LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ

Ići dole 
AutorPoruka
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime18/4/2011, 8:01 pm

Беседа1.
Кратко излагање мисли које наводе на покајање.

Сети се душо моја, ужасног и страшног чуда– да је Творац твој тебе ради постао човек и изволео да пострада ради твог спасења. Пред њим анђели дрхте, херувими се ужасавају, серафиме обузима страх и све силе небеске непрестано му узносе славословља, а ти, несрећна душо и даље пребиваш у лењости; устани сад, душо моја драга и не одлажи свето покајање, смирење срца и удовољење(епитимијама) за грехе своје. Одлажући ово из године у годину, из месеца у месец, из дана у дан, уопште више нећеш моћи од срца да се покајеш и наиђеш на сажаљење. О, с каквом муком почињеш да се кајеш, али без успеха. Ако си у могућности да данас учиниш неко добро, не одлажи, душо. Не одлажи за сутра свето покајање, јер не знаш шта ће породити сутрашњи дан, или какв аће ти се несрећа догодити ноћас; јер не знаш шта ће ти донети дан или ноћ, и да ли те очекује дух живот, или ће те неочекивано задесити бедна и брза смрт.
Сада је, драга душо моја, време светог покајања, сад је врреме светог трпљења, сада је време подношења мука, сад је време да се чувају заповести и упражњавају добродетељи, сад је време слатког плача и ридања суза. Ако уистину желиш да се спасеш, заволи патње и јауке као што си раније волелла спокојство. Живи као да умиреш свакодневно; брзо ће, као сен облачка пред сунцем, минути живот твој и ишчезнућеш без трага. Дани нашег живота расплињују се као ваздух. Не уступај ни пред најтежим патњама. У односу према људима, када је у питању не само необјашњива него и разумљива нелагодност(тј. кад се осећаш повређено
–прим.Прев), нека те не обузима туга, немој се смућивати, не повлачи се, него себе једноставно сматрај за прах под њиховим ногама.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Re: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime18/4/2011, 8:03 pm

Без тога се не можеш спасти и избећи вечне муке. Јер се наш живот брзо завршава, и пролази као један дан. Човек се не може спасти ако се кроз добродетељи благочестиво не смири, или ако не жртвује свој живот због испуњења Божијих заповести и отачких предања. Стога се сети, драга душо моја, светих пророка, апостола, мученика, светитеља, преподобних и праведних, јуродивих и свих који су од века благо угодили Богу. Где си видела светитеља, који тело није покорио духу, или није пострадао у најтежим невољама и патњама? Они су прихватали безбројне невоље, подносили глад и жеђ, савршавали даноноћна бденија и молитве, ималисмирење и скрушеност срца, дечију незлобивост и свако милосрђе, помагали су невољнима у свакој потреби, творили према могућности дарове и милостињу. Шта себи нису желели и шта нису подносили, то ни другима нису чинили, а све с послушањем, радећи као купљени робови, али не као(што се ради) човеку, но као Богу, уз мудру простоту– иако се нису представљали као мудри, већ као они који ништа не знају, него их интересује само соопствено спасење. О, човече! Смрт ти предстоји: будеш ли се подвизавао, вечним ћеш животом бити дариван у будућем веку. На сваки начин принуди се да стекнеш добродетељ. Зато, ако желиш да победиш страсти– отсецај уживања; јуриш ли за храном, живот ћеш проводити у стратима; неће се смирити душа, ако тело не лишиш хлеба; немогуће је душу избавити од пропасти, ако тело ограђујеш од непријатности(тј. ако му угађаш). Вратимо се на почетак: желиш ли, душо моја, да се спасеш, да прођеш тешким путем на који смо указали, да уђеш у Царство небеско и задобијеш вечни живот, онда пригуши прохтеве тела, слободно окуси горчину, поднеси најтеже патње, као што су сви светитељи окусили и поднели. Када се човек припреми и да завет себи да ће, Бога ради, отрпети све невоље које на њега наиђу, тада ће лако и безболно поднети све муке и непријатности, све нападе демона и људи. Такав се не боји смрти и ништа га не може раздвојити од љубави Христове. Слушала си, драга душо моја, о таоме како су живот проводили свети Оци! Ах, душо! Бар мало им подржавај: нису ли они лили сузе? И више, душо моја! Нису ли били тужни, сиромашни и измученог тела? И више, душо моја! Нису ли и њихова тела била немоћна, баш као и наша? И више, душо моја! Нису ли и они пожелели диван, сладак и лагодан живот у овом свету, и мири телесни. Јесу; тела њихова заиста су их приморавала(на то); но они су заменили жеље(тела) за муке и патње(које су подносили) због будуће радости. Они су се једном заувек одрицали свега, и сматрајући себе за мртве, немилосрдно су се мучили у духовним подвизима. Видиш ли како су се трудили свети Оци, немајући мира у безбројним страдањима својим, како су тело покорили духу, испунили све друге заповести Божије и спасли се? А ти, туго, никако нећеш да принудиш себе; услед малих напора изнемогнеш, клонеш духом, и никако да се сетиш смртног часа па да заплачеш због својих прегрешења. Навикла си, несрећна душо моја, да се преједаш, опијаш и да ленствујеш; зар не знаш да си својом вољом одабрала муке? И никако да претпиш– па како онда да се спасеш? Зато устани овог тренутка, драга моја душо, и учини оно што ти говорим. Ако не можеш као свети Оци, почни макар да се трудиш по својој моћи. Послужи свакоме са смирењем и у простоти срца. Презирући своју немоћ и обличавајући зло у себи, говори: јао теби душо моја проклета, јао теби гнусна; јао теби свепокварена, лењива, немарна, поспана, свадљива; јао теби јер ћеш погинути. Тако, мало– помало, она ће се умилити, засузиће, доћи ће к себи и покајаће се.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Re: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime18/4/2011, 8:04 pm

Беседа
2.
Борба против унинија, лености и раслабљености

Кад се ово деси, умом се посвети размишљању о смрти. У мислима дођи на гроб и погледај мртваца који је тамо четврти дан: како црни, отиче, испушта несносан смрад, како га црви иједају, како гуви лепоту и облик. Погледај и около: ту у гробу леже кости младих и старих, благообразних и безобразних; докучи ко је био добар а ко зао, ко је постио, уздржавао се и подвизавао, а ко био немаран, и да ли је богаташима користило што су били безбрижни и што су уживали на овом свету. Сети се потом бесконачних мука о којима говоре свештене књиге, огња пакленог, таме најцрње, шкргута зуба, ада преисподњег, неуморних црва и представи себи грешнике како кроз горке сузе дозивају оданде, а избаљења им нема, како ридају и оплакују себе, а нико да се сажали, како уздишу из дубине срца, а нема никог ко би имао самилости, како моле за помоћ, жале се на муке, но то никог не занима. Помисли на то, како свако створење без ралике, у своје време, служи Господу, Творцу свом. Размисли о преславним чудесима Божијим која су се од почетка века догодила на слугама Његовим, а нарочито о томе како је Он, смривши се и пострадавши ради нашег спасења, облагородио и осветио род људски, и за све то узнеси хвалу Човекољубцу Богу. Сети се будућег бесконачног живота и Царства небеског, мира и неисказане радости. Држи и не остављај молитву Исусову. Ако све то будеш памтио, ако будеш расуђивао о томе, ако испуниш све речено, онда ће униније, лењост и раслабљеност нестати, а душа ће твоја оживети благодаћу Христовом као да је из мртвих устала.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Re: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime18/4/2011, 8:05 pm

Беседа
3.
Умилна поука која одсеца свако преузношење и гордост људску а душу претвара у
источника суза.

Ако тражиш такво умиљење,онда је врло потребно и душекорисно обратити пажњу на следећу поуку о исходу сопствене душе. Сада се, чпвече, наслађујеш лепотом, допадљивошћу и славом, живот проводиш у сујетном украшавању, надајући се да ће на тај начин проћи час за часом, дан за даном, месец за месецом, година за годином. Човече! Век се твој приближава крају, живот пролази, време мало-помало протиче, спрема се страшни престо Господњи, приближава се праведни Судија! Човече! Суд је пред вратима, очекуј страшни одговор! Река огњена већ се таласа, бучи уз грмљавину и силне искре! Дивљају страшне муке,очекујући грешнике! Човече! Труди се, старај се, подвизавај се, јер весник пред смрт не долази. Светима предстоји награда, праведницима се уготовљавају венци, пред онима који се труде и подносе патње отвара се Царство небеско, њих очекује бесконачни покој и припрема им се неизрецива радост. Око човечије још није видело, ухо није чуло и срце није осетило, то што је Бог припремио за оне који га љубе. Човече! Да ли се слушао о мукама? Што не дрхтиш и не ужасаваш се?! Човече! Да ли си чуо за бесконачне радости? Зашто се не подвизаваш, уместо да време тројшиш на празне разговоре и сујету? Друго време ти се неће дати, таман да га са сузама тражиш. Човече! Шта ће ти да и сто, или хиљаду година поживиш на овом свету, у обиљу хране и у насладама, упињући се као теле и гиздајући се као лисица, кад се приближи крај цео ће живот наш изгледати као један дан, и сва преједања и дотеривања нестаће без трага, као што брзо нестаје боја покошене траве. Човече! Као да у један дан стане и твоје рођење и одрастање и старост; а после свега дође брзи и неочекивани крај живота. Човече! Сети се где су твоји дедови и прадедови, где су ти отац и мајка, где браћа, ге су рођаци и вољени пријатељи? Нису ли сви отишли из овог живота? Нису ли и они желели да још поживе на овом свету– да уживају, да се улепшавају и веселе у свом спокојству? Ипак су против своје воље одведени. Памти да си земља, од земље живиш и на крају ћеш поћи у земљу: тело ће се изједено црвима распасти и иструнуће, а кости ће се расути у прах. Сети се дугих дана и година прошлих поколења. Колико је било царева и кнежева који су живот проводили у уживањима и кинђурењу? И шта им је то помогло кад су одлазили из овог пролазног живота? Сад су земља и прах. Колико је на овом свету било силних, богатих, храбрих јунака, у цвету младости илепоте? Као да ничег није ни било! Хиљаде хиљаде и

милиони милиона људи живели су на земљи, било их је као песка морског, и сви су отишли из овог живота. Неки одњих су били затечени у часу смрти и неспрени да дају било какав одговор– покошени су неочекивано, у стојећем или седећем положају, једни су душу испустили док су јели или пили, други на путу; неки су прилегли на постељу да мало предахну и у том положају уснули су вечним сном; било их је који су у последњем часу трпели страшна мучења, ужасан страх, многи од нас би се престравили када би само на трен то доживели. Постоје и други, различити несхватљиви начини смрти. Како је тужна људска душа кад у самртном часу подиже погледк анђелима, кад пружа руке к људима, кад жалосно моли, а нема јој помоћи: заиста, таштина је сав живот људски! Заиста је страшно, кад се душа насилно одваја од тела: она одлази с плачем, док се тело предаје земљи, тад се сва сујетна надања, обмане, слава и овоземаљске насладе, обраћају у ништа. Разлучење душе(прате)– велик плач и ридање, тешки уздаси и слабост. Кратак је овај пут, којим пролазимо у телу: дим, пара, блато, пепео, прах, смрад– тој е живот, као дим у ваздуху он се раствори, избледи као боја траве која вене и суши се, као ждребац брзо протутњи, као вода очас истече, као магла за трен се извије над површином земље, као јутарња роса ишчезне или пролети као птица– тако пролази живот овог века. Као ветар кад фијуче, тако поред нас иде и пролази време и нестају дани нашег живота. Боље је сада истрпети и заволети љуте и жестоке патње, неголи и један дан будућег века жртвовати за хиљаду гидина радости и мира(који су од) овог света. Јер не траје дуго пут земаљског живота, него се накратко појави и брзо протекне. Заиста су таштина и трулеж свака угодност, лепота и слава на овом свету. Јер све пролази, нестално попут магле, и као у сну пребива на овом свету. Ко год да је сад ту, недуго затим отићи ће, данас је с нама, а већ сутра се предаје у гроб. Како се брзо исцрпи сваки одземље рођени! Сви смо непостојани, сви ћемо умрети: цареви и кнежеви, судије и силници, богати и сироти и свако људско биће. Данас се неко с нама радује, весели и размеће, а ујутро за њим плачемо, тугујемо и ридамо. Човече! Приђи гобу, поглдај мртваца који тамо лежи: нити је славан, нити је угледан, нити је леп. Надуо се, смрди, тело му трули и пропада, изједају га црви, костиму се обнажују и цео састав распада. Јао беде! Ужасан је призор грешна душа! Мада си обдарен осећањима и премудро саздана, немаш ни сјаја, ни облика, ни лепоте. Куд се деде лепота твога тела и дивна малдост? Где је насмејано лице и светле очи? Где нестаде краноречиви језик? Где ти је дах, где слатки и нежни глас? Куд ишчезе благоглагољива премудрост, отмен ход, машта, жеље и сујетен бриге? Све је то пропало, све су црви изјели: једни, ево излазе на уста и ноздрве, други из очију и ушију, неки од доле, и све се испуни безличјем и гнусобом. Гледајући прах који лежи у гробу, запитајмо се ко је ту цар, ко велможа, а ко сиротан? Ко је господар, ако роб? Ко је славан, а ко незнатан? Ко је мудрац а ко неразуман? Где је овосветска лепота и уживање? Где су сила и мудрост ового века? Где су машта и краткотрајне обмане? Где је пропадљиво и сујетно богатство? Где су сребрни и златни украси? Где је множина послуге и робова? Где су све бриге овог сујетног века? Ништа од тога више не постоји: свега је човек лишен. О беде! Како напрасно нестане свако од земље рођен Гледам те, дрхтим и од рца проливам сузе. О смрти, љута и немилосрдна! Ко ти може умаћи? Жањеш род људски као некласалу пшеницу. Тако браћо, видевши колико је кратак наш живот, схвативши таштину овог века, оставимо нагађања и некорисне бриге и обратимо пажњу на самртни час; јер после смрти неће нам остати ни богатство, ни слава, ни уживање– ништа од тога неће са нама сићи у гроб, осим добрих дела која ће бити уз нас и заштитити нас: наги смо се родили, наги ћемо и отићи. Чувши све ово, ваља нам не само седети с безмоливијем у келији, уздржавати језик и старати се о душама својим, него и под земљ треба да се скријемо и тамо из све снаге ридамо због грехова својих, умирући Бога ради у подвизима. Пошто знамо да ћемо брзо отићи, изнуримо пре смрти своје пропадљиво тело, јер оно и након смрти треба да остане пропадљиво,док нас у последњи дан не васкрсне Господ Бог из мртвих ине дарује нам бесмртни живот и бесконачно царство у векове. Амин.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Re: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime18/4/2011, 8:58 pm

Беседа4.
О благодати Божијој
Питање: Како неко може да сазна да ли је достигао савршену благодат или не?
Одговор: Где је благодат– источник живота, тамо добра дела од срца точе. Кад посети

Дух Свети, сваки труд бива олакшан и непрекидна молитва исходи из срца, док очи постојано лију сузе; при томе се јавља свакојако духовно просвећење и чисто, трезвено расуђивање, јер унутра човека тад делује Дух Свети. А код оног ко се предаје страстима, страси се и умножавају, кад лукави дух кроз њих овлада човеком, у души његовој настаје тама,
мрак
и

непријатност. Светје онај који има наведена својства савршене благодати, онај који је непорочно сачувао и одржао заповести Божије, ко је победио страсти и одрекао се било каквог уживања. Ко се одрекао уживања? Онај који је у потпуности одбацио самољубље(које се пројављује) кроз све облике својевољног понашања, онај који је ради царства небеског и бесконачног живота омрзнуо себе у овом кратком веку; онај који је стекао непоколељиву веру и чврсту и несумњиву наду у Бога у свим својим мукама и потребама– такав је заиста свет и бестрасан.
Беседа5.
О душевним и телесним чувствима, о добродетељима, и која добородетељ се из које
рађа
Незрециво се и несхваљиво при стварању човека пројавила љубав Божија према људском роду јер Бог је човека обдарио душевним и телесним чувствима. Душевна чувства или силе су: ум, разум, реч, машта и осећање срца. Телесна су чувства(чула) следећа: вид, мирис, слух, укус и додир. Посредством њих, и још неких других, ми савршавамо душевне и телесне добродетељи. Јер угодно је било Христу Богу нашем да се напишу књиге како би човек по њима расуђивао и учио се страху Божијем, који представља почетак духовне премудрости. Страх Божији рађа веру, вера наду, нада љубав према Богу и људима, љубав трпљење и многе друге добродетељи, трпљење– послушање и друге добродетељи, послушање– (по)уздање; поуздање– пост; пост– чистоту и безмолвије(тј. молитвено тиховање); а безмолвије рађа уздржање, молитву, сузе, бденије, плач, ведрину, трезвеност и много шта друго, и одсеца сваку злојезичност; плач рађа добровољно сиромаштво; сиромаштво рађа истину и одбацује спорење; молитва рађа расуђивање, трезвеност ума, сузе, радост, смирење у срцу, кротост; смирење рађа смиреномудреност и усамљеност; смреномудреност уништава гордост, сујету и усавршава духовни плод. Овим се добродетељима уништавају све душевне и телесне страсти, те се мало– помало, умножава благодат. Ове добродетељи(нарочито) сунеопходне онима који су телесно здрави и обузети плотским страстима.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Re: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime18/4/2011, 8:59 pm

Беседа6.

Велике и основне добродетељи(вера, љубав, пост, уздржање, бдење, молитва
Исусова, смирење, безмоливије и ћутање, нестицање, расуђивање).Онај ко те
добродетељи достигне, и све друге му се подчињавају.
О вери.

Прва добродетељ је вера. Јер, каже Господ, вером се и планине премештају, вером се добија све што се тражи. Свако се у свим славним и дивним делима вером својом утврђује. По слободоној вољи нашој вера се смањује или увећава.
Беседа7.
О љубави.

Друга добродетељ је нелицемерна љубав према Богу и људима. Љубав обухвата и повезује у једно све добродетељи. Само се љубављу извшава цео закон и постиже богоугодан живот. Љубав се састоји у томе, да се душа положи за пријатеља свог и штo себи не желиш, то другима не чини. Љубави ради се Син Божији оваплотио. Ко у љубави пребива, пребива у Богу, где је љубав, тамо је и Бог.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Re: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime18/4/2011, 8:59 pm

Беседа8.
О посту

Трећа добродетељ је пост. Постом називам узимање хране једном дневно и то по мало– дакле, устати од трпезе још гладан, храна да буде хлеб и со, а пиће вода, коју нам сами од себе дају извори. То је, по речима Отаца, царски пут узимања хране, тј. многи су се на тај начин спасли. Човек се не може увек уздржати од хране дан, два, три, четири, пет или седмицу, али свакодневно јести хлеб и пити воду, то увек може. Потрребно је само(после јела) остати мало гладан, да би тело било покорено духу, а уз то способно за рад и пријемчиво за умне напоре, тако ће телесне страсти бити побеђене. Пост не може умирити телесне страси онолико колико(навикнутост на) оскудно узимање хране. Неки једно време посте, а онда не одлоле слаткој храни. Јер пост и друге сурове подвиге многи започињу преко својих могућности, а потом, узслед неумерености и несталности(подвига) клону, и стану да траже фину храу и предах да би окрепили тело. Овако поступати значи сазидати и одмах затим порушити, пошто се тако тело, кроз оскудицу која прати пост, на неки начин пирморава на уживање и тражење утехе; а уживања распаљују страси. Ако неко себи установи одређену меру– колико скромне хране дневно да узима, велику ће корист имати. Исто тако, што се количине хране тиче, довољно је да се установи колико је потребно за одржавање снаге: такав може савршити свако духовно дело. Ако неко пости преко тога, после ће(тело) тражити одмор. Умерен подвих је највреднији. Јер су и велики Оци с мером узимали храну и у свему имали меру, у подвизима, у телесним захтевима и келијним потрепшинама, и сваку су ствар у своје време с мером употербљавали по одређеном умереном правилу. Зато свети Оци не препоручују да се почиње са постом који превазилази снаге и води у клонулост. Узми себи за правило да једеш свакодневно и држи се тога што чвршће. Ако неко претерано пости, како ће се после уздржати од преједања и засићености? Никако! Тако неумерени почетак потиче или од сујете или од неразумности; уздржавање, као једна од добродетељи, усмерена је на обуздавање тела; глад и жеђ су човеку дати за очићење тела, чување од скверних помисли и блудне похоте. Свакодневно скромно узимање хране представља пут к савшенству и нико ко једе свакога дана у одређени час неће се унизити нити претпети духовну повреду. Такве хвлаи св. Теодор Студит у поуци за петак прве недеље Великог поста, где као потврду наводи речи светих богоносних отаца и Самога Господа. Овако и ми треба да поступамо. Господ је истрепео веома дугачак пост, Мојсије и Илија такође, не једном. И други су понекад, молећи нешто од Творца, налагали на себе извесно време поста, али саобразно природним законима у учењу Божанског Писма. Из дела светих, из живота Спаситеља нашег и правила оних који долично живе, јасно је видљиво да је добро и корисно увек бити спреман и налазити се у подвигу, труду и тпљењу, а, исто тако, да се не треба излагати слабљењу кроз прекомерни пост и не треба допуштати млитавост тела. Ако се тело распаљује због младости, онда је потребно велико уздржање; ако је тело изнемогло, потребно му је више хране, без освртања на то колико посте други подвижници, гледај и по својој немоћи расуђуј колико можеш да примиш: сваком је мер и унутрашњи учитељ– његова савест. Не могу сви имати једно правило и један подвиг; јер јдни су јаки а други слаби, једни су као гвожђе, други као бакар, док су неки налик воску. Дакле, добро познавши своју меру, сваког дана једном узимајх храну, осим суботе, недеље и Господњих празника. Умерени и разумни пост– темељ је и глава свих добродетељи. Као против лава или љутог змаја, тако се ваља борити против ђавола у телесној немоћи и духовној невољи. Ако неко жели да има ум тврд за скверне помисли, нека постом очисти тело. Без поста се ни свештеничка служба не може вршити. Као дисање што је неопходно, тако и пост. Пост, кад уђе у душу, убија грех који лежи у њеној дубини.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Re: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime18/4/2011, 9:00 pm

Беседа9.
О уздржању

Четврта добродетељ је уздржање, мати и савез свих добродетељи. Ако зауздаш стомак, ући ћешу рај, јер је уздржање убиство греха, удаљавање од страсти, почетак духовног живота и посредник до вечних блага. Напротив, преједање лишава човека духовног дара, јер га ситост наводи на сан и буди у њему скверне помисли, он не може да саврши бдење, нити да чита, не да се занима рукодељом, нити било какав други користан посао да уради. Лако, и лепо и разумноје, за оброк узети хлеб и топлу воду. Без топле воде оном ко пости усахњује желудац и постаје му тешко да га испразни. Хлеб или двопек, смекшани у врелој води, или овсена каша, или кисељ(воћни сок са кропировим брашном), лако се варе; ово последње је нарочито погодна храна у време празника или увече. Постоје четири степена узимање хране: пост, уздржање, задовољавање потребе и ситост. Онај ко уздржава стомак, неће се лишити рајског пребивалишта; ко се не уздржава, тај је– ловина смрти, лишава сесвих добродетељии бива наружен.
Беседа10.
О бдењу

Пета добродетљ је, бдење. Са расуђивањем о мери, они који су одскора монаси половину ноћи треба да остау будни, а другу половину, до јутра, да спавају, тј. шест сати да буду будни, и шест или пет сати да спавају. Средњима је мера– четири или три сатада спавају а осам да буду будни. Савршенима– један сат да спавају, а остатак ноћи– да стоје и пажљиво бдију. Преко дана сви треба један сат да спавају. Разумно бдење очишћује ум од расејаности помисли, чини га лаким и узводи на молитву. Као што чулне очи просвећују тело и освећују све његове удове, тако неуморна пажња и пребивање у будном стању просвећују душу духовним сагледавањем, јер подсећају човека на неизрецива блага
9

која је Господ припремио онима који га љубе, а уз то показују и вечне муке које су припремљене за грешнике. Човек који пребива у будном стању, уз свагдашње дивљење творцу прати како се смењује дан и ноћ, како светле сунце, месец и звезде, како се смењују мраз, снег, врућина, грмљавина и киша, што све човека опомиње на пролазност овог живота, на смрт, и изазива код њега обиље суза. Бдење, као стража на високом месту, јасно осветљава духовном оку стање човека, тј. како живи и иде ли правим или кривим путем. Бдење с мером весели срце.
Беседа11.
О молитви Исусовој

Шеста добродетељ је молитва Исусова. Она је заједничко дело људи и анђела, овом се молитвом људи брзо приближавају анђелском животу. Молитва је источник сваког доброг дела и добродетељи, она из срца људског изгони таму страсти. Стекни је и твоја ће душа пре смрти пстати равноанђелска. Она је јединствени и драгоцени мач, нема другог таквог оружја које би боље до ње секло демоне, она их пржи као што би огањ спалио трње. Ова молитва попут огња разгорева целог човека, доносећи му неописиву радост и весеље, тако да он од радости и сладости заборавља на овај живот, а све што је од овог света сматра за ђубре и пепео.
Беседа12.
О смирењу и смиреномудрености.

Седма добродетељ је– смиреност и смиреномудреност. Смирење у срцу без труда спасава старог, болесног, убогог, сиротог и необразованог човека; ради смирења праштају се сва сагершења; оно из самог понора греха узводи човека. Кроз смиреномудреност се све ђавоље замке и замисли уништавају, она укорењује духовни живот и чува од пада.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Re: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime18/4/2011, 9:01 pm

Беседа13.
О безмолвију и ћутању.

Осма добродетељ је безмолвије, тј.удаљавање од сваке бриге или узбуђења које нам доноси живот, односно стрпљиво ћутање у друштву људи. Онај ко обузда и уздржава свој језик, и целим телом пребиваће у уздржању. Ко је на језику уздржан избећи ће свако зло које од њега(језика) потиче. Језик је неукротиво зло. Многи су пали од оштрог мача, али њих ни изблиза није онолико, као оних који су пали од језика свог, јер језик је двосекли мач, који невидљиво пробада душу и тело људи који у друштву вазда празнослове. Језик је непријатељ праведности моје, мој џелат и дух сатански. Је са великим напором човек зида духовно здање(спасење), а ти језиче, само једном речју, у
трену, све порушиш и уништиш. Мудар човек пребива у безмолвију.
Беседа14.
О нестицању

Девета добродетељ је нестицање ствари(нестјажатељност) и крајње сиромаштво. Нестјажатељни монах као орао пребива у висинама, неухватљив за било какву сујетну замку овог света и нерањив. Бежимо што даље од среброљубља и(везивања за) ствари, као од лава који риче, јер оно претвара кротост и смирење у немилосрдни гнев и злопамћење, чинећи људе дивљим зверима.
Беседа15.
О расуђивању
Десета добродетељ је пажљиво расуђивање у сваком делу, јер нерасуђивање и
добро претвара у зло, те је као такво штетно.

Без ових десет поменутих добродетељи немогуће је спасити се. Свети Оци су од њима опширно излагали у различитим делима. Овде је о њима речено укратко. Три од ових добродетељи: најпре пост, као разумно и постојано уздржавање; затим непрестано занимање проучавањем Божанских Дела(Писама), уз одмерено бдење, дакле по савести, могућностима и снази сваког, и на крају умна молитва Исусова, тј. са обраћањем пажње ума на речи молитве и стражарењем над срцем– те, дакле, добродетељи јесу најосновније, које разумно ваља испуњавати пред лицем(Божијим) и ради Бога, без икаквог лицемерја, човекоугађања и гордости, другачије, онај ко их упражњава ничим се не би разликовао од оног ко их не упражњава. Ону добродетељ због које имамо високо мишљење о себи, боље је оставити– јер награда следује не толико за труд, колико ради смирења. Боље ће бити ономе који греши и који се каје, него ономе који живи иправнои због тога се горди. Нека нас Господ бог уразуми и утврди у извршавању воље Његове, свештених заповести и добродетељи, јер Њему доликује слава, сада и увек и у векове векова. Амин.
Беседа16.
О страстима, о погубним пороцима и о томе које од којих происходе.

Уочи сваког пада у грех, демони на човека наводе следеће страсти: мрачни заборав, љути гнев(тј. нечовечну и зверску злобу), мржњу, као непрозирну таму. Ове три страсти претходе свакоме греху. Јер човек не чини ни један грех пре но што се претходно не припреми на свакојако зло, кроз заборав или гнев или мржњу. Од њих потиче душевна неосетљивост, тј. ум, као око душе, постаје мрачан и заробљен свим страстима. Пре свега, рађа се маловерје. Маловерје рађа самољубље– почетак и крај, корен и узрок сваког зла, оно представља бесмислену љубав према свом телу, тј. кад неко увек и у свакој ствари бира само оно што је њему корисно. Овај зли корен страсти искорењује се љубављу, милосрђем и одрицањем од своје воље. Самољубље рађа немилосрдност, среброљубље и незасит стомак, који је такође корен и разлог свакојаких зала. Од немилосрдности и среброљубља на сваком кораку произилазе разне несреће и злодела. Слично као код мирјана, и код монаха среброљубље порађа гордост, услед које су демони отпали од свете славе и били свргнути с неба. Гордост рађа славољубље, којим је био преварен и Адам када је зажелео да постане Бог, што је било могуће, и чиме је донео страдање и клетву целом роду људском. Славољубље рађа сластољубље, кроз које је Адам пао и био изгнан из Раја. Од сластољуба се рађају стомакоугађање и различита блудна дела. Блуд рађа гнев, који гаси топлоту срца и погубан је за сваку добродетељ. Гнев рађа злоумље, које представља хлађење духовне топлоте. Злоумље је извор мрачне и злобне хуле на свог брата. Хула рађа неумитну жалост, која као рђа изједа човека. Оваква жалост рађа неразумну пренагљеност. Пренагљеност рађа сујету која износи на видело добродетељи и тако труд оставља без награде. Сујету рађа необуздану многоречивост, која је узрок празнословља. Униније рађа мрачан сан. Ако неко ове страсти победи, и друге ће му се покорити: страх, завист, дволичност, улизиштво, гунђање, непоузданост, лихварство, зановетање, привезаност за ствари, малодушност, заједљивост, уображеност, прељуба, човекоугађање, дрскост, смех, а моћи ће да савлада и неописив јаз који се ствара након пада у грех, што човека доводи у стање убиственог очајања јер не примећује Божанско човекољубље и милост, тј. да је Он сам дошао да спаси грешнике и да на земљи нема таквог греха за кога не би било опроштаја. Све страсти исходе из следећих седам: самољубља, среброљубља, гордости и сујете, злоумља, осуђивања, уображености и очајања. Онај ко се не чува и не одбацује их, изгубиће десет горепоменутих добродетељи: веру, љубав, пост, уздржање, бдење, молитву, смирење и смиреномудреност, безмолвије и тиховање, нестјажатељност и расуђивање, а заједно с тим, нанеће штету и осталим добродетељима. Ако би ко имао макар и једну одових главних страсти, неће му поћ за руком да се спасе, чак и ако би се подвизавао протв свих других страсти и задобио ма коју добродетељ, па чак и када би крв своју пролио за Христа. Молитва таквог човека није угнодна Богу. Господ Бог да нас избави благодаћу Својом од сваке напасти и страсти у векове. Амин.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Re: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime18/4/2011, 10:29 pm

Беседа17.
О телесним страстима, о њиховом пореклу и как их победити Телесна похота код човека бива или од додира топлоте, или од преједања и прекомерног сна, или услед сатаниног дејства, или од осуђивања других и гордости због лепоте сопственог тела, од испразних прича, гиздања и нечувења очију. Уколико долазе блудне помисли и ноћна или дневна маштања у сну, или попуштање тела, онда нема другог начина да се од тога избавимо осим постом, уздржањем и сузном молитвом у свеноћном бдењу. Ко спозна духовну и телесну снагу изнемоглости, брзо ће добити мир од страсти.
Беседа18.
О томе да је пажња увек потребна.

Сваке вечери треба да испитујемо себе, да видимо како нам је прошао дан, а сваког јутра, опет, дужни смо да испитамо како нам је протекла ноћ. И не само у одређено време, него увек, на сваком месту и у свакој ствари треба себи да полажемо рачун, да расуђујемо о добродетељимаи страстима, да посматрамо наш живот и видимо где се налазимо, на почетку, у средини или на крају, трудимо ли се достојно награди(која нам је обећана) и достижемо ли добродетељи, или је труд узалудан, а награда изостаје. Када негде погрешимо, тај недостатак добродетељи треба да надокнадимо сузама и плачем. До савршенства не доспевамо и сиромашни смо благодаћу због тога што не знамо где је почетак, средина и савршенство добродетељима, и одакле недостатак добродетељи. Сваку добродетељ прати порок сујете који дејствује насупрот њој. Ако то не знамо, наш напор је узалудан. У свакој добродетељи, иако се оне називају душевним, страда и утврђује се и тело. Што се страсти тиче, једне се називају душевним зато што их, мимо тела, само душа љуби и наслађује се њима, а друге– телесним, јер се њима негује и гоји само тело, тј. ни код једних ни код других(страсти) душа и тело ни у чему не подржавају једно друго.
Беседа19.
Кратко излагање о свим душевним и телесним страстима.

Прво ваља очистити царски дом од сваке нечистоте и лепо га украсити, па тек онда цар може ући у њега. Слично томе, најпре треба очистити земљу срца и искоренти трње греха– страсна дела, смекшати је невољама и оскудицом, посејати у њу семе добродетељи, оросити је плачем и сузама, па ће тек тада узрасти плод бестрашћа живот вечни. Јер се неће уселити Дух Свети док се човек не очисти од душевних и телесних страсти. Само једно може да пребива у човеку: или Дух Свети, или страс. Где је Дух Свети, страсти се не приближавају; где су срасти, тамо не пребива Дух Свети него зли дух. Првенствено од себе ваља одагнати самољубље, које се јавља кроз све облике
13

привезаности за предмете овог света, и унизити се путем покајања; треба се смирити и осуђивати у свему, у помисли, у делу, у речи, у храни, у одећи, у уређењу дома и спољњим стварима; у свему треба себи бирати лошије и на тај начин стишавати душевне страсти. Смирени никад не пада, јер лежи испод свих. Такође, неопходно је смирити тело своје, тиштећи га подвизима добродетељи и неумитним трпљењем– тако ће умукнути телесне страсти. И језик треба уздржавати, јер је извор сваког зла и уништитељ добра, па ће тако престати да делују на нас све страсти душевне и телесне, и биће утишане; човек ће бити бестрастан и почеће да задобија вечни живот; ђаво ће бити побеђен јер ће показати своју немоћ, и сва ће оружја и подвале његове да изгубе снагу.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Re: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime18/4/2011, 11:25 pm

Беседа20.
О бестрашћу.

Бестрашће се не састоји само у томе да се избегну страснаи греховна дела, него да нема ни жеље за чињењем таквих дела. Бестрастан је онај ко је победио греховне склоности које у различитим околностима обмањују или приморавају(на грех), онај ко је стао изнад свих страсти, ко се не узбуђује ни због које ствари на овом свету, не боји се патњи, несрећа и искушења, не плаши се чак ни смрти, сматрајући то залогом вечног живота. Бестрастан је онај ко страдајући од демона и злих људи не обраћа на то пажњу и не сматра за зло– као да се све догађа неком другом. Када га славе он се не узноси, када га растужују не гневи се, него као дете плаче због казне и радује се утеси. Бестрашће није нека одређена добродетељ, већ збирни назив за све њих. Тек у стању бестрашћа Дух Свети оживљује човека, јер без Њега је слабо духовно тело, та зборница добродетељи. Док се Дух Свети, по очишћењу страсти, не усели у човека, он се не може називати бестрасним, јер до тад страда на сваком месту. Кад Дух Свети сиђе на човека, Он му олакшава све тегобе и муке, па човек без тешкоћа у свему пребива. Богу нашем слава у векове. Амин.
Беседа21.
О чистоти срца и душе.

Уз свакојаке напоре, кроз духовне подвиге, улазимо у чистоту срца, ума и душе, јер срце се очишћује патњом, тешким духовним и телесним подвизима као што су гладовање, жеђ, бдење и други! Од прљаве похоте рађа се телесна страст, тј. блуд. Од чистоте срца и поста праћеног молоитвом, ум се очишћује од скверних помисли и маштања. Кроз чистоту ума, душа се ослобађа од својих страсти и просвећује се. Од чистоте душе долази умно сагледавање. Без чистоте срца, ума и душе, тј. бестрашћа, демони дрско улазе у нас, узнемиравају нас и уместо истине показују нам обману. Јер само се чистим срцем, душом и умом може саглдавати Умно Сунце. Нрочито треба прибегавати посту и непрестаној молитви, да би она сишла у дубину срца и очистила га од душевних и телесних страсти, окрепила га, смекшала, увеселила и, изагнавши прљаве помисли и маштања ума, просветила душу. Кад се на тај начин код човека очисте срце ум, душа и тело, у њега се усељава благодат, улаз демонима и страстима се затвара, и он почиње да осећа духовну сладост. Док у човековом телу не ослабе природни пориви који у срцу буде греховне сласти, док се не очисте телесна чула, док се ум не ослободи мрачних и скверних маштања и душа не избави од похоте, све до тог часа у човеку се неће пробудити благодатна сладост и он неће моћи да види оно Божанско у својој души. Почетак чистоте је непристајање на греховну помисао, а њен крај– умртвљење тела за грех. Нечистота срца оглда се у наслађивању блудном помишљу и распаљивању срца на грех, а нечистота тела у паду у грех на делу. Нечистота ума, то су скверне помисли, а нечистота душе различите душевне страсти, тј. кад душа нешто прекомерно воли и наслађује се тиме. Онај ко се телом труди и савршава неке добродетељи, али занемарује расположење срца, не бави се усрдно умним делањем, усрдсређивањем, и не брине о трезвености духа, тај је налик оном, који једном руком сабира, а другом расипа, јер су телесни напори тек почетак духовног пута, док је унутрашња трезвеност срца, умно делање и расоложење духа његов крај. Телесни напори без унутрашње надградње и пажње слични су сувом лишћу. Стога и не достижемо савршенство и не задобијамо благодат јер не знамо где да положимо темељ духовном животу, не знамо шта је његова средина, а шта крај, и у чему је суштинаи основа добродетељи. Све док то не сазнамо, истовремено ћемо градити и рушити. Човече! Све док то не сазнамо, истовремено ћемо градити и рушити. Човече! Схвати од чега почиње подвижнчки живот, одакле се рађају добродетељи и кроз шта лако од нас одлазе страсти, па ћеш брзо души својој добити просвећење, без те основе, као да у море сејеш семе и оно бива изгубљено.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Empty
PočaljiNaslov: Re: Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ   Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Св Пајсије Величковски ПОЉСКИ КРИНОВИ
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Knjige mudrosti-
Skoči na: