedinio se ipostasno sa telom; i to zna samim svojim bićem jer je po svojoj prirodi posedovao dobro. Naime, vrline pripadaju prirodi, te na prirodan način i podjednako postoje u svima, iako ne ostvarujemo svi na isti način ono što pripada prirodi: jer iz onoga što je po prirodi,[6] prestupom smo dopali onoga što je protivprirodno. No Gospod nas je iz protivprirodnog stanja ponovo uzveo do onoga stanja koje je podobno prirodi: a t? je ono što se naznačuje rečima "po obrazu" i "po podobiju". ? podvig i njegovi trudovi nisu izumljeni da bismo stekli vrlinu koja se zadobija spolja, nego da bismo odbacili zlo koje dolazi spolja i koje je protivprirodno,[7] kao što skidajući uz veliku muku sa gvožđa rđu, koja nije prirodna već je nastala zbog nemara, otkrivamo prirodni sjaj gvožđa.

Valja još znati da reč mišljenje (?????) ima mnoga i različita značenja. Naime, nekada ona znači savet, kao što veli božanski Apostol: ? za devojke nemam zapovesti Gospodnje, nego dajem savet"[8] nekada znači naum (nakanu), kao kada kaže prorok David: Po narod tvoj zlo naumiše[9] nekada znači zapovest, kao kod Danila: Zašto je tako nagla ta zapovest?[10] kadšto se ta reč koristi kad je u pitanju vera ili ideja ili pomisao, te, prosto rečeno, reč ????? (gnomi) ima u grčkom jeziku dvadeset osam značenja.









NAPOMENE:

1. Po učenju svetog Maksima Ispovednika izvor energije je priroda, a ne ličnost. Svaka priroda ima svoju energiju te i Hristos treba da ima dve odvojene energije. Sila Logosa uz pomoć čovečanske prirode čini da dve energije budu jedno delovanje (Beseda Piru, PG 91, 344). Ona takođe prima prirodnu volju, odnosno mogućnost (silu) čovečanske prirode da želi, ali ne i gnomijsku volju, odnosno htenje i izbor, jer to je delo prirode a ne ličnosti. Jedan je onaj koji hoće (želi) i onaj koji dela, to jest Bogočovek u saglasnosti sa čovečanskom prirodom. Ovakvo učenje sveti Maksim je razvio uglavnom na osnovu učenja svetog Grigorija Bogoslova i svetog Leontija Vizantijskog.
2. Upor. Mk 7,24; Mt 15,21.
3. Jn 19,28; Mt 27,34.
4. Fil 2,8.
5. Is 7, 15-16
6. Prirodan život je ono stanje od pre pada čovekovog, dok je život posle pada neprirodan život. Po pravoslavnoj antropologiji pad nije u potpunosti uništio prirodnu (prirođenu) dobrotu čoveka (odnosno, ono što je po obrazu), već ju je samo zasenio i potamneo.
7. Ova istina, koju potvrđuju svi sveti Oci, predstavlja ključ za razumevanje dela božanske ikonomije. Zlo je u našu prirodu prodrlo spolja uticajem zlonačalnog demona, ali je Adamova krivica u pristanku na saradnju sa njim. Po učenju svetog Dijadoha Fotičkog zlo nije priroda nego svojstvo (P. Nelas, Učenje Svetog Nikole Kavasile ? opravdanju, doktorska disertacija, 79 str, Kom. 2).
8. 1. Kor 7,25
9. Ps 83,3
10. Dan 2,15




____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:54 am

59.0 energijama koje su u Gospodu našemu Isusu Hristu



Kažemo, takođe, da postoje i dve energije u Gospodu našemu Isusu Hristu. Naime, kao Bog i jednosuštan Ocu, On je posedovao božansku energiju, a budući da je postao čovek i jednosuštan sa nama, posedovao je energiju čovečanske prirode.

Treba znati da je drugo energija (???????? = dejstvo), a drugo ono što je energično (delatno), a opet nešto drugo je ostvarena energija (delo) a drugo onaj ko energijom dejstvuje (delatelj). Energija je, dakle, aktivna i suštinska kretnja prirode; a ono što je delatno jeste priroda iz koje proizlazi energija (dejstvo). Delo je, opet, rezultat energije (delovanja); dok je delatelj onaj koji koristi energiju, odnosno to je lična ipostas. Međutim, energija (delovanje) se naziva i delom, kao što se i delo naziva delovanjem, onako kako se i stvaranje naziva tvorevinom; zato i velimo: "svako stvaranje" ???? ? ?????? misleći na stvorenja.

Treba znati da energija (dejstvo) predstavlja kretanje, te da se ona više ostvaruje nego što ona sama dejstvuje, kao što je rekao bogoglagoljivi Grigorije Bogoslov u besedi ? Svetome Duhu: ? ako je energija, jasno je da će biti ostvarivana a ne da će sama dejstvovati, te da će prestati zajedno sa onim delom što je ostvareno.[1]

Valja znati da i sam život predstavlja energiju, a da nju čine promene u razvoju živih bića te celokupno ustrojstvo njihovog života, bilo da je to aktivnost prehrane ili rasta, odnosno razmnožavanja, kao i nagonska aktivnost, odnosno, čuvstvena, umna i samovlasna aktivnost. Energija je, naime, rezultat sile. Ako, dakle, sve to vidimo u Hristu, tada ćemo reći da u Njemu postoji i čovečanska energija.

Energijom se naziva prvi pojam koji se obrazuje u nama, a ?? je prosta i samostalna energija uma, koji sam po sebi nevidivo projavljuje vlastite pojmove, bez kojih se ni um ne bi mogao s pravom tako nazvati. Energijom se, opet, naziva i otkrivanje i predavanje zamišljenih pojmova ostvareno izgovaranjem reči. Ova energija, međutim, nije ni samostalna ni prosta, već smatramo da je u odnosu koji sačinjavaju pojam i reč (govor). I sam taj odnos, koji ima onaj koji dejstvuje prema onome što se zbiva (što biva dejstvovano, ostvarivano, što se čini), jeste energija; a i samo to što se izvršava naziva se energijom. Ovo prvo je energija koja pripada samo duši, dok je drugo energija duše koju koristi telo. Jedno je, dakle, energija tela koje je na umstven način oživljeno telom, a drugo je rezultat; jer um, razmotrivši prethodno ono što predstoji, uz pomoć tela to i izvršuje. Duši, dakle, pripada vođstvo (uprava): naime, ona koristi telo kao oruđe, vodeći ga i upravljajući njime. Drugo je, međutim, energija tela, kada je ono vođeno i pokretano dušom. ? rezultat energije tela je dodir i držanje i, na neki način, obuhvatanje onoga što biva izdejstvovano, dok je rezultat energije duše oblikovanje i izobražavanje onoga što biva. Tako je i kada je reč ? Gospodu našemu Isusu Hristu: sila činjenja čudesa bila je energija Njegove božanske prirode, dok su delo Njegovih ruku, zatim volje, kao i reči Hoću, očisti se[2] bile energije Njegove čovečanske prirode. Delo čovečanske prirode je lomljenje hlebova[3], kao i to što je gubavac čuo reč hoću, dok je rezultat božanske prirode umnožavanje hlebova i očišćenje gubavoga. Jer uz pomoć obe ove energije, i duševne i telesne, pokazao je jednu te istu, srodnu i istovetnu, svoju božansku energiju. Naime, kao što priznajemo postojanje sjedinjenih priroda u Hristu i njihovo uzajamno prožimanje, te ne odričemo njihovu različitost, već ih brojimo a priznajemo da su nerazdeljive, tako poznajemo i uzajamni spoj volja i spoj energija, te priznajemo njihove različitosti i brojimo ih, ne uvodeći time podelu među njih; jer na koji način je telo i oboženo a da nije pretrpelo promenu vlastite prirode, na isti način su volja i energija i obožene a da nisu napustile svoje prirodno stanje; jer jedan je Onaj koji je i ovo i ono (i Bog i čovek), te ovako ili onako, odnosno božanski i čovečanski, hoće i dejstvuje.

Budući, dakle, da su u Hrista dve prirode, nužno je reći da su u Njega i dve energije; jer u kojih je nejednaka priroda u njih je različita i energija, a u kojih je nejednaka energija u njih je različita i priroda. I obratno: u kojih je jedna te ista priroda u njih je i jedna te ista energija, a u kojih je jedna energija u njih je i jedna suština, saglasno bogomudrim Ocima. Nužno je, dakle, prihvatiti jedno od dvoga: ili da, govoreći kako je u Hrista jedna energija, kažemo da je u Njega i jedna suština, ili da, ukoliko nam je bliska istina te na jevanđelski i svetootački način ispovedamo da su dve prirode, ispovedamo i da su dve energije, sledujući na odgovarajući način njihovom učenju; jer budući da je On jednosuštan sa Bogom i Ocem po božanstvu, ravan je Ocu i po energiji, a budući da je On isti jednosuštan sa nama po čovečanstvu, ravan je nama po energiji. Jer veli blaženi Grigorije, episkop Nise: A u kojih je jedna energija, u njih je, svakako, i sila jedna te ista; jer svaka energija (dejstvo) rezultat je sile[4] Nemoguće je, naime, da nestvorena i stvorena priroda imaju jednu prirodu ili jednu silu ili jednu energiju. ? ako bismo, pak, rekli da je u Hrista jedna energija, time bismo božanstvu Logosa pridodali strasti (stradanja) umstvene duše, kao što su strah, žalost i agonija.

? ako neki reknu da su sveti Oci, raspravljajući ? Svetoj Trojici, tobože tvrdili: u kojih je suština jedna, u njih je i energija jedna, i u kojih je različita suština, u njih je različita i energija, te da ono što se tiče bogoslovlja ne treba prenositi na ikonomiju, odgovorićemo im: ako su sveti Oci govorili samo ? onome što se odnosi na bogoslovlje, i ako posle vaploćenja Sin nije iste energije sa Ocem, onda neće biti ni iste suštine. Kome ćemo onda pripisati ono: Otac moj do sada dela, i ja delam[5] i što vidi da Otac čini jer što On čini, to isto čini i Sin[6] i iako meni ne verujete, delima (mojim) verujte[7] te dela koja tvorim ja ... ona svedoče ? meni[8] kao i: Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava.[9] Sve to, međutim, pokazuje ne samo da je Sin i posle vaploćenja jednosuštan sa Ocem, već i da je iste energije sa Njim.

I opet: ako promišljanje ? svemu pripada ne samo Ocu i Svetom Duhu, nego i Sinu i posle vaploćenja, i pošto je promisao energija, sledi da je Sin i posle vaploćenja iste energije sa Ocem.

? ako li iz učinjenih čudesa spoznamo da je Hristos jedne suštine sa Ocem, a čudesa jesu energija (dejstvo) Božija, sledi da je Sin i nakon vaploćenja jedne te iste energije sa Ocem.

Ako je jedna energija Njegovog božanstva i Njegovog čovečanskog tela, onda će ona biti složena, te ili će Sin biti različite energije u odnosu na Oca, ili će i Otac imati složenu energiju. ? ako je složene energije, jasno je da će biti i složene prirode.

? ako neki vele da se skupa sa energijom uvodi i ličnost, odgovorićemo im da ako se skupa sa energijom uvodi ličnost tada će, sledujući obrnutu logiku, i skupa sa ličnošću biti uvedena energija, te će, kao i tri ličnosti, odnosno ipostasi, Svete Trojice, biti i tri energije, ili pak, kao što je jedna energija tako je i jedno lice i jedna ipostas. Sveti Oci su, međutim, jednoglasno govorili da ono što je jedne suštine, TO je i jedne energije.

I još, ako se skupa sa energijom uvodi i ličnost, oni koji su ustanovili da ne govorimo ni ? jednoj niti ? dve energije u Hristu, time su zapovedili da ne govorimo ni ? jednoj niti ? dve Njegove ličnosti.

I kao što su u užarenom maču sačuvane prirode i vatre i železa, tako su u njega i dve energije (dejstva) i njihovi rezultati. Jer železo ima sposobnost sečenja, a vatra sposobnost žeženja, a sečenje je rezultat energije železa, dok je žeženje rezultat energije vatre; a njihova različitost sačuvana je u opaljenom preseku i u presečenoj paljevini iako posle sjedinjenja ne bi moglo da bude ni žeženja bez sečenja niti, pak, sečenja bez žeženja; niti, opet, budući da su dve prirodne energije, kažemo da su dva užarena mača, niti zbog toga što je jedan užareni mač ostvarujemo slivanje njihovih suštinskih razlika. Tako i u Hristu, božanska i svemoguća energija pripada Njegovom Božanstvu, dok energija podobna nama pripada Njegovom čovečanstvu. ? rezultat čovečanske energije je držanje i povlačenje detinje ruke,[10] dok je rezultat božanske energije oživljavanje deteta. Jer jedno je ovo a drugo je ono, iako su međusobno nedeljive u bogočovečanskoj energiji. Ako li će, međutim, zbog toga što je jedna ipostas Gospodnja biti i jedna energija, tada će zbog toga što je jedna ipostas biti i jedna suština.

I opet: ako kažemo da je u Gospoda jedna energija, reći ćemo da je ona ili božanska ili čovečanska ili srednja (ni božanska niti čovečanska). Ali, ukoliko kažemo da je božanska, nazvaćemo Ga samo Bogom, lišenim čovečanske prirode koja je podobna našoj. ? ako, pak, kažemo da je ona čovečanska energija, pohulićemo nazvavši Ga prostim čovekom. No opet, ako kažemo da ta energija nije ni božanska ni čovečanska, tvrdićemo time da On nije ni Bog ni čovek, te da nije jednosuštan ni sa Ocem niti sa nama: jer ipostasna istovetnost nastala je iz jedinstva, a da se, ipak, ne ukida različitost priroda. ? ako je sačuvana različitost priroda, sačuvaće se, naravno, i njihove energije; jer nema nedelatne (bez energije) prirode.

Ako je jedna energija Vladike Hrista, ona će biti ili stvorena ili nestvorena: jer nema te energije koja bi bila negde između (ni stvorena ni nestvorena), kao što nema ni takve prirode. Naime, ako je stvorena, pokazivaće samo stvorenu (tvarnu) prirodu; a ako je nestvorena, ukazivaće samo na nestvorenu (netvarnu) suštinu. Jer prirodna svojstva treba svakako da budu shodna prirodi; jer nemoguće je da postoji biće nepotpune prirode. ? energija, koja je po prirodi, ne pripada onome što je izvan prirode, i jasno je da nije moguće ni da postoji niti da bude spoznata priroda bez njene prirodne energije: jer kroz šta svako biće dejstvuje, kroz to se njegova priroda potvrđuje, a ?? je nepromenjivo.

Ako je Hristova energija jedna, ona ista će biti stvaralačka energija i onoga što je božansko i onoga što je čovečansko. Nema, međutim, ni jednog od stvorenja (stvari) da je ostajući pri vlastitoj prirodi u stanju činiti ono što je međusobno protivno: jer oganj ne može i da rashlađuje i da greje, niti voda može i da suši i da kvasi. Kako je, dakle, Onaj koji je po prirodi Bog i koji je po prirodi postao čovek, jednom te istom energijom i činio čudesa i pretrpeo stradanja?

Ako je Hristos primio na sebe um čovečiji, odnosno umstvenu i slovesnu dušu, svakako da će razmišljati, i to svagda će razmišljati; jer razmišljanje je energija uma. Prema tome, Hristos dejstvuje i kao čovek, i svagda dejstvuje.

? veliki svetitelj Jovan Zlatoust u tumačenju Dela apostolskih, u drugoj besedi, ovako veli: Neće pogrešiti onaj ko i Njegovo stradanje nazove delom, jer, podnoseći sve, ostvario je ono veliko i čudesno delo razrušivši smrt i učinivši sve ostalo.[11]

Ako se svaka energija definiše kao suštinska aktivnost neke prirode, kao što su ? tome učili značajni umovi,[12] gde je iko video nepokretnu prirodu ili potpuno nedelatnu, ili gde je pronašao energiju koja nije aktivnost prirodne sile? Međutim, niko ko je razuman neće prihvatiti da je samo jedna prirodna energija Božija i energija tvorevine, po blaženom Kirilu; Lazara ne oživljava čovečanska priroda, niti, opet, božanska sila plače;[13] jer plakanje je svojstvo čovečanske prirode, dok je življenje svojstvo ipostasnog života. Međutim, On zajednički poseduje svaku od ove dve energije, jer u Njega je jedna ipostas. Jer jedan je Hristos i jedno je Njegovo lice, odnosno ipostas; međutim, On ima dve prirode, to jest prirodu svoga božanstva i svoga čovečanstva. Na prirodan način ističući iz božanstva, slava je ipak postala zajednička obema prirodama zbog istovetnosti lične ipostasi, a ono što je niže zajedničko je obema prirodama jer je od tela; jer jedan i isti je Onaj koji je i ovo i ono, odnosno i Bog i čovek, i jednom te istom pripadaju svojstva i božanstva i čovečanstva. Bogoznamenja je, naime, činilo božanstvo, ali ne bez učešća tela, dok je ono što je niže, činilo telo, ali ne bez učešća božanstva. Jer božanstvo je bilo sjedinjeno sa telom i u času Njegovog stradanja, ostajući bestrasno (nestradalno) i podnoseći spasonosna stradanja; a dok je delovalo božanstvo Logosa, bio je sjedinjen sa njim Njegov sveti um, koji je umovao i znao ono što se savršava.

Božanska priroda, dakako, predaje telu svoja veličanstva, dok ona sama ostaje nepričastna u strastima (stradanjima) tela. Naime, telo nije stradalo i svojom božanskom prirodom, onako kao što je božanska priroda Logosa delovala kroz telo; jer telo je poslužilo kao oruđe božanstva. Dakle, iako od samoga začeća nikakve podele nije bilo između jednog i drugog obličja, ipak su dela i jednog i drugog obličja sve vreme bivala dela jedne ličnosti; međutim, ono što se zbivalo nerazdeljivo, to ni na koji način ne mešamo, već šta je u kom obličju učinjeno to razumevamo iz svojstva samoga dela.

Prema tome, Hristos dejstvuje i jednom i drugom svojom prirodom, odnosno, dejstvuje u Njemu i jedna i druga priroda u zajednici sa onom drugom, tako što Logos izvršava ono što Logosu pripada, zbog preimućstva i prevlasti božanstva, što su svojstva načalstva i carstva; dok telo izvršava ono što je saglasno volji Logosa koji se sa njim sjedinio, čije je vlastito telo i postao. Jer telo nije samo od sebe krenulo ka fizičkim stradanjima, niti je, opet, to pretrpelo zbog ustupanja i bežanja ispred onoga što je bolno, niti zbog spoljašnjih okolnosti, nego je krenulo po prirodnom sledu; naime, Logos je hteo i dopustio da to ikonomijski pretrpi i da ostvari ono što My je svojstveno, kako bi se kroz dela Njegove prirode potvrdila istina.

I kao što je na nadsuštastven način, rodivši se od Djeve, stekao svoju suštinu, tako je i ono što je čovečansko tvorio na nadčovečanski način, hodajući svojim zemnim nogama po tekućoj vodi,[14] i to ne tako što je voda postala čvrsta, nego zbog toga što je, natprirodnom silom božanstva, voda postala takva da niti se razlila niti je popustila pod težinom veštastvenih nogu. On nije samo čovečanskim načinom činio ono što je čovečansko (jer nije samo čovek, nego i Bog: otuda su i Njegova stradanja životvorna i spasonosna), niti je samo božanskim načinom činio ono što je božansko (jer nije samo Bog, nego i čovek; otuda je bogoznamenja činio dodirom, rečju i drugim takvim načinima).

? ako li neko rekne da govorimo ? jednoj energiji u Hristu, ne da bismo ukinuli Njegovu čovečansku energiju, već zbog toga što se čovečanska energija, za razliku od božanske energije, naziva strašću, te da zato govorimo ? jednoj energiji u Hristu, odgovorićemo mu: na isti način i oni koji govore ? jednoj prirodi u Hristu ne govore to da bi ukinuli čovečansku prirodu, već zbog toga što se čovečanska priroda, za razliku od božanske prirode, naziva stradalnom (ostrašćenom). ? mi, daleko bilo, nemojmo čovečansku aktivnost, zbog njene različitosti od božanske energije, nazivati strašću; jer, uopšteno govoreći, ničije biće se ne može spoznati i definisati iz sravnjenja ili iz upoređenja sa drugim. Tako će se zbiti da su postojeće stvari uzajamno uzročne: naime, ako je čovečanska aktivnost strast zbog toga što je božanska aktivnost energija, tada će, svakako, i, zbog toga što je božanska priroda dobra, čovečanska priroda biti zla; i nasuprot tome, budući da se čovečanska aktivnost naziva strašću, božanska aktivnost će se nazvati energijom; a budući da je čovečanska priroda zla, božanska priroda će biti dobra; i tako će celokupna tvorevina (sva stvorenja) biti zla, i biće da je lagao onaj ko je rekao: Tada pogleda BOG sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma.[15]

Mi, opet, velimo da su sveti Oci čovečansku aktivnost Gospoda Hrista nazivali raznim načinima, već prema određenom smislu: imenovali su je, naime, i silom, i energijom, i razlikom, i kretanjem, i svojstvom, i kakvoćom i strašću (stradanjem); i to ne u poređenju sa božanskom aktivnošću -već su je nazvali silom jer održava i jer je neizmenjiva; energijom jer predstavlja karakteristična svojstva i u svim stvarima pokazuje jednoobraznost onoga što je iste vrste; nazvali su je razlikom jer stvara različitosti; a kretanjem jer pokazuje; svojstvom, opet, jer sačinjava njen sastav i prebiva samo u njoj a ne u nekoj drugoj; kakvoćom su je nazvali jer tvori vrstu; a strašću jer se kreće, jer sve što je proizašlo od Boga i nakon Boga strada kretanjem, budući da nije samokretnja i samosila. Nisu je tako nazvali u poređenju sa božanskom aktivnošću, kao što je već rečeno, nego zbog cilja koji je, na stvaralački način, u sebe smestio uzrok sazdavanja sveta; otuda su je, koristeći isto ime kao i za božansku energiju, nazvali energijom. ? onaj ko je rekao: Jer svako od obličja dejstvuje u zajednici sa onim drugim[16] šta je drugačije učinio od onog koji je rekao: I postivši dana četrdeset ... naposletku ogladne[17] jer dopustio je prirodi, kada je to hteo, da čini ono što joj je svojstveno; ili oni koji vele da je u Njemu različita energija, ili koji vele da je u Njemu dvostruka energija, ili, pak, jedna energija za jednu prirodu a druga za drugu? Jer sve to, koristeći druge izraze, govori ? dve energije; naime, mnogo puta broj energija biva izražen drugačijim izrazima, kao kada se kaže božanska i čovečanska. Jer razlika predstavlja različitost onih stvari koje se razlikuju; a ono, pak, što ne postoji (što nema svojega bića), kako će se razlikovati?









NAPOMENE:

1. Sveti Grigorije Bogoslov, Beseda 31, PG 36,140.
2. Mt 8,3.
3. Mt 15,36.
4. Sveti Grigorije Niski, Omilije PG 44,1160 A 6-8.
5. Jn 5,17
6. Jn 5,19
7. Jn 10,38
8. Jn 10,25
9. Jn 5,21
10. Lk 8,54
11. 1. Omilija pa Dela apostolst, PG 60,18,17-20.
12. Ima u vidu svetog Grigorija Niskog i svetog Maksima Ispovednika.
13. Jn 11, 1i 35.
14. Mt 14,25 i dalje; Mk 6,48 i dalje; Jn 6,19
15. Post 1,31.
16. U spisima koji se pripisuju svetom Dionisiju Areopagitu govori se o zajedničkoj bogomužnoj energiji. Izraz bogomužna energija otkriva jedinstvo ličnosti i očovečenje Logosa (prema : Trembelas, Dogmatika, knj. 1, str. 109).
17. Mt4,2.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:54 am

60. Upućeno onima koji kažu: ako su u čoveka dve prirode i dve energije, tada je nužno reći da su u Hrista tri prirode, i isto toliko energija



Za svakog čoveka, budući da je sastavljen iz dveju priroda, to jest iz duše i tela, i da su one u njemu nepromenjive, reći će se, s pravom, da su u njega dve prirode; jer je i posle sjedinjenja očuvano u njemu prirodno svojstvo i jedne i druge prirode. Jer telo nije besmrtno, nego propadivo, niti je duša smrtna, nego je besmrtna, niti je, opet, telo nevidivo, niti je duša vidiva telesnim očima, nego je duša slovesna i umstvena i bestelesna, dok je telo veštastveno i vidivo i beslovesno. Dakle, ono što je po suštini suprotno, nije jedne prirode: prema tome, ni duša i telo nisu jedne suštine.

I opet: ako je čovek slovesno smrtno živo biće, a svako određenje predstavlja pokazanje njemu podložnih priroda; i ako, saglasno sa njegovom prirodom, ono što je slovesno sa onim što je smrtno nije jedno te isto, tada, po pravilu vlastite odredbe, čovek neće imati samo jednu prirodu.

? ako se ponekad kaže da je u čoveka jedna priroda, uzima se tada reč priroda namesto čovečanske vrste, jer mi velimo da se čovek od čoveka ne razlikuje po nekakvoj razlici prirode, već svi ljudi, imajući isti sastav i bivajući složeni iz duše i tela, te imajući dve prirode, potpadaju pod jednu definiciju. ? to nije protivno razumu, kada je i svešteni Atanasije, u svojoj besedi upućenoj protiv onih koji hule na Duha Svetoga, rekao da sve što je stvoreno, budući da je nastalo, ima jednu prirodu, i to ovako govoreći: A da je Duh Sveti iznad tvorevine, i da je nešto drugo u odnosu na prirodu onoga što je stvoreno, i da je posebna ličnost božanstva, moguće je, opet, razumeti[1] Jer sve ono što se vidi kao zajedničko i u mnogima, i što ne postoji u nekima više a u nekima manje, naziva se suštinom. Pošto je, dakle, svaki čovek sastavljen iz duše i tela, saglasno sa tim velimo da svi ljudi imaju jednu prirodu. Govoreći, međutim, ? Gospodu, ne možemo reći da je u Njega jedna priroda, jer one, svaka pojedinačno, i nakon sjedinjenja zadržavaju svoja prirodna svojstva, i nije moguće naći Hrista kao vrstu. Jer nije bilo drugog Hrista, nastaloga iz božanstva i čovečanstva, koji bi isti bio i Bog i čovek.

I opet: nije isto biti jedan u odnosu na čovečiju vrstu, i jedan u odnosu na suštinu duše i tela. Jer jedan u odnosu na čovečiju vrstu ukazuje na jedinstvenu sličnost koja postoji u svim ljudima, dok jedan u odnosu na suštinu duše i tela uništava samo njihovo biće, vodeći ih u potpuno nepostojanje; jer, ili će se jedna suština pretvoriti u Drugu, ili će od onoga što je različito nastati nešto potpuno drugo, te će i jedno i drugo (i duša i telo) biti izmenjeni, ili će, ostajući u vlastitim granicama, biti dve prirode; jer što se suštine tiče, telo nije istovetno sa onim što je bestelesno. Nije nužno, dakle, da mi koji velimo da je u čoveka jedna priroda, ne zbog istovetnosti suštinskih svojstava duše i tela već zbog jedinstvene sličnosti jedinki koje spadaju u vrstu, kažemo da je i u Hrista jedna priroda, kada nema vrste koja bi obuhvatala mnoštvo ipostasi.

Kaže se, još, da svaki sastav nastaje slaganjem neposrednih činilaca; ne kažemo, naime, da je kuća sastavljena iz zemlje i vode, nego od opeke i drveta. Moralo bi se, inače, reći da je i čovek složen iz najmanje pet priroda, odnosno, iz četiri elementa i duše. Tako i kada je reč ? Gospodu našemu Isusu Hristu, ne ispitujemo delove delova, nego ono što neposredno učestvuje u Njegovom sastavu, odnosno, božanstvo i čovečanstvo.

I još, govoreći da su u čoveka dve prirode, prinuđeni smo da kažemo da su u Hrista tri prirode, a i vi govoreći da je čovek složen iz dve prirode, učićete da je Hristos složen iz tri prirode; tako isto i kada su u pitanju energije, jer neophodno je da energija bude u skladu sa prirodom. A da se kaže da su u čoveka dve prirode, i da zaista jesu, svedok je Grigorije Bogoslov: Jer, zaista su dve prirode, veli on, Bog i čovek, jer postoji i duša i telo.[2] A u svojoj besedi ? krštenju on kaže sledeće: Budući da smo dvostruki, iz duše i tela sastavljeni, i iz vidive kao i iz nevidive prirode, dvostruko je i naše očišćenje vodom i Duhom.[3]









NAPOMENE:

1. Sveti Atanasije Veliki, 1. Poslanica Serapionu, EPE, knj. 118,15
2. Sveti Grigorije Bogoslov, 101. Pismo 101, PG 37,180 A 6.
3. Isti, 40. Beseda, PG 35,368 A, 10-13.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:54 am

61.0 tome da se obožila priroda i volja tela Gospodnjeg



Valja znati da se ne kaže da se telo Gospodnje obožilo premetanjem Njegove prirode, niti njenim pretvaranjem, niti izmenom, niti slivanjem, i da je postalo ravnobožno i Bog, kao što veli Grigorije Bogoslov: Jedno od njih je obožilo, a drugo bilo oboženo, i usuđujem se nazvati ga ravnobožnim, i postalo je čovek ono što je pomazalo, ? postalo je Bog ono što je pomazano.[1] Jer to se nije ostvarilo premetanjem prirode, već sjedinjenjem ikonomijskim, odnosno sjedinjenjem po ipostasi, kojim se telo neodvojivo sjedinilo sa Bogom Logosom, kao i uzajamnim prožimanjem priroda, kao što velimo da biva pri usijavanju železa; jer kao što učimo da je očovečenje ostvareno bez promene i pretvaranja božanstva, smatramo da je na isti način došlo do oboženja tela. Jer Logos, budući da je postao telo, nije odstranio sebe od stanja vlastitog božanstva, niti od bogodoličnih veličanstava koja je posedovao; niti je, opet, telo, oboživši se, izmenilo vlastitu prirodu ili njena prirodna svojstva. Jer i nakon sjedinjenja prirode su ostale nesmešane a njihova svojstva nepovređena. Međutim, telo Gospodnje se obogatilo božanskim energijama zahvaljujući potpunom sjedinjenju sa Logosom, odnosno zahvaljujućž ipostasnom sjedinjenju, ne podnoseći pritom nikakav gubitak prirodnih priznaka; jer telo je činilo ono što je božansko, ne po vlastitim energijama, nego kroz Logosa koji je sa njim sjedinjen, budući da je Logos kroz telo projavio svoju energiju. Jer užareno železo pali, ali energiju paljenja nije steklo prirodnim načinom, već ju je steklo iz sjedinjenja sa vatrom.

Prema tome, (Hristovo) telo je bilo smrtno po vlastitoj prirodi, a životvorno po ipostasnom sjedinjenju sa Logosom. Na sličan način i kada je reč ? oboženju volje ne kažemo da je izmenjena njena prirodna aktivnost, nego da se sjedinila sa Njegovom božanskom i svesilnom voljom, te da je postala volja Boga očovečenog; zbog toga i kada je zaželeo da se prikrije nije mogao,[2] jer je Bog Logos blagoizvoleo da pokaže kako u njemu istinski postoji nejaka čovečanska volja, a opet, kada je zaželeo, učinio je da se gubavac očisti,[3] zahvaljujući svom jedinstvu sa božanskom voljom.

Treba znati da oboženje prirode i volje jasno projavljuje i ukazuje na dve prirode i dve volje; jer kao što užarenost ne pretvara prirodu onoga što je užareno u prirodu vatre, već pokazuje i ono što je užareno i ono što ga je užarilo, a to je projava, ne jednog nego dvoga, tako i oboženje ne tvori jednu složenu prirodu, već dve prirode i jedinstvo po ipostasi. Veli, dakle, Grigorije Bogoslov: Od kojih je jedno obožilo, a drugo bilo oboženo; a govoreći od kojih i jedno i drugo, ukazao je na dve prirode.









NAPOMENE:

1. Sveti Grigorije Bogoslov, 38. Beseda PG 35,325 V 15.
2. Mk 7,24.
3. Mt 8,3.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:55 am

62. Još nešto ? postojanju dve volje i dve slobode (u Hristu), kao i ? Njegovim umovima, znanjima i mudrostima



Govoreći za Hrista da je savršeni Bog i savršeni čovek, pripisaćemo My, svakako, sve: i prirodna svojstva Oca i prirodna svojstva majke; jer postao je čovek, da bi pobedio ono što je bilo pobeđeno. Jer, onaj kome je sve moguće, nije bio nemoćan da, svojom svemogućom vlašću i silom, izbavi čoveka od tiranina, ali bi time tiranin imao mogućnost da prigovori da on koji je čoveka pobedio biva potčinjen od strane Boga. Pošto je, dakle, sastradalni i čovekoljubivi Bog želeo da paloga čoveka pokaže pobednikom, postao je čovek da bi podobnim povratio ono što je podobno.

? da je čovek slovesno i umstveno živo biće, to niko ne spori. Kako bi, dakle, Bog postao čovek ako bi uzeo na sebe bezdušno (neživo) telo ili bezumnu dušu? Jer nije to čovek. Zašto smo onda darovani očovečenjem Božijim ako onaj koji je prvi ostrašćen nije spašen, i ako se nije obnovio i ukrepio sjedinjenjem sa božanstvom? Jer ono što očovečenjem nije prihvaćeno od strane Logosa, to je i neisceljeno. Prema tome, Hristos je uzeo na sebe celokupnoga čoveka, kao i onaj njegov deo koji je najviše dopao nemoći, kako bi mu celovitom darovao spasenje. Naime, nikada nije bilo uma bez mudrosti, lišenoga znanja, jer ako je on bezdelatan i nepokretan onda je, svakako, i nepostojeći.

Budući, dakle, da je Bog Logos poželeo da obnovi ono što je po Njegovom obrazu, postao je čovek. ? šta je to što je po obrazu Njegovom, ako ne um? Zar je ostavivši ono što je više uzeo na sebe ono što je niže? Jer um je u sredini između Boga i tela: u telu je, dakle, kao stanar, a u Bogu kao obraz. Um se, dakle, sjedinjuje sa (božanskim) umom, i posreduje između Božije čistoće i materijalnosti tela: jer ako je Gospod uzeo na sebe bezumnu dušu, onda je uzeo dušu beslovesne životinje.

No, iako je Evanđelist rekao da je Logos postao telo,[1] valja znati da se od strane Svetoga pisma čovek ponekad naziva dušom, kao na primer: Sa sedamdeset i pet duša, siđe Jakov u Egipat[2] a nekada telom: Svako će telo videti spasenje Božije.[3] Gospod, dakle, nije postao bezdušno (neživo) i bezumno telo, već čovek. Sam On, naime, kaže: Zašto me biješ, čoveka koji sam vam kazao istinu?[4] Uzeo je, dakle, na sebe telo oduševljeno slovesnom i umnom dušom, koja upravlja telom, ali kojom upravlja božanstvo Logosa.

Ho On je po svojoj prirodi imao volju i kao Bog i kao čovek, ali je Njegova čovečanska volja sledovala i bila potčinjena Njegovoj božanskoj volji, ne krećući se po sopstvenom naumu već želeći ono što je poželela Njegova božanska volja. Jer, po dopuštenju božanske volje, pretrpela je čovečanska volja ono što joj je sopstveno. Naime, kada je Hristos molio da ga mimoiđe smrt, pošto je to Njegova božanska volja po prirodi dopustila, izbegavao je smrt, bio je na smrtnim mukama i uplašio se; a kada je Njegova božanska volja izvolela da Njegova čovečanska volja prihvati smrt, onda je stradanje bilo i po njenoj volji; jer je On ne samo kao Bog dobrovoljno predao sebe smrti, nego i kao čovek; tako je i nama darovao odvažnost prema smrti. Tako, pred svoje spasonosno stradanje, kaže: Oče moj, ako je moguće neka me mimoiđe ova čaša[5] jasno je da je čašu trebalo da ispije kao čovek, a nikako kao Bog. Kao čovek, On želi da ga ta čaša mimoiđe, jer ovo su reči prirodnog straha: Ali ne moja volja[6] po kojoj sam, naime, raznosuštan u odnosu na Tebe, no Tvoja neka bude, odnosno, moja i Tvoja, po kojoj sam nazvan jednosuštnim sa Tobom, a to su, opet, reči odvažnosti. Jer duša Gospodnja, koja je svojim blagoizvoljenjem istinski postala čovekom, iskusivši prethodno prirodnu slabost koja se oseća pri rastavljanju od tela, i osetivši prirodno sažaljenje, ukrepila se nanovo božanskom voljom i stekla odvažnost prema smrti. Jer On sam, budući da je bio celokupan Bog, skupa sa svojim čovečanstvom, i celokupan čovek, skupa sa svojim božanstvom, On je kao čovek, u sebi i kroz sebe, ono što je čovečansko potčinio Bogu i Ocu, davajući nam sebe za najbolji obraz i primer, te bio poslušan Ocu.[7]

No slobodno je želeo po svojoj božanskoj i po svojoj čovečanskoj volji; jer svakoj slovesnoj prirodi usađena je slobodna volja. Zbog čega bi, inače, imao slovesni um, ako ne bi slobodno umovao? Jer Stvoritelj je i u beslovesne životinje usadio prirodnu želju, da bi ih tako doveo do sazdavanja njihove vlastite prirode; budući da nemaju slovesnosti, one ne mogu da upravljaju, nego njima upravlja prirodna želja. Otuda, čim se pojavi želja, odmah se pojavi i težnja za dejstvovanjem (ostvarenjem želje), jer one ne koriste ni razum ni odluku ni razmišljanje ni rasuđivanje. Zbog toga one i ne bivaju hvaljene i blažene kao one koje dobrodeteljno postupaju, niti bivaju kažnjavane kao one koje tvore zlo. Slovesna priroda, pak, ima aktivnu prirodnu želju, no biva vođena i upravljana od strane slovesnog razuma u onima koji čuvaju nepromenjenim ono što je podobno prirodi; jer preimućstvo razuma je u tome: poseduje slobodnu volju, koju nazivamo prirodnom aktivnošću unutar slovesnog bića. Zbog toga ona i biva hvaljena i nazivana blaženom kada postupa kao vrlina, ili biva kažnjena kada postupa kao zlo.

Prema tome duša Gospodnja je želela (imala svoju volju) slobodno, ali je slobodno htela ono što je Njegova božanska volja htela da ona (duša) hoće; jer nije se telo kretalo na znak Logosa (jer i Mojsije i svi svetitelji su dejstvovali vođeni božanskim znakom), već je On isti, budući i Bog i čovek, hteo i po božanskoj i po čovečanskoj volji. Zbog toga se dve volje Gospodnje uzajamno razlikuju ne po pitanju mišljenja, nego po pitanju njihovih prirodnih sila (mogućnosti). Jer Njegova božanska volja je bila bespočetna i svedelatna (svestvaralačka, koja je sve stvorila), imajući silu koja za njom sledi, te bila je i bestrasna (nestradalna), dok je Njegova čovečanska volja došla sa vremenom, i pretrpela prirodne i neporočne strasti (stradanja); ona po svojoj prirodi nije bila svemoguća, ali pošto je istinski i po prirodi postala volja Boga Logosa, postala je i svemoguća.









NAPOMENE:

1. Upor. Jn 1,14.
2. Dap 7,14.
3. Is 41,5; Lk 3,6.
4. Jn 18,23 i 8,40.
5. Mt 26,39.
6. Lk 22,42.
7. Lk 22,42.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:55 am

63. 0 bogomužnoj energiji



Blaženi Dionisije Areopagit, nazivajući nekakvom novom bogomužnom (bogočovečanskom) energijom Hrista koji je sa nama poživeo, ne ukida prirodne energije (energije priroda), i veli da je jedna energija koja nastaje iz čovečanske i božanske energije - jer inače bismo rekli da je i jedna nova priroda, koja nastaje iz božanske i čovečanske. Jer u kojih je energija jedna, u njih je i suština jedna, po svetim Ocima; on želi da pokaže novi i neizrecivi način otkrivanja energija Hristovih priroda, neizrecivim načinom uzajamnog prožimanja priroda Hristovih, a Njegov život među ljudima da pokaže stranim i apsurdnim i nepoznatim prirodi bića, kao i način uzajamnog odnosa ostvarenog neizrecivim jedinstvom; jer ne kažemo da su Hristove energije razdeljene, niti da Njegove prirode dejstvuju odvojeno, nego sjedinjene, svaka od njih dveju dejstvuje u zajednici sa onom drugom, po onom svojstvu koje svaka poseduje. Jer ono što je čovečansko nije činio samo na čovečanski način - jer nije bio samo čovek - niti je, pak, ono što je božansko činio samo kao Bog - jer nije bio samo Bog - nego je istovremeno bio i Bog i čovek. Kao što, naime, uviđamo jedinstvo i prirodnu različitost priroda, tako isto uviđamo i jedinstvo i prirodnu različitost prirodnih volja i energija.

Prema tome, valja znati da, kada je reč ? Gospodu našemu Isusu Hristu, nekada govorimo kao da se radi ? dve prirode, a nekada kao da se radi ? jednom licu, a i jedno i drugo odnosi se na isti pojam: jer dve prirode jesu jedan Hristos, a jedan Hristos je dve prirode. Dakle, isto je reći: Hristos dejstvuje i po jednoj i po drugoj svojoj prirodi, kao i: svaka od dveju priroda u Hristu dejstvuje u zajednici sa onom drugom. Božanska priroda, dakle ima učešća u ploti koja dejstvuje, dopuštajući blagovoljenjem svoje božanske volje da ona stradava i da tvori ono što joj je sopstveno, budući da je dejstvovanje (=energija) ploti, u svakom slučaju, spasonosno, što ne pripada čovečanskoj energiji, već božanskoj. S druge strane, plot dejstvuje kroz božanstvo Logosa, sačinjavajući telo koje je oruđe božanske energije, a i zbog toga što je jedan te isti onaj koji istovremeno dejstvuje i na božanski i na čovečanski način.

Treba znati da Njegov sveti um ostvaruje i Njegove prirodne energije, umujući i znajući da je on Božiji um i da mu se klanja celokupna tvorevina, te sećajući se Njegovih zemaljskih trudova i stradanja, ali da ima učešće u božanstvu Logosa koje dejstvuje i održava sve i upravlja svime, umujući i poznajući i upravljajući ne kao prost čovečanski um, već kao um koji se ipostasno sjedinio sa Bogom, te koji je postao umom Božijim.

To, dakle, otkriva bogomužna energija, da je u omuženome, odnosno očovečenome, Bogu i Njegova čovečanska energija bila božanska, odnosno obožena, i da nije bila bez učešća u Njegovoj božanskoj energiji, te da i jednu i drugu treba posmatrati zajedno sa onom drugom. ? taj način naziva se perifrazom, kada neko jednom rečju obuhvata dva pojma. Kao što, naime, nazivamo istim presečenu paljevinu i opaljeni presek jednog užarenog mača, govoreći da je jedno energija sečenja a drugo energija paljenja, odnosno energija jedne i energija druge prirode, to jest, energija vatre i paljenja, te železa i sečenja; isto tako, govoreći i kako je jedna bogomužna energija Hristova, imamo na umu dve energije dveju Njegovih priroda, odnosno, božansku energiju Njegovog božanstva i čovečansku energiju Njegovog čovečanstva.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:55 am

64.0 prirodnim i neporočnim strastima



Ispovedamo još da je Hristos uzeo na sebe sve čovekove prirodne i neporočne strasti. Jer uzeo je na sebe celokupnog čoveka i sve što je čovečije, osim greha. Jer greh nije prirodan čoveku, niti je u nas usađen od strane Tvorca; nego on dobrovoljno biva, uticajem đavoljim na našu slobodnu volju, i ne vlada nama nasilno. Međutim, prirodne i neporočne su one strasti koje nisu u našoj vlasti, koje su, naime, kroz osudu za prestupanje zapovesti Božije stupile u čovečiji život, kao što su: glad, žeđ, umor, bol, suze, propadivost, izbegavanje smrti, bojazan, agonija (od koje dolazi znoj, i kapanje krvi), te pomoć od strane anđela zbog slabosti prirode, i druge takve neporočne strasti koje prirodno postoje u svim ljudima.

Sve je to, dakle, Hristos uzeo na sebe, da bi sve to osvetio. Iskušavan je bio[1] i pobedio je, da bi nama ostvario pobedu i darovao prirodi silu da pobeđuje protivnika, kako bi priroda koja je davninom bila pobeđena, onim napadima kojima je bila pobeđena, sada tim istim napadima pobedila davnašnjeg pobeditelja.

No, onaj lukavi je izvana, a ne kroz pomisli, navaljivao na Hrista, upravo kao i na Adama: jer ni na njega nije kroz pomisao napadao, nego kroz zmiju.[2] Gospod je, međutim, odbacio napad i rasuo ga kao dim, da bi one strasti koje su Njega napale i bile pobeđene, bile i nama lako pobedive, i da tako novi Adam ponovo spase staroga Adama.

Naše prirodne strasti su, zacelo, bile u Hristu i po prirodi i iznad prirode. Naime, delovale su u njemu po prirodi onda kada je dopuštao da telo trpi ono što mu je sopstveno; a iznad prirode, onda kada u Gospodu prirodne strasti nisu prethodile volji; jer ništa što je u Njemu ne smatramo iznuđenim, nego je sve voljno: jer voljom je gladovao, voljom je žedneo, voljom je strahovao, voljom je umro.









NAPOMENE:

1. Mt 4,1 i dalje.
2. Post 3,4

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:56 am

65. 0 neznanju i služenju



Treba znati da je Hristos uzeo na sebe prirodu kojoj je svojstveno neznanje i služenje: jer čovekova priroda i jeste sluškinja Boga koji ju je sazdao, i nema znanja ? budućim stvarima. Ako li, dakle, odvojiš, po Grigoriju Bogoslovu, ono što se vidi od onoga što se umom poima, tada će se plot nazvati sluškinjom i onom koja je bez znanja; međutim, poistovećivanjem lične ipostasi i njenim nerazdvojivim jedinstvom sa božanstvom, duša Hristova se obogatila znanjem ? budućim stvarima, kao i ostalim bogoznamenjima. Jer ni telo čovečije, po svojoj sopstvenoj prirodi, nije životvorno, dok telo Hristovo, sjedinivši se po ipostasi sa samim Bogom Logosom, iako se nije odvojilo od prirodne smrtnosti, ipak je, kroz ipostasno jedinstvo sa Logosom, postalo životvorno, te ne možemo reći da nije bilo, i uvek jeste, životvorno. Tako isto i čovečanska priroda po svojoj suštini ne poseduje znanje ? budućim stvarima, dok je duša Hristova, svojim jedinstvom sa Bogom Logosom i ipostasnim poistovećenjem, obogaćena, kako rekoh, ostalim bogoznamenjem (silom činjenja čudesa) i znanjem ? budućim stvarima.

Treba još imati na umu i to da Ga mi i ne možemo zvati slugom; jer imena služenja i vladičanstva nisu svojstva prirode nego onih koji su to (sluge i vladike) u odnosu na nekoga, kao što biva kada su u pitanju imena očinstva i sinovstva. Jer ta imena nisu projava suštine, već odnosa. ? ?? je isto kao što smo i ? neznanju govorili; ako tananim pomislima, odnosno oštroumnim idejama uma, razlučimo tvarno od netvarnog, videćemo da je plot sluškinja Božija, ukoliko nije sjedinjena sa Bogom Logosom; no budući da se ona jedanput već ipostasno sjedinila sa Njim, kako može biti sluškinja? ? pošto je jedan Hristos, nemoguće je da On sam sebi bude i sluga i Gospod; jer ovo što govorimo nije od onih reči koje su same za sebe, već od onih koje se odnose na drugo. Dakle, čiji je On sluga? Očev? Onda, sve što Otac ima, nije i Sinovo,[1] jer ako i jeste Očev sluga, svoj svakako da nije. Pa kako onda Apostol veli ? nama: Tako nisi više rob, nego sin[2] pošto smo kroz Njega usinovljeni, ako je On sam sluga? Prema tome, On se samo naziva imenom sluge, međutim On sam to nije, pošto je radi nas primio obličje sluge, te je sa nama i nazvan slugom. No, iako je bestrasan, nas radi je kao sluga podneo stradanja (strasti), i postao služitelj (???????? = đakon) našega spasenja. Oni, pak, koji Ga nazivaju slugom, dele jednoga Hrista na dvoje, kao što je to činio Nestorije. Mi Ga, međutim, nazivamo Vladikom i Gospodom celokupne tvorevine, jednim Hristom, koji je isti jednovremeno i Bog i čovek, i koji sve zna: U kome su sakrivena sva blaga premudrosti i znanja.[3]









NAPOMENE:

1. Jn 16,15.
2. Gal 4,7.
3. Kol 2,3.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:56 am

66. 0 napretku



Kaže se, pak, da je Hristos napredovao u premudrosti i u rastu i u milosti[1], jer se razvijao uzrastom, a kroz razvijanje uzrastom otkrivao je premudrost koja je u Njemu postojala; a osim toga, sopstvenim napretkom je ostvarivao napredak ljudi u premudrosti i blagodati (milosti) i u ispunjavanju blagovoljenja Očevog, odnosno napredak u ljudskom bogopoznanju i spasenju, te je usvojio sve što je naše. No, oni koji govore da je On napredovao u premudrosti i blagodati, primajući ih kao dometak, vele da jedinstvo nije ostvareno od samog početka postojanja Njegovog tela, i ne brane jedinstvo po ipostasi, nego, verujući lakomislenom Nestoriju, basnoslove ? odnosnom jedinstvu i prostom useljenju, ? ne razumiju, ni šta Govore, ni šta tvrde.[2] Jer ako se telo, od samog početka svoga postojanja, istinski sjedinilo sa Bogom Logosom, ili bolje, ako je u Njemu[3] steklo postojanje i imalo sa Njim ipostasnu istovetnost, kako se, onda, nije potpuno obogatilo svakom premudrošću i blagodaću? He time što je ono samo učestvovalo u blagodati, niti time što je po blagodati zajedničarilo sa onim što je u Logosa, nego uglavnom zato što je postalo izvorište blagodati, premudrosti i punoće svih dobara za svet, a to je ostvareno ipostasnim sjedinjenjem čovečanskih i božanskih činilaca jednoga Hrista, jer On isti bio je istovremeno i Bog i čovek.









NAPOMENE:

1. Lk 2,52.
2. 1. Tim 1,7
3. Unutar Boga Logosa


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:56 am

67. 0 strahu



Reč strah ima dvojako značenje. Naime, postoji prirodni strah, kada duša ne želi da se rastavi od tela, zbog prirodne privrženosti i bliskosti koje je Sazdatelj od samog početka u nju usadio; zbog toga se ona prirodno plaši, nalazi u agoniji, i izbegava smrt. ? opis toga straha je: Prirodni strah je sila kojom se odeleva kada je biće ugroženo. Jer ako je sve od strane Sazdatelja prevedeno iz nebića u biće, ono sve ima prirodnu želju za bićem a ne za nebićem.

Tome svemu je, dakle, od prirode sopstveno da stremi ka onome iz čega je sačinjeno. I Bog Logos je, budući da je postao čovek, imao tu želju, pokazujući stremljenje ka onome što čini Njegovu prirodu; želeo je jelo i piće i san, i okušao je to na prirodan način, a prema onome što vodi ka propadivosti pokazivao otpor, kao što je u vreme stradanja svojevoljno dopustio sebi strah od smrti. Jer iako se sve zbilo po zakonu prirode, po našem mišljenju to se ipak nije zbilo po nužnosti: jer Hristos je dobrovoljno i hoteći prihvatio ono što je po prirodi. Prema tome, i sam strah i bojazan i agonija pripadaju prirodnim i neporočnim strastima i ne spadaju u greh.

Postoji, opet, i drugi strah koji se javlja zbog otkazanja misli i zbog neverja, kao i zbog nepoznanja smrtnoga časa, kao kad se plašimo noći zbog nekakvog šuma koji se čuo. Taj strah je neprirodan, i određujući ga - kažemo: Neprirodan strah je bezrazložna bojazan. Takav strah Hristos nije usvojio: zbog toga se nikada nije strašio, osim u vreme stradanja, iako je, po svojoj ikonomiji, dopustio da mnogo puta bude ugrožen; jer vreme smrti nije My bilo nepoznato.

? da se On istinski uplašio, veli svešteni Atanasije u svojoj besedi protiv Apolinarija: Zbog toga je Gospod govorio: Sada se duša moja uznemirila. ? "sada" ovo znači: kada je zaželeo; međutim, pokazuje ono što jeste: jer ono što nije ne naziva prisutnim (onim što jeste, sadašnjim), jer što se zbilo odgovara onome što je rečeno. Jer po prirodi i istinski je sve bivalo.[1] Te zatim opet kaže: Nikakvim načinom, međutim, božanstvo ne prima stpada ? be odvojeno od stradalnog tela} niti pokazuje uznemirenost i žalost odvojeno od uznemirene i ožalošćene duše, niti, pak, očajava i moli se odvojeno od uma koji je očajan i koji se moli, ali ako se događaji i nisu odigrali porazom prirode, ono što se zbilo učinjeno je da bi se pokazalo Njegovo postojanje.[2] ? to što se događaji nisu odtrali porazom prirode, pokazuje da On to nije pretrpeo nevoljno.









NAPOMENE:

1. Sveti Atanasije Veliki, PG 26,1124 A 7-13.
2. Isti, PG 26,1153 B 5-11.




____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 8:57 am

68. 0 Molitvi Gospodnjoj



Molitva je uzvođenje uma ka Bogu ili traženje od Boga onoga što je primereno. Kako se, onda, Gospod molio za Lazara, i kako se molio u vreme svoga stradanja? Jer Njegovom svetom uhu nije bilo potrebno uzvođenje ka Bogu, budući da je po ipostasi bio sjedinjen sa Bogom Logosom, niti mu je bila potrebna ikakva prozba od Boga - jer Hristos je jedan -nego se molio zato što je usvojio našu ličnost, i izobrazio u sebi naš obraz, postajući nam primer i učeći nas da tražimo od Boga i da ka Njemu pružamo svoje ruke; tvoreći nam svojim svetim umom put za uzvođenje ka Bogu. Jer kao što je pretrpeo stradanja, nagrađujući nas pobedom protiv njih, tako se i moli, tvoreći nam put, kako rekoh, za uzvođenje ka Bogu, i ispunjavajući svaku pravdu nas radi, kao što je bio rekao Jovanu, izmirujući nas tako sa svojim Ocem, i poštujući Ga time kao svoje načelo i uzrok, i pokazujući da My nije protivan. Kada je, naime, govorio za Lazara: Oče, blagodarim ti što si me uslišio! A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me ti poslao[1] nije li svima bilo sasvim jasno da je to rekao poštujući svoga Oca kao svoje načelo i uzrok, te pokazujući da My nije protivan?

? kada je govorio: Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti,[2] zar nije svakome jasno da je to rekao poučavajući nas da u iskušenjima ištemo pomoć samo od Boga, i da božansku volju pretpostavimo našoj, i da bi nam pokazao da je istinski usvojio ono što pripada našoj prirodi, jer uistinu je stekao dve prirodne volje, koje su shodne Njegovim prirodama, a ne protivne? Oče, veli On, jer je jednosuštan sa Njim; a ako je moguće, rekao je ne zbog toga što nije znao - a i šta je to Bogu nemoguće? - nego da bi nas poučio da božansku volju pretpostavljamo našoj; jer nemoguće je samo ono što Bog ne hoće i ne dopušta. Ali, opet, ne kako ja hoću, nego kako ti:kao Bog, naime, On je iste volje sa Ocem, dok kao čovek pokazuje na prirodan način volju svoje čovečanske prirode; a ona po svojoj prirodi izbegava smrt.

One reči: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?[3] izrekao je budući da je usvojio našu čovečansku ličnost. Jer Njemu (Hristu) Otac nije Bog, ukoliko se Hristos nije svrstao među nas, razlučivajući tananom uobraziljom uma ono što je vidivo od onog što je umom pojmivo, niti je On ikad bio napušten od sopstvenog božanstva, nego smo mi bili ostavljeni i prezreni. Prema tome, molio se tako jer je usvojio našu čovečansku ličnost.[4]









NAPOMENE:

1. Jn 11,41-42.
2. Mt 26,39.
3. Mt 27,46.
4. Ovde se izraz ličnost koristi umesto izraza priroda.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:40 pm

69. 0 usvojenju



Valja znati da postoje dva usvojenja: jedno je prirodno i suštinsko, a drugo je lično (ličnosno) i odnosno. Prirodno, dakle, i suštinsko usvojenje je ono kojim je Gospod, postajući prirodom i uistinu čovek i okušajući sve ono što pripada našoj prirodi, zbog svoga čovekoljublja uzeo na sebe i našu prirodu i sve što je toj prirodi sopstveno. Lično i odnosno usvojenje je ono kada neko prihvata ličnost nekoga drugoga kroz odnos, iz milosrđa, na primer, ili iz ljubavi, te umesto njega govori reči koje su radi njega, a koje mu uopšte nisu bliske; tim usvojenjem je naše prokletstvo i bogoostavljenost i tome slično, iako nisu prirodni, Hristos učinio svojim, ne kao da bi On to bio ili da je to postao, nego prihvatajući našu ličnost i svrstavajući se među nas. Takvo, pak, značenje imaju i one reči: postavši za nas prokletstvo.[1]









NAPOMENE:

1. Gal 3,13.




____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:40 pm

70. 0 stradanju tela Gospodnjeg i ? bestrasnosti (nestradalnosti) Njegove božanske prirode



Dakle, sve što je pretrpeo, sam Logos Božiji je telom pretrpeo, dok je Njegova božanska i jedina bestrasna priroda ostala nestradalna. Jer pošto je jedan Hristos, koji je složen iz božanstva i čovečanstva, i koji postoji u božanstvu i u čovečanstvu, kada je stradao, ono što je stradalno, pošto mu je stradanje u prirodi, stradalo je, ali nije stradalo skupa sa njim i ono što je nestradalno. Jer duša, pošto je stradalna, kada telo biva sečeno, boluje i strada zajedno sa telom, iako ona sama ne biva posečena; dok božanstvo, budući da je nestradalno, nije stradalo skupa sa telom.

Treba, pak, znati, da mi ispovedamo da je Bog postradao telom, ali nikako ne ispovedamo da je božanstvo postradalo telom ili da je Bog postradao kroz telo. Jer kao kada drvo biva obasjano suncem, pa ako sekira zaseče drvo, sunce ostaje nepovređeno i nestradalno; koliko li većma bestrasno božanstvo Logosa, koje je po ipostasi sjedinjeno sa telom, ostaje nestradalno kada telo stradava. I kao što, kada neko izlije vodu na užareno železo, ono što po prirodi strada od vode (mislim na vatru) biva ugašeno, a železo ostaje neoštećeno (jer mu nije prirodno da od vode biva uništeno), koliko li većma, pri stradanju tela, božanstvo, koje je jedino nestradalno, nije primalo stradanje, iako je ostajalo nerazdeljeno od tela; nije neophodno, naime, da primeri u potpunosti i bez ostatka budu podobni. Potrebno je, naime, da u primerima vidimo i ono što je slično i ono što je različito, jer inače to nije primer; jer ono što je u svim stvarima slično bilo bi istovetnost a ne primer, a naročito kada je reč ? božanskim stvarima. Jer nemoguće je pronaći primer koji je podoban svim božanskim stvarima, bilo da je reč ? bogoslovlju, bilo ? božanskoj ikonomiji.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:41 pm

71.0 tome da je božanstvo Logosa ostalo neodvojivo od duše i od tela i u smrti Gospodnjoj, te da je ostala jedna ipostas



Pošto je Gospod naš Isus Hristos bezgrešan - jer greha ne učini[1] (On) koji uzima na se grehe sveta,[2] niti se nađe prevara u ustima njegovim[3] - On nije bio podložan smrti,zbog toga što je smrt kroz greh[4] ušla u svet. On, dakle, umire prihvatajući smrt radi nas, i sebe prinosi Opu za žrtvu radi nas; jer Njemu (t.j. Ocu) smo zgrešili, i On je trebalo da primi otkup[5] za nas, da bi nas tako oslobodio osude; jer daleko bilo da krv Vladičina bude prinešena tiraninu. Smrt, dakle, pristupa i, proždirući mamac tela, biva prostreljena udicom božanstva, te okusivpš bezgrešno i životvorno telo sama biva uništena i vraća sve one koje je dotad prožderala. Jer kao što nadolaskom svetlosti iščezava tama, tako se i sa pojavom života odgoni propadivost, te svima nastupa život, a propast nastupa onome ko propadivost izaziva.

Prema tome, iako je Hristos umro kao čovek, a Njegova sveta duša se rastavila od prečistog tela, božanstvo je ipak ostalo nerazdeljivo od oboje, odnosno, od duše i od tela; pa ni tako se jedna ipostas nije razdelila na dve ipostasi: jer su i telo i duša istovremeno, od početka, imali u ipostasi Logosa svoje biće, i rastavivši se uzajamno u smrti ipak je svako od njih ostalo uz jednu ipostas Logosa. Tako je jedna te ista ipostas Logosa bila ipostas Logosa i duše i tela; jer ni duša ni telo nisu nikada imali posebnu ipostas u odnosu na ipostas Logosa: jedna je, dakle, svagda ipostas Logosa, a nikada dve. Prema tome, svagda je jedna ipostas Hristova. Jer iako je duša od tela prostorno bila razdvojena, ipak je Logosom bila ipostasno sa njim sjedinjena.









NAPOMENE:

1. 1. Pt 2,22.
2. Jn 1,29.
3. 1. Pt 2,22.
4. Upor. Rim 5,12.
5. Mt 20,28.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:41 pm

72.0 propadivosti i truležnosti



Reč propadivost ima dvojako značenje. Znamenuje, naime, ove čovečanske strasti: glad, žeđ, napor, rane od klinova, smrt, odnosno razdvajanje duše od tela, i tome slično. Shodno tome značenju, telo Gospodnje nazivamo propadivim: jer sve TO je svojevoljno uzeo na sebe. Propadivost, međutim, znači i potpuno rastavljenje tela na elemente iz kojih je sastavljeno, kao i njegovo iščezavanje; što se uglavnom od strane mnogih naziva truljenjem. Takve propadivosti telo Gospodnje nije iskusilo, kao što veli prorok David: Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhlost (propadivost).[1]

Nečastivo je, dakle, govoriti da je telo Gospodnje i pre vaskrsenja nepropadivo, u onom prvom značenju te reči, kao što kažu bezumni Julijan[2] i Gaijan.[3] Jer ako je nepropadivo, onda nije jednosuštno sa nama; onda se i sve ono ? čemu Jevanđelje govori, kao što su glad, žeđ, klinovi, probadanje rebara, smrt zbilo po uobrazilji a ne istinski. No ako se to sve zbilo u uobrazilji, tada je tajna božanske ikonomije prelest i obmana, a On je u uobrazilji a ne istinski postao čovek, te ćemo mi u uobrazilji, a ne istinski, biti spašeni. Ali dalje od nas takva hula, a oni koji tako kažu neka nemaju udela u spasenju; mi smo se, međutim, udostojili istinskoga spasenja i zadobićemo ga. Međutim, prema onom drugom značenju reči propadivost, ispovedamo da je telo Gospodnje nepropadivo, odnosno netruležno, kako su nam to bogonosni Oci[4] i predali. ? saglasno sa prvim značenjem reči propadivost, posle vaskrsenja Spasiteljevog iz mrtvih, telo Gospodnje nazivamo nepropadivim; jer svojim telom Gospod je i našemu telu darovao i vaskrsenje i nepropadivost koja tom vaskrsenju sleduje, je On sam je postao prvina i našeg vaskrsenja i nepropadivosti i bestradalnosti: Jer treba ovo raspadljivo da se obuče u neraspadljivost[5] veli božanski Apostol.









NAPOMENE:

1. Ps 16,10.
2. Julijan, episkop Alikarnaski, bio je osnivač jeresi aftartodokita ili aftartolatrista ili julijanaca. Tvrdio je da je telo Gospodnje od momenta sjedinjenja sa Logosom postalo nepropadivo (prema: Trembelas, Dogmati-š, knj. 2, str. 80).
3. Gaijan je bio episkop aftartolatrista.
4. ako primećuje Didim Aleksandrijski, to što telo Isusovo nije videlo truljenja, ne znači da nije umrlo; jer umrlo je i u Grob položeno, ali pije se raspadalo. Prema tome, autentično i bogonadahnuto je tumačenje apo-stola Petra (Dap 2,31) (prema: Trembelas, Dogmatika, knj. 2, str. 80).
5. 1. Kor 15,53.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:41 pm

73. 0 silasku u ad



U ad silazi obožena duša, da bi, kao što je onima koji su na zemlji zasijalo Sunce pravde[1] tako i one koji su pod zemljom i koji prebivaju u tami i seni smrti[2] obasjala svetlost; te kao što je onima koji su na zemlji Gospod blagovestio mir, donoseći zarobljenima oslobođenje a slepima povratak vida,[3] i kao što je onima koji su poverovali postao uzročnik večnoga spasenja,[4] a nevernima izobličavanje njihovog neverja, tako je bilo i sa onima koji su bili u adu: Da se u Ime Isusovo pokloni svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom;[5] i tako, pošto je razrešio one što su od veka bili okovani, ustao je opet iz mrtvih tvoreći nam put za vaskrsenje.









NAPOMENE:

1. Mal 4,2.
2. Upor.Lk 1,79.
3. Upor. Is 61,1;Lk 4,1.
4. Upor. Jev 5, 9.
5. Fil 2,10.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:42 pm

74. 0 onome što je posle vaskrsenja



Po svom vaskrsenju iz mrtvih, Hristos je odagnao sve strasti, kao što su: propadivost, glad i žeđ, san i umor, i tome slično. Jer iako je i posle vaskrsenja okusio jelo,[1] to ipak nije bilo po zakonu prirode - jer nije bio ogladneo -nego je načinom božanske ikonomije potvrđivao istinitost vaskrsenja, pošto je jedno te isto telo i ono koje je stradalo i ono koje je vaskrslo. Naime, nijedan od delova svoje prirode On nije ostavio po strani, ni telo ni dušu; već je posedovao i telo i dušu, kako slovesnu tako i umstvenu, te voljnu i delatnu, i tako je uzašao na nebo i sedi sa desne strane Oca,[2] želeći i ostvarujući na božanski i čovečanski način naše spasenje. Na božanski način On promišlja ? svemu, te održava sve i upravlja njime, a na čovečanski način pamti svoje prebivanje na zemlji, videći i znajući da mu se klanja svaka slovesna tvar. Jer Njegova sveta duša zna da je ipostasno sjedinjena sa Bogom Logosom, i da joj se klanjaju skupa sa Njim kao duši Božijoj a ne kao prostoj duši. ? uznošenje sa zemlje na nebo i ponovno silaženje jesu dejstva (energije) ograničenog tela: Tako će isto doći, veli anđeo, kao što ?a videste da odlazi na nebo.









NAPOMENE:

1. Upor. Lk 24,23.
2. Upor. Mk 16,19.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:42 pm

75·? sedenju sa desne strane Oca

Velimo da je Hristos telesno seo sa desne strane Boga i Oca, ali ne kažemo da je to prostorno desno od Oca. Jer kako će onaj ko je neograničen imati prostornu desnu stranu? Jer desno i levo pripadaju onome što je ograničeno. Desnom stranom Oca, međutim, nazivamo slavu i čast božanstva u kojoj Hristos, bivajući pre vekova Sin Božiji, kao onaj koji je jednosuštan sa Bogom i sa Ocem, vaplotivši se u poslednja vremena, i telesno sedi, čime je i Njegovo telo proslavljeno; jer celokupna tvorevina se jednim klanjanjem klanja i Njemu i Njegovom telu.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:42 pm

76. Onima koji kažu:[1] ako su u Hrista dve prirode, tada vi, ili klanjajući se tvarnoj prirodi klanjate se i tvorevini, ili jednu prirodu smatrate dostojnom klanjanja, a drugu ne



Klanjamo se Sinu Božijem skupa sa Ocem i Duhom Svetim; i to Sinu kao bestelesnom pre očevečenja, a sada Njemu istome koji se vaplotio i postao čovek klanjamo se skupa sa božanstvom. No ako tananim razmišljanjem razlučiš ono što je vidivo od onoga što je umom pojmivo, videćeš da njegovo telo po svojoj prirodi budući da je tvarno nije dostojno poklonjenja. Međutim, pošto je telo sjedinjeno sa Bogom Logosom, kroz Njega i u Njemu biva dostojno poklonjenja. Jer kao što car biva poštovan bilo da je go bilo da je odeven, a carska porfira kao obična porfira gazi se i odbacuje; međutim kada ona postane carska odora, onda biva poštovana i slavljena, a ako bi je neko prezreo, često i smrću bude kažnjen. Kao što i obično drvo nije nedostupno dodiru, ali kada se priloži vatra te ono postane žeravica tada ono, ne po sebi nego zbog sjedinjenja sa vatrom, postaje nedodirivo; i to ne zato što je priroda drveta nepristupna, nego je nepristupna žeravica, odnosno užareno drvo; tako i telo, po svojoj prirodi ono nije dostojno poštovanja, ali biva poštovano u otelovljenom Bogu Logosu, i to ne radi njega samoga, nego zbog Boga Logosa koji se sa njim sjedinio po ipostasi; i ne kažemo da poštujemo prosto telo, već telo Božije, odnosno, vaploćenoga Boga.









NAPOMENE:

1. Sledbenici Apolinarija, bivajući pod uticajem platonista, podržavali su zabludu ? tome da je Logos Božiji uzeo na sebe samo telo i beslovesnu (bezlogosnu) dušu, a odricali su mu um, tvrdeći da je mesto uma zauzeo Logos. Peti Vaseljenski sabor (553 g.) je osudio zabludu apolinarista i objavio učenje ? tome da se Bog Logos sjedinio sa živim telom svojom slovesnom i umnom dušom.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:42 pm

77. Zašto se očovečio Sin Božiji a ne Otac ili Duh Sveti, i šta je tim očovečenjem postigao?



Otac je Otac a nije Sin; Sin je Sin a nije Otac; Duh Sveti je Duh i nije ni Otac ni Sin; jer lična sopstvenost je nepodvižna (nepokretna, nepromenjiva). Ili, kako bi sopstvenost ostala kao takva ako bi bila podvižna i ako bi se menjala iz jedne u drugu? Zbog toga Sin Božiji postaje sin čovečiji, da bi sopstvenost ostala nepodvižna: jer budući da je bio Sin Božiji postao je Sin čovečiji vaplotivši se od Svete Djeve, i nije odstupio od svoje sopstvenosti Sina.

Sin Božiji se, dakle, očovečio da bi čoveku iznova darovao ono zbog čega ga je i stvorio: stvorio ga je, naime, po svojemu obrazu (ikoni, slici) umstvenog i samovlasnog, i po podobiju (prilici)u odnosno savršenog u vrlinama, koliko je to dostupno čovekovoj prirodi; jer vrline su kao kakvi priznaci božanske prirode: bezbrižnost i neodvojivost Njegove pažnje i celovitost, te dobrota, premudrost, pravednost, i sloboda od činjenja svakog zla. Postavivši, dakle, čoveka u zajednicu sa sobom - jer stvorio ga je za netruležnost[1] - kroz zajednicu sa sobom ga je uzveo do nepropadivosti. Međutim, pošto smo prestupom božanske zapovesti izbledeli i zatamneli karakteristike božanskog obraza, te pošto smo dopavši zla lišeni božanske zajednice -Jer kakvu zajednicu ima svetlost s tamom?[2] - i obrevši se izvan života, potpali smo pod pogubnost smrti. No pošto nam je predao ono što je uzvišenije i pošto to nismo očuvali, On postaje pričastnik onoga što je niže, odnosno postaje pričastnik naše čovečanske prirode, da bi sobom i u sebi obnovio što je po Njegovom obrazu i podobiju, te da bi nas poučio vrlinskom životu i da bi sobom učinio životni put lakim za nas, i da bi nas kroz našu zajednicu sa životom oslobodio od propadivosti postajući prvina[3] našega vaskrsenja; da bi obnovio beskoristan i satrven sasud čovečanskog tela, te da bi nas izbavio od tiranije đavolske prizivajući nas ka bogopoznanju, i da bi nas ukrepio i poučio kako da trpljenjem i smirenjem nadvladamo tiranina.

Iščezla je, dakle, demonska religija, tvorevina je osvećena božanskom krvlju, oltari i hramovi idolski su razrušeni; bogopoznanje je usađeno u srca ljudska; poštuje se jednosuštna Trojica, nestvoreno božanstvo, jedan istiniti Bog, Tvorac svega i Gospod. Dobrodetelji su zaživele, nada na vaskrsenje darovana je Hristovim vaskrsenjem, demoni su u strahu od ljudi koje su nekad imali u svojoj vlasti, a što je čudesno, da je sve to ostvareno Krstom (raspećem) i stradanjima i krsnom smrću. Po celoj zemlji propovedano je Jevanđelje bogopoznanja, i to ne pobeđujući protivnike ratom i oružjem i vojskama, nego su malobrojni siromasi, neuki pismu, progonjeni, zlostavljani, ubijani, propovedajući Raspetoga na krstu i umrloga nadvladali mudre i silne: jer pratila ih je svemoguća sila Raspetoga. Smrt, koja je nekada bila zastrašujuća, sada je poražena, i sada je ona, koja je bila užasna i mrska, ljudima draža od života. To su dostignuća dolaska Hristovog, to su znamenja Njegove sile. Ali ne kao što je preko Mojsija, razdelivši more,[4] izbavio jedan narod iz Egipta i od služenja Faraonu, nego je, štaviše,celokupno čovečanstvo spasao od smrtne pogibije i gorkoga tiranina greha, ne vodeći nas nasilno ka vrlini, ne zapovedajući da grešnici budu zasuti zemljom i spaljeni ognjem i kamenovani, već uveravajući ljude krotošću i dugotrpljenjem da se opredele za vrlinu te da se radi nje nadmeću u trudovima i budu zadovoljni; jer negda, kada su grešili bili su kažnjavani, pa ipak su se držali greha i smatrali su greh za Boga, međutim sada, pre nego blagočešće i vrlinu, izabiraju da budu zlostavljani, mučeni i usmrćeni.

Slava Ti, Hriste, Slovo Božije i Premudrosti i Silo i Bože Svedržitelju! Čime bismo za sve to, mi ubogi, mogli da Ti uzvratimo? Jer sve je Tvoje, i Ti ništa ne tražiš od nas nego da se spasemo, što si nam Ti sam i darovao, te kad smo primili spasenje raduješ se zbog svoje neizrecive dobrote; blagodarnost Tebi koji si nam podario biće i koji si nam dobro biće podario, i kada smo od njega otpali Ti si nas opet, svojim neizrecivim snishođenjem, uzveo ka njemu.









NAPOMENE:

1. Prem 2,23
2. 2. Kor 6,14.
3. 1. Kor 15,20.
4. Upor. Izl 14,16.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:43 pm

78.0nima koji pitaju: da li je ipostas Hristova stvorena ili nestvorena



Ipostas Boga Logosa je pre vaploćenja bila prosta, nesložena, besplotna i nestvorena (netvarna); vaplotivši se, međutim, ona je postala i ipostas tela, i postala je složena iz božanstva, koje je svagda imala, i tela, koje je prihvatila; te nosi sopstvenosti dveju priroda, budući da je spoznativa u dve prirode. Prema tome, jedna te ista ipostas je nestvorena po svom božanstvu i stvorena po svom čovečanstvu, te vidiva i nevidiva; inače ćemo biti prinuđeni ili da delimo jednoga Hrista govoreći da su u Njega dve ipostasi[1] ili da, odričući različitost priroda, uvodimo promenu i slivanje priroda.[2]









NAPOMENE:

1. Pod uticajem Aristotelove filosofije, Nestorije je tvrdio da tamo Gde postoji istinska i stvarna priroda, postoji i ličnost, te, prema tome, čovečanska priroda u Hristu predstavlja zasebnu ličnost: svaka od te dve prirode sadrži se u vlastitoj ipostasi. Protiv te Nestorijeve zablude borio se sveti Kirilo Aleksandrijski, koji je učio da nije najpre od Svete Djeve rođen običan čovek, te se zatim u njega nastanio Logos. Treći Vaseljenski sabor (431 g.) osudio je ovo Nestorijevo praznoslovlje.
2. Ovo se odnosi na Evtihijevu jeres. Evtihije je sjedinjenje dveju priroda u Hristu karakterisao kao slivanje i mešanje, prema kome čovečanska priroda biva u potpunosti iscrpena božanskom prirodom. Ovo je osuđeno od strane Četvrtog Vaseljenskog sabora u Halkidonu (451 g.), koji je objavio učenje ? Hristu koji je rođen po svojoj čovečanskoj prirodi od strane Marije, Djeve i Bogorodice, koji je jedan i isti Hristos i Sin i Gospod, jedinorodni, i za koga znamo da je u dve prirode i to nesliveno, nepreložno, nerazdeljivo i neodvojivo...

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:43 pm

79. 0 tome kada je Hristos nazvan tim imenom



Nije se, kako neki lažno govore, um sjedinio sa Bogom Logosom pre vaploćenja od Djeve, i nije od tada nazvan Hristom; to neumesno tvrđenje je jedna od ludosti Origena koji je učio ? pretpostojanju duša. Mi, pak, velimo da je Sin i Logos Božiji postao i nazvan Hristos od trenutka kada se uselio u utrobu Svete Uvekdjeve, te ne pretrpevši ikakvu izmenu postao je telo, a telo je bilo pomazano (ohristovljeno) božanstvom: Jer to je pomazanje (??????, ohristovljenje) čovečanske prirode, kao što veli Grigorije Bogoslov. ? svešteni Kirilo episkop Aleksandrijski, pišući caru Teodosiju, ovako kaže: Jer treba reći da ne treba nazvati Hristom Isusom ni Slovo koje je od Boga a bez čovečanstva, niti opet Hram koji je rođen od žene, a da nije sjedinjen sa Logosom: jer Hristom se poima Logos koji je rođen od Boga, i koji je, ikonomijskim sjedinjenjem, na neizreciv način priopšten čovečanstvu (čovečanskoj prirodi)[1]. A u pismu carici on ovako kaže: Neki vele da ime Hristos podobuje Logosu koji je od Boga Oca rođen, koji se poima i postoji kao sam i poseban po sebi. Mi, međutim, nismo naučeni tako da mislimo ili govorimo: jer velimo da, kada je Logos postao telo, tada je nazvan Isusom Hristom. Naime, pošto je pomazan jelejem radovanja, odnosno Svetim Duhom, od strane Boga i Oca, nazvan je Hristom (Pomazanikom). A da se to pomazanje odnosi na čovečansku prirodu[2] Hristovu neće oklevati da kaže onaj kome je svojstveno da ispravno rasuđuje. I preproslavljeni Atanasije u besedi ? spasiteljskom dolasku Hristovom otprilike ovako veli: Bog koji odranije postoji, pre nego što se pojavio u telu nije bio čovek, već je bio Bog u Boga, nevidiv i bestrasan (nestradalan); kada je, međutim, postao čovek, zbog tela je primio ime Hristos, jer stradanje i smrt jesu posledstva toga imena.

No iako božansko Pismo kaže: Toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti,[3] valja znati da se božansko Pismo često koristi prošlim vremenom umesto budućim, kao u stihu: Posle toga, javi se na zemlji i sa ljudima požive[4] jer Bog se još nije bio javio niti sa ljudima poživeo, kada je to kazano; kao i: Na vodama Vavilonskim, tamo seđasmo i plakasmo,[5] jer se to još ne beše dogodilo.









NAPOMENE:

1. Sveti Kirilo Aleksandrijski, ? ispravnom verovanju (PG 76,1133).
2. Sveti Kirilo Aleksandrijski, ? ispravnom verovanju (PG 76,1201).
3. Ps 45,7.
4. Var Z,38.
5. Ps 137,1.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:43 pm

80. Onima koji pitaju: ako je Sveta Bogorodica rodila dve prirode, jesu li obe prirode i na krstu visile?



Svojstvo prirode je nepostalost i postalost (?? ???????) pisano sa jednim ?, što pokazuje nestvorenost i stvorenost; dok nerođenost i rođenost (?? ????????, pisano sa dva ?) nisu svojstva prirode već ipostasi, odnosno da bude rođena i da ne bude rođena, što se (u grčkom jeziku) izražava sa dva V. Tako je, dakle, božanska priroda nepostala, odnosno nestvorena, a sve što je nakon božanske prirode je postalo, odnosno stvoreno. Prema tome, u božanskoj i nestvorenoj prirodi se poimaju svojstva: u Oca nerođenost (jer nije rođen), u Sina rođenost (jer se večno rađa od Oca), a u Svetoga Duha proishođenje. I u svakoj vrsti živih bića, ona koja su prva su nerođena (????????) ali ne nepostala (???????); jer postala su od strane Sazdatelja, a nisu rođena od bića iste vrste. Postojanje je, naime, tvarno, dok je rađanje, kada je reč ? Bogu, izlazak jednosuštnog Sina samo od Oca, a kada je reč o stvorenjima, izlazak jednosuštne ipostasi iz sjedinjenja muža i žene. Otuda znamo da rađanje nije svojstvo prirode, nego ipostasi. Jer ako bi to bilo svojstvo prirode, tada se ne bi u jednoj istoj prirodi opažala i rođenost i postalost (stvorenost). Dakle, Sveta Bogorodica je rodila ipostas, koja je spoznativa u dve prirode, koja je po božanstvu bezvremeno od Oca rođena, i koja je na posletku u vremenu od nje vaploćena i telom rođena.

? ako oni koji ovo pitaju napominju da u onoga koji je rođen od Svete Bogorodice jesu dve prirode, mi kažemo: da, dve su prirode: Jer On isti je i Bog i čovek. Na isti način govorimo i kad se radi ? krsnom raspeću, vaskrsenju i vaznesenju: jer to nisu sopstvenosti prirode, nego ipostasi. Stoga je Hristos, koji je bio dve prirode, postradao i bio raspet svojom stradalnom prirodom: jer na krstu je visio telom a ne božanstvom. Inače neka odgovore nama koji pitamo: Jesu li dve prirode umrle na krstu? He, reći ćemo. Dakle, nisu ni raspete dve prirode, nego je Hristos rođen, odnosno, Bog Logos koji se očovečio, rođen je telom, raspet je telom, postradao je telom, umro je telom, a da je pri tom Njegovo božanstvo ostalo nestradalno.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:44 pm

81. Zašto se jedinorodni Sin Božiji naziva prvorođenim



Prvorođeni je onaj koji je prvi rođen, bilo da je jedinorodni, bilo da je rođen pre ostale braće. Ako bi se, dakle, Sin Božiji nazivao prvorodnim a ne bi se nazivao i jedinorodnim, podrazumevali bismo time da je On prvorođeni od svih stvorenja, jer je i sam tobože stvorenje. Međutim, budući da se naziva i prvorodnim i jedinorodnim, treba i jedno i drugo da držimo govoreći ? Njemu. Velimo, dakle, za Njega da je Prvorođeni pre svake tvari jer i On je proizašao od Boga i tvar je stvorena od Boga. Međutim, pošto je On sam bezvremeno rođen iz suštine Boga i Oca, s pravom će se nazvati jedinorodnim prvorođenim Sinom, a ne prvostvorenim; jer tvorevina nije proizašla iz suštine Očeve, nego je Njegovom voljom prevedena iz nebića u biće. Prvorođeni među mnogom braćom[1] jer budući da je bio jedinorodni i od matere, pošto je, slično nama, priopštio sebe krvi i telu, [2] te postao čovek, postali smo i mi kroz Njega sinovi Božiji, bivajući usinovljeni kroz krštenje. On sam koji je prirodom Sin Božiji postao je prvorođeni među nama, koji smo usinovljenjem i blagodaću postali sinovi Božiji i nazvali se braćom Njegovom. Otuda je govorio: Uzlazim Ocu mojemu i Ocu vašemu.[3] Nije rekao: Ocu našemu, već Ocu mojemu, to jest Ocu po prirodi, a Ocu vašemu, po blagodati, te Bogu mojemu i Bogu vašemu[4]. I nije rekao Bogu našemu, već Bogu mojemu - ako tananim premišljanjem razdvojiš ono što je vidivo od onoga što se umom poima - i Bogu vašemu kao Sazdatelju i Gospodu.









NAPOMENE:

1. Rim 8,29.
2. Upor. Jev 2,14.
3. Jn 20,17.
4. Isto

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:44 pm

82. 0 veri i krštenju



Ispovedamo, pak, jedno krštenje za oproštenje grehova i za život večni: jer krštenje objavljuje smrt Gospodnju. Kroz krštenje, dakle, bivamo pogrebeni zajedno sa Gospodom,[1] kao što veli božanski Apostol. Naime, kao što se smrt Gospodnja jedanput odigrala, tako se jedanput treba i krstiti; a krstiti se treba, prema reči Gospodnjoj, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha,[2] koja nas poučava da ispovedamo veru u Oca i Sina i Svetoga Duha. Stoga, dakle, oni koji su kršteni u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i koji su naučeni da je jedna priroda božanstva u tri ipostasi, te se nanovo krštavaju, oni iznova razapinju Hrista, kao što kaže božanski Apostol: Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni[3] ... ponovo vraćati na pokajanje, pošto oni sa svoje strane opet raspinju i ruže Sina Božijega.[4] ? one koji nisu kršteni u ime Svete Trojice, njih valja nanovo krstiti. Jer, iako božanstveni apostol kaže da se u Hrista Isusa u u smrt Njegovu krstismo[5] ne kaže da prizivanje krštenja treba tako da biva, nego da je krštenje obraz smrti Hristove; jer krštavanje sa tri pogružavanja znamenuje tri dana pogrebenja Gospodnjeg. Krštenje u Hrista pokazuje da se krštavamo verujući u Njega. Nemoguće je, naime, poverovati u Hrista ako ne budemo naučeni ispovedanju vere u Oca i Sina i Svetoga Duha. Jer Hristos je Sin živoga Boga[6] kojega je Otac pomazao Svetim Duhom,[7] kao što veli božanski David: Toga radi pomaza te, Bože Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.[8] ? Isaija kaže u ime Gospodnje: Duh je Gospoda Boga na meni, kojim me Gospod pomaza.[9] Gospod je, međutim, poučavajući svoje učenike ? prizvanju, govorio: Krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.[10] No Bog nas je sazdao za nepropadivost[11] pa pošto smo prestupili Njegovu spasonosnu zapovest, osudio nas je smrtnom pogibijom kako zlo ne bi postalo besmrtno, snishodeći svojim slugama po svojoj prevelikoj dobroti i postajući podoban nama, i svojim stradanjem iskupio nas je od propadivosti, te nam je iz svog svetog i prečistog rebra[12] istočio izvor očišćenja: vodu za ponovno rođenje i izglađivanje greha i propadivosti, a krv kao piće[13] koje pribavlja večni život. Dao nam je i zapovest da se preporađamo vodom i Duhom,[14] tako što se, molitvom i prizivanjem, Sveti Duh spušta na vodu. Pošto je, dakle, čovek dvostruk, iz duše i tela, darovao nam je i dvostruko očišćenje, to jest vodom i Duhom: Duhom koji obnavlja u nama ono što je po obrazu i po podobiju, i vodom koja, blagodaću Duha, očišćuje telo izbavljajući ga od greha i propadivosti, tako da voda predstavlja obraz smrti, a Duh pruža zalog[15] života.

Jer od početka Duh Božiji se dizaše nad vodom.[16] I od početka Pismo svedoči ? tome da voda ima moć očišćenja. U doba Noja Bog je vodom potopio svetski greh.[17] Svaki koji jebio nečist po zakonu Mojsijevom čistio se vodom, a i same haljine prale su se vodom.[18] Da je blagodat Duha sjedinjena sa vodom, pokazao je prorok Ilija, spalivši vodom žrtvu paljenicu.[19] I skoro sve se, po zakonu (Mojsijevom), očišćuje vodom - jer ono što je vidivo simvol je onoga što se umom poima, - ponovno rađanje, međutim, biva u duši: jer vera zna da nas, iako smo stvorenja, Duhom usinovi Bogu i da nas privede negdašnjem blaženstvu.

Naime, otpuštenje grehova se kroz krštenje svima podjednako daruje, dok blagodat Duha se daruje u zavisnosti od vere i prethodnog očišćenja. Sada, pak, krštenjem primamo prvine Duha, a ponovno rođenje biva za nas početak drugoga života, i pečat, i zaštita, i prosvećenje.

Valja nam se, dakle, svom enagom bezbedno čuvati čistima od prljavih dela, da ne bismo, kao što se pas ponovo vraća na svoju bljuvotinu,[20] ponovo sebe učinili robovima greha. Vera bez dela je mrtva[21] kao što su mrtva i dela bez vere: jer prava vera osvedočava se delima.

? krštavamo se u ime Svete Trojice jer ono što prima krštenje potrebuje Svetu Trojicu radi sopstvenog sazdavanja i održavanja; i nemoguće je da sve tri ipostasi ne budu istovremeno prisutne: jer Sveta Trojica je nerazdeljiva.

Prvo krštenje bio je opšti potop radi istrebljenja greha.[22] Drugo krštenje bilo je morem i oblakom:[23] jer oblak bejaše simvol Duha, a more simvol vode. Treće krštenje bilo je po zakonu Mojsijevu:[24] jer svako ko je bio nečist omivao se vodom, zatim je prao svoje haljine, da bi tako ušao u bivak. Četvrto krštenje je bilo ono Jovanovo, koje je bilo pripremno, i koje je, one koji su krštavani, vodilo ka pokajanju (preumovanju), kako bi u Hrista poverovali. Jer ja vas, veli, krštavam vodom za pokajanje; ? onaj što dolazi za mnom ... On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.[25] Jovan, dakle, vodom unapred očišćuje radi krštenja Duhom. Peto krštenje je krštenje Gospodnje, kojim je i sam bio kršten. ? On se krštava ne zbog toga što je Njemu potrebno očišćenje, nego prisvajajući moje krštenje, da bi tako satro glave nakazama[26] u vodi, da bi potopio greh i da bi celoga staroga Adama vodom pogrebao, te da bi osvetio krstitelja, da bi ispunio zakon,[27] da bi otkrio tajnu Svete Trojice i da bi nama bio obrazac i primer za krštenje. Mi se, dakle, krštavamo savršenim krštenjem Gospodnjim, koje biva vodom i Duhom.

Kaže se, pak, da Hristos krsti ognjem: jer je blagodat Duha u vidu ognjenih jezika izlio na svete apostole, kao što je sam Gospod rekao: Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim i ognjem ne dugo posle ovih dana[28] ili krštenjem budućeg ognja paklenog. Šesto krštenje je ono koje biva pokajanjem i suzama, koje je zaista tegobno. Sedmo krštenje je ono koje biva krvlju i stradanjem,[29] kojim je i sam Hristos kršten radi nas, i koje je toliko časno i blaženo da se ne skverni drugom nečistoćom. Osmo krštenje je ovo poslednje, koje nije spasonosno, ali uklanja zlo - jer zlo i greh više ne žive - i ono beskonačno kažnjava.

Duh Sveti je, međutim, telesnim obličjem, kao golub, sišao na Gospoda,[30] pokazujući Ga prvinom našega krštenja i počastvujući time telo, jer je i ono, odnosno telo, oboženjem postalo Bog, te zbog toga što se od samog početka uobičajilo da golub blagovesti ? prestanku potopa.[31] Na svete apostole je, opet, sišao u vidu ognja:[32] jer je Bog, a Bog je oganj koji spaljuje.[33]

Jelej se koristi pri krštenju da bi označio naše pomazanje (??????) i nas učinio pomazanicima (??????? = Pomazanik), i da bi nam Svetim Duhom obećao milost Božiju, jer je nekada golubica, onima koji su se spasli potopa, donela maslinovu grančicu.[34]

Jovan je kršten položivši svoju ruku na božansko teme Gospodnje, te vlastitom krvlju. [35]

He treba odlagati krštenje kada je vera, onih koji krštenju pristupaju, osvedočena delima. Jer onaj ko krštenju pristupa sa lukavstvom, taj he pre biti osuđen nego što he imati koristi.









NAPOMENE:

1. Upor. Rim 6,4.
2. Mt 28,19.
3. Jev 6,4
4. Jev 6,6.
5. Rim 6,3
6. Mat 16,16
7. Upor. Dap 10,38
8. Ps 45,7.
9. Is 61,1
10. Mt 28,19.
11. Upor.Prem 2,3.
12. Upor. Jn 19,34.
13. Piće: Gozba (Simposion) 11
14. Upor. Jn 3,5.
15. Upor. 2. Kor 1,22.
16. Post 1,2
17. Upor.Post 6,7.
18. Upor. Lev 15,10.
19. Upor. 1. Car 18,32-38.
20. Upor. 2 Pt 2,22.
21. Jak 2,26.
22. Post 7,17-24.
23. Upor. 1. Kor 10,1-2
24. Lev 14,8
25. Mt 3,11
26. Upor. Ps 74,13.
27. Upor. Mt 5,17.
28. Dap 1,5.
29. Lk 12,50.
30. Lk 3,22.
31. Post 8,11.
32. Dap 2,3.
33. Dap 2,3.
34. Post 8,11
35. Mt 14,10.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:45 pm

83. 0 veri



Vera je, svakako, dvojaka. Jer vera biva od propovedi[1] naime, slušajući božanske Spise verujemo učenju Svetoga Duha. Međutim, vera se usavršava delatno verujući svemu onome što je zakonopoloženo od strane Hrista, poštujući i ispunjavajući zapovesti Onoga koji nas je obnovio; jer onaj koji ne veruje po predanju Vaseljenske Crkve, ili koji svojim bezakonim delima zajedničari sa đavolom, taj je nevernik.

? vera je, opet, osnov svega čemu se nadamo, potvrda stvari nevidivih[2] ili nepokolebivo i odlučno nadanje u ostvarenje onoga što nam je od strane Boga obećano i onoga što smo mi od Njega iskali. Prva vera, dakle, pripada našoj odluci, a druga blagodatnim darovima Svetoga Duha.

No, valja znati da krštenjem biva obrezan u nama svaki pokrivač[3] koji od rsfenja imamo, odnosno greh, i da njime postajemo duhovni Izrailjci i narod Božiji.[4]









NAPOMENE:

1. Rim 10,17
2. Jev 11,1
3. Kol 2,11
4. Jev 4,9.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:45 pm

84 0 krstu (raspeću), te opet ? veri



Reč ? krstu je ludost onima koji Ginu, a sila Božija nama koji se spasavamo.[1] Duhovan, pak, sve ispituje, a duševni čovek ne prima što je od Duha[2] Ludost je, naime, onima koji tu reč ne primaju sa verom, i koji ne uzimaju u obzir dobrotu i svemoć Božiju, nego ono što je božansko ispituju razmišljajući na čovečanski i prirodan način; jer sve što je Božije to je iznad prirode i razuma i misli. Jer ako neko razmišlja na koji način je i zašto Bog sve preveo iz nebića u biće, i poželi to dokučiti prirodnim umovanjem, neće to shvatiti: jer to znanje je duševno (psihičko) i demonsko.

Ho, ako neko, rukovođen verom, ono što je božansko zamisli dobrim, svemogućim, istinitim, mudrim i pravednim, naći će da je sve ispravno i kako valja, i pronaći će prav put. Jer nemoguće je spasti se bez vere: jer sve, kako čovečansko tako i duhovno, verom postoji. Ni zamljodelac bez vere ne useca brazdu na svom polju, niti trgovac ploveći na malom čunu bez vere predaje svoju dušu razbesnelim morskim talasima, niti se bez vere brakovi sklapaju, niti bilo šta od onoga što u životu biva. Verom poimamo da je sve što postoji silom Božijom prevedeno iz nebića u biće; sve, i ono što je božansko i ono što je čovečansko, verom postižemo. Vera je, dakle, saglasnost bez prevelikog ispitivanja.

Svako delo i čudotvorstvo Hristovo zacelo je izuzetno veliko i božanstveno i čudesno, ali od svih Njegovih dela najdostojniji divljenja je Njegov časni krst (raspeće). Jer ničim drugim smrt nije uništena, praroditeljski greh nije oprošten, ad nije opustošen, vaskrsenje nije darovano, sila nam nije darovana da prezremo ono što je sadašnje pa i samu smrt, nije ostvaren ponovni uspon ka starom blaženstvu, vrata raja nisu otvorena, naša priroda nije sela sa desne strane Boga, nismo postali čeda i naslednici Božiji, osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista. Sve to ostvareno je krstom. Jer svi koji se u Hrista krstismo, veli apostol, u smrt Njegovu se krstismo;[3] jer koji se god u Hrista krstismo, u Hrista se obukosmo. [4] Hristos je, pak, Božija sila i Božija premudrost.[5] Ali gle, smrt Hristova, odnosno Njegovo raspeće, odenula nas je u ipostasnu mudrost i silu Božiju. Krsno slovo je sila Božija, bilo zbog toga što nam se sila Božija, odnosno pobeda nad smrću, njime otkrila, bilo zbog toga što, kao što se četiri kraka krsta središnjim klinom drže i stežu, tako se isto visina i dubina, te dužina i širina,[6] odnosno celokupna vidiva i nevidiva tvar, silom Božijom održavaju skupa.

Krst nam je dat na čelo kao znamen, na način kojim je Izrailju dato obrezanje; jer njime se mi vernici izdvajamo i raspoznajemo od nevernika. On je štit i oružje i pobednički trofej protiv đavola. On je pečat, da nas se ne dotakne onaj koji ubija prvence, kao što kaže Pismo.[7] On je vaskrsenje usnulih, potpora onih koji stoje, poštapalo nemoćnih, žezal onih koji su napasani, rukovodstvo onima koji se vraćaju, usavršavanje onih koji napreduju, spasenje duše i tela, odbacivanje svakog zla, vinovnik svakog blaga, uništenje greha, izdanak vaskrsenja, drvo večnoga života.

Tome, dakle, dragocenom i uistinu časnom drvetu, na ko me je Hristos prineo sebe na žrtvu radi nas, osvetivši ga dodirom svoga svetoga tela i krvi, treba da se klanjamo; kao i klinovima, koplju, odeći i Njegovim sveštenim mestima, kao što su jasle, pećina, spasonosna Golgota, životvorni Grob, Sion grad crkava, i tome slično; kao što veli bogootac David: Uđimo u stanove Njegove, poklonimo se podnožju nogu Njegovih.[8] ? da time misli na krst, pokazuje sledeće: Ustani, Gospode, na počivalištu svojem,[9] jer ustajanje (vaskrsenje) sleduje raspeću. Pa ako nam je drag dom i postelja i odeća onih koje ljubimo, koliko su nam draže one stvari što pripadaju Bogu i Spasitelju, preko kojih stvari smo i spašeni.

Klanjamo se, čak, i obrazu časnoga i životvornoga krsta, iako se tvori od drugog veštastva, ne poštujući time tvar -daleko bilo - već obraz krsta kao simvol Hrista. Jer On sam je učenicima svojim rekao, upozoravajući ih: I tada će se pokazati znak Sina Čovečijega na nebu[10] govoreći zapravo ? krstu. Zato je anđeo (blagovesnik) vaskrsenja govorio ženama: Isusa tražite Nazarećanina, raspetoga?[11], a apostol Pavle: ? mi propovedamo Hrista raspetoga.[12] Mnogo je, naime, Hristosa (pomazanika) i Isusa, ali je samo jedan raspeti. Nije apostol rekao probodenoga kopljem nego raspetoga. Prema tome valja se klanjati znamenu Hristovom. Jer tamo gde je Njegov znamen, tamo će i On biti. Dok tvar, iz koje je sačinjen obraz krsta, čak i ako je zlato ili neko dragoceno kamenje, ako se desi da se obraz krsta pokvari, ne treba poštovati. Dakle, klanjamo se svemu onome što je Bogu posvećeno, prinoseći poštovanje Njemu samome.

Taj časni krst predizobražavalo je drvo života[13] koje je Bog posadio u rajskom vrtu; a pošto je smrt stupila u svet kroz drvo, trebalo je da i život i vaskrsenje budu darovani kroz drvo; Jakov je, poklanjajući se vrhu Josifova žezla,[14] prvi obrazovao krst, pa potom Josif kada je, ukrstivši ruke,[15] blagosiljao svoje sinove; znak krsta opisao je vrlo jasno i žezal Mojsijev, koji je krstoobrazno udario po moru, spasavši tako Izrailj a potopivši Faraona;[16] znak krsta opisale su krstoobrazno ispružene ruke koje su porazile Amalika;[17] drvo koje je učinilo da gorka voda postane slatka,[18] te stena koja se rascepila i iz koje je potekla voda;[19] žezal Aronov koji mu je poslužio kao znak svešteničkog dostojanstva;[20] znak krsta izobražavala je ubijena zmija koja je pobedonosno bila obešena na drvetu,[21] jer je drvo spašavalo one koji su sa verom gledali mrtvog neprijatelja (zmiju), jer je i Hristos, ne poznavši greha, u telu greha[22] bio prigvožden. Veliki Mojsije uzvikuje: Videćete, život će earn biti kao da visi pred očima vašim[23] a Isaija kaže: Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornu, koji ide za svojim mislima[24] ? mi koji se tome klanjamo, da zadobijemo svoj udeo Hrista raspetoga. Amin.









NAPOMENE:

1. 1. Kor 1,18.
2. 1. Kor 2,15;1,14.
3. Rim 6,3.
4. Gal 3,27.
5. 1. Kor 1,24
6. Ef 3,18.
7. Jev 11,28; Izl 12,23.
8. Ps 132,7.
9. Ps 132, 8.
10. Mt 24,30.
11. Mk 16, 6.
12. 1. Kor 1,23.
13. Post 2, 9.
14. Post 47,31; Jee 1,21
15. Post 48,13.
16. Izl 14,16.
17. Izl 17,11.
18. Izl 15,25.
19. Izl 17,6.
20. Br 17,2-3.
21. Br 21,9.
22. Rim 8,3.
23. Ponz 28,66
24. Is 65,2

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:45 pm

85. 0 poklonjenju ka istoku



Poklanjamo se ka istoku, ne bez razloga, niti po slučajnosti, nego budući da smo iz vidive i nevidive, odnosno umstvene i čuvstvene, prirode složeni, prinosimo Sazdatelju i dvojako poklonjenje; kao što pojemo i umom i telesnim usnama, i kao što se krštavamo vodom i Duhom, te se dvostrukim načinom sjedinjujemo sa Gospodom, učestvujući u svetim tajnama i blagodaću Svetoga Duha.

Budući, dakle, da je Bog svetlost[1] umstvena, i Sunce pravde,[2] i budući da je Hristos u Pismu nazvan istok,[3] prirodno je posvetiti My istok za poklonjenje; jer sve što je dobro valja da posvećujemo Bogu od koga nam svako dobro dolazi. Veli još i božanski David: Carstva zemaljska, pojte Bogu, popevajte Gospodu, koji sedi na nebesima nebesa prema iskonu (istoku).[4] ? kaže još Pismo: I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku, i onde namesti čoveka kojega stvori,[5] kojega je, kada je zapovest Njegovu prestupio, izagnao iz rajskog vrta, nastanivši ga naspramrajskog vrta izobilja[6] odnosno, sa zapadne strane. Bogu se, dakle, klanjamo tražeći drevnu otadžbinu i obazirući se ka njoj. I šator Mojsijev imao je zavesu[7] i očistilište[8] na istočnoj strani. I pleme Judino, kao najdostojnije časti, postavljeno je sa istočne strane.[9] I u preslavnom hramu Solomonovom dveri[10] Gospodnje nalazile su se sa istočne strane. Osim toga, i Gospod je, kada je raspet bio, gledao prema zapadu, te se tako klanjamo prema istoku obazirući se prema Njemu. ? kada se vaznosio na nebo uzlazio je prema istoku, i tako su My se apostoli klanjali, i tako će opet doći, na isti način[11] kojim je, kao što su videli, otišao na nebo, kao što je sam Gospod rekao: Kao što munja izlazi od istoka i sine do zapada, tako će biti i dolazak Sina Čovečijega.[12] Njega, dakle, očekujući, klanjamo se prema istoku. To je, pak, nezapisano predanje apostola, jer mnogo toga nezapisanoga su nam predali.









NAPOMENE:

1. Upor. Dap 17.28
2. Mal 4,2.
3. Zah 6,12.
4. Ps 68,32-33.
5. Post 2,8
6. Post 3,24
7. Izl 36,35.
8. Lev 16,14.
9. Br 2,3.
10. Jev 8,16.
11. Dap 1,11.
12. Mat 24,27.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:46 pm

86. 0 svetim i prečistim tajnama Gospodnjim



Dobri i svedobri i predobri Bog, budući da je sav dobrota, zbog prevelikog izobilja svoje dobrote, nije hteo da samo On bude dobrota, odnosno, da niko ne učestvuje u Njegovoj prirodi. Zbog toga je najpre stvorio umstvene i nebeske sile, a zatim vidivi i čuvstveni svet, a potom je iz umstvenog i čuvstvenog jestestva sazdao čoveka. Dakle, sve ono što je Njime postalo to po svome biću učestvuje u Njegovoj dobroti: jer On je biće svega što jeste, pošto su u Njemu sva bića,[1] ne samo zbog toga što ih je On iz nebića priveo u biće (iz nepostojanja u postojanje), već zbog toga što Njegova energija čuva i održava skupa sve ono što je Njime postalo, a pre svega živa bića, jer ona i po svome biću a i učestvujući u životu, zajedničare u dobru. Slovesna bića, međutim, zajedničare u dobru i po ovome što smo već pomenuli, ali i po slovesnosti, i to naročito po njoj: jer nekako su My bliskija, iako je On nesravnjivo iznad svih.

Prema tome, čovek je, postavši slovesan i samovlastan, stekao mogućnost da se, svojom vlastitom slobodnom voljom, neprekidno sjedinjuje sa Bogom, ukoliko prebiva u dobru, odnosno, u poslušnosti prema Sazdatelju. Pošto je čovek, međutim, prestupio zapovest Onoga koji ga je stvorio, te je dopao smrti i propadivosti, Tvorac i Sazdatelj našega roda je, po svojoj izobilnoj milosti,[2] upodobio sebe nama,[3] postajući čovek po svemu osim po grehu,[4] i sjedinio se sa našom prirodom. Jer pošto nam je predao svoj obraz i svoj duh a mi to nismo sačuvali, On sam postaje pričastnik naše uboge i nemoćne prirode, da bi nas očistio i udostojio nepropadivosti i ponovo nas učinio pričastnicima svoga božanstva.

Trebalo je, naime, da učesnik onoga što je najuzvišenije bude ne samo prvenac naše prirode, već i svaki čovek koji to ushte; odnosno, da bude rođen drugim rođenjem,[5] hranjen pogodnom i rođenju priličnom hranom, te da tako dostigne u meru savršenstva. Svojim rođenjem, odnosno otelovljenjem i krštenjem i stradanjem i vasrksenjem, Hrist je oslobodio prirodu od praroditeljskog greha, od smrti, i od propadivosti, i postao je prvenac vaskrsenja[6] i postavio je sebe kao put i obrazac i primer[7] da bismo i mi, sledujući Njegove tragove, usinovljenjem postali ono što je On po prirodi, odnosno, sinovi i naslednici Božiji i sunaslednici Hristovi.[8] Darovao nam je, kako rekoh, drugo rođenje; te kao što smo se, rodivši se od Adama, njemu upodobili, nasledivši njegovo prokletstvo i propadivost, tako isto rodivši se od Hrista, Njemu treba da se upodobimo i da nasledimo i nepropadivost i blagoslov i slavu Njegovu.

Međutim, pošto je ovaj Adam duhovan, valjalo je da i Njegovo rođenje bude duhovno,[9] a isto tako i hrana Njegova; ali budući da smo dvojaki i složeni, valja da i rođenje naše bude dvojako, kao što i hrana treba da je složena. Rođenje nam je, svakako, darovano vodom i Duhom,[10] što he reći svetim Krštenjem, dok je hrana sam hleb života,[11] Gospod naš Isus Hristos koji siđe s neba.[12] Jer kada je trebalo da radi nas prihvati dobrovoljnu smrt, u noći u kojoj je predao sebe, ostavio je novi zavet svojim svetim učenicima i apostolima, a preko njih svima koji u Njega veruju. Pošto je, dakle, u gornjoj odaji svetog i slavnog Siona, zajedno sa svojim učenicima, jeo drevnu pashu i ispunio stari zavet, Hristos omiva noge svojim učenicima,[13] predajući im tako simvol krštenja. ? zatim, prelomivši hleb, razdao ga je njima, govoreći: Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi na otpuštenje greha.[14] Isto tako, uzevši čašu sa vinom i vodom, predao ju je njima, govoreći: Pijte od nje svi; ova je čaša Novi Zavet u mojoj krvi koja se za vas izliva na otpuštenje greha; ovo činite, kad God pijete, u moj spomen Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete i vaskrsenje Njegovo ispovedate, dokle ne dođe.[15]

Ako je, dakle, reč Božija živa i delotvorna[16] i ako šta God hoće, sve Gospod čini,[17] ako je rekao: Neka bude svetlost,[18] i bi svetlost; neka bude kopno,[19] i postade; ako se Rečju Gospodnjom nebesa stvoriše, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova;[20] ako su nebo i zemlja, te voda i oganj i vazduh i sav njihov krasni poredak sazdani rečju Gospodnjom, a naročito čovek, to mnogohvalno živo biće; ako je svojom voljom sam Bog Logos postao čovek i prečistu i neskvernu krv Svete Prisnodjeve besemeno učinio svojim telom, zar On ne može hleb učiniti svojim telom, a vino i vodu svojom krvlju?

Rekao je Bog u početku stvaranja: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje,[21] te do danas, kad kiša pada, pušta svoje izdanke potaknuta i osnažena zapovešću Božijom. Rekao je Bog i: Ovo je telo moje, i Ovo je krv moja, i: Ovo činite u moj spomen,[22] i Njegovom svemogućom zapovešću to i biva, dok ne dođe; jer tako je rekao: Dokle ne dođe. I osenjujuća sila Svetoga Duha prizivanjem postaje kiša za ovo novo zemljodelstvo; jer kao što je Bog sve stvorio energijom Svetoga Duha, tako i sada energija Duha ostvaruje ono što je natprirodno, što nije moguće pojmiti drugačije nego samo verom. Kako he to biti, veli sveta Djeva, kad ja ne znam za muža? Arhanđeo Gavrilo odgovara: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega oseniće te.[23] I ti još pitaš: kako hleb može postati telo Hristovo, a vino i voda krv Hristova? ? ja ti kažem: Duh Sveti silazi i čini ono što prevazilazi razum i misli.

? hleb i vino uzimaju se pri pričešćivanju: jer Bogu je poznata ljudska slabost da uglavnom sa odbojnošću odbacuje ono što nije upotrebom upoznao; svojim uobičajenim snishođenjem Bog onim što je uobičajeno našoj prirodi čini ono što je natprirodno; te kao što je pri krštenju, budući da se ljudi obično vodom umivaju i uljem pomazuju, spregao sa uljem i vodom blagodat Duha i krštenje načinio banjom[24] preporoda, tako isto je, budući da ljudi uobičavaju da jedu hleb i da piju vodu i vino, spregao sa hlebom i sa vinom svoje božanstvo i učinio ih svojim telom i svojom krvlju, da bismo mi, kroz ono što je uobičajeno i shodno našoj prirodi, dospeli do onoga što je natprirodno.

Telo je istinski sjedinjeno sa božanstvom, ono telo koje je od svete Djeve; ali ne tako što silazi ono telo koje se vaznelo na nebo, već što se sam hleb i samo vino pretvaraju u telo i krv Božije. No ako istražuješ način na koji to biva, dovoljno je da čuješ da to biva Duhom Svetim, i to upravo onako kako je Gospod za sebe i u sebi Duhom Svetim sazdao telo od svete Bogorodice. I ništa više ne znamo nego da je Logos Božiji istinski i delatan i svesilan, dok je način nedostupan ispitivanju. No, nije naodmet i ovo reći: kao što se jedenjem hleb prirodno pretvara u telo onoga koji jede, a vino i voda se prirodno pretvaraju u krv onoga koji pije, te time ne nastaje neko drugo telo osim njegovog ranijeg tela, tako se i hleb predloženja i vino i voda prizivanjem i silaskom Svetoga Duha pretvaraju u telo i krv Hristovu, i nisu dva tela, nego jedno isto.

Onima koji se sa verom dostojno pričešćuju, sveto Pričešće daruje otpuštenje grehova i život večni i očuvanje duše i tela, a onima koji se sa neverom i nedostojno[25] pričešćuju, ono biva na osudu i kaznu, kao što je i smrt Gospodnja onima koji veruju postala život i nepropadivost na uživanje večnoga blaženstva, dok je onim koji nisu poverovali i onima koji su Gospoda ubili,[26] na osudu i večnu kaznu.

Nisu hleb i vino obrasci (vidovi) tela i krvi Hristove - daleko bilo - nego su samo telo Gospodnje, oboženo, jer sam Gospod je rekao: Ovo je, ne obličje tela, već telo moje, i ne obličje krvi, već krv\ a pre toga rekao je Judejima: Ako ne jedete telo Sina Čovečijega... nemate života u sebi večnoga... Jer telo moje istinsko je jelo, a krv je moja istinsko piće,[27] i opet: Koji me jede živeće.[28]

Zbog toga, pristupimo svetom pričešću sa strahom i čistom savešću i nepokolebivom verom, te ako ne sumnjamo biće nam u svemu onako kako verujemo. Počastvujmo ga, pak, svakom čistotom, i duševnom i telesnom, jer i ono samo je dvojako. Pristupimo mu sa plamenom željom i krstoobrazno namestivši ruke,[29] da bismo primili telo Raspetoga; i podižući svoje oči i usne i čela pričestimo se božanskom žeravicom, da bi oganj želje koja je u nama, primivši žar od žeravice, spalio naše grehe i prosvetlio naša srca, i da bismo se, pričešćujući se božanskim ognjem, raspalili i obožili. Žeravicu[30] je, naime, video prorok Isaija: a žeravica nije tek drvo, već drvo sjedinjeno sa ognjem; tako i hleb svetoga pričešća nije običan hleb, već hleb sjedinjen sa božanstvom; a telo sjedinjeno sa božanstvom nije samo jedna priroda, već jedna je priroda tela, a druga je priroda sa njim sjedinjenoga božanstva; prema tome, to dvoje zajedno nisu jedna priroda, već dve.

Hlebom i vinom je Melhisedek, sveštenik Boga Višnjega, dočekao Avrama[31] kada se ovaj vraćao iz boja sa inoplemenima. Ta njegova trpeza bila je praobraz ove svetotajinske trpeze, na onaj način na koji je onaj sveštenik bio obrazac i prilika istinskoga prvosveštenika Hrista: Ti si, veli Pismo, sveštenik doveka po redu Melhisedekovu.[32] Ovaj hleb svetoga pričešća izobražavali su hlebovi predloženja.[33] Jer TO je čista, odnosno beskrvna žrtva za koju je Gospod preko proroka govorio da će se Njemu prinositi od izlazaka do zapada sunca.[34]

Telo i krv Hristova zauzimaju mesto u sastavu naše duše i našega tela; ne troše se niti propadaju, niti se nalaze u onome što iz tela ishodi - daleko bilo - već prebivaju u našoj suštini i održavanju, postajući odbrana od svakovrsne štete, i sredstvo za očišćenje od svake prljavštine; te ako primamo patvoreno zlato, pričešće ga očišćuje ognjem rasuđivanja, da ne bismo na budućem sudištu bili osuđeni skupa sa svetom. Jer nas čisti bolešću i svakom vrstom neduga, kao što veli božanski apostol: Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni. A kada nam sudi Gospod, kori nas, da ne budemo osuđeni sa svetom.[35] ? to je ono, što kaže: Jer koji nedostojno jede i pije telo i krv Gospodnju, sud sebi jede i pije.[36] Njime očišćeni sjedinjujemo se sa telom Gospodnjim i sa Duhom Njegovim, te postajemo telo Hristovo.

Taj hleb je prvina budućega hleba, koji je hleb nasušni;[37] jer reč nasušni znamenuje ili budući hleb, odnosno, hleb budućega veka, ili onaj hleb koji uzimamo radi održanja svoga postojanja. Bilo da je ovako ili onako, on se sa pravom naziva telom Gospodnjim; jer plot Gospodnja je duh koji životvori, pošto je od životvornoga Duha začeta: Što je rođeno od Duha, duh je.[38] ? ovo kažem ne da bih ukinuo prirodu tela, već želeći da pokažem ono što je u njega Životvorno i božansko.

Iako su neki hleb i vino nazvali vidovima (????????, obrasci) tela i krvi Gospodnje, kao što je rekao bogonosni Vasilije, nisu to govorili nakon njihovog osvećenja, nego pre no što su osvećeni, nazivajući tako sam prinos.

Pričešće se tako naziva jer se njime pričešćujemo božanstvom Isusovim. Naziva se još, a uistinu to i jeste, zajedničarenjem (????????, opštenje) jer njime zajedničarimo sa Hristom i postajemo učesnici Njegovog tela i Njegovog božanstva. Međutim, kroz pričešće i mi uzajamno zajedničarimo i sjedinjujemo se; jer, budući da se od jednoga tela pričešćujemo, svi postajemo jedno telo[39] i jedna krv Hristova i udovi jedan drugoga, jer smo postali sutelesnici[40] Hristovi.

Svom snagom se, dakle, pazimo da ne uzimamo pričešće jeretika, niti da im dajemo: He dajte svetinje psima, veli Gospod, niti bacajte bisera svojih pred svinje,[41] da ne bismo postali učesnici njihovog krivoslavlja i njihove osude. Jer ako smo u jedinstvu sa Hristom i uzajamno sa svakim od nas, onda se svakako, i sa svakim ko se pričešćuje skupa sa nama, sjedinjujemo svojim blagovoljenjem; jer to jedinstvo biva po blagovoljenju, a ne bez našega rasuđivanja. Jer svi smo jedno telo, pošto se svi od jednoga hleba pričešćujemo[42], kao što veli božanski apostol.

No hleb i vino se nazivaju vidovima budućih dobara, ne po tome što nisu istinski telo i krv Hristova, već po tome što sada kroz njih učestvujemo u božanstvu Hristovom, dok ćemo tada učestvovati samo gledanjem.









NAPOMENE:

1. Upor. Dap 17,28.
2. Lk 1,78.
3. Jev 2,17.
4. Jev 4,15.
5. Jn 3,3 i dalje.
6. Upor. 1. Kor 15,20.
7. 1.Pt 2,21
8. Rim 8,17
9. Jn 3,6.
10. Jn 3,5.
11. Jn 6,48.
12. Jn 6,51.
13. Jn 3,15 i dalje.
14. I Kop 11,24.
15. I Kor 11,25-26.
16. Jev 4,12.
17. Ps 135,6.
18. Post 1,3.
19. Post 1,6.
20. Ps 33,6.
21. Post 1,11.
22. I Kor 11,25.
23. Lk 1,3 i dalje.
24. Tit 3,5.
25. l.Kop 11,27 i 29.
26. 1.Sol 2,15.
27. Jn 6,53 n 55.
28. Jn 6,58.
29. Drevno predanje Crkve bilo je da hrišćani pristupaju svetom pričešću skrštenih ruku na prsima.
30. Is 6, 6.
31. Post 14,18; Jev 7,1.
32. Ps 110,4; Jev 7,17.
33. Lev 24,5-9.
34. Mal 1,11.
35. 1. Kor 11, 31-32.
36. 1.Kop 11,29.
37. Mt 6,11.
38. Jn 3,6.
39. 1. Kor 10,17.
40. Ef 3,6.
41. Mt 7,6.
42. 1. Kor 10,17.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:46 pm

87. O rodoslovlju Gospodnjem, te ? svetoj Bogorodici



Pošto smo ? svetoj i preslavnoj Prisnodjevi i Bogorodici Mariji u prethodnim poglavljima već ponešto izneli i predstavili ono što je najznačajnije, kao to da jeste i naziva se prevashodno Bogorodica, sada ćemo našem izlaganju pridodati i ostalo. Jer ona koja je predvečnom prognostičkom božanskom odlukom bila predodređena, i koja je kroz razne slike i besede proroka Duhom Svetim izobražena i propovedana,[1] u unapred određeno vreme iznikla je iz korena Davidovog, zbog obećanja datih mu nekada: Zakle se Gospod Davidu, veli, u istini, od koje neće odstupiti: od poroda tvojega posadiću na prestolu tvojemu,[2] te zatim: Jednom se zakleh svetošću svojom; zar da slažem Davidu. Seme će njegovo trajati doveka, i presto njegov kao sunce preda mnom; on će stajati uvek kao mesec i verni svedok u oblacima.[3] ? prorok Isaija veli: Izaći će šibljika iz stabla Jesejeva, i izdanak iz korena njegova izniknuće.[4]

? da je Josif iz plemena Davidova poticao, to su izričito pokazali presvešteni jevanđelisti Matej i Luka; ali dok Matej Josifovo poreklo izvodi od Davida preko Solomona,[5] dotle Luka njegovo poreklo izvodi preko Natana.[6] Međutim, ? rođenju svete Djeve ćutali su i jedan i drugi.

Valja znati da nije bio običaj u Jevreja, niti u božanskom Pismu, da se izvodi rodoslov žena. Postojao je, naime, zakon[7] da se jedno pleme ne zaručuje sa drugim plemenom. A Josif, pošto je poticao iz plemena Davidova, budući pravedan[8] (jer to svedoči božanstveno Jevanđelje), ne bi, prestupajući zakon, zaručio sebi svetu Djevu, kad ona ne bi poticala od istoga skiptra. Zbog toga se jevanđelist zadovoljio time da pokaže samo Josifovo poreklo.

Valja, pak, znati i to da je postojao zakon[9] da kada neko bezdetan umre, da njegov brat uzme pokojnikovu ženu i oženi se njome, te tako podigne porod svome bratu. Dete koje je rođeno, dakle, po prirodi je ovoga drugoga, odnosno, onoga koji ga je rodio, po zakonu, međutim, ono pripada pokojniku.

Dakle, Levije koji beše iz roda Natana sina Davidova, rodi Melhija i Pantira; Pantir rodi Varpantira, koji je tako nazvan. Ovaj Varpantir rodi Joakima; Joakim rodi svetu Bogorodicu. ? iz roda Solomona, sina Davidova, Matan uze ženu sa kojom rodi Jakova. ? kada umre Matan, Melhije iz plemena Natanova, sin Levijev i brat Pantirov, uzme sebi ženu Matanovu, mater Jakovljevu, i rodi sa njom Iliju. Jakov i Ilija, dakle, behu braća jednomaterna, iako je Jakov bio iz plemena Solomonova, a Ilija iz plemena Natanova. A skonča Ilija, iz plemena Natanova, bezdetan; i uzme Jakov, brat njegov iz plemena Solomonova, ženu njegovu i podigne rod bratu svojemu i rodi Josifa. Josif je, dakle, po prirodi sin Jakova od roda Solomonova, a no zakonu sin Ilije od roda Natanova.

Joakim je, dakle, uzeo sebi za ženu čestitu i hvale dostojnu Anu. Ali kao što je nekad ona Ana[10], koja je bila nerodna, molitvom i zavetovanjem rodila Samuila, tako je i ova preklinjanjem i zavetovanjem Bogu stekla Bogorodicu, da ne bi ona bila lišena ničega od onoga što je preslavno; stoga dakle Blagodat (jer tako se tumači ime Ana) rađa Gospu (Gospođu, jer Marijino ime to znamenuje: jer pošto je bila mati Sazdateljeva, postala je Gospodarica svega stvorenoga). Rađa se ona u domu Joakimovom, koji je bio kod Ovčijih vrata,[11] i biva privedena u hram. Potom je, posadivši se udomu Božijem i hranivši se Duhom, kao maslina prepuna roda,[12] postala sasud svake vrline; odvraćala je svoj um od svake životne i telesne želje, čuvajući tako, skupa sa telom, i svoju dušu devičanskom, kao što je i valjalo da čini ona koja je trebalo da prihvati Boga u svoje krilo: jer On, pošto je svet, u svetima počiva.[13] I tako ona stiče svetost i pokazuje se svetim i čudesnim hramom, dostojnim Boga višnjega.

? pošto je neprijatelj našega spasenja vrebao device, zbog proroštva Isaijinog koje kaže: Eto, devojka će začeti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanunil, što će reći S nama Bog[14] te da bi Bog, koji mudre hvata u lukavstvu njihovom,[15] prevlastio vraga koji se gordi u svojoj mudrosti, dali su sveštenici ovu mladicu Josifu za zaručnicu; a t? beše nova knjiga onome ko zna čitati:[16] jer zaručenje je bilo utočište Djevi, a zabluda za onoga koji vreba device. A kad dođe punoća vremena[17] anđeo Gospodnji beše poslat ka njoj da joj blagovesti začeće Gospodnje, te ona začne Sina Božijega, ipostasnu silu Očevu, ne od želje telesne, ni od želje muževljeve[18] odnosno, ne od sjedinjenja sa mužem i semena, već blagovoljenjem Oca i sadejstvom Svetoga Duha; darovala je time Sazdatelju mogućnost da bude sazdan i Tvorcu mogućnost da bude stvoren, a Sinu Božijem i Bogu da se vaploti i očoveči iz njenog čistog i neskvernog tela i krvi, ispunjavajući tako svoju pramaternju dužnost; jer kao što je ona (Eva) bez sjedinjenja stvorena od Adama, tako je i ova rodila novoga Adama, koji je rođen po zakonu materinske bremenitosti i natprirodnog rađanja. Jer bez oca se od žene rađa Onaj koji se bez majke od Oca rađa; a budući da je rođen od žene, rođen je po zakonu rađanja, a budući da je rođen bez oca, rođen je načinom natprirodnog rođenja; a pošto je rođen u uobičajenom vremenu (jer rođen je napunivši devet meseci i zakoračivši u deseti), rođen je po zakonu bremenitosti; a pošto je rođen bezbolno, rođen je iznad svakog pravila rađanja; jer rođen je rođenjem kome nije prethodilo telesno uživanje, niti mu sledi bol, po rečima proroka koji kaže: Porodi se pre nego oseti bolove, te zatim: Pre nego joj dođe vreme bolova, izbegne i rodi detića.[19]

Prema tome, rođen je od nje Sin Božiji i vaploćeni Bog, ne bogonosni čovek, već vaploćeni Bog; ne pomazan energijom kao prorok, već prisustvom celoga Onoga koji pomazuje, tako da Onaj koji pomazuje postaje čovek a Onaj koji je pomazan postaje Bog, i to ne promenom prirode nego ipostasnim sjedinjenjem. Jer jedan i isti je bio Onaj koji pomazuje i Onaj koji biva pomazan: pošto kao Bog pomazuje sebe kao čoveka. Zašto, dakle, Bogorodica ne bi bila ta koja je iz sebe rodila vaploćenoga Boga? Zaista, ona je u pravom smislu i istinski Bogorodica i Gospođa i Vladičica svih stvari, time što je postala sluškinja i majka Sazdateljeva. I kao što je On pri začeću sačuvao devicom onu koja Ga je začela, tako je i pri rođenju sačuvao nepovređenim njeno devičanstvo, prošavši sam kroz nju i očuvavši je zatvorenom;[20] začeće se, naime, zbilo slušanjem, dok se rođenje zbilo uobičajenim izlaženjem onoga koji se rađa, iako poneki basnoslove ? tome kako je On rođen iz rebra Bogomatere. Jer za Njega nije bilo nemoguće proći kroz dveri a ne razoriti njihov pečat.

Djeva, dakle, i po rođenju ostaje Prisnodjeva (Uvekdjeva), i do smrti se nikako sa mužem nije zbližila. Jer iako je pisano: I ne znade za nju dok ne rodi sina svojega prvenca,[21] valja znati da je On prvenac (prvorođeni) i ako je jedinac. Jer izraz prvenac znamenuje onoga koji je prvi rođen, što ne pokazuje uvek i rođenje drugih. ? izraz dok (nerodi), znamenuje određen vremenski ???, ali ne odriče ono što je nakon toga; jer Gospod veli: I evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka[22] ne u tom smislu da će nas napustiti po svršetku veka. Naime, božanski Apostol veli: I tako ćemo svagda s Gospodom biti,[23]to jest i nakon opšteg vaskrsenja.

Jer kako bi, pošto je rodila Boga i pošto je iskusila ono što tome sledi i pošto je spoznala čudo, prihvatila sjedinjenje sa mužem? Dalje od nas takve pomisli; nije sopstveno celomudrenom umu da to pomišlja, a kamoli da to čini.

No ova blažena Djeva, koja se udostojila natprirodnih darova, one patnje koje je izbegla pri rađanju, podnela je u vreme Hristovih stradanja, jer je zbog materinskog sastradavanja trpela rastrzanje svojega srca; a kada je Njega, za koga je rađanjem spoznala da je Bog, videla mučenog kao zločinca, bila je mučena pomišlju kao mačem; jer to znače reči: ? tebi samoj probošće mač dušu[24] Ali tugu zamenjuje radost vaskrsenja, koja je povedala da je Bog onaj koji je telom umro.









NAPOMENE:

1. U sveštenom Predanju Pravoslavne crkve, koje je sačuvano u učenju svetih Otaca i u bogosluženju, sa lakoćom pronalazimo jasne praobjave i nagoveštaje ? Svetoj Djevi. Djeva Marija je žena čije će seme satrti glavu zmijinu (Post 3,15); istinski kovčeg Zaveta (Izl 25,9 i dalje); vrata zatvorena, koja Gledaju na istok (Jez 44, 1); te procvetala palica Aaronova (Broj 17,Cool.
2. Ps 132,11.
3. Ps 89,35-37.
4. Is 11,1.
5. Mt 1,6.
6. Lk 3,31.
7. Broj 36, 6-9.
8. Mt 1,19.
9. Ponz 25,5 i dalje.
10. 1. Sam. 1,10 i dalje.
11. Ovčija vrata su bila severna vrata Jerusalimskog hrama. Izgleda da su kroz severna vrata uvođene životinje koje su bile određene za žrtvu, pošto su prethodno prane u kupalištu koje se nalazilo sa vanjske strane severnih vrata.
12. Ps 52,8.
13. Is 57,15.
14. Mt 1,23; Is 7,14.
15. 1. Kor 3,19.
16. Upor. Is 29,11.
17. Gal 4,4.
18. Jn 1,13.
19. Is 66,7.
20. Jez 44,2.
21. Mt 1,25.
22. Mt 28,20.
23. 1. Sol 4,17.
24. Lk 2,35.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:47 pm

88. 0 poštovanju svetitelja i njihovih moštiju



Svetitelje treba poštovati kao prijatelje Hristove i kao čeda i naslednike Božije, kao što veli sveti Jovan, Bogoslov i Jevanđelist: ? onima koji ga primiše dade vlast da budu čeda Božija.[1] Tako niste više robovi, nego sinovi; a kad smo deca, i naslednici smo: naslednici, dakle, Božiji a sunaslednici Hristovi[2] I Gospod u svetim jevanđeljima veli apostolima: Vi ste prijatelji moji... Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta radi Gospodar njegov.[3] A ako se, pak, Sazdatelj svega i Gospod naziva Car careva i Gospodar Gospodara[4] te Bog ad bogovima[5] svakako da su i svetitelji bogovi i gospodari i carevi. Njihov Bog je Bog i Gospod i Car koji to jeste i tako se imenuje. Ja sam, veli On Mojsiju, Bog oca tvojega, Bog Avramov, Bog Isakov u Bog Jakovljev.[6] I učinio je Mojsija bogom[7] radi Faraona. No, nazivam ih bogovima i carevima i gospodom, ne po njihovoj prirodi, već zbog toga što caruju i gospodare nad svojim strastima, te što su podobije božanskoga obraza, po kome su i stvoreni, sačuvali nepatvorenim - jer carem se imenuje i obraz carev - kao i zbog toga što su, sjedinivši se po svojoj slobodnoj volji sa Bogom i primivši Ga da se useli u njih te zajedničareći sa Njim, blagodaću postali ono što je On po prirodi. Kako onda da ne poštujemo one koji su postali služitelji i prijatelji i sinovi Božiji? Jer čast ukazana izabranima među slugama kojima i mi pripadamo, znamen je blagonaklonosti prema zajedničkom Vladici.

Oni su postali riznice Božije i čista staništa Njegova: Useliću se u njih, i živeću u njima, veli Bog, i biću im Bog.[8] ? da su duše pravednika u ruci Božijoj i smrt ih se ne dotiče,[9] veli božansko Pismo; jer smrt svetitelja pre je san nego smrt. Jer potrudiće se u veku ovom i živeće do konca.[10] Te: Skupa je pred Gospodom smrt svetaca Njegovih.[11] Ima li, dakle, išta dragocenije nego biti u ruci Gospodnjoj? Jer Bog je život i svetlost, i oni koji su u ruci Gospodnjoj nalaze se u životu i svetlosti.

? da se Bog u njihova tela uselio posredstvom uma, to kaže apostol: Ili ne znate da je telo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama?[12] A Duh (Sveti) je Gospod.[13] I: Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog,[14] Kako onda ne treba poštovati žive hramove Božije, živa božija staništa? Oni su za života slobodno stajali pred Bogom.

Vladika Hristos nam je darovao svetiteljske mošti kao spasonosne izvore, koji na mnoge načine toče blagodejanja i izlivaju miomirisno miro; i niko neka u to ne sumnja. Jer ako je, voljom Božijom, iz oštroga i suvoga kamena potekla voda u pustinji,[15] i potekla je iz magareće čeljusti kada je Samson ožedneo,[16] zar je neverovatno da iz mučeničkih moštiju poteče miomirisno miro? Uopšte ne, za one koji poznaju silu Božiju i čast koju On njima ukazuje.

Svako ko bi se, po zakonu Mojsijevom, dotakao mrtvaca postajao je nečist,[17] ali svete mošti nisu mrtve. Jer otkako je Samoživot, Uzročnik života, pribrojan mrtvima, one koji su usnuli sa nadom u vaskrsenje i sa verom u Njega ne nazivamo mrtvima. Jer kako mrtvo telo može činiti čudesa? Kako se, dakle, njima izgone demoni, otklanjaju bolesti, isceljuju slabosti, slepima vraća vid, kako se čiste gubavci, odgone iskušenja i bede; kako se svaki dobri dar preko njih od Oca daruje onima koji ga ištu sa nepokolebivom verom? Koliko li ćeš učiniti da pronađeš zastupnika da te privede smrtnome caru, i da mu rekne reč u tvoju korist? He treba li, dakle, poštovati zastupnike celokupnoga roda, koji se za nas Bogu mole? Dakako da treba da ih poštujemo, podižući hramove Bogu u njihovo ime, prinoseći darove od svojih plodova, počitujući njihov spomen i duhovno u njima radost nalazeći, ali da ta radost prikladna bude onima koji nas sazivaju, da ih ne bismo, pokušavajući im ugoditi, umesto toga razgnevili. Jer čime se Bogu ugađa, tome će se radovati i oni koji My ugađaju; a ono što rasrđuje Boga, rasrđuje i vojnike Njegove. Ugodimo, dakle, mi vernici svetiteljima psalmima i himnama i pesmama duhovnim,[18] te umiljenjem i milošću prema potrebitima, čime se najviše i Bogu ugađa. Podignimo im spomenike i vidive ikone, te da, oponašajući njihove vrline, postanemo njihovi živi spomenici i ikone.

Poštujmo Bogorodicu[19] kao pravu i istinsku Majku Božiju.[20] Poštujmo proroka Jovana kao preteču i krstitelja, te apostola i mučenika: Jer među rođenima od žena nije se pojavio veći od Jovana Krstitelja,[21] kao što je rekao Gospod, te kao prvoga propovednika carstva[22] Božijega. Apostole poštujmo kao braću Gospodnju i očevice i sluge[23] Njegovih stradanja, njih koje Bog i Otac unapred pozna, unapred i odredi da budu saobrazni liku Sina Njegova...[24], prvo apostole, drugo proroke, treće pastire i učitelje.[25] Mučenike Gospodnje, iz svakog reda odabrane, poštujmo kao vojnike Hristove[26] i kao one koji su ispili Njegovu čašu i krstili se krštenjem[27] Njegove životvorne smrti, kao zajedničarima Njegovih stradanja[28] i Njegove slave, čiji rodonačalnik jeprvsfakon Hristov i apostol i prvomučenik Stefan; poštujmo i prepodobne naše Oce, bogonosne podvižnike, koji su stradali dugovremenim i pretegobnim mučeništvom savesti: ...potucaše se u kožusima i kozjim kožama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama; oni kojih svet nije bio dostojan potucahu se po pustinjama i gorama i po pešterima i po jamama zemaljskim.[29] Poštujmo one koji su bili sveti pre blagodeti, to jest proroke, patrijarhe, pravednike, one koji su unapred objavljivali dolazak Gospodnji. Ugledajući se na njihov život,[30] sledujmo njihovu veru, ljubav, nadu, revnost, život, podnošenje stradanja, trpljenje do krvi, da bismo postali zajedničari i njihovih venaca slave.[31]









NAPOMENE:

1. Jn 1,12.
2. Rim 8,17.
3. Jn 15,14-15.
4. 1. Tim. 6,15.
5. Ponz 10,17.
6. Izl 3, 6.
7. Izl 7,1.
8. 2.Kor 6,16.
9. Prem 3,1.
10. Ps 48, 9-10.
11. Ps 116,6.
12. 1. Kor 6,19.
13. 2. Kor 3,17.
14. l.Kop 3,17.
15. Izl 17,6.
16. Sud 15,19.
17. Br 19,11.
18. Ef 5,19.
19. Lk 1,48.
20. Lk: 1,42-43.
21. Mt 11,11.
22. Mt Z,1-2.
23. Upor. Lk 1,2.
24. Rim 8,29.
25. 1. Kor 12,28.
26. 2. Tim. 2,3.
27. Mk. 10,38.
28. Fil. 3,10.
29. Jev 11, 37-38.
30. Jev 13,7.
31. 1. Pt 5,4.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:47 pm

89. 0 ikonama



Budući da nas poneki prekorevaju jer se klanjamo ikonama i poštujemo ikonu Spasitelja i Vladičice naše, kao i ikone ostalih svetitelja i ugodnika Hristovih, neka čuju da je Bog od početka stvorio čoveka po sopstvenoj ikoni (slici, obrazu). Radi čega se, inače, klanjamo jedan drugome, ako ne zato što smo po ikoni Božijoj stvoreni? Jer, kao što veli bogonosni i znalac božanskih stvari, Vasilije, štovanje upućeno ikoni, dospeva do praobraza;[1] a praobraz (prvolik, prototip) je ono što je na ikoni izobraženo, iz koga biva izvođenje obraza. Zbog čega se Mojsijev narod, stavši u okrug, klanjao šatoru,[2] koji je bio ikona i obraz nebeskih stvarnosti,[3] ili čak celokupne tvorevine? Veli, naime, Bog Mojsiju: Gledaj, te načini sve ovo po slici (obrascu) koji ti je pokazan na Gori.[4] Pa zar heruvimi[5] koji su činili senku žrtveniku nisu bili delo ruku čovečijih? Šta li je bio čuveni hram u Jerusalimu?[6] Nije li bio rukotvoren i ljudskom veštinom načinjen.

Božanstveno Pismo, međutim, osuđuje one koji se klanjaju kipovima,[7] ali i one koji prinose žrtve demonima.[8] Prinosili su žrtve Jelini, a prinosili su žrtve i Judeji; međutim, Jelini su prinosili žrtve demonima, a Judeji Bogu. I bilo je jelinsko žrtvoprinošenje odbačeno i osuđeno, a žrtva pravednih prihvaćena od Boga. Jer Noje prinese žrtvu i Gospod Bog omirisa miris ugodni,[9] jer primio je miris dobre volje i blagodarnosti Njemu upućene. Tako su, naime, kipovi jelinski, budući da su predstavljali izobraženja demonska, bili odbačeni i zabranjeni.

Povrh toga, ko je u stanju izobraziti podobije nevidivog i bestelesnog i neopisivog i neizobrazivog Boga? Prema tome, izobražavanje onoga što je božansko znak je krajnjeg bezumlja i beščašća. Otuda u Starom zavetu nije bila uobičajena upotreba ikona. Međutim, pošto je Bog, zbog obilja svoje milosti,[10] uistinu postao čovek radi našega spasenja, i to ne onako kao što se, u obličju čoveka, javio Avramu,[11] niti prorocima, već je uistinu po suštini postao čovek, boravio na zemlji i sa ljudima poživeo,[12] te je čudotvorio, stradao, bio raspet, vaskrsao, uzneo se, i sve se to uistinu zbilo, i ljudi su to videli; zapisano je to, dakle, da bismo se toga sećali i da bi se tome poučili oni koji tada nisu bili prisutni, te da bismo, iako nismo videli, čuvši za to poverovali, i tako se udostojili blaženstva Gospodnjeg.[13] No, pošto nisu svi vični pismu, niti se zanimaju čitanjem, odlučili su sveti Oci da sve to, kao nekakva izuzetna dela, bude na ikonama zapisano, radi kratkog pominjanja. Doista, mnogo puta nemajući na umu stradanje Hristovo, kad ugledamo ikonu Hristovog raspeća, dolazi nam u sećanje spasonosno stradanje, pa pavši na zemlju klanjamo se, ne materiji, već onome ko je na ikoni izobražen; kao što se ne klanjamo materiji Jevanđelja niti materiji krsta, nego njihovom obrazu. Jer, po čemu se razlikuje krst koji nema na sebi obraz Gospodnji, od onoga koji ga ima? Isto tako i kada je reč ? Bogomateri: jer poštovanje koje se njoj ukazuje, upućeno je Onome koji se od nje vaplotio. Na sličan način nas i velika dela svetitelja podstiču na čovečnost i revnost i podražavanje njihove vrline i slavu Božiju. Jer, kao što smo rekli, poštovanje koje ukazujemo blagodarnim saslužiteljima pokazuje blagonaklonost prema zajedničkom Vladici, i poštovanje prema ikoni prelazi na prvolik. To je, naime, nezapisano predanje, kao što je klanjanje ka istoku, klanjanje krstu i mnoštvo drugoga što je tome slično.

Kazuje se i nekakva pripovest ? tome kako je Avgar, koji je carovao u gradu Edesi, poslao slikara da izobrazi lik Gospodnji,[14] te ovaj to nije bio u stanju zbog zaslepljujućeg blistanja Njegovoga lica; a Gospod je prislonio na svoje božansko i životvorno lice jedan ubrus i izobrazio na njemu svoj lik, te ga tako poslao Avgaru koji je to želeo.

? da su nam apostoli mnogo toga nezapisanoga predali, ? tome piše Pavle, apostol naroda: Tako dakle, braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom rečju, bilo poslanicom.[15] ? Korinćanima piše: Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite, i držite predanja kao što vam predadoh.[16]









NAPOMENE:

1. Sveti Vasilije Veliki, ? Svetome Duhu, 18 gl; ???, knj. 10, str. 402.
2. Izl 33,10.
3. Jev 8,5
4. Izl 25,10; Jev 8,5.
5. Izl 38,6-8.
6. 1. Car 6,1 idalje.
7. Ps 97,7.
8. Ponz 32,16-17.
9. Post 8,21.
10. Lk 1,78.
11. Post 18,2.
12. Var 3,38.
13. Jn 20,29.
14. U pitanju je nepisano predanje ? ikoni Hristovoj izobraženoj na svetom Ubrusu. Slično tome je i predanje ? takozvanim nerukotvorenim ikonama.
15. 2. Sol 2,15.
16. 1.Kor 11,2.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:48 pm

90. 0 Svetom pismu



Jedan i isti je Bog koga propoveda i Stari i Novi zavet, koji se pesmoslovi i slavi u Trojici, jer rekao je Gospod: Nisam došao da ukinem zakon nego da ispunim.[1] Jer On je ostvario naše spasenje, na šta se odnosi celokupno Pismo i sve svete tajne. I join je rekao: Istražujte Pisma... a baš ona svedoče ? meni.[2] I apostol Pavle je rekao: BOG koji je iz davnine mnogo puta i raznim načinima Govorio ocima preko Proroka, u ove poslednje dane Govorio je nama preko Sina.[3] Prema tome, Duhom Svetim su govorili zakon i proroci i jevanđelisti i apostoli i pastiri i učitelji.

Dakle, sve je Pismo bogonadahnuto i korisno[4] Prema tome, vrlo je dobro i duši korisno istraživati božansko Pismo. Jer kao drvo koje je zasađeno pokraj izvora vode,[5] tako i duša zalivana božanskim Pismom buja i donosi zrele plodove, odnosno veru pravoslavnu, kiteći se uvek zelenim lišćem, odnosno, ukrašavajući se bogougodnim delima; jer sveti Spisi nas upravljaju ka vrlinskim delima i čistom sozercanju (duhovnom posmatranju), jer u njima nalazimo prizivanje na svaku vrlinu kao i odvraćanje od svakoga zla. Ako, dakle, budemo željni znanja, bićemo bogati znanjem; jer marljivošću i trudom i blagodaću Božijom koja to daruje, sve se postiže. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.[6] Pokucajmo, dakle, na vrata prekrasnoga raja božanskih Spisa, raja miomirisnog, preslatkog, predivnog, koji puni naše uši pojanjem svake vrste umstvenih bogonosnih ptica, koji se dotiče našega srca, te ako je ožalošćeno teši ga, a ako je razjareno uspokojava ga i ispunjava večnom radošću, raja koji uznosi naše misli na zlatosjajna i blistava leđa božanske golubice,[7] i njenim presjajnim krilima nas uzvodi ka jedinorodnom Sinu i nasledniku gradinara umstvenoga vinograda,[8] a preko Njega nas Ocu svetlosti[9] privodi. Ali nemojmo kucati nevoljno, nego sa željom i usrdno; i nemojmo se ozlojediti kucajući: jer tako će nam biti otvoreno. Ako pročitamo jedanput i dvaput, i ne razumevamo ono što smo pročitali, ne treba da se ozlovoljimo, nego istrajmo, razabirajmo, pitajmo: Pitaj oca svojega, veli Pismo, i on će ti javiti, starije svoje i kazaće ti,[10] jer nije u svakoga znanje[11]. Crpimo iz vrela rajskoga vrta nepresušne i prečiste vode koje teku u život večni,[12] uživajmo u njima, i to nenasito uživajmo: jer one neiscrpnu blagodat imaju. ? ako, pak, i od onih koji su izvan Crkve možemo zadobiti nešto korisno, to nije zabranjeno. Budimo vešti menjači novca sabirajući pravo i čisto zlato, a izbegavajući patvoreno. Primimo, dakle, one reči koje su najbolje, a smešna božanstva i strane nam mitove bacimo psima: jer ćemo se tim rečima osnažiti protiv njih.

? treba znati da su dvadeset dve knjige Staroga zaveta, saglasno sa brojem pismena jevrejskoga jezika. Jer oni imaju dvadeset dva pismena, od kojih se pet udvostručuju, tako da biva dvadeset sedam: jer dvostruka su pismena Haf, Mem, Nun, Pe i Sade. Zbog toga se i knjige, po tom načinu, broje kao dvadeset dve, a ima ih dvadeset sedam, jer se pet od tih knjiga javljaju dva puta. Nime, Knjiga ? Ruti se sažima s Knjigom ? sudijama, i Jevreji je broje kao jednu knjigu; Prva i Druga knjiga ? Carevima je jedna knjiga; Treća i Četvrta knjiga ? Carevima je jedna knjiga; Prva i Druga knjiga Dnevnika je jedna knjiga; Prva i Druga knjiga Jezdrina je jedna knjiga. Tako, dakle, knjige sačinjavaju četiri petoknjižja, i preostaju još dve, tako da su ovo knjige koje su Kanonom obuhvaćene:[13] pet zakonskih knjiga: Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi i Zakoni ponovljeni; to je prvo petoknjižje, ili zakonopoloženje. Zatim drugo petoknjižje, zvano Spisi, a od nekih zvano i Svetospisi, a t? su ovi: Isus Navin, Knjiga ? Sudijama zajedno sa Knjigom ? Ruti, prva i druga Knjiga ? Carevima kao jedna knjiga, treća i četvrta Knjiga ? Carevima kao jedna knjiga, i dve knjige Dnevnika kao jedna knjiga; to je drugo petoknjižje. Treće petoknjižje su knjige u stihovima: Knjiga ? Jovy, Psaltir, Priče Solomonove, Knjiga propovednikova, od istoga Solomona, te Pesma nad pesmama, takođe od njega. Četvrto petoknjižje je proročko: Dvanaest proroka, kao jedna knjiga; Isaija, Jeremija, Jezekilj i Danilo, kao jedna knjiga. Zatim knjiga Jezdrina, odnosno, dve knjige spojene u jednu, i knjiga O Jestiri. Dok Panaret (Riznica svake vrline) odnosno Premudrosti Solomonove i Premudrosti Isusove, koje je otac Sirahov izneo na jevrejskom, a na grčki preveo njegov unuk Isus, to jest sin Sirahov: iako su ove knjige vrlinske i dobre, ne ubrajaju se u Kanon niti su bile položene u kovčeg.

? knjige Novoga zaveta[14] su: četiri jevanđelja: po Mateju, po Marku, po Luki i po Jovanu; Dela apostolska pisana od jevanđeliste Luke; sedam sabornih poslanica: jedna Jakovljeva, dve Petrove, tri Jovanove i jedna Judina; četrnaest poslanica Apostola Pavla, Otkrivenje jevanđeliste Jovana, i Pravila svetih apostola, pisana od strane Klimenta.[15]









NAPOMENE:

1. Mt 5,7.
2. Jn 5,39.
3. Jev 1,1 i dalje.
4. 2. Tim 3,16.
5. Ps 1,3.
6. Mt 7,8.
7. Ps 68,13.
8. Mt 21,38 i dalje.
9. Jk 1,17.
10. Ponz 32,7.
11. 1.Kor 8,7
12. Jn 4,14.
13. Prva zbirka bogonadahnutih knjiga Staroga zaveta je Petoknjižje Mojsijevo, koje je napisano u 13. veku pre Hrista i bilo je smešteno u Kovčeg Zaveta. Prvi kanon sveštenih knjiga Staroga zaveta bio je Jezdrin kanon, nastao 531 g. pre Hrista, posle povratka Jevrejskog naroda iz vavilonskog ropstva (536 g. pre Hrista). Kanon Staroga zaveta je, 100 g. pre Hrista, konačno dopunjen ostalim sveštenim knjigama napisanim posle vavilonskog ropstva. Jevreji i Rimokatolička Crkva ne prihvataju autoritet poslednjih 12 knjiga i smatraju ih nekanonskima. Pravoslavna Crkva, kao kanonske, bogonadahnute i istoznačne, priznaje 49 knjiga Staroga zaveta, a njihovo priznavanje zvanično je objavio Peto-šesti Vaseljenski sabor u Carigradu (692 g.). Sveti Jovan Damaskin je ovde imao na umu starije predanje.
14. Kanon Novoga zaveta je nastao između 150. i 200. g. Poznat je pod imenom Italijana Muratorija koji je 1740 g. otkrio rukopis iz 2. veka koji sadrži popis 27 kanonskih knjiga Novoga zaveta. Kanon je zvanično priznat na Peto-šestom Vaseljenskom saboru.
15.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:48 pm

91.0 onome što se ? Hristu govori



Četiri su načina, uopšte, da se govori ? Hristu: A) ono što My podobuje pre Njegovog očovečenja, B) ono što je u vezi sa sjedinjenjem, V) ono što je posle sjedinjenja, i G) ono što je posle vaskrsenja.

A) Postoji i šest načina da se govori ? onome što je pre Njegovog očovečenja: a) Jer neki od iskaza ukazuju na jedinstvo prirode i na Hristovu jednosuštnost sa Ocem, kao: Ja i Otac jedno smo,[1] i Ko je video mene, video je Oca,[2] te Koji je u obličju Božijem[3] i tome slično. b) Neki iskazi ukazuju na savršenstvo (Njegove) ipostasi, kao: Sin Božiji ... i obličje bića Njegovog[4] i Velikoga saveta vesnik, divni savetnik[5] i slično. v) Neki, opet, ukazuju na uzajamno prožimanje ipostasi, kao: Ja sam u Ocu i Otac u meni,[6] i nepokolebivo prebivanje, kao: Logos i premudrost i sila i sjaj.[7] Jer i razum (logos) je u umu - mislim na suštastveni logos -, a isto tako i premudrost, a sila je u onom ko je silan, i sjaj je u svetlosti; i neprekidno u njima prebivaju, jer iz njih izviru. g) Neke tvrdnje, opet, ukazuju na to da je On od Oca kao uzročnika, kao: Otac moj veći je OD mene,[8] jer Sin od Njega ima i svoje biće, i sve što ima; a biće, opet, ima rođenjem a ne stvaranjem, jer veli: Ja iziđoh OD Oca... i idem Ocu.[9] I ja živim radi Oca.[10] I sve što ima Sin, ima ne zbog toga što mu je to predato ili što je tome naučen, nego to ima od Oca kao od uzročnika, kao što vele reči: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini.[11] Jer ako nema Oca, nema ni Sina: jer Sin je od Oca i u Ocu i skupa sa Ocem a ne posle Oca. Tako i ono što Sin čini, od Njega i sa Njim čini: jer jedna i ista je, a ne slična, nego jedna i ista volja i energija i sila Oca i Sina i Svetoga Duha. d) Neki iskazi ukazuju na to da je Sin svojom energijom ispunio otačko blagovoljenje, i to ne kao oruđe i sluga Očev, već kao Njegov suštinski i ipostasni Logos i premudrost i sila, jer se vidi da je jedna aktivnost u Oca i Sina, kao u rečima: Sve kroz njega postade[12] i Posla Reč (Logosa) svoju i isceli ih[13] ili Da veruju da si me Ti poslao[14] đ) Neki, pak, iskazi govore proročki, od kojih se jedni odnose na budućnost, kao Javlja se Bog[15] ili kod proroka Zaharije: Evo, Car tvoj ide tebi[16] ili kao što je rekao Mihej: Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svojega, i sići će, i hodiće po visinama zemaljskim[17] dok se drugi, govoreći ? prošlome, odnose na budućnost, na primer: To je Bog naš, koji se posle toga na zemlji javi, i sa ljudima požive[18] ili: Gospod me je sazdao U početku PUTA svojega, pre dela svojih[19] ili, pak: Toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti više nego drugove Tvoje[20] i tome slično.

Ono, dakle, što se ? Njemu govori pre Njegovog sjedinjenja, govori se i posle sjedinjenja; međutim, ono što se ? Njemu govori posle sjedinjenja, nipošto se ne odnosi na Njega pre sjedinjenja, osim ukoliko se ne govori proročki, kao što rekosmo.

B) Tri su, pak, načina govora ? onome što se tiče sjedinjenja čovečanske i božanske prirode u Hristu: a) Jer kada besedimo pošavši od onoga što je više (uzvišenije),[21] govorimo ? oboženju i ? ologosenju[22] i ? preuzvisivanju ploti, te ? sličnim stvarima, pokazujući bogatstvo koje je telo zadobilo iz sjedinjenja sa višnjim Bogom Logosom i iz združivanja sa Njim. b) ? kada besedimo pošavši od onoga što je niže,[23] govorimo ? vaploćenju Boga Logosa, te ? Njegovom očovečenju, dobrovoljnom poniženju[24] (kenozi, ispražnjenju), siromaštvu, smirenju; jer sve to, i druge tome slične stvari, pripisuju se Logosu i Bogu zbog Njegovog sjedinjenja sa čovečanskom prirodom. v) Međutim, kada besedimo pošavši istovremeno od oba momenta, govorimo ? jedinstvu, zajednici, pomazanju, združivanju, saobražavanju[25] i tome slično. Prema tome, dva načina ? kojima smo prethodno govorili govore ? tom trećem načinu. Jer on pokazuje šta su oboje (božanstvo i čovečanstvo) sjedinjenjem stekli od spajanja i prožimanja sa onim drugim; jer zbog ipostasnog sjedinjenja tela sa Božanstvom kaže se da se ono obožilo i postalo Bog i da je postalo ravnobožno sa Logosom; a Bog Logos se vaploćuje i postaje čovek i biva smatran tvorevinom i naziva se Poslednjim[26], ne zbog toga što su se tobože dve prirode premetnule u jednu složenu prirodu - jer nemoguće je da u jednoj prirodi istovremeno budu suprotna prirodna svojstva - nego što su se dve prirode sjedinile po ipostasi, i što se nesliveno i nepromenjivo uzajamno prožimaju. Prožimanje se, naime, nije zbilo od strane tela već od strane božanstva; jer nemoguće je da telo prohodi kroz božanstvo, ali je božanska priroda, proževši jedanput telo, darovala i telu sposobnost da i ono može Njega (Božanstvo) neizrecivo prožimati, što, kako je poznato, nazivamo sjedinjenjem.

Valja znati, naime, da kada je reč ? prvom i drugom načinu iskazivanja onoga što se tiče jedinstva dveju priroda, podrazumeva se ono što je suprotno. Naime, kada besedimo ? telu, govorimo ? oboženju, ologosenju, preuzvisivanju i pomazanju; jer to sve proishodi od božanstva, ali se smatra da pripada telu. ? kada je reč ? Logosu, govorimo ? dobrovoljnom poniženju, vaploćenju, očovečenju, smirenju, i slično, što se, kako rekosmo, od tela pripisuje Logosu i Bogu: jer sve TO je On voljno pretrpeo.

V) Tri su načina kazivanja ? onome što biva nakon sjedinjenja dveju priroda: prvi je onaj koji pokazuje božansku prirodu, kao u rečima: Ja sam u Ocu i Otac u meni[27] i: Ja i Otac jedno smo[28] i sve što se ? Njemu govori pre očovečenja, to će se ? Njemu govoriti i posle očovečenja, osim činjenice da nije primio telo i njegova prirodna svojstva. Drugi je onaj način koji pokazuje čovečansku prirodu, kao u stihu: Zašto tražite da me ubijete, mene čoveka koji sam vam kazao istinu?[29] ili: Tako treba da se podigne Sin Čovečiji,[30] i tome slično.

Od onoga što je ? Spasitelju Hristu kao ? čoveku rečeno i napisano, bilo da su u pitanju Njegove reči ili Njegova dela, postoje šest načina.

1) Nešto od toga, naime, Hristos je ostvario ili rekao po prirodi, saglasno sa božanskom ikonomijom, kao što je rođenje od Djeve, telesni rast i napredak,[31] glad, žeđ, trud, suze, san, probadanje klinovima, te smrt i tome slične stvari, što su, zapravo, prirodne i neporočne strasti; jer u svemu tome spregnuta je božanska priroda sa čovečanskom, premda se veruje da istinski pripadaju telu, a da Božanstvo ništa od toga nije pretrpelo, nego je kroz njih pribavilo nama spasenje.

2) Drugo je, opet, rečeno po prividu, kao što je pitanje: Gde ste Ga (Lazara) metnuli?[32] te kao kada ide do smokve,[33] ili se prikrije, odnosno kradom ode,[34] ili se moli,[35] ili, pak: Činjaše se da hoće dalje da ide.[36] Jer to, i što je tome slično, nije potrebovao ni kao Bog niti kao čovek, pa ipak se pretvarao na čovečanski način, već prema onome što je zahtevala potreba i svrha, kao što se molio da bi pokazao kako nije protivan Bogu, i kako poštuje Oca kao svoga uzročnika; pitao je ne zbog toga što nije znao, već da bi po kazao da je, osim toga što je Bog, uistinu i čovek; kradom je odlazio da bi nas time poučio da ne budemo nesmotreni i predamo sebe neprijatelju.

3) Neke reči, pak, govore ? Njemu nakon što je usvojio čovečansku prirodu i ? Njegovom opštenju sa njom, kao što su stihovi: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?,[37] i: Njega koji nije znao Greha, učini Grehom nas radi[38] i: postavši za nas prokletstvo[39] ili: Onda će se i sam Sin pokoriti Onome koji mu sve pokori.[40] Jer On ni kao Bog ni kao čovek nikada nije bio ostavljen od strane Oca, niti je, opet, postao Greh ili prokletstvo, niti je imao potrebe da se pokori Ocu. Jer pošto je Bog ravan je Ocu, te niti My je protivan niti pokoran, a pošto je čovek nikad nije bio nepokoran roditelju, da bi mu trebalo pokoravanje. Sve to je, dakle, Hristos govorio jer je usvojio našu ličnost i uvrstio sebe među nas; a pošto smo mi, kao neverni i kao prestupnici, odgovorni za greh i za prokletstvo, zbog toga smo i bili ostavljeni od Boga.

4) Neke tvrdnje se ? Njemu kazuju i na osnovu podele koju čini razum. Jer ako razumom rastaviš ono što je uistinu nerazdeljivo, odnosno telo od Logosa, onda se On naziva i slugom i onim ko je u neznanju; jer bio je prirode kojoj je svojstveno služenje i neznanje; a da se telo nije sjedinilo sa Bogom Logosom, bilo bi sluga i u neznanju; ali ipostasnim sjedinjenjem sa Bogom Logosom telo nije bilo sluga niti je bilo u neznanju. I zbog toga je On Oca Bogom nazvao svojim.

5) Nešto od toga rečeno je radi Njegovog otkrivanja nama i radi ukrepljenja naše vere, kao u stihu: Sada proslavi ti mene, Oče, ... slavom koju imadoh u Tebe pre nego što svet postade[41] - jer On sam bio je i jeste proslavljen, ali Njegova slava nije bila otkrivena nama i nismo se bili u nju uverili. ? i apostol Pavle veli: ... Koji je objavljen u sili po Duhu Svetome za Sina Božijeg vaskrsenjem iz mrtvih[42] -jer činjenjem čudesa i vaskrsenjem i silaskom Svetoga Duha objavljeno je i potvrđeno svetu da je On Sin Božiji; takav je i stih: Napredovaše Isus u premudrosti... i u milosti.[43]

6) Poneke reči odnose se na Njegovo usvojenje judejske ličnosti, budući da je On sebe među Judeje ubrajao, kao što i kaže Samarićanki: Vi se klanjate onome što ne znate, a mi se klanjamo onome što znamo; jer je spasenje od Judejaca.[44]

Treći način govora ? Hristu je onaj koji otkriva jednu Njegovu ipostas ukazujući time i na postojanje one druge, kao u stihu: ... Ja živim zbog Oca, i onaj koji jede mene i on će živeti zbog mene;[45] te: ... Idem Ocu svojemu, i više me nećete videti,[46]', kao i: ... He bi Gospoda slave razapeli,[47]; ili: I niko se nije popeo na nebo osim Onaj koji siđe s neba, Sin Čovečiji koji je na nebu,[48] i tome slično.

G) Od onih iskaza koji govore ? Hristu nakon Njegovog vaskrsenja neki su bogodolični, kao u stihu: Krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha,[49] jer Sin je, naime, Bog; ili u stihu: I, evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka[50] i tome slično - jer On je kao Bog sa nama; a neki su čovekodolični, kao u stihu: ... Uhvatiše se za noge Njegove[51] ili: ...I tamo će me videti,[52] i tome slično.

Različiti su, pak, načini govora koji se odnose na Hrista kao čoveka, posle Njegovog vaskrsenja. Neki iskazi, naime, govore istinito, ali ne po Njegovoj čovečanskoj prirodi, već po božanskoj ikonomiji, da bismo se uverili da je vaskrslo ono isto telo koje je postradalo; te govore ? ranama[53] na Njegovom telu, ? jedenju i pijenju nakon vaskrsenja[54]; dok drugi načini govore istinito i po prirodi, kao što je prelaženje sa mesta na mesto bez truda, te ulaženje kroz zatvorena vrata;[55] neki načini, pak, govore po prividu, kao u stihu: Činjaše se da hoće dalje da ide[56] a neki govore ? uzajamnom sapostojanju dveju priroda, kao, na primer: Uzlazim Ocu mojemu i Ocu vašemu, i Bogu mojemu i Bogu vašemu[57]; te: Ući će car slave[58] ili: Sede sa desne strane Veličanstva na visinama[59]; a neka mesta govore ? Njemu kao ? onome koji je uvrstio sebe među nas, i to govore na način proste teorijske podele, kao u stihu: Bogu mojemu i Bogu vašemu[60].

Prema tome, ono što je uzvišeno treba pripisati božanskoj prirodi, uzvišenijoj od strasti i tela, a ono što je skromno, čovečanskoj; dok ono što je zajedničko obema prirodama treba pripisati složenoj ipostasi, odnosno jednom Hristu, koji je i Bog i čovek, i treba znati da i jedna i druga priroda pripadaju jednome i istome Gospodu našemu Isusu Hristu. Jer ako poznajemo sopstvenosti i jedne i druge prirode, i vidimo da jedan Hristos dejstvuje u obema njima, ispravno ćemo verovati i nećemo biti u zabludi. Iz svega toga spoznaje se razlika dveju sjedinjenih priroda; a Božanstvo i čovečanstvo Hristovo, kako veli prebožanstveni Kirilo, nije jedno te isto po prirodnim svojstvima. Naime, jedan je Sin i Hristos i Gospod, a budući da je jedan, jedna je i Njegova ličnost; ni na koji način se ne razdeljuje ipostasno jedinstvo da bi se spoznala različitost prirode.









NAPOMENE:

1. Jn 10, 30.
2. Jn 14, 9.
3. Fil 2, 6.
4. Jev 1,3
5. Is 9,6.
6. Jn 14,10.
7. Jn 1,1;1.Kop 1,24; Jev 1,3.
8. Jn 14,28.
9. Jn 16,27.
10. Jn 6,57.
11. Jn 5,19.
12. Jn 1,3.
13. Ps 107,20.
14. Jn 11,42.
15. Ps 50,2.
16. 3ah 9,9.
17. Mix 1,3.
18. Bap 3,36 i 38.
19. Pr 8,22.
20. Ps 44,7.
21. Uzvišenija je božanska priroda.
22. Izraz ologosenje (od reči Logos) izražava osnovnu istinu svetootačkog bogoslovlja. Može se shvatiti na isti način kao i izraz oboženje.
23. Niža je čovečanska priroda u odnosu na božansku.
24. Upor. Fil 2,7.
25. Upor. Fil 3,21.
26. Otk 1,17.
27. Jn 14,10
28. Jn 10,30.
29. Jn 7,19; 8,40.
30. Jn 3,14.
31. Lk 2,52.
32. Jn,11,34.
33. Mt 21,19.
34. Jn 8,59.
35. Jn 12,28.
36. Lk 24,28.
37. Mt 27,46.
38. 2. Kor 5,21.
39. Gal 3,13.
40. 1. Kor 15,28.
41. Jn 17,5.
42. Rim 1,4
43. Lk 2,52.
44. Jn 4,22.
45. Jn 6,57.
46. Jn 16,10.
47. 1.Kor2,8.
48. Jn 3,13.
49. Mt 28,19.
50. Mt 28,20.
51. Mt 28,9.
52. Mt 28,10.
53. Jn 20,17.
54. Lk 24,43.
55. Jn 20,19.
56. Lk 24,28.
57. Jn 20,17.
58. Ps 24,7
59. Jev 1,3
60. Jn 20,17

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:48 pm

92.0 tome da Bog nije uzročnik zala



Valja znati da je običaj božanskoga Pisma da dopuštenje Božije naziva Njegovim dejstvom, kao kada apostol, u poslanici Rimljanima, kaže: Ili, zar lončar nema vlasti nad glinom, da od iste smese načini jedan sud za čast, ? drugi za sram?[1]; jer On isti, naime, tvori i jedno i drugo; naime, samo On je Tvorac svega, ali ne čini On sasude časnima ili sramnima, već ih takvima čini vlastita volja svakog od njih. ? to se vidi iz onoga što i sam apostol Pavle veli u drugoj poslanici Timoteju: A u velikome domu nema samo zlatnih i srebrnih sudova, nego i drvenih i glinenih, jedni su za čast ? drugi za nižu upotrebu. Ako, dakle, ko očisti sebe od ovih, biće sud za čast, osvećen i koristan domaćinu (Gospodu), pripremljen za svako dobro delo.[2] Jasno je, naime, da očišćenje biva po slobodnoj volji, odnosno, ako ko očisti sebe, kako veli apostol; a suprotnost koja tome sledi glasi obratno: a ako ne očisti sebe, biće sasud za sram, beskoristan Gospodu i dostojan da bude uništen. Prema tome, stih koji smo pomenuli, te: Bog zatvori sve u nepokornost[3] kao i: Dade im Bog duh neosetljivosti, oči da ne vide i uši da ne čuju...[4] sve to treba shvatiti ne u smislu da je Bog dejstvovao, nego da je On to dopustio, jer ono što je dobro to je samovlasno i neprinudno.

Uobičajeno je, dakle, da se u božanskom Pismu dopuštenje Božije naziva Njegovom energijom (dejstvom) i delom. Međutim, kada se kaže da je Bog taj koji stvora zlo,[5] i hoće li biti nesreća (zlo) u Gradu, a Gospod da je ne učini,[6] ne pokazuje se na Boga kao na uzročnika zala; nego je reč zlo dvoobrazna i ima dvojako značenje: te nekad ukazuje na ono što je zlo po prirodi, što je protivno vrlini i volji Božijoj, a ponekad ukazuje na ono što je, prema našem shvatanju, zlo i mučno, odnosno na bede i nesreće. One su, naime, budući da su bolne, naizgled zle, a ustvari one su dobre: jer bivaju uzrok povratka Bogu i spasenja onima koji su blagorazumni; Pismo, dakle, veli da samo one od Boga bivaju.

Valja, pak, znati da smo mi i tih zala uzročnici: jer nevoljna zla potomci su dobrovoljnih zala.

Valja znati i to da je običaj božanstvenoga Pisma da ? nečemu ? čemu treba govoriti kao ? posledici govori kao ? uzroku; setimo se stiha: Samome Tebi zgreših, i na Tvoje oči zlo učinih, a Ti si pravedan u rečima svojim i pobedićeš kada Ti sude[7] jer onaj koji je zgrešio nije zgrešio zato da bi Bog pobedio, niti su Bogu bili potrebni naši gresi da bi se On zbog njih pokazao pobednikom. Jer On nesravnjivo odnosi pobedu protiv svih i ako nisu grešili, budući da je sazdatelj i nepostiživ i nestvoren, imajući slavu po prirodi a ne stekavši je; nego, kada mi grešimo On nije nepravedan iskazujući svoj gnev i opraštajući onima koji se pokaju, i pokazuje se pobednikom nad našom zlobom. ? mi ne grešimo zbog toga; već zato što činjenice na to izlaze, kao kada neko radeći sedne da počine, te kada mu neki prijatelj naiđe, on kaže: ni danas neću raditi, jer mi je prijatelj došao. ? prijatelj nije zbog toga došao, da ovaj ne bi radio, nego se tako dogodilo; jer on, zabavljen dočekom prijatelja, ne radi. Govori se, dakle, ? tome posledično, jer tako su se stvari odigrale. Bog, naime, neće da samo On bude pravedan, već da se svi, po svojim moćima, Njemu upodobe.









NAPOMENE:

1. Rim 9,21.
2. 2. Tim 2,20 i 21.
3. Rim 11,32.
4. Rim 11,8.
5. Is 45,7.
6. Am 3,6.
7. Ps 51,4.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:49 pm

93.0 tome da nisu dva načela



Da ne postoje dva načela, jedno dobro i jedno zlo, shvatićemo odavde: jer dobro i zlo su međusobno protivni, jedno drugo uništavaju, te jedno u drugome ili jedno sa drugim ne mogu postojati. Dakle, i jedno i drugo će u jednom svom delu biti sveukupno. I pre svega, mogu se odrediti ne samo po svojoj celosti, već i po jednom delu celine.

Zatim, ko je taj koji svakome od njih omeđuje prostor? Jer neće reći da su njih dvoje u uzajamnom prijateljskom odnosu i saglasju; pošto zlo nije zlo ako je u miru sa onim što je dobro i ako se usaglašava sa njim, niti je dobro zaista dobro ako se nalazi u prijateljstvu sa onim što je zlo. ? ako li je taj, koji je odredio prostor kretanja svakome od njih, neko drugi, onda je on zaista Bog.

Nužno je, naime, da se zbude jedno od ovo dvoje, odnosno, ili da se uzajamno dotiču te da jedno drugo uništavaju, ili da među njima postoji nekakva međa, unutar koje neće biti ni dobroga ni zloga, i koja će biti kao nekakva pregrada koja ih oboje razdvaja jedno od drugoga. ? tada neće biti dva, nego tri načela.

No ako je jedno iz ova dva načela sastavljeno onda je nužno da jedno od ovo dvoje prebiva u miru, što zlu nije moguće - jer ono što u miru prebiva nije zlo - ili da se bori - što dobru, opet, nije moguće - jer ono što se bori nije savršeno dobro; ili da se zlo bori, a dobro, pak, da na borbu ne uzvraća, već da bude uništavano od strane zla, ili, opet, da bude u neprestanoj tuzi i zlopaćenju, što dobru nije sopstveno. Prema tome, postoji jedno dobro načelo, oslobođeno od svakoga zla.

No ako je to tako, kažu neki, odakle je onda zlo? Jer nemoguće je da zlo ima početak svoga postojanja u dobru. Velimo, dakle, da zlo nije ništa drugo no odsustvo dobra, i skretanje od onoga što je po prirodi ka onome što je protiv prirode; jer ništa nije zlo po prirodi. Jer sve što je Bog stvorio beše veoma dobro,[1] po onome kako je stvoreno. Prema tome, ako sve ostane tako kako je stvoreno, biće veoma dobro; međutim ako svojevoljno odstupa od onoga što je po prirodi, te dospe do onoga što je protivno prirodi, završava u zlu.

Prirodno je, dakle, da sve što postoji služi i pokorava se Sazdatelju. No kada se neko od stvorenja svojevoljno otrgne te postane nepokorno Onome koji ga je sazdao, uspostavlja u sebi zlo; jer zlo nije nikakvo biće,[2] niti svojstvo bića (suštine), nego je događajno, odnosno to je svojevoljno odstupanje od onoga što je po prirodi ka onome što je protivno prirodi, što je zapravo greh.

? odakle je greh? On je izum slobodnog izbora đavolovog. Đavo je, dakle, zao? Po onome, naime, kako je stvoren, nije zao već dobar; jer sazdan je od strane Tvorca kao sjajan i blistav anđeo, te kao slovesan i sa slobodnom voljom; međutim, svojevoljno je odstupao od vrline koja je po prirodi i u mraku zla završio, udaljivši se tako od Boga, koji je jedini dobar i Tvorac života i svetlosti; jer sve što je dobro od Njega ima dobrotu, a budući da se đavo od Njega svojom voljom (a ne prostorno) udaljava, u zlu je završio.









NAPOMENE:

1. Post 1,31.
2. Upor. sveti Atanasije Veliki, Slovo ? očovečenju, odeljak 4, st. 19-24 (EPE, knj. 1,str. 236).


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:49 pm

94. Zbog čega je Bog stvorio one za koje je unapred znao da će sagrešiti i da se neće pokajati



Bog, po svojoj dobroti, prevodi iz nebića u biće sve ono što je postalo, i unapred zna sve što se ima dogoditi. ? da nije trebalo da postanu, ne bi imali ni zli da postanu, niti bi Bog imao predznanje ? njima. Jer znanje je u vezi sa svim onim što postoji, a predznanje sa svim onim što se ima dogoditi; prevashodno je, dakle, biće, a zatim dobro ili zlo biće. Međutim, ako je trebalo da, dobrotom Božijom, budu stvoreni, a njihov postanak da bude ometen time što će po vlastitom proizvoljenju biti zli, onda bi zlo nadvladalo dobrotu Božiju. Prema tome, sve što stvara, Bog stvara dobrim, a svako biva dobar ili zao po vlastitom proizvoljenju. Iako je, dakle, Gospod rekao: Bolje bi mu bilo da se nije rodio taj čovek,[1] nije to govorio koreći vlastitu tvorevinu, nego zlo koje je priopšteno tvorevini, po njenom vlastitom proizvoljenju i nesmotrenosti. Jer nesmotrenošću vlastite volje čovek je učinio Sazdateljevu dobrodetelj beskorisnom za sebe; kao kada bi neko, primivši od cara bogatstvo i vlast, zlostavljao svoga dobročinitelja, te ga ovaj, savladavši ga kako mu dolikuje, kazni, videći da ovaj do konca ostaje pri svom zlodelu.









NAPOMENE:

1. Mt 26,24.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:50 pm

95. 0 zakonu Božijem i zakonu greha



Dobro je i predobro ono što je božansko, a takođe i Njegova volja: jer ono što Bog hoće, to je dobro. ? zakon predstavlja zapovest koja nas tome poučava; odnosno, da prebivajući u volji Božijoj nalazimo se u svetlosti; dok prestupanje te zapovesti jeste greh. ? greh đavoljim nasrtanjem i našim neprinudnim i svojevoljnim prihvatanjem nastaje; i on se, međutim, naziva zakonom.

I tako pošto zakon Božiji zauzima naš um, on ga privlači ka sebi, i probada našu savest. ? naša savest naziva se zakonom uma našega.[1] No i nasrtaji lukavoga đavola, odnosno, zakon greha, koji preovladava u udovima našega tela, kroz greh na nas nasrću. Jer jedanput svojevoljno prestupivši zakon Božiji i prihvativši lukavoga, dali smo im pristup ka nama, prodavši im sami sebe[2] kroz greh; otuda i biva da se telo naše spremno ka njemu upravlja. Tako da se miris i osećanje greha koje se u telu našem nalaze, odnosno želja i uživanje tela, nazivaju zakonom koji je u udovima našega tela.[3]

Dakle, zakon moga uma, odnosno savest, raduje se zakonu Božijem, odnosno zapovesti Njegovoj, i nju želi. Dok zakon greha, odnosno nasrtaj đavolji, zakonom koji je u udovima tela, odnosno željom i težnjom i delovanjem tela te beslovesnim delom duše, bori se protiv zakona moga uma, odnosno protiv savesti, i porobljava me iako želim zakon Božiji, i volim ga, i ne želim greha; i on me, po smućenosti, sladošću uživanja i željama tela kao i beslovesnim delom duše, kao što rekoh, obmanjuje i navodi da služim grehu. Ali što zakonu beše nemoguće, pošto beše oslabljen telom,Bog poslavši Sina svoga u obličju tela grehovnoga - jer On je telo uzeo na sebe, ali nikako i greh - i zbog greha, osudi greh u telu, da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po Duhu. Jer Duh pomaže u našim nemoćima[4] i daruje krepost zakonu našega uma u borbi protiv zakona koji je u našim udovima. I veli: Jer ne znamo zašto ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh se moli za nas uzdisajima neizrecivim,[5] odnosno, poučava nas za šta da se molimo. Prema tome, nemoguće je drugačije ispuniti zapovesti Gospodnje osim trpljenjem i molitvom.









NAPOMENE:

1. Rim 7,23.
2. Rim 7,14.
3. Rim 7,23.
4. Rim 8,3 i dalje.
5. Rim. 8,26.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:50 pm

96. Protiv judejskog učenja ? Suboti



Sedmi dan je nazvan Subota, i označava počinak. Jer toga dana počinu Bog od svih dela svojih,[1] kao što veli Sveto pismo; zbog toga kada broj dana dospe do sedam, opet se kružno vraća i počinje od prvoga. Poštovan je taj broj od strane Judeja, jer Bog je zapovedio da se ima poštovati[2] - i to ne bilo kako, već sa najtežim kaznama za prestup[3] ove zapovesti. I nije to zapovedio bez razloga, nego iz nekakvih razloga koji su na mističan[4] način razumivi duhovnim i prozorljivim ljudima.[5]

No, koliko ja, budući da sam neuk, mogu znati, počeću od onoga što je niže i grublje: pošto je Bog znao za otvrdlost i predanost telu i sklonost izrailjskog naroda ka materijalnim stvarima, a istovremeno i za njihovu nerazboritost,[6] dao je takvu zapovest: najpre, dakle, da bi se odmorio sluga i najamnik tvoj,[7] kao što je pisano, jer pravednik se brine za život svojega živinčeta;[8] a istovremeno da bi ih odvratio od bavljenja onim što je veštastveno te da bi ih sabrao radi služenja Bogu, tako što će uz psalme i himne i duhovno pojanje i izučavanje božanskih Spisa provoditi ceo sedmi dan, i u Bogu počivati. Jer kada nije bilo zakona, ni bogonadahnutoga[9] Pisma, tada ni Subota nije bila Bogu posvećena. Međutim, kada je, preko Mojsija, jevrejskom narodu predato bogonadahnuto Pismo, Subota je posvećena Bogu, da toga dana izučavajući Pismo razmišljaju ? Bogu i oni koji ne posvećuju celokupan svoj život Bogu, odnosno, oni koji Vladici kao Ocu sveusrdno ne služe, nego kao neblagodarne sluge barem odvajaju za Boga mali i najneznatniji deo svoga života, te i to odvajaju iz straha od krivice za prestup i kazne: Jer zakon nije propisan za pravednika, nego za bezakonike.[10] Uostalom, najpre je Mojsije, boravio u blizini Božijoj, četrdeset dana,[11] pa zatim opet drugih četrdeset dana posteći,[12] te je u svakom slučaju iznurivao sebe postom i Subotom, iako je zakon nalagao da niko ne sme mučiti sebe u subotnji dan. Ako li, pak, kažu da je to bilo pre zakona, šta će reći za Iliju Tesvićanina, koji se jednim jelom nasitio dovoljno za četrdesetodnevni put?[13] Jer on je, ne samo mučeći sebe postom, nego i putujući onih četrdeset dana i u subotnje dane, ukinuo Subotu; a Onaj koji je dao takav zakon, nije se zbog toga razgnevio, već je na Horivu[14] otkrio sebe kao uzdarje za Ilijinu vrlinu. ? šta li će reći za Danila? Nije li on proveo bez jela tri sedmice?[15] ? šta je sa celim Izrailjem? He obrezuju li dete u Subotu, ako se desi da je tada osmi dan[16] od rođenja? I ne poste li veliki post, koji je zakonom određen, ako se desi da padne u Subotu?[17] He kvare li, pak, i sveštenici i Leviti Subotu svojim delima u skiniji, te ostaju bez krivice? Ali i ako životinja upadne u jamu u Subotu,[18] onaj ko je izvadi bez krivice je, dok onaj ko je ostavi kriv je. ? šta čini ceo Izrailj? Nisu li opsedali zidove Jerihona sedam dana,[19] među kojima je, svakako, bila i Subota, noseći uokolo kovčeg Božiji.

Dakle, kao što rekoh, uvedeno je držanje Subote, radi služenja Bogu, i da bi makar i najneznatniji deo svoga života Njemu pružili i u Njemu počivali i sluga i najamnik, koji su join uvek duhovna odojčad i porobljeni od strane stihija ovoga sveta[20], kao i oni koji su telesni i koji nisu u stanju da pojme ništa što je iznad tela ili iznad slova zakona. ? kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega jedinorodnoga, koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom, da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje.[21] Jer svima koji smo Ga prihvatili, odnosno koji verujemo u Njega,[22] data je vlast da postanemo deca Božija; tako da nismo više sluge nego sinovi[23] Njegovi, i nismo više pod zakonom nego pod blagodaću.[24] He služimo više delimično Gospodu iz straha, nego smo dužni da mu posvetimo sve vreme svoga života, i da neprekidno od greha odvraćamo slugu, odnosno gnev i želju, te da ga ostavljamo da se posveti Bogu, pružajući neprekidno svaku svoju želju ka Bogu, i naoružavajući se jarošću[25] protiv neprijatelja Božijih; dajući, na isti način, pokoja i našemu najamniku, odnosno telu, od služenja grehu, i podstičući ga na ispunjavanje božanskih zapovesti.

To nam nalaže duhovni zakon[26] Hristov, a oni koji ga drže bivaju iznad zakona Mojsijevog. Jer dolaskom onoga što je savršeno ukida se ono što je delimično;[27] i razdiranjem pokrivača zakona, odnosno zavese hrama,[28] raspećem Spasiteljevim i blistanjem Duha Svetoga u ognjenim jezicima,[29] ukida se pisani zakon, te ono što je telesno prestaje i ispunjava se zakon služenja, a daruje nam se zakon slobode.[30] I praznujemo savršeno uspokojenje čovečanske prirode, odnosno praznujemo dan vaskrsenja, u kome nas je Gospod Isus, prvonačalnik života i Spasitelj, uveo u nasleđe koje je obećano onima koji duhovnim načinom poklonički služe Bogu. U to nasleđe ušao je On kao preteča[31] nama, time što je vaskrsao iz mrtvih i što su My se otvorile dveri nebeske, te je telom seo sa desne strane Oca,[32] gde će ući svi oni koji čuvaju duhovni zakon.

Nama, dakle, koji hodimo u Duhu a ne prema slovu zakona, priliči odbacivanje svega što je telesno, i priliči duhovno služenje i jedinstvo sa Bogom. Jer obrezanje predstavlja odbacivanje telesnog uživanja, kao i onoga što je suvišno i nepotrebno; obrezak, naime, nije ništa drugo do koža, suvišak organa uživanja. ? svako uživanje koje ne biva od Boga i u Bogu, predstavlja izlišnost uživanja, čiji je simvol obrezak. Subota je, dakle, počivanje od greha. Tako da ovo dvoje postaju jedno, pa kada se oboje savršavaju od strane duhovnih ljudi, ne čini se ni najmanji prestup.

Valja, naime, znati i to da broj sedam naznačuje sve sadašnje vreme, kao što veli premudri Solomon: Razdeli sedmorici i osmorici.[33] I bogoglagolivi David, pevajući ? osmom danu,[34] pevao je ? budućem stanju posle vaskrsenja mrtvih. Zapovedajući, dakle, da sedmoga dana počine od svojih telesnih dela i da se pozabavi duhovnim delima, zakon je, na tajanstven način, objavio istinskom Izrailju, koji svojim umom može Boga videti, da sve vreme prinosi sebe Bogu, te da bude iznad onoga što je telesno.









NAPOMENE:

1. Post 2,2.
2. Izl 13, 6.
3. Br 15,35.
4. Izraz mističan (tajanstven, tainstven) označava neizrecivi način na koji hrišćani, kao članovi (udovi) Crkve, po meri vlastite vere, stiču lično iskustvo u vezi sa onim što je božansko i što je čovečansko.
5. Prozorljivima se nazivaju oni vernici koji su stekli duhovno čulo prozorljivosti (proviđenja, duhovnog posmatranja), odnosno mogućnost predviđanja (predviđenja) budućih sagrešenja i pravovremenog uzdržavanja od delovanja, kao i mogućnost sećanja prošlih činjenica radi očišćenja uma. Sveti Petar Damaskin, Uvod (Dobrotoljublje, knj. 3, str. 9. Izd. Astir).
6. Nerazboritost je nedostatak vrline rasuđivanja, čija je posledica lišavanje čoveka svetlosti istinskog poznanja, koja (svetlost) ga čini sposobnim da rasuđuje "besprekorno ? dobru i zlu". (Sveti Dijadoh Fotički, Slovo ? askezi, Dobrotoljublje, knj. 1, str. 237)
7. Ponz 5,14.
8. Pr 12,10.
9. 2. Tim 3,16.
10. 1.Tim 1,9.
11. Izl 24,18.
12. Izl 34,28.
13. 1. Car 19, 8.
14. 1. Car 19,9 i dalje.
15. Dan 10,2 i dalje.
16. Lev 12,3.
17. Lev 23,27 i dalje.
18. Mt 12,11; Lk 14,5.
19. INav 6,1 i dalje.
20. Gal 4,3.
21. Gal 4,4-5.
22. Jn 1,12.
23. Gal 4,7.
24. Rim 6,14.
25. Upor. Ps 4,4.
26. Rim 6,14.
27. 1. Kop 13,10.
28. Mt 27,51 i dalje.
29. Dap 2,3.
30. Jak 1,25.
31. Jev 6,20.
32. Mk 16,19.
33. Prot 11,2.
34. Ps 6,1;11,1.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:51 pm

97.0 devstvenosti



Oni koji telesno mudruju prekorevaju devstvenost, i kao svedočanstvo toga ovi slastoljupci navode stih: Neka je proklet svaki onaj ko ne podigne seme u Izrailju.[1] ? mi, podstaknuti Bogom Logosom koji se iz Djeve vaplotio, kažemo da je devstvenost od samoga početka usađena odgore (od strane Tvorca) u čovekovu prirodu. Jer sazdan je čovek iz devičanske zemlje,[2] a iz samoga Adama[3] sazdana je Eva, i u rajskom vrtu živeli su u devstvenosti. Veli, naime, božansko Pismo da behu oboje goli, Adam i žena mu Eva, i ne beše ih sramota.[4] Međutim, pošto su prestupili zapovest, otvoriše im se oči, i videše da su goli[5] te se postide i sašiju sebi pregače. ? nakon prestupanja zapovesti, kada je čuo reči: Prah si i u prah ćeš se vratiti[6] odnosno, kada je prestupanjem zapovesti smrt stupila u svet, tada Adam pozna Evu, ženu svoju, ? ona zatrudne i rodi[7] Kaina. Prema tome, uveden[8] jebrak da ne bi rod čovečiji smrću bio zatrt i istrebljen, te da bi se rađanjem dece sačuvao i spasao rod ljudski.

Ali, možda će neko reći: a šta su značile reči muško i žensko,[9] ili rađajte se i množite se?[10] Na to ćemo ovako odgovoriti: reči rađajte se i množite se ne ukazuju na razmnožavanje ostvareno bračnim sjedinjenjem; jer mogao je Bog umnožiti ljudski rod i nekim drugim načinom, da su ljudi do kraja održali zapovest nepovređenom. Ali je Bog, koji sve zna pre no što se ono zbude, znajući svojim predznanjem da he oni da dopadnu prestupa i da budu osuđeni smrtnom kaznom, preduhitrio to i stvorio muško i žensko, i zapovedio im da se rađaju i da se množe. Vratimo se, dakle, istim putem i pogledajmo sve krasote devstvenosti: a ?? je isto kao da ? čistoti govorimo.

Kada je Noje primio zapovest da uđe u kovčeg i da time sačuva seme sveta, ovako mu je zapoveđeno: Uđi u kovčeg ti i sinovi tvoji i žena tvoja i žene sinova tvojih s tobom.[11] Razdvojio ih je, dakle, od žena, da bi tako čistotom življenja izbegli pučinu i onaj svesvetski brodolom. Međutim, po prestanku potopa Gospod veli: Izidi iz kovčega ti i žena tvoja i sinovi tvoji i žene sinova tvojih s tobom.[12] Eto, brak je opet dopušten radi razmnožavanja. ? zatim, zar Ilija, taj vozar kočija ognjenoga daha[13] i nebeskoga prebivališta[14], nije prigrlio bezbračnost i zar se nije time uzdigao iznad svih ljudi? Ko je nebesa zatvorio[15]? Ko je podizao mrtve?[16] Ko je razdelio reku Jordan?[17] Nije li to bio devstvenik Ilija? Zar nije Jelisej, njegov učenik, pokazavši istovetnu vrlinu, zatražio i nasledio dvostruku[18] blagodat Svetoga Duha? ? šta je sa tri mladića u užarenoj peći? Nisu li provodeći devstveni život postali jači od ognja, budući da su devstvenošću njihova tela postala otporna na vatru?[19] Nije li Danilo kroz devstvenost toliko očvrsnuo telom da zubi zverinji nisu bili u stanju da se zariju u njega?[20] Nije li Bog, kada je trebalo da se javi Izrailjcima, zapovedio da čuvaju svoja tela čistim?[21] Nisu li sveštenici, čuvajući sebe čistima, tako stupali u svetinju i prinosili žrtve?[22] Nije li zakon nazvao čistotu velikim zavetom?[23]

Zapovest zakona, dakle, valja shvatita u onom najduhovnijem smislu. Jer postoji duhovno seme, koje se ljubavlju i strahom Božijim začinje u duhovnoj utrobi, koja u bolovima rađa duha spasenja. Tako, naime, treba razumeti i stih: Blažen onaj koji ima seme na Sionu i svoje u Jerusalimu.[24] Pa zar je bludnik ili pijanica ili idolopoklonik, blažen samo zato što ima seme na Sionu i svoje srodnike u Jerusalimu? Niko blagorazuman neće to reći.

Devstvenost je anđeoski način života, osobenost svake bestelesne prirode. To govorimo ne prezirući bračno življenje - daleko bilo - jer znamo da je Gospod, za vreme svoga boravka na zemlji, blagoslovio brak[25] i rekao: Brak neka bude u svemu častan i postelja bračna čista;[26] nego devstvenosti dajemo mesto iznad dobra. Jer i među vrlinama postoje viši i niži stupnjevi, a tako i isto i u zločinstvima. Znamo da su, posle prvonačalnika našega roda, svi smrtni ljudi potomci braka; jer prvorodni ljudi su izdanci devstvenosti a ne braka; međutim, bezbračnost je, kako rekosmo, podražavanje anđeoskom življenju. Prema tome, koliko je anđeo iznad čoveka, toliko je devstvenost časnija od bračnog življenja. I šta ja kažem: anđeo? Sam Hristos, devstvenosti slava, ne samo po tome što je od Oca bespočetno, bespokretno i nespojivo rođen, nego i po tome što je postao čovek po našem podobiju i vaplotio se, nas radi, od Presvete Djeve bez sjedinjenja telesnog, i sam sobom pokazao istinsku i savršenu devstvenost, Otuda nam, naime, to i nije ustanovio kao zakon; Jer, ne mogu svi primiti tu reč,[27] kako je sam rekao: delom nas je, međutim, poučio i za nju ukrepio. Jer ko je taj kome nije jasno da devstvenost sada živi među ljudima.

Dobro je, zacelo, rađanje dece, koje bračnim življenjem biva, a dobar je i brak zbog izbegavanja bluda,[28] jer ga suzbija i zakonitim sjedinjenjem ne dopušta razdraženosti želje da se predaje bezakonim delima. Dobar je brak za one u kojih nema uzdržanja; međutim, uzvišenija je devstvenost, koja umnožava čedorodnost duše i koja molitvu, kao zreo plod, Bogu prinosi. Brak neka bude u svemu častan i postelja bračna čista; a bludnicima i preljubnicima sudiće Bog.[29]









NAPOMENE:

1. Ponz 25,9.
2. Post 2,7.
3. Post 2,22.
4. Post 2,25.
5. Post3,7.
6. Post 3,19.
7. Post 4,1.
8. Damaskin smatra da je brak nasledio stanje devičanstva, kao izraz plana božanske ikonomije, i predstavlja naknadnu volju Božiju, koja sleduje prestupu prvobitne volje Božije i neuspehu prvostvorenih ljudi da iz stanja po obrazu dospeju do stanjapo podobiju.
9. Post 1,27.
10. Post 1,28.
11. Post 6,18.
12. Post 8,16.
13. Ognjenoga daha: time Damaskin na slikovit način izražava svu čudesnost Ilijinog života.
14. Nebeskog prebivališta: onaj čije je stanište na nebu. (2. Car2,11).
15. 1Car17,1.
16. 1.Car 17,22.
17. 2. Car2,8
18. 2. Car 2,9.
19. Dan 3,23.
20. Dan 6,23.
21. Izl 19,10-15.
22. Br 8,21
23. Br 6,2.
24. Is 31,9.
25. Jn 2,1. i dalje.
26. Jev 13,4.
27. Mt 19,11.
28. 1. Kor 7,2.
29. Jev 13,4.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:51 pm

98. 0 obrezanju



Obrezanje je predato[1] Avramu pre zakona, posle njegovog blagosiljanja[2] od strane Boga i posle Božijeg obećanja; dato mu je kao znamen koji će njega i potomke njegove i sve koji su u domu njegovom rođeni razlikovati od ostalih naroda među kojima se kretao. I jasno je: jer kada je izrailjski narod, ne mešajući se sa nekim drugim narodom, četrdeset godina potpuno sam boravio u pustinji, oni koji su u pustinji bili rođeni nisu obrezivani; međutim, kada ih je Isus Navin preveo na drugu stranu Jordana, bili su obrezani, i ustanovljen je drugi zakon ? obrezanju. Jer zakon ? obrezanju dat je izrailjskom narodu u doba Avramovo, ali je prestao da se primenjuje za vreme četrdesetogodišnjeg boravka u pustinji. I Bog je opet, po drugi put, posle prelaska preko Jordana, dao Isusu Navinu zakon ? obrezanju, kao što je zapisano u knjizi Isusa Navina: Uto vreme reče Gospod Isusu: načini oštre nože, i obreži opet sinove Izrailjeve.[3] ? malo posle se veli: Jer četrdeset u dve Godine iđahu sinovi Izrailjevi po pustinji Vataritidskoj dokle ne pomre cav narod, ljudi vojnici, što izidoše iz Misira, jer ne slušaše Glasa Gospodnjega, te im se zakle Gospod da im neće dati da vide zemlju za koju se zakleo Gospod ocima njihovim da će nam je dati, zemlju Gde teče mleko i med, I na mesto njihovo podiže sinove njihove; njih obreza Isus jer bijahu neobrezani, jer ih ne obrezaše na putu.[4] Prema tome, obrezanje je bilo znamen koji je razdvajao narod Izrailja od drugih naroda među kojima se kretao.

Obrezanje je, naime, bilo obrazac krštenja. Jer kao što se obrezanjem odseca deo tela koji nije koristan, već predstavlja beskoristan suvišak, tako i krštenjem odsecamo sebe od greha; jasno je, pak, da greh predstavlja suvišak želje a ne korisnu želju. Jer nemoguće je da neko bez ikakve želje bude, ili da ne okuša nikakvo uživanje; no nepotrebnost uživanja, odnosno beskorisna želja i uživanje, to je greh, koji sveto Krštenje odseca pružajući nam kao znak časni Krst na čelo. No taj znak nas ne razdvaja od drugih naroda -jer svi narodi su primili krštenje i zapečaćeni su znakom krsta - nego, unutar svakoga naroda razdvaja verne od nevernih. ? pošto je, dakle, otkrivena sama istina, tada obraz i senka[5] istine nemaju više nikakvoga smisla. Prema tome, suvišno je sada obrezivati se, i protivno svetom krštenju; Naime, ... Onaj koji se obrezuje dužan je sav zakon tvoriti;[6] jer i Gospod je obrezan[7] da bi ispunio zakon; a sav zakon i Subotu Gospod je držao da bi ispunio[8] i ustanovio zakon. Međutim, od trenutka kada je Hristos kršten i kada se Duh Sveti javio ljudima, silazeći na Njega u vidu goluba,[9] od tada se počelo propovedati duhovno služenje i život, kao i carstvo nebesko.









NAPOMENE:

1. Post 17,10-12.
2. Post 12,3-1.
3. INav 5,2.
4. INav 5,2-7.
5. Jev 10,1.
6. Gal 5,3.
7. Lk 2,21.
8. Mt 5,17.
9. Lk 3,22.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:51 pm

99. O Antihristu



Valja znati da će Antihrist zaista doći. No svaki onaj koji ne ispoveda da je Sin Božiji došao u telu, te da je savršeni Bog i da je, skupa sa onim što ga čini Bogom, postao savršeni čovek, antihrist je.[1] Međutim, svojevrsnim i izuzetnim načinom, Antihristom se naziva onaj koji na svršetku veka dolazi. Treba, dakle, najpre objaviti Jevanđelje svim narodima,[2] kao što je rekao Gospod, i tada će Antihrist doći da iskuša protivobožne Judeje. Jer, rekao im je Gospod: Ja sam došao u ime Oca svojega i ne primate me; ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti,[3] A apostol Pavle veli: Zato što ne primiše ljubav istine da bi se spasli; i zato će im Bog poslati silu obmane, da veruju laži; da budu osuđeni svi koji ne verovaše istini nego zavoleše nepravdu.[4] Judeji, naime, nisu prihvatili Isusa Hrista, premda je bio Sin Božiji i Gospod i Bog, a prihvatiće varalicu[5] koji za sebe tvrdi da je Bog. A da će on sebe nazivati Bogom, to je anđeo rekao proroku Danilu, ovako mu govoreći: Neće mariti ni za bogove svojih otaca.[6] A apostol Pavle veli: Da vas niko ne prevari ni na koji način; jer neće doći dok najpre ne dođe otpadništvo i ne pojavi se čovek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i preuznosi iznad svega što se zove Bog ili svetinja, tako da će sam sesti u hram Božiji kao Bog, tvrdeći za sebe da je Bog.[7] I sešće on u hram Božiji ali ne u naš, već u stari hram, odnosno judejski. Jer neće on doći nama, nego Judejima; niti će doći za Hrista nego protiv Hrista i protiv onoga što je Hristovo; zbog toga se i naziva Antihristom.

Dakle, najpre treba da bude objavljeno Jevanđelje svim narodima: I tada će se pojavnti bezakonik, kojega je dolazak po dejstvu sataninu sa svakom silom i znacima i čudesima lažnim, i sa svakom prevarom nepravde među onima koji propadaju, kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih i uništiti pojavom svoga prisustva.[8] Sam đavo, dakle, ne postaje čovek po načinu Gospodnjeg očovečenja - daleko bilo - nego se kao čovek rađa iz bluda i prihvata svako dejstvo satansko. Jer Bog, znajući unapred razvraćenost čovekove slobodne volje, dopušta da se đavo u njega useli.

On se, kako rekosmo, rađa iz bluda, te tajno biva odgajan, a onda nenadano ustaje i podiže bunt i caruje. A u začetku svoga carovanja, ili bolje reći tiranije, on se predstavlja svetim; a kada ovlada, on proganja Crkvu božiju i otkrivasvu svoju zlobu. Doći će, naime, sa znacima i čudesima lažnim, patvorenim a ne istinskim, i prevariće one u kojih je slaba i neutvrđena osnova njihovog rasuđivanja, i udaljiće ih od živoga Boga, tako da budu sablažnjeni, ako je moguće, i oni koji su izabrani.[9]

Međutim, biće poslani Enoh[10] i Ilija Tesvićanin[11] i oni će srca otaca obratiti ka deci, odnosno ka sabranju u Gospodu našemu Isusu Hristu i učenju apostola, i biće od njega pogubljeni. No doći će Gospod sa nebesa, na isti način kako su Ga sveti apostoli videli da odlazi na nebo,[12] odnosno kao savršeni Bog i savršeni čovek, sa slavom i silom, i pogubiće čoveka bezakonja,[13] sina pogibli, duhom (dahom) usta svojih.[14] Prema tome, niko neka ne očekuje Gospoda da dođe sa zemlje, nego sa neba, kao što nas je On sam poučio.[15]









NAPOMENE:

1. Jn 5,2-3.
2. Mt 24,14.
3. Jn 5,43.
4. 2 Sol 2,10-12.
5. 2 Jn 7-8.
6. Dan 11,37.
7. 2 Sol 2,3 i dalje.
8. 2. Sol 2,8-10.
9. Mat 24,24.
10. Post 5,24.
11. Mal 4,5; Mt 17,12-13.
12. Dap 1,11.
13. 2 Sol 2,3.
14. 2. Sol 2,8.
15. Mt 25,31.




____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime12/4/2011, 6:52 pm

100. 0 vaskrsenju



Verujemo, pak, i u vaskrsenje mrtvih. Jer biće, zaista će biti vaskrsenja mrtvih. A govoreći o vaskrsenju, imamo na umu vaskrsenje telesa. Naime, vaskrsenje je vaspostavljanje onoga što je palo; jer kako će vaskrsnuti duše koje su besmrtne? A ako smrt opisuju kao razdvajanje duše od tela, onda je vaskrsenje, svakako, ponovno spajanje duše i tela, odnosno drugo vaspostavljanje razloženoga i paloga živoga bića. Dakle, ovo isto telo koje je propalo i koje je razloženo, ono će vaskrsnuti nepropadivo; jer Onome koji ga je u početku iz praha zemaljskog sazdao, nije bilo nemoguće ponovo ga vaskrsnuti (podići), iako se ono, po odluci Sazdateljevoj, raspalo i vratilo u zemlju iz koje je i uzeto.[1]

Jer ako nema vaskrsenja onda jedimo i pijmo,[2] i odajmo se životu uživanja i zadovoljstva. Ako nema vaskrsenja, u čemu se razlikujemo od beslovesnih životinja? Ako nema vaskrsenja, blaženima nazovimo zveri poljske koje vode bespečalan život. Ako nema vaskrsenja, nema ni Boga ni promisla Božijeg, te sve biva vođeno i upravljano slučajem. Jer, gle, vidimo mnoge pravednike da su ubogi i da trpe nepravdu, i da nikakvu nadoknadu u ovom životu nemaju, a opet vidimo grešnike i bezakonike kako prebivaju u bogatstvu i blaguju u svakojakom izobilju. I koji blagorazuman čovek će to primiti kao delo pravednog suda[3] ili mudrog promišljanja? Biće, dakle, zaista će biti vaskrsenja. Jer Bog je pravedan, [4] i uzvraća platom[5] onima koji uz Njega ostaju. Ako se duša sama podvizavala u borbama vrline, sama će biti i ukrašena vencem pobede. ? ako se sama valjala u uživanju, sama će biti dostojno kažnjena; ali pošto se duša ne obraća ni vrlini niti zlobi odvojeno od tela, oboje će zajedno i nagrade primiti.

I božansko Pismo svedoči o tome da će biti vaskrsenja mrtvih. Jer Bog veli Noju posle potopa: Sve vam to dadoh kao zelenu travu. Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv; jer ću i vašu krv, duše vaše, iskati; od svake ću je zveri iskati; iz ruke samoga čoveka, iz ruke svakoga brata njegova iskaću dušu čovečiju. Ko prolije krv čovečiju, njegovu će krv proliti čovek; jer je Bog po svojemu obličju stvorio čoveka.[6] Kako će zatražiti krv čovečiju iz ruku svih zverova, nego time što će vaskrsnuti tela umrlih ljudi? Jer zveri neće umreti umesto čoveka.

I opet veli Bog Mojsiju: Ja sam Bog Avramov, i Bog Isakov, u Bog Jakovljev. Bog nije Bog mrtvih[7] odnosno onih koji umiru i neće ih više biti, već živih, čije duše žive u Njegovoj ruci; a tela će vaskrsenjem opet živeti. I bogo-otac David veli Bogu: Uzmeš im duh, ginu, i u prah svoj povraćaju se.[8] Evo, reč je ovde ? telima. Zatim dodaje: Pošlješ Duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji.[9]

A prorok Isaija, pak, veli: Vaskrsnuće mrtvi, i ustaće oni koji su u grobovima.[10] Jasno je, naime, da se u grobove ne polažu duše, već tela. ? blaženi prorok Jezekilj kaže: Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovedi; a kad prorokovah nasta Glas, i Gle potres, i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti. I pogledah u gle, po njima izidoše žile i meso, i OZGO se koža navuče.[11] Zatim uči, kako su se, zapovešću Božijom, povratili duhovi. A božanski Danilo veli: A u to će se vreme podignuti Mihailo veliki knez, koji brani tvoj narod; i biće žalosno vreme, kakvoga nije bilo otkako je naroda dotada: i u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi. I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na život večni a drugi na sramotu i prekor večni. I razumni će se sjati kao svetlost nebeska, i koji mnoge privedoše pravdi, kao zvezde vazda i doveka.[12] A govoreći: Mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom, probudiće se, jasno je da se ukazuje na vaskrsenje telesa; jer niko ne može reći da duše počivaju u prahu zemaljskom.

I sam Gospod je u sveštenim Jevanđeljima vrlo jasno predao istinu o vaskrsenju: Svi koji su u grobovima, veli, čuće glas Sina Božijega; i izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda.[13] Hoće li iko razuman ikada reći da duše počivaju u grobovima?

I nije Gospod samo svojom besedom objavio vaskrsenje telesa, nego i svojim delom. I to najpre vaskrsavši četvorodnevnog i već, propadivošću i neprijatnim mirisom, načetoga[14] Lazara; jer nije vaskrsao dušu lišenu tela, već i telo zajedno sa dušom, i nije vaskrsao neko drugo telo, već ono isto koje je bilo načeto propadivošću. Jer kako bismo spoznali ili se uverili u vaskrsenje umrloga, ako to ne bi bilo potvrđeno karakterističnim svojstvima njegove ličnosti? Lazara je, međutim Gospod podigao iz mrtvih da bi pokazao svoje božanstvo, te da bi potvrdio svoje i naše vaskrsenje, iako je bilo izvesno da će se ovaj opet vratiti u smrt. Sam Gospod je, pak, postao prvenac[15] savršenog i sada već smrti nepodložnog vaskrsenja. Zbog toga je, dakle, i božanski apostol Pavle govorio: Jer ako mrtvi ne ustaju, to ni Hristos nije ustao. A ako Hristos nije ustao, uzalud vera naša, još smo u gresima svojim.[16] I zaista je Hristos ustao iz mrtvih te postade prvenac onih koji su umrli.[17] Te veli: Prvorođeni iz mrtvih[18] Pa zatim: Jer ako verujemo da Isus umre u vaskrse, tako će u Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim.[19] ? rekavši tako, misli onako kako je Gospod vaskrsao.

Jasno je, naime, da je vaskrsenje Gospodnje predstavljalo sjedinjavanje tela, nenačetog propadivošću, i duše (jer to dvoje je bilo razlučeno); jer Gospod je rekao: Razvalite ovaj hram i za tri dana ću ga podići.[20] A svešteno Jevanđelje je verodostojan svedok da je On o sopstvenom telu govorio. Opipajte me i vidite, veli Gospod svojim učenicima koji su mislili da vide utvaru, da sam ja, i da se nisam izmenio, jer duh nema tela i kostiju kao što vidite da ja imam.[21] I ovo rekavši, pokaza im ruke i rebra svoja i pruži ih Tomi da ih opipa.[22] Nije li ovo dovoljno da nas uveri u vaskrsenje telesa?

Veli opet božanski apostol Pavle: Jer treba ovo raspadivo da se obuče u neraspadivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.[23] Te zatim: Seje se u raspadivosti, ustaje u neraspadivosti; seje se u beščašću, ustaje u slavi; seje se u nemoći, ustaje u sili; seje se telo duševno, odnosno veštastveno i smrtno, ustaje telo duhovno,[24] kao što je telo Gospodnje posle vaskrsenja, koje je kroz zatvorena vrata prolazilo,[25] i bilo neumorno, i nije imalo potrebu za jelom, snom i pićem. Jer će biti, veli Gospod, kao anđeli Božiji[26] neće više biti braka, niti rađanja dece. ? božanski apostol Pavle veli: Međutim, name življenje je na nebesima, otuda očekujemo i Spasitelja Gospoda Hrista, koji će preobraziti naše poniženo telo, tako da bude saobrazno telu slave njegove;[27] što ne podrazumeva preobražavanje tela u drugo obličje - daleko bilo - već prelazak iz propadivosti u nepropadivost.

Ali reći će neko: Kako će ustati mrtvi?[28] O, kakvog li neverja! ? kakvog li bezumlja! Zar Onaj koji je samo zapovešću svoje volje prah zemaljski premetnuo u telo, i koji je zapovedio da mala kap semena raste u utrobi majčinskoj i da sačini taj mnogovrsni i mnogoobrazni organ tela, zar neće, tim pre, vaskrsnuti svojom voljom ono što je postalo i što se razložilo? I u kakvom će telu doći, bezumniče!, ako ti okorelost tvoja ne dopušta da veruješ rečima Božijim, veruj bar rečima Njegovim. Ono što ti seješ neće oživeti ako ne umre; i što seješ ne seješ telo koje će nastati, nego Golo zrno, bilo pšenično ili neko drugo. ? Bog mu daje telo kako hoće, i svakome semenu svoje telo.[29] Smatraj, dakle, da su semena u brazdama, kao u grobovima, zakopana. Ko je taj koji im je podario korenje i stabljike i listove i klasje i tanušno osje? Zar nije to Sazdatelj svega? Nije li to podarila zapovest Onoga koji je to sazdao? Tako, dakle, da će se i vaskrsenje mrtvih zbiti voljom i migom božanskim; jer sila Božija prati volju Njegovu.

Vaskrsnućemo, dakle, tako što će se duše opet sjediniti sa telima koja su stekla nepropadivost i odbacila propadivost, i pristupićemo strašnom sudištu Hristovom;[30] i predaće se đavo i demoni njegovi, i čovek njegov, odnosno Antihrist, a beščasni i grešnici biće predati ognju večnom,[31] ne veštastvenom, kakav je naš, već onome koga Bog zna. A oni koji su dobro činili, zasjaće kao sunce[32] skupa sa anđelima u životu večnom, zajedno sa Gospodom našim Isusom Hristom, večno Ga gledajući[33] i bivajući gledani, i naslađujući se beskonačno radošću Njegovom, slavosloveći Ga skupa sa Ocem i Svetim Duhom, u beskonačne vekove vekova, Amin.









NAPOMENE:

1. Post 3,19.
2. 1. Kor 15,32.
3. Rim 2,5.
4. Ps 11,7.
5. Jev 11,6.
6. Post 9,3-6.
7. Mt 22,32; Izl 3,6.
8. Ps 104,29.
9. Ps 104,30.
10. Is 26,19.
11. Jez 37,7-8.
12. Dan 12,1-3.
13. Jn 5,28-29.
14. Jn 11,38 n dalje.
15. 1.Kop 15,20.
16. 1. Kor 15,16-17.
17. 1. Kor 15,20.
18. Kol 1,18.
19. 1. Sol 4,14.
20. Jn 2,19.
21. Lk 24,37-39.
22. Jn 20,20.
23. 1. Kor 15,53.
24. 1. Kor 15,42-44.
25. Jn 20,26.
26. Mt 22,30.
27. Fil 3,20-21.
28. 1.Kop 15,35.
29. 1. Kor 15,36-38.
30. Rim 14,10.
31. Mt 25,41.
32. Mt 13,43.
33. Otk 22,4.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE   SVETI JOVAN DAMASKIN -  TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE - Page 2 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
SVETI JOVAN DAMASKIN - TAČNO IZLOŽENjE PRAVOSLAVNE VERE
Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Knjige mudrosti-
Skoči na: