LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime1/5/2011, 8:38 pm

DOSITEJ OBRADOVIC
Dositej Obradović (svetovno ime Dimitrije) (Čakovo,
1742 — Beograd, 1811) je bio srpski prosvetitelj i reformator
revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Rođen je u
rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je
napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio
ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama
radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među
kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela,
prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i
priključenija“. Dositej je bio prvi popečitelj (ministar) prosvete u
Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbie“. Njegovi ostaci počivaju
u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu.
Dositej Obradović se rodio
1742. godine u Čakovu u Banatu , u zanatlijskoj porodici. Još kao đak
osnovne škole, odao se sanjarenju i verskom zanosu. Posle smrti njegovog
oca, njegov teča, da bi ga izlečio od sanjarenja i misticizma, izvodi
ga iz škole i daje na zanat. Međutim, želja za naukom, koju je on gledao
u crkvenim knjigama, ne ostavlja ga ni docnije, i čim mu se za to
ukazala prilika, on ostavlja zanat i rodbinu i beži u fruškogorski
manastir Hopovo.
Prvi srpski ustanak ga je zatekao u Trstu. On se od
početka stavlja u službu srpskih ustanika: prvo je skupljao priloge za
njih, a je potom vršio razne poverljive misije između ustanika i Rusije i
najzad konačno prelazi u Srbiju. Kao najprosvećeniji i najučeniji Srbin
svoga vremena, postao je prvi srpski ministar prosvete, organizovao je
škole, mirio i savetovao ustaničke vođe, i bio je Karađorđev lični
sekretar i savetnik.
Prvi njegovi rukopisni radovi samo su prevod ili
prerada popularnih praktično-moralnih spisa novogrčkih i italijanskih.
Tako, Bukvica je jedan mali prevod iz Jovana Zlatousta namenjen
pop-Avramovoj kćeri Jeleni iz Kosovog polja niže Knina. Dositej je tada
(1765. godine) napisao prvu knjigu "na prost srpski jezik", i time
udario osnov za svoj bogati i plodonosni književni rad. Hristoitija
prevod jednog novogrčkog dela iz XVIII veka, Basne su prevod Ezopa,
Fedra, Lafontena i Lesinga. Uz basne je Dositej dodavao svoja značajna
„naravoučenija", kao moralne komentare pojedinih basana. Svoja glavna i
najbolja dela počinje objavljivati od godine 1783.Prvo je štampao Život i
priključenija u kojem je ispričao svoj život od rođenja do četrdeset i
treće godine i svoju biografiju propratio refleksijama o potrebi škola i
nauke i o duhovnoj zaostalosti kaluđera, koje oštro napada. Posle toga
štampa Sovjete zdravoga razuma, izabrane misli i savete učenih ljudi s
raznih jezika prevedene. To su moralni i polemični ogledi, puni
prosvetiteljskih misli. Zatim objavljuje Sobranije, zbirku ogleda iz
morala i praktične filozofije: o patriotizmu, o ljubavi k naukama, o
laži, o čitanju, o umerenosti itd. Tu ima nekoliko moralnih priča, kao
ona Marmontelova „Lauzus i Lidija", ili Labrijerova „Irena"; tu je i
više istočnjačkih priča moralne ili filozofske tendencije; tu je i
Lesingova komedija „Damon". — Dositej je i prevodio sa raznih jezika:
„Etiku" od italijanskog pisca Soavija i „Slovo poučitelno" od nemačkog
protestantskog mislioca Colikofera.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 182449_183878001647448_100000757474007_389493_8325953_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime1/5/2011, 8:55 pm

SVETI SAVA

Свети Сава био је најмлађи син великог жупана Стефана
Немање, његово световно име је било Растко. Не зна се тачно година
његовог рођења, обично се помиње 1169. или 1174. (некад и 1175).Рођен је
у дежевачком крају на планини Голији. Као младић побегао је у Свету
Гору и замонашио се, тада је добио монашко име Сава.

После
неколико година, његов отац се одрекао престола и замонашио се. Њих
двојица су заједно сазидали манастир Хиландар на Светој Гори.

Свети Сава је издејствовао аутокефалност (самосталност) Српске православне цркве и постао њен први архиепископ 1219. године.

По
повратку из ходочашћа у Јерусалим, пролазио је кроз Бугарску. Ту је
преминуо 14. јануара 1236. и био сахрањен у бугарској престоници Трнову.
Његов синовац, српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена,
је после годину дана пренео његове мошти из Трнова у манастир Милешева.

Мошти
Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле узео и
однео у Београд и спалио их на брду Врачар 27. априла 1594. После
ослобођења од Турака, српски народ и православна Црква су одлучили да на
том месту подигну храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и
захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и Цркву.
Место спаљивања, међутим, вероватно није било на данашњем Врачару, који
је тада био далеко изван зидина града, већ на брду "Чупина умка" на
месту између данашње цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се
тада звало Врачар.[1]

Као светитељ празнује се 27. јануара, или
14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве - Савиндан
обележава се као школска слава у свим школама у Србији.

По народном предању, пре спаљивања мошти, спашена је рука Светог Саве и данас се налази у манастиру код Пљеваља.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 181528_183879674980614_100000757474007_389497_5007334_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime1/5/2011, 8:56 pm

KRALJ PETAR I KARADJORDJEVIC

Kralj Petar Prvi Karađorđević
(takođe poznat i kao kralj Petar Oslobodilac) rođen je kao peto dete
kneza Aleksandra i kneginje Perside (iz čuvene porodice Nenadovići) iz
Brankovine na Petrovdan, 11. jula 1844. godine. Osnovnu školu i
gimnaziju završio je u Beogradu, a dalje školovanje je nastavio u
Švajcarskoj u zavodu Venel-Olivije u Ženevi. Po završenom školovanju
septembra 1861, Knežević Petar se upisuje u pariski Kolež Sen-Barb, a
1862. u čuvenu vojnu Akademiju Sen-Sir koju završava 1864. godine. U
Parizu se bavio fotografijom i slikarstvom, i usavršavao svoje vojničko i
političko obrazovanje. Ono mu je otvorilo vidike ideja političkog
liberalizma, parlamentarizma, demokratije i njenih institucijama.
Početkom 1868, knežević Petar je u Beču štampao svoj prevod knjige
engleskog političara i filozofa Džona Stjuarta Mila O slobodi, sa svojim
predgovorom, koji će kasnije postati njegov politički program.

Posle
ubistva kneza Mihaila u maju 1868, politički krugovi bliski dinastiji
Obrenović priključili su novom srpskom Ustavu i odredbu kojom se
porodici Karađorđević zabranjuje povratak u otadžbinu i oduzima sva
imovina.

Knežević Petar pridružio se Legiji stranaca francuske
vojske 1870. i sa njom učestvovao u brojnim borbama zbog čega je
odlikovan Ordenom Legije časti. Godine 1875. radio je na organizovanju i
aktivno učestvovao u bosansko-hercegovačkom ustanku. Nakon neuspele
Topolske bune 1877, vodio je živu političku aktivnost.

U leto
1883. godine na Cetinju se oženio kneginjom Ljubicom-Zorkom, najstarijom
kćerkom crnogorskog knjaza Nikole. U tom braku rođeno je petoro dece:
kćerke Jelena i Milena (umrla kao dete), i sinovi Đorđe (odrekao se
prava nasledstva prestola 1909.), Aleksandar i Andrija (umro kao dete).
Posle kraćeg boravka u Parizu, porodica Karađorđević preselila se na
Cetinje, gde je ostala sledećih deset godina. Zbog lošeg materijalnog
položaja, knežević Petar prodao je kuću u Parizu 1894, i nastanio se sa
porodicom u Ženevi. Njegovi kontakti sa ljudima iz Srbije nikada nisu
prestajali, pre svega sa Nikolom Pašićem, prvakom Radikalne stranke.

Tokom
1897, knežević Petar odlazi u Rusiju, i biva primljen kod cara Nikole
II. Tri godine kasnije pokušao je da se sporazume sa kraljem Aleksandrom
Obrenovićem o priznavanju kneževske titule i povraćaju oduzete imovine,
ali bez uspeha. Knežević Petar je još više pojačao svoju političku
aktivnost za povratak u Srbiju. Godine 1901. nastojao je da stupi u
bliže odnose sa Austro-Ugarskom, nudeći joj svoj politički program.

U
noći između 28. i 29. maja 1903. oficiri zaverenici ubili su kralja
Aleksandra i kraljicu Dragu. Vojska je izvela državni udar, i proglasila
kneževića Petra Karađorđevića za Kralja Srbije, što je svojim izborom
potvrdila Narodna Skupština 2. juna. Posle 45 godina Karađorđevo
potomstvo ponovo dolazi na čelo srpske države, čime počinje novi period u
njenom razvoju.

Od samog početka svoje vladavine, kralj Petar I
suočio se sa ozbiljnim preprekama. Zemlja je bila rastrzana unutašnjom
političkom borbom, a Austro-Ugarska, isprva naklonjena novom srpskom
kralju, postala je ubrzo otvoreni neprijatelj Srbije, naročito posle
krize izazvane aneksijom Bosne i Hercegovine 1908.

Prvi balkanski
rat protiv Turske 1912, i Drugi – protiv Bugarske 1913.- okončani su
trijumfom srpske vojske pod vrhovnom komandom Kralja Petra I, i
oslobađanjem Raške oblasti, Kosova, Metohije i Makedonije, i njihovim
pripajanjem Srbiji.

Usled stalnih i teških napora u Balkanskim
ratovima, zdravstveno stanje kralja Petra I se pogoršalo, i on je 24.
juna 1914. preneo kraljevska ovlašćenja na prestolonaslednika
Aleksandra. Mesec dana kasnije, Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji,
čime je započeo Prvi svetski rat. Posle veličanstvenih pobeda na Ceru i
Kolubari 1914, nakon ulaska Nemačke i Bugarske u rat 1915, srpska vojska
bila je prinuđena na povlačenje i napuštanje zemlje. Albanska golgota
ostavila je velikog traga na zdravlje ostarelog kralja. On je ipak
doživeo da dočeka konačnu pobedu i oslobođenje Srbije, i stvaranje nove
države nastale ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca.

Umro je 16.
avgusta 1921. u Beogradu, a sahranjen je u svojoj zadužbini na Oplencu.
Zbog svojih zasluga u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu u
srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralj Petar I Oslobodilac.
SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 181557_183880588313856_100000757474007_389499_5083219_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime1/5/2011, 8:57 pm

DJORDJE PETROVIC KARADJORDJE
vrhovni vozd srpski 1804-1813


Karadjordje
je potekao iz siromasne porodice. Sredinom 1787. godine njegova
porodica je prebegla u Srem da bi izbjegli tursku odmazdu. Karadjordje
je stupio u sluzbu manastira Krusedola, a krajem iste godine je
ucestvovao u neuspelom austrijskom napadu na Beograd. Za vreme
austrijsko-turskog rata borio se u zapadnoj Srbiji i tada je stekao
dragoceno vojnicko iskustvo, koje ce primeniti u Prvom srpskom ustanku.
Ustanku
je prethodio krvavi obracun Turaka sa najvidjenijim Srbima, poznat kao
"seca knezova". Do sece je doslo kada su dahije Beogradskog pasaluka
doznale da Srbi spremaju zaveru protiv njih. Ubijanje srpskih narodnih
prvaka izazvalo je jos vece ogorcenje naroda, narodni otpor i prve
ozbiljne sukobe. Godine 1804, 2. februara održan je narodni zbor u
Orašcu, na kome su ugledni narodni predstavnici iz Šumadije izabrali
Karadjordja za vodju ustanka. Uz pomoc Stanoja Glavasa, Karadjordje je
odmah preduzeo korake ka brzem sirenju ustanka, a lokalne otpore je
povezao u jedinstven opštenarodni pokret.
Od marta meseca iste godine
Karadjordje se u sluzbenim dokumentima potpisivao kao "vozd", "pervi
predvoditelj", "vrhovni vojvoda", "komadant od Serbije".
Odbijajuci
pregovore sa dahijama, Karadjordje je insistirao na njihovom napustanju
Beograda, ukidanju feudalnih spahijskih odnosa i zavodjenju unutrašnje
autonomne uprave u Beogradskom pasaluku. Posto Turci nisu pristajali na
ovakve uslove, borbe su nastavljene i tokom 1805. godine. Pocetkom
naredne godine ustanak je izasao iz okvira Beogradskog pasaluka.
Sredinom te godine ustanici su razbili tursku ofanzivu i usledila je
velika pobeda na Misaru (13. avgusta). Krajem 1806. godine oslobodjen je
Beograd, a 1807. godine Sabac i Uzice.
Te pobede i pocetak
Rusko-turskog rata krajem 1806. prisilile su Turke na pregovore o miru.
Potpisan je takozvani "Ickov mir", po kome je Srbija trebalo da postane
vazalna knezevina Turskog carstva, vezana samo placanjem godisnjeg danka
i drzanjem u Beogradu jednog carskog predstavnika. Medjutim, ambicije
Karadjordja su bile oslobadjanje svih Srba pod turskom vlascu i sticanje
pune nezavisnosti. Zbog toga je stupio u novi savez sa Rusijom, i u
prolece 1807. godine nastavio je rat protiv Turaka.
Pritesnjen
Napoleonovim pohodom na Rusiju, ruski car Aleksandar I je, posle
visemesecnih pregovora, potpisao mir sa Turcima 28. maja 1812. godine.
Prema odredbama tog sporazuma, Srbija je samo dobila neke samouprave,
dok je turskoj vojsci ostavljena slobodna mogucnost da ponovo zaposedne
vec oslobodjene gradove. Time ni Srbi ni Turci nisu bili zadovoljni.
Godine 1813. Turci su pokrenuli veliku ofanzivu i uspeli su da slome
otpor ustanika na Moravi, Drini i Timoku. U jesen iste godine
Karadjordje i najistaknutije srpske vojvode su bili prinudjeni da
prebegnu u Austriju.
Godine 1816. Karadjordje je pristupio grckoj
"Heteriji", ciji je plan bio zajednicki ustanak Grka, Srba i Bugara i
stvaranje velike balkanske države, po uzoru na nekadašnju Vizantiju.
Karadjordje je izabran za vodju tog ustanka. Tajno je došao u Srbiju u
julu 1817. godine kako bi se dogovorio sa Milošem Obrenovicem o
zajednickoj akciji. Medjutim, Miloš je iz "državnih razloga" naredio da
se Karadjordje ubije. Naredjenje je izvršeno u noci izmedju 13. i 14.
jula 1817. godine u mestu Radovanju kod Smedereva..

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 182858_183881381647110_100000757474007_389501_8046677_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime1/5/2011, 8:57 pm

CAR LAZAR

Knez
Lazar,koji je vladao od 1371 do 1389 god. u oblasti triju
Morava,predstavlja jednog od najvaznijih srpskih vladara u to
vreme.Proslavio se ucescem u Kosovskoj bitci,u kojoj je i izgubio
zivot,ali koja ga je ujedno svrstala u red besmrtnika.

O knezevom
zivotu pre pocetka vladavine i o njegovim precima, ne zna se
mnogo.Prema oskudnim podatcima koji su zabelezeni,knezev otac je bio
Pribac Hrebeljanovic iz Prilepca kod Novog Brda.On je bio znacajna
licnost na dvoru cara Dusana.Obavljao je posao logofeta,sluge ili
peharnika.Na osnovu patronima Hrebeljanovic,moze se zakljuciti da se
deda kneza Lazara zvao Hrebeljan,za koga ne postoje pouzdani istorijski
podatci.Od blize porodice knez Lazar je imao i sestru Draganu,koja je
bila udata za celnika Musu.Inace ime Lazar je jevrejskog
porekla,”El’azar”,sto znaci “Bozija pomoc”.

Knez Lazar je jos kao
mladic doveden u sluzbu na dvor cara Dusana,koji je ubrzo ocenio
sposobnosti i vrline Lazareve,te ga je postavio za prvog u dvoru.Car
Dusan zeni Lazara svojom srodnicom Milicom,kcerkom kneza Vratka,potomka
Nemanjica po Vukanu.Dao mu je i jedan deo drzave na upravljanje,gde su
kneza Lazara svi voleli i postovali.Knez Lazar je pokusao da nastavi
tradiciju Nemanjica,ali mu desavanja u zemlji nisu isla u prilog.Krizno
vreme od smrti cara Dusana pa do ucvrscenja na vlasti kneza Lazara,u jos
slobodnom delu Srbije unelo je surevnjivost u ponasanje i uzajamne
odnose oblasnih gospodara.Pored tih unutrasnjih nesuglasica,sve se jace
osecala i opasnost od Turaka,koji su vec zauzeli dobar deo srpske
zemlje,pa su cak cesto upadali i u moravsku Srbiju kneza Lazara.
Knez Lazar se titulisao kao “gospodar svih Srba”, i upotrebljavao vladarsko ime Stefan.Crkva je priznala kneza Lazara za suve-
renog
samodrzavnog vladara svih Srba,a takvim ga smatra i Carigradska
patrijarsija koja se knezu Lazaru u pismu iz 1386, obraca kao
preuzvisenom knezu sve Srbije.Knez Lazar je postavio pitanje skidanja
crkvene anateme sa Srbije kod odgovornih u Carigradu.Carigradski
patrijarh Filotej poslao je jeromonahe Mateja i Marka da u Srbiji
svecano objave skidanje anateme.Oktobra 1375 za srpskog patrijarha
izabran je Jefrem,poreklom Bugarin,ali Hilandarac.
Zupan Nikola
Altomanovic je posle pokasaja da pomocu Venecije oduzme od Dubrovnika
Ston i Peljesac,doziveo slom.Uplitanje Venecije na obalama istocnog
Jadrana pogodilo je ugarske interese.Zato je kralj Ludvig I,podstakao
bosanskog bana Tvrtka i svog vazala, kneza Lazara, da se obracunaju sa
Nikolom Altomanovicem.1373 godine, zupan NIkola je pobedjen od strane
udruzenih saveznika i pomocne ugarske cete.Zupan je uhvacenu Uzicu i
oslepljen,a njegove posede su podelili Tvrtko i knez Lazar.Knez Lazar je
sa svojim srodnicima Musicima i zetom Vukom Brankovicem,dobio
krajeve
od Rudnika do Kosova.Knez Lazar je 1379 godine,napao Radica
Rastislavica,i oduzeo mu Kucevo i Branicevo.Posle smrti kralja
Ludviga,knez Lazar je napao Golubac i Beograd.Tako je oblast u kojoj je
vladao, obuhvatala predele od izvorista Morave do Save i Dunava,sa
gradovima:Nis,Krusevac,Uzice,Novo Brdo i Rudnik.Bracnim vezama je
ucvrstio svoje pozicije.Kcerku Maru je udao za Vuka Brankovica,Jelenu za
Djurdja II Stracimirovica Balsica,trecu kcerku je udao za bugarskog
velikasa Sismana,a cetvrtu za velikasa Nikolu Gorjanskog Mladjeg.Kasnije
se Olivera,najmladja kcer,udala za Bajazita.
Kada je sultan Murat
podigao vojsku na kneza Lazara i Srbiju,knez Lazar je sazvao
velmoze,podanike i prijatelje uoci bitke,da mu pomognu u odbrani
Srbije.Neki vladari su se odazvali knezevom pozivu,prvenstveno njegovi
zetovi,i na Vidovdan 28.VI 1389 godine, izasli su na Kosovo polje da
odbrane Srbiju od najezde Turaka.U tom boju je poginuo knez Lazar.Kneza
Lazara i jos nekoliko srpskih velmoza uhvatili su Turci i posekli.
Sahrana
kneza Lazara nije mogla biti obavljena odmah nakon njegove pogibije,jer
se njegovo telo nalazilo u rukama Turaka.Bajazit,naslednik sultana
Murata,koji je posjekao kneza Lazara,drzao je knezevo telo kao ratni
trofej i sredstvo za pregovore i ucenu knezeve porodice.U nametnutim
uslovima porodici,da dodje do tela,lezi kosovski poraz.Po zavrsetku
pregovora,knezevo telo je predano porodici i ona ga je sahranila u
Pristini,potom prenela u manastir Ravanicu,knezevu zaduzbinu.Sahrana u
Pristini je izvrsena prvih dana meseca jula 1389.Po zavrsetku trece
godine od Lazareve sahrane, pristupilo se svecanom otvaranju knezeva
groba.Tada je utvrdjeno da telo nije podleglo trulezi i da je sveto.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime2/5/2011, 3:24 pm

KNEGINJA MILICA

Kneginja Milica (*oko 1335 — †11. novembar 1405), bila je žena srpskog kneza Lazara i pravoslavna svetiteljka.
кнегиња Милица
kneginja Milica

Poreklom
je iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u
narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan. Vratko je bio praunuk
Nemanjinog sina Vukana i unuk Vukanovog sina Dimitrija u monaštvu
Davida. David je sazidao manastir Davidovicu i praznuje se kao svetitelj
u Srpskoj pravoslavnoj crkvi svakog 7. oktobra.

Milica je rođena
je oko 1335. godine, a oko 1353. udala se za Lazara Hrebeljanovića.
Posle smrti cara Uroša Lazar postaje knez Raške sa prestonicom u
Kruševcu.

Imali su osmoro dece, tri sina:

* Dobrovoj (umro ubrzo po rođenju),
* Stefan i
* Vuk

i pet kćerki:

* Jelena,
* Mara,
* Dragana,
* Teodora i
* Olivera.

Mara
je bila udata za Vuka Brankovića, Jelena za Đurđa II Balšića, Dragana
za bugarskog cara Ivana Šišmana, Teodora (Jelena) za bana Nikolu II
Gorjanskog (mađ. Garay Miklós), a najmlađa Olivera za turskog sultana
Bajazita.

Kad joj je muž 1389. poginuo u Kosovskoj bici, Milica
je upravljala narodom i državom, jer su joj sinovi bili još deca. To su
za državu bila teška vremena. Kada je njen stariji sin Stefan odrastao,
postao je vladar. Tada je mogla da napusti državna poslove. Otišla je sa
svojom rođakom Jefimijom u manastir Ljubostinju, koji je sama osnovala.
U njemu se zamonašila i dobila ime Evgenija. Pred smrt primila je
monaški zavet velike shime i dobila novo ime Efrosinija. U manastiru
Ljubostinji provela je svoje poslednje dane, tu je preminula 11.
novembra 1405. godine. U tom manastiru je i sahranjena.

Srpska
pravoslavna crkva je proslavlja kao svetiteljku 19. jula po crkvenom
kalendaru ili 1. avgusta po novom kalendaru. Istog dana proslavlja se i
njen sin despot Stefan Lazarević.

Kneginja Milica se bavila i
diplomatskom delatnošću, zajedno je sa Jefimijom 1398. išla kod sulatana
Bajazita da zastupa interese svoga sina Stefana. Tom prilikom je
izdejstvovala prenos moštiju svete Petke iz Vidina u Beograd. Mošti su
bile smeštene u kapelu svete Petke na Kalemegdanu, danas su one u
rumunskom gradu Jaši.

Bavila se i književnošću, poznata su njena
dela „Molitva matere“ i „Udovstvu mojemu ženik“. Smatra se da su
književni dar od nje nasledili ćerka Jelena Balšić i sin despot Stefan.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 182713_183883534980228_100000757474007_389506_3155171_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime2/5/2011, 3:25 pm

HAJDUK VELJKO PETROVIC

Хајдук Вељко Петровић, најпопуларнији
јунак Првог српског устанка (око 1780, Леновац, округ тимочки — око 20.
јула[1]1813, Неготин).
Вељко Петровић је рођен у Леновцу, Црна Река, у
богатој породици Петра Петровића, кога су звали Сирењар због мноштва
стоке које је поседовао и сира што је продавао. У младости је Вељко
Петровић био чобан и слуга. Са својих 22 година, као младић је реаговао
када су два Турчина напала његову сестру. Намах их је убио и одмах се
одметнуо у хајдуке. Прво је ишао у Видин код великог одметника, бившег
јаничара Пазван-Оглуа. Међутим и ту долази до изражаја његова прека
нарав када убија два Пазванџијина момка и бежи. Од 1803. године био је
хајдук у чети Станоја Главаша, да би затим пришао старешини Смедеревске
нахије, војводи Ђуши. Када војвода Ђуша (Душан Вулићевић) тражи од
Станоја храброг и поверљивог човека Станоје није имао бољег избора до
Вељка. Од 1804 учествовао је у устанку у чети са Главашем, а после са
Душаном и Вујицом Вулићевићем. Својеглавост Вељкова је утицала на то да у
времена ратна не буде послушан ни Вујици, а потом ни Карађорђу. Са
Вулићевићем се борио за Београд (1806), на чијим се шанчевима храбро
борио. Године 1807. постао је буљубаша и добио дозволу од Совјета, да
побуни Криви Вир и Црну Реку. 1809 храбро је бранио Бању од Турака.
Лична његова храброст била је изванредна, и ради ње он је брзо постао
разглашен на све стране. Прек и увек хајдук, Вељко није био много
дисциплинован, и Совјет је имао с њим чешће неприлика. 1810. године
одликован је златним руским орденом за храброст.

Нарочито се
истакао у бици на Варварину, где је био рањен у леву руку и због тога
остао мало сакат. Године 1811 постао је крајински војвода и упућен је у
Неготин, на Крајину. Судбоносне 1813. неколико турских коњаника га је
напало код села Буковча, где их је Вељко разбио. Турци су затим кренули
са далеко јачим снагама, па се Вељко морао повући у неготинске шанчеве
да их брани.
Велики бојеви око Неготина почели су у лето 1813. Вељко
продире до Видина, па потом код Буковча туче мање турске јединице, али
се убрзо однос снага мења. Турци су почели да опседају Неготин
појачањима које им је послао турски паша из Влашке. Укупно 16 000
турских војника је нападало Неготин кога је бранило 3000 Срба. Вељко је
утврдио Неготин, направио шанац, дигао куле и сачекао Турке. Највиша
кула у којој је седео Вељко је названа Баба Финка. У шанчевима, заједно
са Вељком борила су се и његова браћа Милутин и Миљко, као и храбре
буљубаше и бимбаше Хаџи-Никола, Абраш, Делибалта и др. Очекивана помоћ
коју је Вељко тражио није стигла. Понестала је и муниција, па се хајдук
Вељко сети и нареди да се сакупе по Неготину калајне ствари и да се
растопе у пушчана зрна, а у топове је наређивао да се само стављају
талири. Дан и ноћ је обилазио шанчеве, храбрио своје војнике и поправљао
рушевине од турских топова. Једно јутро, после двадесетак дана одбране,
око 20. јула, кад је наређивао оправке на малом шанцу, погоди га
топовско ђуле кроз сред плећа. Једва је могао да изговори само :"Држ!".
Пао је мртав на земљу. Његов брат Милутин га је увече закопао код
неготинске цркве. Након Вељкове погибије, Турци су заузели Неготин и
Крајину. Остале су запамћене његове речи:
“ Главу дајем, Крајину не дајем. ”

Женио
се два пута. Прва жена је била Марија, најмлађа сестра по мајци Станоја
Главаша, али она није могла поднети хајдучки живот Вељков па се
разиђоше. Друга његова жена, Чучук Стана, била му је нарочито мила. За
њу се везују многе приче укључујући и оне да се са Вељком тукла против
Турака, бранила Неготин и да је чак четири ране у тим борбама задобила.
После његове смрти удала се за другог чувеног јунака, грчког капетана
Јоргаћа. Врло живу Вељкову биографију написао је Вук Караџић (Скупљени
историјски и етнографски списи, И, 225—238).Мит око његове појаве је
помогнут његовим оригиналним начином показивања пред битку. Када би
узјахао свог омиљеног коња, Кушљу, Вељко је често позивао музику да
свира пре него што се упусти у битку. Прича се и да је ту исту музику
поново позивао после завршеног мегдана да се пијанка и весеље настави.

Са Маријом је имао сина Радована, а данас потомци хајдук Вељка живе у селу Дубона и презивају се Хајдуквељковићи.


SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 182792_183884684980113_100000757474007_389507_2145300_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime3/5/2011, 8:59 pm

MILOS OBILIC

Милош Обилић (такође и Милош Кобилић у неким
изворима) је био српски витез из средњег века, који се често спомиње и у
српској епској поезији. Најпознатији је као витез који је убио турског
султана Мурата I у Косовској бици.

У народним епским песмама и
легендама, Милош је слављен као херој натприродног рођења и снаге
(његова мајка је била вила или је његов отац био змај; Милош је добио
своју снагу кобиљег млека, од чега потиче његово презиме Кобилић или
Кобиловић). Имао је изузетног коња по имену Ждрал. Његови побратими су
били Милан Топлица и Иван Косанчић, а његова вереница или жена је била
Мара, кћерка кнеза Лазара Хребељановића.

Према најпопуларнијој
верзији легенде, 15. јуна по јулијанском, односно 28. јуна по
грегоријанском календару, током Косовске битке, Милош је дошао до
турског кампа претварајући се да је пребегао на њихову страну. У
погодном тренутку, када га је султан примио у свом шатору, он га је
смртно ранио ножем „од учкура до бијела грла“. Према турским изворима,
султан Мурат I је убијен након битке, када је српски војник који се
правио мртав убио султана када му се приближио.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 180145_183905694978012_100000757474007_389547_2392626_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime4/5/2011, 10:05 pm

STEVAN SIMNJELIC

Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу
Војсци, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић
је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала. Зато су
га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић. Пре устанка служио је код
чувеног ресавског кнеза Петра, кога су дахије пред почетак устанка
посекле. Још пре него што ће подићи устанак, Карађорђе је прелазио преко
Велике Мораве и састајао се са Синђелићем и договарао се о почетку
устанка, па је Синђелић почео да прикупља народ ресавског краја за
устанак. Чим је објављен устанак у Орашцу, Карађорђе је о томе обавестио
Стевана Синђелића.
Стеван Синђелић је одмах побунио целу Ресаву.
Турци, који су били у Ћуприји, чим су чули за устанак Срба крећу против
устаника. Стеван Синђелић је то на време сазнао, па их је спремно
дочекао на Јасењару, између Свилајнца и Ћуприје и потукао до ногу. То је
било његово прво бојевање и први ратни успех.

После тога,
Синђелић је учествовао у боју на Иванковцу са Миленком Стојковићем и
Петром Добрњцем, где су сви скупа победили Хафис-пашу, кад им је
Карађорђе дошао у помоћ. У боју на Иванковцу, Стеван Синђелић се показао
као добар и способан војсковођа, па га је Карађорђе поставио за војводу
ресавског.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 182968_183906358311279_100000757474007_389548_8295594_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime5/5/2011, 9:42 pm

VUK STEFANOVIC KARADZIC

Вук Стефановић Караџић је рођен у Тршићу
близу Лознице 1787, у породици у којој су деца умирала, па је по
народном обичају, добио име Вук како му вештице и духови не би наудили.
Његова породица се доселила из Црне Горе из Дробњака. Мајка Јегда му је
родом из Озринића код Никшића.

Писање и читање је научио од
рођака Јевте Савића, који је био једини писмен човек у крају. Образовање
је наставио у школи у Лозници, али је није завршио због болести.
Школовање је касније наставио у манастиру Троноши. Како га у манастиру
нису учили, него терали да чува стоку, отац га је вратио кући.

На
почетку Првог српског устанка, Вук је био писар код церског хајдучког
харамбаше Ђорђа Ћурчије. Исте године је отишао у Сремске Карловце да се
упише у гимназију, али је са 19 година био престар. Једно време је
провео у тамошњој богословији, где је као професор радио Лукијан
Мушицки.

Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази
у Петриње, где је провео неколико месеци учећи немачки језик. Касније
стиже у Београд да упозна Доситеја Обрадовића, ученог човека и
просветитеља. Вук га је замоло за помоћ како би наставио са образовањем,
али га је Доситеј одбио. Вук је разочаран отишао у Јадар и почео да
ради као писар код Јакова Ненадовића. Заједно са рођаком Јевтом Савићем,
који је постао члан Правитељствујушчег совјета, Вук је прешао у Београд
и у Совјету је обављао писарске послове.

Кад је Доситеј отворио
Велику школу у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо је оболео и отишао
је на лечење у Нови Сад и Пешту, али није успео да излечи болесну ногу,
која је остала згрчена. Хром, Вук се 1810. вратио у Србију. Пошто је
краће време у Београду радио као учитељ у основној школи, Вук је са
Јевтом Савићем прешао у Неготинску крајину и тамо обављао чиновничке
послове.

Након пропасти устанка 1813. Вук је са породицом прешао у
Земун, а одатле одлази у Беч. Ту се упознао са Бечлијком Аном Маријом
Краус, са којим се оженио. Вук и Ана имали су много деце од којих су сви
осим кћерке Мине и сина Димитрија, умрли у детињству и раној младости
(Милутин, Милица, Божидар, Василија, двоје некрштених, Сава, Ружа,
Амалија, Александрина). У Бечу је такође упознао цензора Јернеја
Копитара, а повод је био један Вуков спис о пропасти устанка. Уз
Копитареву помоћ и савете, Вук је почео са сакупљањем народних песама и
раду на граматици народног говора. Године 1814. је у Бечу објавио збирку
народних песама коју је назвао „Мала простонародна славено-сербска
песнарица“. Исте године је Вук је објавио „Писменицу сербскога језика по
говору простога народа написану“, прву граматику српског језика на
народном говору.Идуће године је издао другу збирку народних песма под
именом „Народна сербска песнарица“.

Због проблема са кнезом
Милошем Обреновићем било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а
једно време и у аустријској држави. Својим дугим и плодним радом стиче
бројне пријатеље, па и помоћ у Русији, где је добио сталну пензију 1826.
године. У породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић.

Као
година Вукове победе узима се 1847. јер су те година објављена на
народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка
Радичевића, Његошев „Горски вијенац“ и Вуков превод Новог завета, али
Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. четири
године, након његове смрти.

Вук је умро у Бечу. Посмртни остаци
пренесени су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањени у
порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића..SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 180418_183907431644505_100000757474007_389551_1947963_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime7/5/2011, 9:35 pm

VOJVODA STEPA STEPANOVIC

Степа Степановић (Кумодраж 11. март 1856. - Чачак 27. април 1929.), српски војсковођа и војвода.

Од
1874. године када је обукао униформу питомца Артиљеријске школе, до
јесени 1919. године, када се повукао из активне службе, војвода Степа
Степановић је, дакле пуних 45 година, неустрашиво ишао ратним стазама
Српске војске. Учесник је српско-турских ратова (1876-1878.), као
питомац-наредник, касније потпоручник. Већ тада био је запажен као
храбар и истрајан војни старешина, који је у критичним моментима улазио у
стрељачки строј да личним примером храбри своје војнике, због чега је
одликован Таковским крстом с мачевима.

У периоду између битака на
Сливници и код Куманова обављао је дужности команданта батаљона, пука,
бригаде и дивизије и помоћника начелника Главног генералштаба. Два пута
био је и министар војске. У том периоду Српска војска је у
организационом, стручном, материјалном и моралном погледу била добро
припремљена за предстојеће ратове. У Првом балканском рату (1912-1913.)
Степа Степановић је командовао Другом армијом, која је са правца
Цустендил-Дупница угрозила десни бок турске Вардарске армије и њено
одступање претворила у панично бекство.

Дуготрајно ратовање под
Једреном, његово заузимање, као и заробљавање више од 60.000 Турака само
су неки од успеха Друге армије и њеног команданта. У Другом балканском
рату, армија под Степином командом пожртвовано је бранила нишавску зону
са утврђеним логором у Пироту. Када је почео Први светски рат, као
заступник одсутног начелника Штаба Врховне команде Радомира Путника,
зналачки је руководио мобилизацијом и концентрацијом Српске војске.
После Путниковог повратка у земљу, поново преузима дужност команданта
Друге армије и са њеним главним снагама изводи марш-маневар преко
Кочељева и Текериша. У страховитом ноћном судару, на источним падинама
Цера, поразио је 21. дивизију аустроугарског 8. корпуса и практично
решио исход Церске битке.
У најтежим тренуцима тог судара, налазио се
у првим борбеним редовима дивизије. За ту савезничку победу над
Централним силама, 29. августа 1914. године, унапређен је у чин војводе.
Његова армија је у бици на Дрини пожртвовано бранила Мачву, успешно
одбијала више концентрицних напада надмоћнијих аустроугарских снага,
приковала Поћорекову Пету армију за обале Дрине и Саве и месецима
исцрпљивала и трошила њене снаге.

У Колубарској бици (од 16.
новембар до 15. децембар 1914.) Друга армија је на десној обали Колубаре
најпре зауставила непријатељски напад, а затим учествовала у
маневарским подухватима војвода Радомира Путника и Живојина Мишића, што
је довело до слома аустроугарске Балканске војске.

За време
инвазије на Србију у јесен 1915. године, Степина армија је, у садејству
са Тимочком војском, осујетила покушај бугарске Прве армије да кроз
нишавску зону продре у позадину главних снага Српске војске ангажоване
на северном фронту против аустроугарских и немачких армија и тиме
умногоме допринела пропадању Макензенових планова о брзом окружењу и
уништењу Српске војске. Иако је имао значајну улогу у реорганизацији
Српске војске на Крфу и њеним првим успесима на фронту код Горнићева, на
Кајмакчалану и око Битоља, највећи успех везан је за пробој солунског
фронта и избацивање Бугарске из рата. Ту тешку и сложену операцију
Степина армија извела је на начин непознат у дотадашњој историји
ратовања. Њене трупе су у незадрживом налету пробиле непријатељски
утврђени фронт на Добром пољу и Козјаку и у садејству са Првом армијом и
савезничким снагама, без предаха, гониле разбијене бугарске и немачке
трупе све док, 29. септембра 1918. године, нису принудиле Бугарску на
капитулацију и отвориле пут за коначно ослобођење Србије. Та вешто
изведена операција и прва савезничка победа, коју је извојевала Српска
војска у Церској бици, уврстиле су га у ред највећих војсковођа Првог
светског рата и српске ратне историје.

Упркос томе, славни
војвода и у данима тријумфалног повратка у отаџбину остао је скроман,
није се отимао о титуле, параде и одликовања. Највеће признање за њега
било је осећање да је корисно послужио своме народу у борби за слободу
отадџбине.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime9/5/2011, 9:01 pm

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 168972_183909098311005_100000757474007_389557_3503828_nVOJVODA ZIVOJIN MISIC

Живојин
Мишић (7. јул (по ст.кал.)/19. јул 1855. Струганик - 20. јануар 1921.
Београд) је био српски војвода из Првог светског рата. Живојин Мишић је
учествовао у свим српским ратовима од 1876-1918. Непосредно је
командовао српском Првом армијом у Колубарској бици, а приликом пробоја
Солунског фронта је био начелник Врховне команде.
По завршетку своје
шесте године био је пастир. Основну школу започео у Рибници, а завршио у
Крагујевцу. У својим мемоарима Мишић је помињао неприлике које је имао с
варошком децом због сељачког порекла, што га је узбуђивало и вређало.
Гимназију у Крагујевцу је уписао 1868. Први, други и шести разред
гимназије завршио у Крагујевцу, а трећи и четврти у Београду, у Првој
београдској гимназији. У првих пет разреда гимназије није био посебно
добар ђак, али је шести разред завршио са много бољим успехом. С таквим
оценама шестог разреда гимназије примљен је 20/9 (по ст.кал.) 1874. у
Војну академију, као 19. у рангу. На сваком распусту одлазио је кући у
село и врло често је заједно са својом браћом радио и пољске радове.

На
самом почетку своје четрдесетогодишње службе, као питомац Артиљеријске
школе, учествовао је у два ослободилачка рата против Турске (1876. и
1877 — 1878. године). У тим ратовима командовао је Колубарским батаљоном
Ваљевске бригаде II класе и стекао прва ратна искуства.

Поред
четворогодишње Артиљеријске школе завршио је аустро-угарску школу гађања
у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку у
српској војсци.

Учествовао је и у Српско-бугарском рату 1885. као поручник и комадант чете у 5. пуку Дринске дивизије.

Од 1898. до 1904. предавао је стратегију на Војној академији. [1]

Након
Мајског преврата је био приморан да се пензионише у чину генералштабног
пуковника, наводно због утицаја Црне руке, пошто је сматран превише
блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током
Анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала
Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао
генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са
Аустро-Угарском.

У балканским ратовима Мишић је био помоћник
начелника штаба Врховне команде војводе Радомира Путника, његова десна
рука, јер је — како је истакао генерал Живко Павловић — „у најтежим
тренуцима својим оптимизмом и чврстином карактера одржавао и самог
Путника у уверењу у добар исход операција српске војске“. Непосредно је
сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске
армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала.
Посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на
Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на
којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало
је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог
балканског рата. По завршетку овог рата, Мишић је по други пут
пензионисан.
Међутим, пред само избијање Првог светског рата, опет је
реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде.
Током Колубарске битке, Мишићу је предата команда над Првом армијом,
тада у врло тешкој ситуацији, да замени њеног рањеног и болесног
комаданта генерала Петра Бојовића. Највише захваљујући његовим личним
напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у
формацију способну за борбу. Мишић је инсистирао (тада је то сматрано
ризичним) на дубљем повлачењу да би се целој српској војсци дало времена
да се одмори и попуни залихе, што је резултовало напуштањем Београда.
Међутим, његово коцкање се исплатило пошто је аустроугарска војска
превише раширила своје линије снабдевања и тешко је поражена у потоњем
српском контранападу, који је такође започео Мишић, а његова армија је
одиграла одлучујућу улогу. Ово је била једна од највећих битака у
српској историји и Мишић је унапређен у чин војводе. Након новог
здруженог напада немачке, аустроугарске и бугарске војске на Србију у
октобру 1915, када се српска војска повукла на Косово, Мишић је
предложио да се изврши контранапад. Овај предлог су одбили остали
заповедници армија на састанку у Пећи, и следило је повлачење српске
војске преко Црне Горе и Албаније. На Солунском фронту 1916. Мишић је
командовао Првом армијом која је зауставила и натерала на повлачење
бугарску војску у бици код Горничева. Пред крај рата у јуну 1918. Мишић
је постављен за начелника Врховне команде и командовао је српском
војском приликом пробоја Солунског фронта у септембру 1918.

Живојин Мишић је умро у Београду 20. јануара 1921.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime10/5/2011, 10:20 pm

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 181682_183910211644227_100000757474007_389561_3675971_nRADOMIR PUTNIK


Vojni
istoričari s razlogom smatraju da je Radomir Putnik bio "najznačajnija i
najtragičnija figura među srpskim vojvodama", koja je na kraju doživela
svoju apoteozu na dnu poraza. Rodio se 24. januara 1847. godine u
Kragujevcu, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Po završetku
prvog razreda više gimnazije, stupio je (septembra 1861) u Artiljerijsku
oficirsku školu (Vojnu akademiju), koju je završio 1866. godine, kao
osmi u rangu. U čin artiljerijskog potporučnika proizveden je 31.
decembra 1866. i postavljen za komandira voda 4. poljske baterije, ali
tu dužnost nije primio, već je, kao dobar crtač, zadržan na radu u
Topografskom odeljenju Ministarstva vojnog. Na tog dužnosti ostao je do
januara 1867, kada je upućen u trupu i postavljen za komandira voda, da
bi mu tek posle dve godine bila poverena osnovna artiljerijska jedinica -
baterija.
Već na tim prvim oficirskim dužnostima, Putnik je -
shvativši da se nacionalno oslobođenje ne može uspešno dovršiti
iznuđenim reformama i hatišerifima turskog suverena, već samo krvlju i
oružjem - marljivo pripremao sebe i svoje jedinice za ostvarenje tog
uzvišenog cilja.
U istoriji nema primera da potporučnik piše uputstvo
za obuku trupa, kao što je to učinio Putnik 1868. godine. Upravo od
tada, njegov uticaj na razvoj srpskih oružanih snaga vidno je prisutan:
najpre u radu generalštabne komisije, formirane neposredno po završetku
srpsko-turskih ratova 1876-1878, s ciljem da srpsku vojsku po
organizacionoj strukturi što više približi savremenim evropskim
armijama; zatim u objavljivanju priručnika Artiljerija u gradskoj vojni,
u kome je obradio sve vidove ofanzivnih akcija artiljerije protiv
tvrđava od blokade do odsudnog napada; najzad, u obogaćivanju programa
obuke starešinskog kadra (početkom devedesetih godina prošlog veka),
kada je, u svojstvu pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba, u taj
program uneo rešavanje taktičkih zadataka i kada je njegov uticaj na
ujednačavanje pogleda na doktrinarne principe organizacije i upotrebe
oružanih snaga bio izuzetno snažan. Taj uticaj nije prestao ni posle
preranog i neopravdanog penzionisanja 1896. godine, već se ispoljavao u
pripremi kapetana za majorski ispit i objavljivanju dvotomne studije
Služba generalštaba, koja će decenijama služiti kao udžbenik za stručno
usavršavanje generalštabnih oficira.
Posle Majskog prevrata 1903.
godine, Putnik je presudno uticao na dalji razvoj srpske vojske, jer je
neposredno posle uklanjanja sa vlasti dinastije Obrenovića reaktiviran,
unapređen u čin generala i postavljen za načelnika Glavnog generalštaba.
Na toj dužnosti ostaće sve do početka balkanskih ratova, odnosno do
kraja 1915. godine, s tim što je ujedno bio i član Vojnog saveta, a u
tri maha i ministar vojske (1904, 1906-1908. i 1912). U tom periodu,
Putnik je - zahvaljujući bespreskornoj moralnoj reputaciji, apsolutnoj
lojalnosti prema ustavu, suverenu i državnoj upravi, a nadasve širokom
stručnom obrazovanju - uspeo da konsoliduje ozbiljno poljuljane redove
srpske vojske, odstrani iz nje razoran uticaj unutrašnjih međupartijskih
trvenja, naoruža je savremenim oružjem, saobrazi vojna pravila
svojstvima toga oružja, lično obuči više generacija generalštabnih
oficira i najdarovitije postavi na ključne komandne pložaje, uzdigne
rezervni starešinski kadar svih rodova i službi, zameni kasarski dril
praktičnom obukom trupa, izgradi njenu sopstvenu vojnu doktrinu i
osposobi je da se uspešno nosi sa najmodernije opremljenim evropskim
armijama. Za Putnika se, doista, može reći da se, u svojstvu kreatora
srpske vojne politike, ispoljio "kao genije rada, konstruktivnosti,
istrajnosti i logike".
Ratna staza vojvode Putnika počela je jula
1876. izgubljenim bojem kod Kalipolja, u kome je njegova brigada
pretrpela velike gubitke (kada je počeo srpsko-turski rat, Putnik je
postavljen najpre za načelnika štaba, a ubrzo posle toga za komandanta
Rudničke brigade I klase), zbog loše pripreme i traljavog vođenja srpske
Ibarske vojske, kojom je komandovao general Franjo Zah. Na taj neuspeh
nadovezale su se nedaće u bojevima na Adrovcu, Šiljegovcu i Krevetu,
koje su se završile katastrofom na Đunisu; time je prvi rat s Turskom
definitivno izgubljen, ali, zahvaljujući intervenciji Rusije, bez težih
posledica.
Već u tom prvom neuspešnom ratu, Putnik se pokazao ne samo
kao sposoban i hrabar oficir, koji sa isukanom sabljom u ruci predvodi
svoje trupe u jurišima, već i kao komandant bogate stvaralačke
inicijative. Zbog toga je, sredinom oktobra 1876, vanredno unapređen u
čin kapetana I klase, a 29. decembra iste godine i u čin majora, što
najbolje potvrđuje tvrdnju Vladana Đorđevića, izrečenu 20. oktobra 1876,
"da Radomir Putnik spada u red najsposobnijih srpskih mlađih oficira".
U
borbama oko Pirota (za vreme drugog rata s Turskom), Putnik je
komandovao centralnom kolonom Šumadijskog korpusa, a u operacijama za
oslobođenje Niša Rudničkom brigadom I klase. Istakao se u borbama za
oslobođenje Vranja kao komandant Veterničke kolone, sa kojom je, 31.
januara 1878, razbio turske snage na Goču i Devotinu i, nastavljajući
nezadrživo nastupanje, 4. februara oslobodio Gnjilane; prednji delovi
njegove kolone stigli su 5. februara do Gračanice i Lipljana, gde ih je
zateklo naređenje o obustavljanju neprijateljstava.
Po završetku
velike istočne krize, Putnik je 1879. godine upućen na šest meseci u
Rusiju da bi se upoznao s naoružanjem i barutnim magacinima ruske
vojske. Po povratku u zemlju položio je prijemni ispit za generalštabnu
struku i izvesno vreme proveo na praktičnom radu u Glavnom generalštabu,
a potom postavljen za načelnika štaba Dunavske divizije; na toj
dužnosti unapređen je, 4. juna 1884. godine, u čin generalštabnog
potpukovnika i preveden u generalštabnu struku. U srpsko-bugarskom ratu
1885. godine nalazio se na dužnosti načelnika štaba Dunavske divizije,
koja je učestvovala u bici na Slivnici.
Mada je već u ratovima koje
je Srbija vodila u drugoj polovini DžIDž veka Radomir Putnik stasao u
izvanrednog vojnog starešinu, njegov vojnički talenat je zablistao punim
sjajem tek u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Kao dosledan
pobornik saveza balkanskih hrišćanskih država protiv Turske, vodio je
glavnu reč o vojnim pitanjima prilikom pregovora o tom savezu. Iako se
njegova pretpostavka da će turske glavne snage biti grupisane na
ovčepoljskim položajima nije ostvarila (zbog toga nije realizovana ni
njegova zamisao da prikupljenim snagama triju armija bije odlučujuću
bitku), vojni stručnjaci ističu da je Putnik, u osnovi, pravilno
procenio situaciju i Prvu armiju, koja je dejstvovala
moravsko-vardarskim pravcem, učinio tako jakom da je sama mogla da tuče
tursku Vardarsku armiju, bez obzira na kojim položajima i u kakvom
rasporedu se nalazile njene snage. To shvatanje potvrđuje velika pobeda
srpske vojske u neočekivanom sudaru ovih armija kod Kumanova 23. i 24.
oktobra 1912, za koju je Putnik dobio čin vojvode. U nastavku operacija
Putnik je - upućujući glavne snage preko Velesa, a pomoćne preko Kičeva
prema Resnu - nadigrao tursko komandovanje i u Bitoljskoj bici (16. i
19. novembra) konačno potukao tursku Vardarsku armiju.
Uoči Drugog
balkanskog rata, Putnik je, povinujući se zahtevima vlade da ne učini
ništa što bi Bugarima moglo poslužiti kao povod za rat, bio prinuđen da
se unapred odrekne strategijsko-operativne inicijative. Pa ipak, on je -
zahvaljujući trezvenoj proceni situacije, a pre svega odluci da već
prvoga dana Bregalničke bitke pređe u protivofanzivu radi preotimanja
operativne inicijative - stvorio uslove da uspešno zaustavi žestoke
napade bugarske vojske (Četvrta, Peta, Treća i Prva armija) na
bregalničkom, krivorečkom, sofijsko-nišavskom i timočko-podunavskom
pravcu, pređe u opštu protivofanzivu i, u sadejstvu sa snagama drugih
balkanskih država, prinudi Bugarsku na kapitulaciju.
Kada je reč o
delatnosti vojvode Putnika kao načelnika štaba Vrhovne komande u Prvom
svetskom ratu, najpre valja reći da je on tvorac ratnog i početnog
operacijskog plana srpske vojske, čiju okosnicu čini ideja strategijskog
dočeka, formulisana ovako: Držati se odbrane dok se politička i
strategijska situacija ne razjasni a potom dejstvovati prema situaciji. U
duhu te ideje, glavne snage srpske vojske grupisane su na liniji
Svilajnac - Stari Adžibegovac - Palanka - Topola - Aranđelovac -
lazarevac, s prednjim odredima na Savi i Dunavu. Druga armija, koja je
bila najjača i sastavljena od divizija I poziva, postavljena je na
prostoru Arnađelovac - Lazarevac, da bi u što kraćem vremenu mogla
napasti desni bok neprijateljevih snaga koji dejstvuju veliko-moravskim
pravcem, ili, pak, levi bok onih snaga koje bi preko Drine nastupale ka
Valjevu. Takav početni raspored snaga omogućio je Vrhovnoj komandi da,
čim se uverila da neprijateljeva glavnina dejstvuje preko Drine ka
Valjevu, brzo i spretno saobrazi svoj početni operacijski plan sa
stvarnom situacijom i u Cerskoj bici (12. do 24. avgusta) potuče
austrougarsku Petu i delove Druge armije. Bila je to prva saveznička
pobeda nad Centralnim silama u ratu koji za Antantu nije dobro počeo.
Izveštavajući o tome starog kralja Petra, vojvoda Putnik je s ponosom
isticao da je neprijatelj pretrpeo ogromne gubitke, da su mu čitavi
pukovi uništeni i da su ogranci Cera i Iverka pokriveni leševima
njegovih vojnika i oficira.
U bici na Drini (6. septembar do 11.
novembra 1914) srpska bojska je prodrla u Srem do linije Banovci - Nova
Pazova - Vojka - Popinci - Buđanovci i neposredno ugrozila Rumu i
Inđiju; protivudarom Druge armije na donjoj Drini, osujetila pokušaj
Poćorekove Pete armije da forsira Drinu i ovlada Mačvom, i gotovo puna
dva meseca prikovala njene snage za obale graničnih reka, iscrpljujući
njihovu napadnu moć; protivofanzivom Prve i Treće armije na frontu
Sokolska planina - Gučevo zaustavila napad neprijateljske Šeste armije i
nanela joj teške gubitke (austrougarske balkanske snage su u bici na
Drini imale oko 130.000 ljudi izbačenih iz stroja); autori
Letzter-Kriega ističu da tom prilikom Šesta armija nije odbačena preko
Drine samo zato što se komandant Treće armije, general Šturm, "nije
dovinuo do smele Putnikove koncepcije".
Velika pobeda srpske vojske u
Kolubarskoj bici (16. novembra do 15. decembra 1914) uvrstila je
vojvodu Putnika u udžbenike ratne istorije svih zemalja sveta. U toj
veličanstvenoj bici stari vojvoda je u svojim slabačkim rukama grčevito
držao sve konce, ispoljavajući zadivljujuću ravnotežu uma i volje i
donoseći lucidne odluke, kojima je u ratnim uslovima uigranu
racionalnost srpskog komandovanja i izvanrednu borbenost trupa slio u
optimalnu efikasnost i, upravo u trenutku kada je izgledalo da je
propast Srbije neizbežna, prešao u opštu ofanzivu, probio front
Poćorekove Šeste armije na Suvoboru, blagovremeno parirao obuhvatni
napad Kombinovanog korpusa (60 bataljona) na Kosmaj i Varovnicu, a zatim
promenio pravce napada Druge i Treće armije i u nastavku operacija do
nogu potukao ćesareve Balkanske snage, nateravši njihove ostatke u
panično bekstvo preko Dunava, Save i Drine. O ovoj velikoj pobedi srpske
vojske mnogo je pisano ne samo u savezničkim nego i u neprijateljskim
zemljama. Navešćemo samo jedan pasus iz članka poznatog nemačkog
publiciste Maksimilijana Hardena, objavljenog krajem decembra 1914, koji
glasi: "Već deset puta nam je javljeno da je čitava jedna srpska
divizija ili armija uništena, a bar pet puta su nam to isto javili za
celu srpsku vojsku. To ludo škrabanje služilo je vrlo rđavo našem
savezniku. Austrougarske trupe, o čijoj hrabrosti i izdržljivosti nema
potrebe govoriti (koje je vodio slavni Poćorek), bile su tučene od
hrabrih ljudi, čiste ratničke rase, izvežbanih u dobroj školi i vođenih
strategijskom veštinom maršala Putnika i generala Mišića."
Sticajem
nesrećnih okolnosti, ratna staza vojvode Putnika završena je krajem
1915. na Albanskom primorju, posle gubitka cele državne teritorije, kada
je nepobeđena srpska vojska stigla do dna svoje velike nesreće. U toj
gragičnoj ratnoj godini, Putnik je, savlađujući fizičku nemoć čudesnom
duhovnom snagom, uspeo da izvuče svoje desetkovane trupe iz tri
smrtonosna zagrljaja brojno i tehnički nadmoćnijih Makenzenovih snaga,
rukovodeći odbrambenim operacijama srpske vojske iz bolesničke postelje.
Izmičući vešto ispod koncentričnog udara neprijateljevih trupa, srpska
vojska se krajem novembra 1915. godine našla na Kosovu i Metohiji, u
gotovo potpunom okruženju, odsečena od svojih saveznika i pritešnjena uz
gorostasne albanske planine. Pred njom su stajale samo dve mogućnosti:
ili kapitulacija i ponižavajući separatni mir, ili povlačenje preko
vrletnih i snegom pokrivenih albanskih i crnogorskih planina na Albansko
primorje. Vojvoda Putnik se - smatrajući da bi kapitulacija bila
najgore rešenje i čuvajući čast, ponos i dostojanstvo srpskog naroda -
bez kolebanja opredelio za drugu mogućnost. Krajnjim naporom uspeo je da
izdiktira svoju poslednju direktivu, koja će srpsku vojsku odvesti na
Jadransko primorje, a odatle na Solunski front. Posle toga je potpuno
konuo - nije mogao ni da hoda ni da jaše, pa su ga njegovi vojnici (u
specijalno napravljenoj nosiljci) na rukama preneli preko albanskih
planina do Skadra.
Istina je da je sa gubitkom zdravlja opadalo i
Putnikovo učešće u komandovanju srpskom vojskom, ali je istina i to da
je on kreator svih krupnijih odluka Vrhovne komande sve do odlaska na
odmor i lečenje krajem 1915. godine. Švajcarac Arčibald Rajs je
zabeležio da je tek 1915. godine shvatio "koliko je neobičan i uman bio
taj starac, bledog lica, uokvirenog prosedom gustom bradom podrezanom u
šiljak, koji je svoju bolesničku postelju pretvorio u biro u kome je
neumorno radio i dan i noć".
Na kraju valja nešto reći o Putnikovim
strategijsko-operativnim odlukama, koje su imale sudbonosan značaj za
zemlju i narod srpski, jer se on upravo kroz te odluke ispoljio kao
nenadmašiv strateg i krupna istorijska ličnost. Te kratke, razumne i
kristalno jasne odluke iznenađuju dubinom misli i gvozdenom logikom,
neposredno izviru iz konkretnih ratnih situacija i skladno se uklapaju u
delotvornu celinu Putnikove strategije, koja nije bila ništa drugo nego
jedan od elemenata srpske državne politike. Jer, Putnik nije bio
pristalica one škole koja smatra da je vođenje rata stvar strategije a
ne politike, vojskovođa a ne državnika, pa stoga nijednu krupnu odluku
nije doneo bez saglasnosti vlade. Posebno treba istaći da je Putnik bio
hladna, racionalna i vrlo metodična ličnost; nije voleo riskantnu
strategiju koja pošto-poto ide za spektakularnim rezultatima, bez obzira
na rizik. Ni najburniji događaji nisu ga mogli izbaciti iz ravnoteže;
bio je oprezan i metodičan u trenucima trijumfa baš kao i u vreme kada
se pod udarcima sudbine povijao do zemlje. Putnik, doista, nije praskao
vatrometom duha, nije zasenjivao efemernim artifikacijama, već se - kako
s razlogom naglašava general Petar Tomac - "manifestovao trajnije,
korisnije, sudbonosnije, kao mirna, dobro upravljena, efikasna topovska
paljba".
U ličnom životu vojvoda Putnik je bio miran, povučen i
poslovično skroman čovek. Izbegavao je razmetljive gestove na pozornici
javnog mnjenja, pa i preterano dekorisanje odlikovanjima, ističući:
"Moje dekoracije su ispod mundira". Kada su za vreme balkanskih ratova
određivane dnevnice oficira, naredio je da dnevnica potpuručnika i
vojvode budu jednake - tri dinara dnevno. Takav je bio vojvoda Putnik.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime12/5/2011, 10:03 pm

DRAGUTIN DIMITRIJEVIC APIS

Dragutin Dimitrijević Apis bio je
generalštabni pukovnik vojske Kraljevine Srbije. Rođen je 5. avgusta
1876. u Beogradu, a na osnovu presude vojnog suda streljan je 14. juna
1917. u Solunu.

Rano je ostao siroče. Nakon toga, brigu o njemu
preuzima njegova sestra i njen suprug. Završava Osnovnu Školu u Nišu, a
nižu školu gimnazije u Beogradu(prva beogradska gimnazija). Nakon
školovanja upisao je nižu školu Vojne akademije i završio je 1896. kao
šesti u klasi. Bio je na službi u 7.pešadijskom puku u Beogradu gde je
proizveden u čin potporučnika.

Septembra 1898. upisao je višu
školu Vojne akademije za generalštabne oficire. U čin pešadijskog
poručnika proizveden avgusta 1899.

U vreme vladavine kralja
Aleksandra Obrenovića, zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i
organizovao oficirski puč, ali ubistvo kraljevskog para Obrenović nije
bila njegova ideja.

U noći 29. maja poveo zaverenike iz
Oficirskog Doma u dvor, gde je za vreme traženja kralja i kraljice,
teško ranjen s tri metka u grudi. Zahvaljujući svojoj snažnoj prirodi
Dimitrijević je prebolio te rane, i njegov uticaj na oficire i poslove u
vojsci stalno je rastao.

Godine 1905.položio je ispit za
Generalštab i otputovao na vojne studije u Berlinu. Po povratku u
zemlju, dodeljen je generalštabnom odeljenju Ministarstva Vojnog, i
služio je u njemu od septembra 1906. do do marta 1907.

Bio je u
Makedoniji kraće vreme, a po povratku vršio je dužnost pomoćnika
načelnika štaba Drinske divizije 1908. Još za vreme svog boravka na jugu
Srbije, Apis se priključio tajnom komitetu koji je tada već bio stvoren
sa ciljem da se odupre bugarskim pretenzijama. U isto vreme, postao je
član Četničkog udruženja sa sedištem u Skoplju i Kumanovu.

1911.sa
svojim drugovima osnovao je tajno udruženje Ujedinjenje ili smrt,
poznato pod imenom Crna ruka. Za vreme same mobilizacije u septembru
1912. teško je oboleo od trovanja krvi pa je vraćen u Beograd i zbog
toga nije mogao učestvovati u balkanskom ratu. Kao šef obavještajnog
odeljenja Ratnog ministarstva Dimitrijević je uspostavio kontakte sa
istomišljenicima iz mnogih krajeva.

U I svetskom ratu je
rukovodio obaveštajnom službom. Potom je bio načelnik štaba Užičke i
Timočke vojske. Zatim, pomoćnik načelnika štaba III armije. Apis je u
decembru 1916. uhapšen na solunskom frontu kao član tajne organizacije
Ujedinjenje ili smrt. Optužnica ga je teretila za "prevratničko
djelovanje" s političkim ciljem u samoj zemlji. Pored toga u tužbi se
navodilo, da je prikrivao Rada Malobabića i Muhameda Mehmedbašića, koji
su bili optuženi istom tužbom, i da su 29. avgusta 1916. izvršili
atentant na prestolonasljednika regenta Aleksandra, kada se automobilom
vozio iz Ostrova u svoj logor. Proces je vođen u Solunu pred vojnim
sudom za oficire. Presudom od 23. avgusta 1916 Dimitrijević je osuđen na
smrt, a streljan je 14. juna 1917. u Solunskom polju zajedno s
artiljerijskim majorom Ljubom Vulovićem i Radom Malobabićem.

„Pukovnik
Dragutin Dimitrijević Apis bio je veliki patriota. Vladavinu Aleksandra
Obrenovića smatrao je pogubnom po Srbiju. On je smislio i organizovao
oficirski puč, ali ubistvo kraljevskog para nije bila njegova ideja. Bio
je ranjen prilikom zauzimanja dvora i nije mogao da spreči ubistvo.
Proučavajući njegov slučaj mnogi su uvideli (Arčibald Rajs, Dejvid
Mekenzi, itd.) da Solunski proces na kome mu se sudilo 1916. nije bio
zakonski regularan. Apis je bio nevin. Ali, srpski političari su ga se
bojali. Bio je neko ko je mogao da kontroliše afere u Srbiji posle rata.
Zato su lideri srpske vlade u izgnanstvu rešili da iskoriste trenutak i
eliminišu ga.” (Dejvid Mekenzi)

Na obnovljenom sudskom procesu
1953. u Beogradu, sve presude Višeg vojnog suda u Solunu su poništene, a
svi osuđenici rehabilitovani, među kojima i sam Dragutin Dimitrijević
Apis.

Odlikovan:

* Ordenom "Petar Mrkonjić"
* Ordenom srpske krune I, II i III reda
* Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima I, II i III reda.
* Ordenom "Miloš Obilić"
* Ordenom Belog orla I i II reda.


SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 181560_183911101644138_100000757474007_389563_4275085_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime14/5/2011, 9:53 pm

Dr. VLADAN DJORDJEVIC

Bio
je predsednik vlade i ministar prosvete i vera, potom i privrede, a kao
gradonačelnik Beograda udario je temelje moderne komunalne politike,
osnovao gradski vodovod i kanalizaciju i Novo groblje, uveo uličnu
rasvetu, uredio savski kej…
Dr. Vladan Đorđević, državnik - snimljeno 1898. godine
U
parku iza upravne zgrade Kliničkog centra Srbije stoji bista dr Vladana
Đorđevića. Zapravo, te 2004. godine izrađena je i postavljena nova, jer
je stara volšebno nestala pre dvadesetak godina: za taj zbilja
neprimereni vandalizam bili su osumnjičeni razulareni navijači jednog
poznatog (i uglednog?!) prestoničkog fudbalskog kluba, mada to nikada
nije do kraja rasvetljeno.

Novo poprsje je izradio dr Vladimir
Jokanović, čuveni maksiofacijalni hirurg iz Osjeka i član Medicinske
akademije Hrvatske, sada tužni izbeglica sa prebivalištem u Novom Sadu.
Bista je dar Srpskom lekarskom društvu, jednom od najstarijih u svetu,
čiji je osnivač upravo dr Vladan Đorđević. To je i poklon Beogradu, jer
je veliki hirurg svojevremeno bio i gradonačelnik, odnosno predsednik
beogradske opštine, ali i Srbiji, jer je bio ministar prosvete i vera,
docnije i privrede, pa čak i predsednik vlade u vreme kralja Aleksandra
Obrenovića.

O delu ovog velikana učile su generacije studenata
sve do početka Drugog svetskog rata, a onda je, delimično i zbog njega i
svega što je on značio u javnom životu Srbije, naprasno ukinuta katedra
za istoriju na Medicinskom fakultetu BU, koja je bila ustanovljena
1920. godine, kada je osnovan fakultet, i bila među prvim u Evropi.

Kako je Hipokrates postao Vladan
Rođen
je u Beogradu, u Gospodskoj, danas Vasinoj ulici, 1844. godine. Otac
Đorđe mu je bio lekar, jedan od prvih u prestonici, a majka iz čuvene
cincarske porodice Leko: nikoga nije previše iznenadilo kada je kum, kir
Koča German, na krštenju obavljenom u Sabornoj crkvi, mališanu nadenuo
ime – Hipokrates.

Imao je samo sedam godina kada mu je umrla
mati. Razočaran, hećim Đorđe je napustio Beograd, da bi u Sarajevu
otvorio prvu modernu evropsku apoteku, a mališana upisao u srpsku školu
kod darovitog učitelja Aleksandra Šušljakovića, jednog od retkih
istinskih intelektualaca u Bosni toga vremena. Vratili su se u Beograd
da Hipokrates upiše gimnaziju: blagodareći izuzetnom znanju primili su
ga odmah u drugi razred. Najbolji drug mu je bio Dragiša Stanojević,
koji se docnije ovenčao slavom prevodima Ariotovog “Besnog Orlanda” i
Danteove “Božanske komedije”. Njih dvojica su vrlo rano počeli da pišu
družeći se sa starijim Stojanom Novakovićem. Hipokrates je već u
četvrtom razredu objavio svoje prve dramolete “Robovi” i “Sulejman”, sa
kojima je ušao u književni svet metropole.

Kada se upisao na
Licej, Đura Daničić ga je posavetovao da svoje grčko ime zameni srpskim:
prihvatio je iskoristivši svoj književni pseudonim i postao – Vladan.
Sve
mu je išlo od ruke, ali se on najviše priklanjao Josifu Pančiću, jer
je, uprkos razbarušenoj pesničkoj duši, više voleo prirodne nauke. Ipak,
baš u to vreme, objavio je svoj prvi roman “Kočina krajina”.

Kao
državni pitomac obreo se u Beču gde je studirao kod čuvenog hirurga
Bilrojta, po čijim se metodama i danas obavljaju neke operacije!
Profesor Bilrojt je mladog Srbina smatrao za svog najdarovitijeg
studenta, što je ovaj potvrdio briljantnim doktoratom. Ali, umesto da se
vrati u Beograd, obreo se usred prusko-francuskog rata kao šef vojne
bolnice u Frankfurtu, gde je usavršio ratnu hirurgiju.

Po
povratku u Beograd oženio je svoju bečku ljubav, frau Paulinu, koja mu
je docnije izrodila petnaestoro dece. Počeo je da seče i skalpelom i
jezikom, uz to bio je bonvivan, imao veliku kuću, držao poslugu,
fijakere i konje, baš po meri ugleda koji je sticao kao vrsni lekar.
Zarađivao je i po desetak dukata dnevno, što je bila basnoslovna suma, a
to je izazivalo poznatu srpsku zavist. Počela su otrcavanja, pa ga je
đeneral Belimarković, da bi ga izvadio, pozvao u vojnu službu i odmah mu
dao čin majora: postao je šef vojnog saniteta i profesor hururgije na
Vojnoj akademiji.

Republikanac monarhista
U to vreme ga je
pozvao knez Milan Obrenović i predložio mu da bude – dvorski lekar.
“Ali, gospodaru, ja sam republikanac”, odgovorio mu je bez zazora. Ipak
su se nagodili, pa je, uza brigu o kneževom zdravlju, preuzeo i ulogu
učitelja, predajući budućem kralju antropologiju, nacionalnu ekonomiju i
psihologiju.

Bio je veliki reformator svega i svačega, pa je
tako navukao na sebe gnev kraljice Natalije, koja je svojeručno pocepala
ukaz o njegovom prevođenju u čin pukovnika. Političare je nervirao do
te mere da ga niko nije hteo u svom društvu. Da bi ga primirili,
postavili su ga za predsednika Beogradske opštine… Ali, prvo što je
uradio bilo je da razjuri namnožene birokrate. A onda je počelo: prvo je
udario temelje gradskom vodovodu i kanalizaciji, uveo uličnu rasvetu,
osnovao Novo groblje, uredio savski kej… Ovo je iziskivalo velike
izdatke, a kao posledicu imalo uvećane poreze, pa je smenjen, ali ostaje
činjenica da je on udario temelje moderne beogradske komunalne politike
Postavili
su ga na mesto ministra prosvete, a da bi ga se konačno rešili, poslali
su ga u diplomatsku službu u Atinu, za poslanika. Tamo se proslavio
tako što je na nekom dvorskom balu kralju Đorđu namestio iščašenu nogu,
da bi pred svitom izjavio: “Tako ja peglam”. Penzija ga je sustigla
1894, i tada je otišao iz Beograda u Pariz. Ipak, ubrzo su ga molili da
se vrati, jer im je u Carigradu bio potreban neko ko će moći da se nosi s
prekaljenim diplomatskim vukovima i lisicama. Već posle nekoliko meseci
postao je idol sultana Abdul Hamada, pa je kod njega izdejstvovao silne
povlastice za Srbiju i Srpsku pravoslavnu crkvu u Staroj Srbiji, koju
danas Makedonija bezuspešno pokušava da ukine. Kad mu se kći Mara
udavala za carigradskog bankara Vlastrija, u znak izuzetnog poštovanja
prema dr Đorđeviću ceremoniju su vodila tri grčka patrijarha:
carigradski, antiohijski i jerusalimski, a pričalo se da je svadbeni
ručak ličio na – vaseljenski sabor.

Kralj Aleksandar ga je 1898.
godine postavio za predsednika vlade, pa se taj period srpske političke
istorije po njemu naziva – “vladanovština”. Tako je vladao da se, kad je
pao s vlasti, cela Srbija radovala uz šenlučenje. Od tada je živeo u
Beču, uz kralja Milana, sve do njegove smrti, kada je okrenuo ćurak i
predao se svim srcem obaranju kralja Aleksandra i kraljice Drage. Posle
majskog prevrata vratio se u Beograd i objavio memoare u kojima je tako
potkačio neke političare da su ga strpali u zatvor pod optužbom da je –
odavao državne tajne.

Kada su Austrijanci 1915. ušli u Beograd,
neki njihov žbir, po zlu upamćeni Vitman, obratio mu se kad su ga
doterali u logor, rečima – “Ko si ti?” “Ja sam doktor Vladan, bivši
predsednik srpske vlasti, član Srpske akademije nauka, komander raznih,
pa i austrijskih ordena, srpski pukovnik i kraljevski pruski sanitetski
poručnik u rezervi… A ko si ti, bitango?”, odgovorio mu je kočoperni
starac. Internirali su ga u okolinu Beča, a u Beograd se vratio 1918.
Živeo je malo tu, malo u Dubrovniku, gde mu je bio sahranjen sin Milan
koji je prvi, na čelu srpskih trupa 1918, ušao u taj grad.

Umro
je u dubokoj starosti, 31. avgusta 1931, u Beču. Ostao je upamćen i kao
jedan od velikana kojem se rodni grad nije odužio čak ni uličicom ili
sokakom.



SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 180604_183912261644022_100000757474007_389567_6755868_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime15/5/2011, 11:21 pm

VO ANDRIC (1892.-1975.)

U
Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku stoji da je 9.
oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i
Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki pisac rodio se u Travniku
sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine.
Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila
vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim
zanatom.

Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih
vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i
sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca
je ostao kao dvogodišnji dječak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina
Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome
mužu Ivanu Matkovšik u Višegrad.

U gradu koji će, više nego
ijedno drugo mjesto, obilježiti njegovo stvaralaštvo, gledajući
svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu
školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gdje 1903. godine upisuje
Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za
gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u
Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pjesmu "U sumrak".

Dobivši
stipendiju hrvatskog kulturno-prosvjetnog društva "Napredak", Andrić u
oktobru 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu
Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči,
pomalo posjećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od
koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji
Matoš. Naredne godine prelazi u Beč gdje sluša predavanja iz historije,
filozofije i književnosti.

Bečka klima mu ne prija i on,
hereditarno opterećen osjetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća
se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru
Alaupoviću, i već sljedeće godine prelazi na Filozofski fakultet
Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Sve vrijeme piše refleksivne pjesme u
prozi, a u junu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu
objavljuje mu šest pjesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika.

Na
Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vijest o sarajevskom atentatu i
pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne
studentske kofere i napušta Krakov. Odmah po dolasku u Split, sredinom
jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u
mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta
1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, "ponižen
do skota", Andrić intenzivno piše pjesme u prozi.

Već početkom
1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspješnu diplomatsku karijeru
postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač
Kugli objavljuje novu zbirku pjesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B
Cvijanović iz Beograda štampa pripovjetku "Put Alije Đerzeleza".

Početkom
1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet,
prijeti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da
fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira
drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filozofski fakultet
u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovjedaka od
kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja:
"Mustafa Madžar", "Ljubav u kasabi", "U musafirhani" i "Dan u Rimu". U
junu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog
života u Bosni pod uticajem turske vladavine.
Krajem godine prelazi u
Beograd u Političko odjeljenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine
pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne
zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove –
"U zindanu" i "Rzavski bregovi". Na prijedlog Bogdana Popovića i
Slobodana Jovanovića, godine 1926., Ivo Andrić biva primljen za člana
Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom
glasniku objavljuje pripovjetke "Mara milosnica" i "Čudo u Olovu".

1928.
godine objavljuje priče "Olujaci", "Ispovijed" i "Most na Žepi".
Sredinom sljedeće godine prelazi u Brisel, na mjesto sekretara
poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej
"Goja". Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao
sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda.

U
Beogradu sljedeće godine izlazi i druga knjiga pripovjedaka kod Srpske
književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u
časopisima, prvi put u cjelini štampaju "Anikina vremena", a u
kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis "Portugal,
zelena zemlja". Godine 1932. Andrić objavljuje pripovjetke "Smrt u
Sinanovoj tekiji", "Na lađi" i zapis "Leteći nad morem".

Andrićeva
diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mjesecu 1937.
godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te
godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden
velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije
časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine
objavljuje priče "Trup" i "Likovi", a iste godine u Beču, prikupljajući
građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava
izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine -
Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine
pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr. Nikole Mirkovića.

Diplomatska
karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog
aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog
ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu.
Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive
kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru.

U rano proljeće 1941. godine
Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: "...Danas mi u prvom redu
službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da
zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg
položaja..." Njegov prijedlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao
zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta.

Novembra
mjeseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u
Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. U
tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem
1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu
nekoliko mjeseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu
izlazi i roman Gospođica.

Godine 1958. u šezdeset šestoj godini,
Ivo Andrić se vjenčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom
Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada
Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih
brigada 2a. Te godine objavljuje pripovjetke "Panorama", "U zavadi sa
svetom" i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni
tekst za knjigu Zuke Džumhura "Nekrolog jednoj čaršiji".
"Za epsku
snagu" kojom je "oblikovao motive i sudbine iz historije svoje zemlje",
Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu.

Iako su do
tada njegova djela prevođena na mnoge jezike, poslije dodjeljivanja
nagrade počinje veliko interesovanje svijeta za djela pisca sa Balkana i
njegovi se romani i pripovjetke štampaju na preko tridest jezika.

Cjelokupni
iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dijela bibliotečkom fondu
Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći
bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Piše veoma malo, ali se
njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U
martu mjesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući
u Herceg Novom.

Sljedećih nekoliko godina Andrić nastoji da
svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću mjeru, mnogo čita i
malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i
banjama na liječenju. Trinaestog marta 1975. godine svijet će napustiti
jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i
mudri hroničar balkanskogДодај опис
CAR
LAZAR

Knez Lazar,koji je vladao od 1371 do 1389 god. u oblasti triju
Morava,predstavlja jednog od najvaznijih srpskih vladara u to
vreme.Proslavio se ucescem u Kosovskoj bitci,u kojoj je i izgubio
zivot,ali koja ga je ujedno svrstala u red besmrtnika.

O knezevom zivotu pre pocetka vladavine i o njegovim precima, ne zna se
mnogo.Prema oskudnim podatcima koji su zabelezeni,knezev otac je bio
Pribac Hrebeljanovic iz Prilepca kod Novog Brda.On je bio znacajna
licnost na dvoru cara Dusana.Obavljao je posao logofeta,sluge ili
peharnika.Na osnovu patronima Hrebeljanovic,moze se zakljuciti da se
deda kneza Lazara zvao Hrebeljan,za koga ne postoje pouzdani istorijski
podatci.Od blize porodice knez Lazar je imao i sestru Draganu,koja je
bila udata za celnika Musu.Inace ime Lazar je jevrejskog
porekla,”El’azar”,sto znaci “Bozija pomoc”.

Knez Lazar je jos kao mladic doveden u sluzbu na dvor cara Dusana,koji
je ubrzo ocenio sposobnosti i vrline Lazareve,te ga je postavio za prvog
u dvoru.Car Dusan zeni Lazara svojom srodnicom Milicom,kcerkom kneza
Vratka,potomka Nemanjica po Vukanu.Dao mu je i jedan deo drzave na
upravljanje,gde su kneza Lazara svi voleli i postovali.Knez Lazar je
pokusao da nastavi tradiciju Nemanjica,ali mu desavanja u zemlji nisu
isla u prilog.Krizno vreme od smrti cara Dusana pa do ucvrscenja na
vlasti kneza Lazara,u jos slobodnom delu Srbije unelo je surevnjivost u
ponasanje i uzajamne odnose oblasnih gospodara.Pored tih unutrasnjih
nesuglasica,sve se jace osecala i opasnost od Turaka,koji su vec zauzeli
dobar deo srpske zemlje,pa su cak cesto upadali i u moravsku Srbiju
kneza Lazara.
Knez Lazar se titulisao kao “gospodar svih Srba”, i upotrebljavao
vladarsko ime Stefan.Crkva je priznala kneza Lazara za suve-
renog samodrzavnog vladara svih Srba,a takvim ga smatra i Carigradska
patrijarsija koja se knezu Lazaru u pismu iz 1386, obraca kao
preuzvisenom knezu sve Srbije.Knez Lazar je postavio pitanje skidanja
crkvene anateme sa Srbije kod odgovornih u Carigradu.Carigradski
patrijarh Filotej poslao je jeromonahe Mateja i Marka da u Srbiji
svecano objave skidanje anateme.Oktobra 1375 za srpskog patrijarha
izabran je Jefrem,poreklom Bugarin,ali Hilandarac.
Zupan Nikola Altomanovic je posle pokasaja da pomocu Venecije oduzme od
Dubrovnika Ston i Peljesac,doziveo slom.Uplitanje Venecije na obalama
istocnog Jadrana pogodilo je ugarske interese.Zato je kralj Ludvig
I,podstakao bosanskog bana Tvrtka i svog vazala, kneza Lazara, da se
obracunaju sa Nikolom Altomanovicem.1373 godine, zupan NIkola je
pobedjen od strane udruzenih saveznika i pomocne ugarske cete.Zupan je
uhvacenu Uzicu i oslepljen,a njegove posede su podelili Tvrtko i knez
Lazar.Knez Lazar je sa svojim srodnicima Musicima i zetom Vukom
Brankovicem,dobio
krajeve od Rudnika do Kosova.Knez Lazar je 1379 godine,napao Radica
Rastislavica,i oduzeo mu Kucevo i Branicevo.Posle smrti kralja
Ludviga,knez Lazar je napao Golubac i Beograd.Tako je oblast u kojoj je
vladao, obuhvatala predele od izvorista Morave do Save i Dunava,sa
gradovima:Nis,Krusevac,Uzice,Novo Brdo i Rudnik.Bracnim vezama je
ucvrstio svoje pozicije.Kcerku Maru je udao za Vuka Brankovica,Jelenu za
Djurdja II Stracimirovica Balsica,trecu kcerku je udao za bugarskog
velikasa Sismana,a cetvrtu za velikasa Nikolu Gorjanskog Mladjeg.Kasnije
se Olivera,najmladja kcer,udala za Bajazita.
Kada je sultan Murat podigao vojsku na kneza Lazara i Srbiju,knez Lazar
je sazvao velmoze,podanike i prijatelje uoci bitke,da mu pomognu u
odbrani Srbije.Neki vladari su se odazvali knezevom pozivu,prvenstveno
njegovi zetovi,i na Vidovdan 28.VI 1389 godine, izasli su na Kosovo
polje da odbrane Srbiju od najezde Turaka.U tom boju je poginuo knez
Lazar.Kneza Lazara i jos nekoliko srpskih velmoza uhvatili su Turci i
posekli.
Sahrana kneza Lazara nije mogla biti obavljena odmah nakon njegove
pogibije,jer se njegovo telo nalazilo u rukama Turaka.Bajazit,naslednik
sultana Murata,koji je posjekao kneza Lazara,drzao je knezevo telo kao
ratni trofej i sredstvo za pregovore i ucenu knezeve porodice.U
nametnutim uslovima porodici,da dodje do tela,lezi kosovski poraz.Po
zavrsetku pregovora,knezevo telo je predano porodici i ona ga je
sahranila u Pristini,potom prenela u manastir Ravanicu,knezevu
zaduzbinu.Sahrana u Pristini je izvrsena prvih dana meseca jula 1389.Po
zavrsetku trece godine od Lazareve sahrane, pristupilo se svecanom
otvaranju knezeva groba.Tada je utvrdjeno da telo nije podleglo trulezi i
da je sveto.



SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 180120_183913524977229_100000757474007_389570_5812908_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime16/5/2011, 9:06 pm

ALEKSA SANTIC

Aleksa Šantić je jedan od najpoznatijih pesnika
novije srpske lirike. Rođen je 1868. godine u Mostaru , gradu u srcu
Hercegovine, gde je proveo veći deo svog života. Otac Risto mu je rano
umro pa je staranje nad njim preuzeo stric. Imao je dva brata, Peru i
Jakova, i sestru Radojku koja se udala za pesnika i Aleksinog prijatelja
Svetozara Ćorovića. Živeo je u trgovačkoj porodici u kojoj nisu imali
razumjevanja za njegov talenat, pa se, posle završetka trgovačke škole u
Trstu i Ljubljani vraća u rodni Mostar.
Stvarao je na razmeđu dva
veka i više nego drugi pesnici svog naraštaja povezivao je idejne i
pesničke patnje XIX i XX vijeka. U njegovom pesničkom stasavanju najviše
udela su imali srpski pjesnici Vojislav Ilić i Jovan Jovanović-Zmaj a
od stranih najvažniji uticaj je imao Hajnrih Hajne koga je i prevodio.
Svoju najveću pesničku zrelost Šantić dostiže između 1905. i 1910.
godine kada su i nastale njegove najlepše pesme. Šantićeva poezija je
puna snažnih emocija , ljubavne tuge a i bola i prkosa za socijalno i
nacionalno obespravljen narod kome je i sam pripadao. Njegova muza je na
razmeđu ljubavi i rodoljublja, idealne drage i napaćenog naroda.
Rodoljubiva
poezija je poezija rodne grude i domaćeg ognjišta ("Moja otadžbina"). U
nekim od svojih najpotresnijih pesama Šantić peva o patnji onih koji
zauvjek napuštaju domovinu i odlaze u tuđi sviet ( "Ostajte ovde" ,
"Hleb" ). Šantić naglašava patnju i mučeništvo kao najvažnije momente u
istorijskoj sudbini srpskog naroda ("Mi znamo sudbu" ).
Ljubavna
poezija mostarskog pesnika razvila se pod jakim uticajem muslimanske
ljubavne pesme, sevdalinke. Ambijent njegovih ljubavnih pesama je
ambijent bašta, behara, hamama, šedrvana,... Devojke koje su u njima
pojavljuju se okićene đerdanima, bajne su i izazovne ali ipak skrivene
lepote. Takva je pesma "Emina", a duh te pesme je toliko pogođen da je
pesma ušla u narod i peva se kao sevdalinka a samo retki znaju da ju je
Šantić napisao. U ljubavnim pesmama najčešći motiv je čežnja. Pesnik sve
svoje drage posmatra iz prikrajka pa čežnja najčešće prerasta u tugu
zbog neostvarene ljubavi i promašenosti muškog života.
Šantić je bio
je jedan od osnivača kulturnog lista "Zora" kao i predsednik Srpskog
Pevačkog Društva "Gusle". Tu je upoznao i družio se sa poznatim
pjesnicima tog doba: Svetozarom Ćorovićem, Jovanom Dučićem, Osmanom
Đikićem,...
Poznati pesnik je umro 2. februara 1924. godine u rodnom Mostaru od, tada neizlečive bolesti, tuberkuloze.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 180499_183914428310472_100000757474007_389575_5722464_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime17/5/2011, 10:23 pm

NIKOLA TESLA


Nikola Tesla - biografija
Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba

Nikola
Tesla je rođen u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. godine
u Smiljanu, današnja Republika Hrvatska. Njegovi roditelji Milutin i
Georgina osim njega imali su sina Daneta i ćerke Angelinu i Milku,
starije od Nikole i Maricu najmlađe dete u porodici Tesla.
Autor: Saša Stojanović

Smiljan, mesto rođenja Nikole Tesle

Svoje
ime je dobio je po dedi sa očeve strane. Školovanje je započeo u rodnom
mestu, gde je proveo najbezbrižnije godine svog života.
Nakon
nesrećnog slučaja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin prvenac,
Dane, porodica se preselila u Gospić gde je mladi Nikola nastavio
školovanje. Školujuci se u Gospiću, a kasnije na Visokoj realnoj
gimnaziji u Karlovcu, njega je morila činjenica da će nakon toga morati
da nastavi porodičnu tradiciju i da postane sveštenik. Ta činjenica mu
nije davala mira budući da su ga iskreno zanimale prirodne nauke. Po
završetku karlovačke gimnazije, na raspustu, vrativši se u Gospić mladi
Tesla se razboleo od kolere. U to vreme ova opaka bolest odnosila je
veliki broj života.

“U jednom od samrtnih trenutaka za koje su
mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim
njegovo bledo lice dok je pokušavao da me razveseli, nesigurnim glasom.
Rekoh mu:

-Možda bih mogao da se oporavim ako mi dopustiš da studiram tehniku.
-Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu, odgovorio je svečano, a znao sam da tako i misli.”

Kako
je, zaista, i usledio čudesan oporavak, kao što mu je otac i obećao
Nikola Tesla je 1875. godine upisao Višu tehničku školu u Gracu. Na tim,
toliko željenim studijama, Tesla je iskazao više nego potrebnog
interesovanja za savladavanje predmeta. Na taj način je želeo da svome
ocu pokaže kako nije pogrešio što mu je dozvolio da se posveti
izučavanju tajni matematike, fizike i mašinstva. Ipak, i pored priznanja
profesora koje je dobijao u svedočanstvima, njegov otac kao da je bio
nezainteresovan za sinovljeve uspehe.

“To je skoro ubilo moju
ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je kada sam našao
zavežljaj pisama koja su moji profesori pisali predlažući mu da me
ispiše sa fakulteta, ukoliko neće da se ubijem prekomernim radom.”

U
Gracu, na tim studijama Tesli se rodila ideja o stvaranju obrtnog
polja. Kada je jednom od svojih profesora izložio ideju da bi možda bilo
moguće pokretati motor bez četkica dobio je sledeći odgovor:

“Možda
će gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno neće uspeti da
uradi ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna privačna sila kao
što je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile,
nemoguća ideja.”

Godine 1879. Nikola Tesla je dobio svoje prvo
nameštenje, počeo je da radi kao pomoćni inženjer u Mariboru. Iste
godine umro mu je otac i da bi ispunio očevu zelju da završi fakultet
1880. Tesla upisuje fakultet u Pragu. Nekoliko godina, koje su usledile,
predstavljale su značajan period u karijeri Nikole Tesle. Nakon rada u
Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, usledio je izum obrtnog
magnetnog polja (februara 1882.). Te iste godine na preporuku svojih
predpostavljenih dobio je zaposlenje u Parizu u Edisonovom
kontinentalnom društvu. Tu je proveo dve godine na raznim i vrlo
odgovornim poslovima a kako njegovo umeće nije moglo da prođe nezapaženo
preporučen je i samom Edisonu. Edison je u to vreme bio najznačajnija
ličnost tehnike u Americi, heroj elektrike koga je slavila cela nacija.
On je Tesli 1884. godine dao posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali
njihova saradnja nije dugo trajala.

Nezadovoljan odnosom
predpostavljenih prema svome radu, Nikola Tesla je već naredne 1885.
napustio Edisona i uz pomoć nekih investitora osnovao “Tesla Arc Light
Co”. U početku, zbog obaveza prema investitorima, morao je da radi u
oblasti lučnih svetiljki, ali je nakon toga krenuo u realizaciju svojih
projekata iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Nakon predavanja
“Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje” 16. maja 1888.
koje je odrzao pred Američkim institutom elektroinženjera (AIEE), Tesla
je dobio ponudu od firme Vestinghaus (Westinghouse) za otkup patenata iz
oblasti polifaznih struja.

Usledile su godine u kojima je Tesla
sa Vestinghausovim inženjerima radio na praktičnoj primeni svojih
izuma. Tridesetog jula 1891. Nikola Tesla je dobio američko
državljanstvo.

Dobar deo 1892. Tesla je proveo u Evropi. Tu je
kroz mnogobrojna predavanja promovisao svoje ideje. Svoje predavanje
“Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokih napona i visokih
frekfencija” održao je u Engleskoj pred Institutom elektroinženjera i
pred Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u Parizu pred
interacionalnim društvom električara i Francuskim društvom za fiziku.
Stigao je i da jedini put u životu poseti Beograd gde je ostao tri dana.
Takode te 1882. godine Tesla je ostao i bez drugog roditelja. Umrla mu
je majka i taj gubitak mu je strašno teško pao.

Nakon povratka u
Ameriku usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe jednosmerne, ujedno
i protivnici korišćenja naizmenicne struje osuli su drvlje i kamenje
kritikujuci i upozoravajuci na opasnosti koje njena upotreba donosi.
Trijumf, u ovom sukobu poznatom kao “Rat struja”, su 1893. odneli oni
koji su imali malo više vizionarstva sa sobom. Svetska izložba u Čikagu
je te godine bila osvetljena uz pomoć naizmenične struje.

Usledilo
je istraživanje na polju bežičnog prenosa signala i energije. Ssvoju
ideju i nameru da svoje istraživanje uputi u tom smeru Tesla je javno
izneo u govoru prilikom puštanja u pogon elektrane na Nijagarinim
vodopadima 1897. Kakav li je bio izraz lica ljudi kojima neko, tek sto
su doživeli prenos električne energije na veću udaljenost, priča o
prenosu iste bez žica?

Veliku misteriju predstavljaju Teslina
istraživanja na ovom polju. Iako je proveo skoro godinu dana u Kolorado
Springsu (1899-1900), i vodio iscrpan dnevnik o svojim istraživanjima,
do šire upotrebe bežičnog prenosa električne energije do dana današnjeg
nije došlo. Tesla je imao nameru da iskoristi gornje slojeve Zemljine
kugle kako bi energiju sa jednog preneo na drugi kraj sveta. Neka svoja
otkrića opisao je u eseju “Problem povećanja ljudske energije”, koji je
izazvao široko interesovanje naučnog i poslovnog sveta.

Verovatno
i sam zaintrigiran esejem J.P. Morgan (John Pierpont Morgan 1837-1913),
u to vreme jedan od najbogatijih ljudi Amerike, ponudio je finansijsku
podršku Tesli. Do saradnje je došlo na projektu “Svetski radio sistem”
koji je Tesla vodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu. Već posle
godinu dana 1901. Morgan je naučniku uskratio finansije. Povod za
prestanak saradnje je bilo prvo uspesno transantlantsko bežično slanje
radio poruke, koje je izveo Markoni (Guglielmo Marconi 1874- 1937).
Tesla je Morganu tada priznao da je on tako nešto mogao da učini odavno,
ali da to nije cilj njegovog istraživanja. Morgan je bio besan zbog
ove, kako je on smatrao, utaje i više nije nikada sarađivao sa Teslom.

Tesla
se nekako snalazio na ovom projektu do 1905. kada je i potpuno iscrpeo
izvore finansiranja i bio je primoran da ga napusti. Usledile su godine u
kojima je on radio na usavršavanju postojećih i patentiranju novih
pronalazaka u oblasti mašinstva. Te godine su bile dosta teške za njega.
Javnost se podsetila velikog genija 1917. kada mu je dodeljena
Edisonova medalja, najveće američko odličje u oblasti tehnike. 1919.
Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju članaka u
časopisu Electrical Experimenter. Za ljude, koji mu nisu bili bliski,
vesti od Tesle su stizale kroz novinske članke u kojima su mogli da
pročitaju njegove često i previše senzacionalne izjave.

Izjave
poput “Kako signalizirati na Mars” ili “Rasturanje tornada” i nisu baš
doprinosile njegovom ugledu. Tada su se više smatrale plodom bujne mašte
nego li mogućim naučnim dostignućima. Tesla je nekako opstajao uz pomoć
prijatelja i skromne penzije koju je nerado prihvatio od tadašnje
jugoslovenske vlade. Njegovo zdravlje se značajno pogoršalo nakon smrti
njegovih prijatelja Roberta Andervuda Džonsona (Robert Underwood
Johnson) i Ričmonda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson Hobson) 1937. Te
godine je doživeo i saobraćajnu nesreću - udario ga je taksi dok je
prelazio ulicu.

Skoro sam, bez porodice, i samo u društvu
sestrića Save Kosanovića (sin Marice Kosanović) i par prijatelja, Tesla
se retko pojavljivao u javnosti u poznim godinama svog života. Izuzetak
je bila poseta Kralja Petra II Karađorđevića koji je došao da se upozna
sa Teslom u njegovom apartmanu u junu 1942.
Susret Nikole Tesle i Kralja Petra II Karađorđevića
Susret Nikole Tesle i Kralja Petra II Karađorđevića

Godine
1943. petog januara Tesla je pozvao američko vojno ministarstvo. U
kratkom razgovoru veliki naučnik je američkoj vojsci ponudio tajne svog
super oružja. Oficir nije shvatio o kome se radi i verovatno misleći da
je u pitanju šaljivdžija ili ludak obećao je da će se javiti kasnije.

U
osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker 7. januara 1943. godine
prestalo je da kuca srce ovog plemenitog naučnika. U katedrali sv.
Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi među kojima je
bio veliki broj pronalazača, dobitnika Nobelove nagrade, svetski
priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata.

Dva
dana ranije tadašnji gradonačelnik Njujorka Fiorelo La Gvardija
(Fiorello LaGuardia) održao je posmrtni govor koji je radio Njujork
direktno prenosio.

…Tesla je bio veliki humanista-čist naučni
genije - pesnik u nauci… On je činio izvanredne, zapanjujuce, čudesne
stvari u toku svog života. Činio je to jednostavno da bi služio ljudskom
rodu- a za svoje usluge nije tražio ništa.
Novac - on za njega nije mario.
Počast - ko je taj neko ko može da počastvuje drugog.
To je bio njegov stav.
Zahvalnost - on je nije očekivao niti je tražio…
Onaj
značajni deo Tesle živi u njegovom dostignuću koje je ogromno-skoro
nemoguće da se izračuna-koje je sastavni deo naseg života i sastavni deo
naše civilizacije, nase svakodnevnice našeg tekućeg napora…”

Posmrtni
ostaci jednog od najvećih ljudi, koji su živeli u prošlom veku, nalaze
se u muzeju Nikole tesle u Beogradu u urni idealnog sfernog oblika.

Danas
se u svetu ime Nikole Tesle uzvikuje glasno, sa puno poštovanja, što
ovaj čovek i zaslužuje. Brojna udruženja, studentske i inženjerske
organizacije, čuvaju uspomenu na velikana svetske nauke. O njemu su
napisane mnoge knjige, ispričane razne i moguće i nemoguće teorije, ali
je samo jedna istina. Nikola Tesla je bio veliki naučnik, čovek bez
čijih bi izuma teško mogli da živimo ovako kako živimo - sa puno komfora
i slobode koju nam pruža električna struja. Naša je dužnost da, u znak
zahvalnosti, ne dozvolimo da se njegovo ime ikada zaboravi.


SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 169095_183916504976931_100000757474007_389594_3260278_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime20/5/2011, 10:06 pm

STANOJE GLAVAS

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Stanoje
(Stamatović) Glavaš (1763. - 25. februar 1815) je bio jedan od učesnika
Prvog srpskog ustanka. Rođen je u Selevcu, selu pored Smederevske
Palanke i bio je najmlađi od troje dece. Posle očeve smrti, majka mu se
preudala i zajedno sa Stanojem prelazi u Glibovac (Smederevska Palanka).
Petar i Janko su ostali u Selevcu gde se i danas nalazi Stanojeva rodna
kuća. Bio je vojvoda u smederevskoj nahiji. Pre ustanka je bio hajduk.
Bio je jedan od mogućih kandidata za vođu ustanka, ali je odbio ponudu i
predložio Karađorđa. Istakao se u boju na Deligradu i opsadi Beograda.
Stanoje Glavaš je sa 2.500 pešaka, 500 konjanika i jednim drvenim
okovanim topom početkom septembra 1806. godine oslobodio Prokuplje od
Turaka, a već sutradan ustanici su oslobodili i Kuršumliju. Turci su ga
ubili 25. februara 1815. godine po nalogu Sulejman paše, posle propasti
Hadži-Prodanove bune. Ubijen je u selu Baničina pored Smederevske
Palanke gde je i sahranjen. Prvobitno je bio sahranjen na starom seoskom
groblju bez glave, jer su je Turci bili odneli svom sultanu na uvid.
Njegova sestra je otkupila glavu i sahranila je sa sve telom u crkvenom
dvorištu crkve Svetog Arhangela koja je podignuta 1892. godine i nalazi
se u Baničini.

Jedini Stanojevi potomci su po liniji njegovog
brata Petra, prezime su promenili u Petrovići, po starom srpskom običaju
kada najstariji sin uzima prezime po očevom imenu, i žive u Smederevu.
Stanojeva porodična loza povezana je još sa lozom Hajduk Veljka
Petrovića, pošto je Stanoje za njega oženio Petrovu ćerku. Potomci
Hajduk Veljka (Hajdukveljkovići), danas žive u Smederevu.
[uredi] Sećanje na Stanoja Glavaša

* Đura Jakšić je napisao dramu „Stanoje Glavaš“, ova istorijska
drama je jedna od tri Jakšićeve drame i prikazuje se u mnogim
pozorištima.
* Miladin Stevanović je 2005. objavio knjigu
„Stanoje Glavaš“ na 404 strane, ISBN 86-7712-065-3 (izdavač „Knjiga
komerc“, Beograd).


SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 182925_183917801643468_100000757474007_389596_3828963_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime23/5/2011, 8:37 pm

MILOS CRNJANSKI

Legat Miloša Crnjanskog
Miloš
Crnjanski (Čongrad, 26. 10. 1893 – Beograd, 30. 11. 1977), pesnik,
romanopisac, pripovedač, dramatičar, putopisac, esejista, memoarista,
publicista. Gimnaziju završio u Temišvaru kod fratara pijarista (1912),
učio na Rijeci eksportnu akademiju (1912–1913), započeo studije istorije
umetnosti i filozofije u Beču (1913), a diplomirao na Filozofskom
fakultetu u Beogradu 1922. Učestvovao u Prvom svetskom ratu. U
međuratnom periodu radio kao profesor, novinar i ataše za štampu u
poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Berlinu (1928–1929, 1935–1938) i
Rimu (1938–1941). Od 1941. u emigraciji u Londonu, gde je najpre
službenik pri jugoslovenskoj vladi u egzilu (1941–1945), a kasnije u
potrazi za zanimanjem koje će mu obezbediti egzistenciju. Između
ostalog, tokom 50-ih godina, radio kao dopisnik argentinskog lista El
Economista iz Londona. U zemlju se vratio krajem 1965. godine.

Početničkim
pesmama i pripovetkama oglasio se u somborskom Golubu (1908, 1911) i
sarajevskoj Bosanskoj vili (1912). U periodu od 1917. do 1919. štampa
niz pesama u zagrebačkim časopisima Savremenik i Književni jug, kojima
nagoveštava i podstiče modernistička, avangardna strujanja u posleratnoj
književnosti. Poetična komedija Maska (1918), zbirka Lirika Itake, u
kojoj su se našle i neke već objavljene pesme (1919), zatim kraća proza,
Sveta Vojvodina (1919) i Priče o muškom (1920), roman Dnevnik o
Čarnojeviću (Biblioteka „Albatros“, br.1,1921), kao i ciklus putopisa
Pisma iz Pariza (1921), svrstavaju Crnjanskog među najznačajnije nosioce
poetičkih promena koje će obeležiti srpsku književnost u tom periodu. U
duhu ekspresionističkih ideja, Crnjanski najpre svoju poetiku obrazlaže
u programskom tekstu Objašnjenje „Sumatre“ (Srpski književni glasnik,
1920), ali i tokom treće i četvrte decenije 20. v. ostaje jedan od
najvažnijih učesnika u književnim i ideološkim sporovima i polemikama. U
tom razdoblju, pored preko pet stotina priloga u periodici, objavljuje
kao posebna izdanja, između ostalog, Antologiju kineske lirike (1923) i
Pesme starog Japana (1927), roman Seobe (1929), zbirke putopisa, Ljubav u
Toskani (1930), Putopise (1930) i Knjigu o Nemačkoj (1931), kao i duži
ciklus putopisa o Španiji (1933-1937). Kao politički emigrant jedno
vreme potpuno odsutan, u domaću književnost vraća se krajem 50-ih
godine, kada iz Londona postepeno obnavlja kontakte sa domaćim
izdavačima. Godine 1959. objavljuje Itaku i komentare, u kojoj su
pesmama iz Lirike Itake dodate i druge pesme i poeme, za koje je pisac
smatrao „da sa njima čine jednu celinu“, sada dopunjene proznim
komentarima pretežno autobiografsko-memoarskog tipa. Takođe u
emigraciji, objavljuje i Drugu knjigu Seoba (1962), poemu Lament nad
Beogradom (Johanesburg, 1962), i sarađuje na pripremi Sabranih dela,
koja se štampaju 1966. u deset tomova (lat. i ćir. izd.), u okviru kojih
se prvi put pojavljuje putopisno-autobiografsko-memoarska proza Kod
Hiperborejaca. Svoj poslednji roman, Roman o Londonu, izdaje 1971.
Nezavršeni su ostali memoari Embahade i Knjiga o Mikelanđelu, koje je
štampao samo u odlomcima.

Književni opus Miloša Crnjanskog
svrstava se među najznačajnije u srpskoj književnosti 20. veka. Delujući
u književnosti preko pet decenija, Crnjanski je imao presudnog uticaja
na njen razvoj ne samo u periodu uspona modernizma i sučeljavanja
različitih ideologija i poetika tokom 20-ih i 30-ih godina, već i u
periodu poznog modernizma i prvih nagoveštaja postmodernizma. Jezički i
stilski samosvojna, njegova dela proširila su tematski registar
savremene srpske poezije i proze, uticala su na promene karaktera i
statusa pojedinih žanrova, ali i na promene odnosa u celokupnom
žanrovskom sistemu, zbog čega im je posvećena velika pažnja u našoj
savremenoj književnoj teoriji, istoriji i kritici. Dela su mu prevođena
na engleski, francuski, španski, nemački, flamanski, ruski, mađarski,
poljski, češki, slovački, rumunski i dr. jezike.



Додато у фебруар 14

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 179869_183919254976656_100000757474007_389598_5179634_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime26/5/2011, 11:21 pm

VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIC

Lik Nikolaja Velimirovića još se
prelama u različitim vizurama, što je dovoljan razlog da se sačeka sa
njegovom sakralizacijom, ukoliko Srpska pravoslavna crkva ne želi da
kanonizuje sam kult sporenja, što baš i nije u duhu sabornosti za koju
se stalno zalaže

Ne bi se moglo reći da se već formirao
nepregledan red onih koji bi hteli da slave Svetog Nikolaja. Onaj koga
crkveni krugovi nazivaju "zlatoustim pravednikom" i "putovođom roda
srpskog", a neki drugi "otvorenim antisemitom" i "pristalicom fašizma",
upao je u neku vrstu začaranog kruga. Nikolaja bi, zbog njegove
kontroverznosti, najpre prihvatili najortodoksniji i najpravoverniji
koji čvrsto drže do crkvenih običaja, ali oni već imaju svoje slave. Da
nemaju, ne bi ni bili ortodoksni. Da ih menjaju, ne bi bili tako
pravoverni, jer su slave neka vrsta porodične tradicije koja se ne
dovodi lako u pitanje. Ostali, ili slave slave po inerciji ili crkvene
datume doživljavaju kao laicističke praznike, pa im i ne treba neko
poput Nikolaja Velimirovića.

Izgleda da je novo ime u kalendaru
svetih bilo najpotrebnije samoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je na
Svetom arhijerejskom saboru kanonizovala ovog episkopa, računajući na
pokornost prvog i ravnodušnost drugog dela pastve. Jednoglasno, za
datume praznovanja i liturgijskog spomena Svetog Nikolaja uzeti su dani
njegove smrti (5. ili 18. mart, zavisi da li se računa prema starom ili
novom kalendaru) i prenosa njegovih zemnih ostataka iz Amerike u Srbiju
(20. april ili 3. maj), tako da je SPC dobila svog sedamdeset sedmog
svetitelja.

BIOGRAFIJA: Nikolaj Velimirović rođen je 23. decembra
(po starom kalendaru) 1880. godine u Leliću, nedaleko od Valjeva, u
porodici zemljoradnika. Obrazovanje je otpočeo u manastiru Ćelije, dok
je gimnaziju završio u Valjevu. Školovao se na Bogosloviji u Beogradu
gde je, prema sećanjima školskih drugova, u ranim godinama čitao dela
Njegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Igoa, Ničea, Marksa, Puškina,
Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Nakon završetka Bogoslovije radio je
kao učitelj u selima pored Valjeva posle čega je, kao stipendista Crkve,
studirao na Starokatoličkom fakultetu u Bernu, da bi školovanje
nastavio u Nemačkoj, Engleskoj, Rusiji i Švajcarskoj. U Bernu je u
dvadeset osmoj godini doktorirao teologiju, odbranivši disertaciju "Vera
u Vaskrsenje Hristovo kao osnovnu dogmu Apostolske Crkve". Prve godine
prošlog veka Velimirović je proveo u Oksfordu, gde je spremao doktorat
iz filozofije, dok je temu o Berklijevoj filozofiji odbranio u Ženevi.
Bio je predavač na Bogosloviji "Sv. Sava" u Beogradu od 1912. do 1918.
godine, da bi 1919. godine bio izabran za episkopa žičkog. Zajedno sa
patrijarhom Gavrilom, njega su uhapsili Nemci 1941. Bio je zatočen u
manastiru Vojlovica kod Pančeva, a potom su ga Nemci sproveli u Dahau,
odakle ga je 8. maja 1945. oslobodila američka vojska. Nikolaj
Velimirović ostatak života proveo je u emigraciji. Umro je u SAD 18.
marta 1956. godine. Njegovi posmrtni ostaci su, na njegovu želju da bude
sahranjen „tamo gde je i prvo bukvar učio", preneseni u rodno selo
Lelić (12. maja 1991. g.) i položeni u crkvu posvećenu sv. Nikolaju
Mirlikijskom. Pisao je mnogo o onome što može da zanima jednog teologa, a
to je, bezmalo, duhovni i fizički svet koji se protezao oko njega i u
njemu, i to su najmanje sporni detalji Velimirovićeve biografije, mada
ni tu nije baš sve jasno. Za jedne je on čitav Drugi svetski rat proveo u
koncentracionom logoru Dahau, drugi tvrde da je tamo bio od 1944.
godine, za treće on uopšte nije bio u logoru, već u nekoj vrsti
deporaticije u tom gradu. Bilo kako bilo, episkop ohridski i žički bio
je prinuđen da sedi neko vreme u Dahauu i gleda kroz neko okno, odakle
je slao "poruke srpskom narodu", kako je to napomenuo u podnaslovu
knjige Kroz tamnički prozor. U tom delu se mogu sresti najsumorniji
prizori: "Univerzitetska Evropa je istucala svoga Boga u stupi i razbila
u bezbrojne atome, protone i elektrone od kojih se jedva noge mogu
očistiti. Da li ste sa Evropom ili svojim narodom? Ako kažete da ste sa
Evropom onda se brzo lečite da ne bi zarazili svoj narod...", pisao je
tih ratnih godina "raspevana lira" Nikolaj Velimirović, tvrdeći da su
"evropski narodi pod prokletstvom božijim jer oni nisu više narodi nego
jazavci... dvonogi majmuni... zverovi a ne ljudi... Evropski
intelektuizirani čovek napravio je ugovor sa đavolom... Evropa je
jeres... A ti Srbijo, kuda si pošla za Evropom? Ti nikada nisi išla
njenim putem i nikada za njom. Nazad, na svoje, ako hoćeš da se spaseš i
živiš..." Nikolaj Velimirović je na istom mestu primetio da je "kultura
nula ispod jedinice". "Jevreji i njihov otac đavo", piše onaj koga
Srpska pravoslavna crkva naziva arhipastirom, "uspeli su laganim
dugotrajnim trovanjem duha i srca evropskog čovečanstva da ovo odvrate
od pravog bogopoštovanja i privuku na poklonjenje idolu kulture... dim,
prah, blato, mutljag... glupačka ništarija..."

EVROPA, KUPATILO,
JEVREJI: "Pronalasci evropski doveli su", prema mišljenju onoga ko je
nedavno proglašen svetim, "čovečanstvo na obronak propasti, doveli ga u
duhovni mrak i u mračnu kvarež kakva se ne pamti u istoriji čovečanstva.
Jer sve svoje pronalaske Evropa je uperila protiv Hrista; da li po
svome sopstvenom krivoumlju ili po nagovoru Jevreja, ne znamo", piše
Velimirović, nabrajujući potom među pronalascima teleskop, mikroskop,
železnicu, parnu fabriku, mašine za plivanje pod vodom, za letenje u
vazduhu...

Vladici nisu bile previše drage ni druge civlizacijske
tekovine: "Revnost za čistoćom postala je manijom za čistoćom. No
nažalost, i ovde je Čivutin umešan... Vodovod, vodovod, vodovod.
Kupatila, kupatila, kupatila! Čistoće, čistoće, čistoće! I svi klonuše
od umora perući se i čisteći se spolja..."

Prema mišljenjima
njegovih kritičara, Velimirović je ispisao neke od najžešćih stranica u
istoriji modernog antisemitizma: "Sva moderna gesla evropska sastavili
su Židi, koji su Hrista razapeli: i demokratiju, i štrajkove, i
socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam i sveopštu
revoluciju, i kapitalizam i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno
oca njihova đavola. I to je sve u nameri da Hrista ponize, da Hrista
ponište, i da na presto Hristov stave svog jevrejskog mesiju, ne znajući
ni dan danas da je to sam Satana, koji je otac njihov i koji ih je
zauzdao svojom uzdom i bičeva ih svojim bičem... Ali je za čuđenje, da
su se Evropejci, kršteni i miropomazani, potpuno predali Židovima tako
da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko
hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla
kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima
služe... Ali najvažnije je kako je hrišćanska Evropa postala sluškinja
Židova i kako je otpala od Oca svetlosti i priznala đavola za svoga Oca u
svima mislima i delima svojim..." To sve je Velimirović uspeo da
izgovori na jednom mestu, u jednoj knjizi. Ako neko želi da mu progleda
kroz prste, to delo je objavljeno tek posle njegove smrti 1985. u
Hilmansiru u Nemačkoj.

Među hiljadama stranica koje je
Velimirović napisao ima mnogo bogougodnijih misli, ali i u drugim
tekstovima povremeno provejava ton nečega što bi izmamilo zabrinut uzdah
i onog prognanika koji je jeftino proćerdao svoju anđeosku smernost.
Čak i da se Velimirovićevo netelesno biće vinulo do sakralnih visina o
čemu je teško prosuđivati racionalnim razlozima (u smislu Tertulijanove
parafraze Credo quia absurdum, ako nekoga to uopšte zanima na ovakvom
mestu), njega zemaljska biografija vuče natrag u prostorno-vremenske
koordinate onoga što je govorio i radio. Bilo je tu reči i dela kojih se
ne bi postidela nijedna religija, ali i beleške iz Dahaua ostaju,
neumitno.

Osim toga, Srpska pravoslavna crkva je prihvatila za
sveca nekoga ko je pred Drugi svetski rat veličao Adolfa Hitlera, jer je
radio na "stvaranju nacionalne crkve u Nemačkoj", što je sveti Sava
"svršio... pre 700 godina", bio duhovni inspirator Ljotićevog pokreta,
zagovarao antievropska osećanja i širio antisemitizam, čime su prekršena
elementarna načela morala, da se ne ide do kanonskih pravila Crkve. O
njima su već dosta govorili teolozi poput Nikodima Milaša u Crkvenom
pravu, tako da nije lako dovesti u vezu zahtev da se "jedno lice
odlikovalo u svemu i svagda uzoritom svetinjom života", da su ga "svagda
ukrašavale sve hrišćanske vrline i njegova dela bila takva da su
pokazivala težnju da se približe idealu svetinje, i svagda služila za
uzor ljubavi i pobožnosti", da su "crte proroštva i čudotvorstva kod tog
lica bile, ili je njegovo telo posle smrti davalo znake svetiteljstva",
sa onim što je govorio i radio Nikolaj Velimirović.

Koliko god
kanonizacija svetitelja bila pravo Svetog arhijerejskog sabora, toliko
najviša crkvena tela moraju da poštuju one kojima Crkva pripada. Za
razliku od Rimokatoličke crkve koja svece proglašava administrativnim
putem, Srpska pravoslavna crkva uvek je potvrđivala kultove svetih koji
su prethodno zaživeli u narodu. Zbog toga ni sam sveti Sava, na primer,
nije službeno kanonizovan, ali je postojala opšta saglasnost oko
njegovog dela.

Lik Nikolaja Velimirovića još se prelama u
različitim vizurama, što je dovoljan razlog da se sačeka sa njegovom
sakralizacijom, ukoliko Srpska pravoslavna crkva ne želi da kanonizuje
sam kult sporenja, što baš i nije u duhu sabornosti za koju se stalno
zalaže. Duh polemosa i tako više spada u dijalektički rejon onog
gospodina sa bradom, kome tek što su videli leđa.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 180711_183922334976348_100000757474007_389609_3654098_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime29/5/2011, 9:11 pm

MIHAJLO PUPIN

Mihajlo
Pupin je rođen 9. oktobra 1854. g. u selu Idvor, opština Kovačica, u
Banatu. Otac Konstantin (Kosta) i majka Olimpijada, zemljoradnici
srednjeg posjeda, imali su
desetoro djece, petoro muške i petoro ženske.
Pupin
je bio oženjen Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka. Imao je
sa njom ćerku Varvaru, udatu Smit. Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i
sahranjen na groblju Vudlaun u Bronksu.

Školovanje je započeo u
Srpskoj vjeroispovednoj osnovnoj školi u Idvoru, a zatim u Njemačkoj
osnovnoj školi u Perlezu. Poslije toga je pohađao Građansku školu i
Realku (srednju skolu) u Pančevu, u kojoj je zavrsio V razred u ljeto
1872. godine. Kao odlican učenik, dobio je već 1871. stipendiju u
Pančevu.

U jesen 1872. pošao je na školovanje u Prag, u Češku.
Osnovni razlozi za to su učešće u sukobima Omladine srpske sa njemačkim
vlastima i želja majke, učitelja prote V. Živkovica i učitelja fizike
i matematike Simona Kosa, da kao darovit učenik nastavi dalje školovanje.

Po
završetku školovanja 1883. godine primio je diplomu prvog akademskog
stepena Bachelor of Arts,a dan prije toga primio je američko
državljanstvo.
Dobio je stipendiju kao odličan učenik, za studije
matematike i fizike,u Kembridžu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim
u Berlinu (1885-1889),gde je položio doktorat iz oblasti fizičke
hemije, sa temom: "Osmotički pritisak i njegov odnos prema slobodnoj
energiji".
Svoju nastavničku karijeru i naučnu djelatnost započeo je
kao nastavnik fizičke matematike u odjeljenju za elektrotehniku, na
Kolumbija univerzitetu u Njujorku 1889. godine. Pupin je punih četrdeset
godina bio nastavnik i profesor Kolumbija univerziteta, od 1889. do
1929. godine. Redovni profesor je od 1901. godine, odnosno od svoje 43.
godine zivota.
Pupin je pored naučne djelatnosti, smislio mnogo pronalazaka, od kojih je patentirao 24. Za svoj
sveobuhvatni rad dobio je mnoge nagrade i priznanja.
Pupin
je bio i uspješan pisac. Za svoje autobiografsko delo "Sa pašnjaka do
naučenjaka" ("From Immigrant to Inventor"), objavljeno 1923. godine,
godinu dana kasnije 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu.
U
čitavom svom životu Pupin je zadržao neposredan odnos prema fizičkom
radu, običnim ljudima i starom zavičaju. On se za vrijeme školskih
odmora aktivno bavio poljoprivrednim poslovima, što je činio i kasnije
povremeno kao naučnik, na svojoj farmi u Norfolku, oko 200 km od
Njujorka, na kome je zaposlio naše iseljenike, sa njima radio i vodio
razgovore.
Pupin je prvi diplomata Srbije u SAD postavljen je za
počasnog konzula 1912. godine i ovu duznost je obavljao sve do 1920.
godine.

U vrlo teškoj situaciji po granice Jugoslavije on je
lično uputio memorandum 19. IV 1919.godine predsedniku SAD, na osnovu
dobijenih podataka o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih
područja Dalmacije, Slovenije, Istre, Banata, Medjumurja, Baranje i
Makedonije sto je doprinelo da Vilson da izjavu svega tri dana kasnije o
nepriznavanju Londonskog ugovora saveznika sa Italijom.
U znak
priznanja i zahvalnosti za njegovu naučnu i rodoljubivu djelatnost, u
Jugoslaviji ime Mihaila Pupina nose: jedan veliki institut u Beogradu
(sa preko 300 istrazivaca), jedna fabrika iz
oblasti elektronike i vise škola, a i ulice u mnogim mjestima
Pupin
je patentirao ukupno 24 pronalaska. Prvi 1894. godine, a poslednji
1923. godine. Pronalasci su mu, uglavnom, iz oblasti telefonije,
telegrafije i radiotehnike. Svjetsku slavu je dobio pronalaskom postupka
pupinizacije, koji je omogućio prenos pisanog ili govornog signala na
vrlo velike daljine, što prije Pupinovog pronalaska nije bilo moguće.
Sam postupak nazvan je po Pupinu.

Pupinov rad je priznat od strane mnogobrojnih univerziteta, koji su mu dodelili počasne diplome.
Dobio je šesnaest takvih diploma. Dodeljeno mu je:

Električna
rezonanca, kao predmet izučavanja, privukla je njegovu pažnju u periodu
izmedju 1892. i rezultirala pronalaskom električnog strujnog kola, koje
se danas univerzalno koristi u svim radio-vezama. Patent električnog
kola je prodao kompaniji Markoni.


Za vreme rata, Pupin i
njegovi saradnici su se bavili istraživanjem čiji je cilj bio razvoj
sistema za otkrivanje podmornica i sistem telefonskih komunikacija u
vazdušnom saobraćaju.


Vest koja je onomad stigla iz Nju Jorka
da je tamo umro čuveni naucnik, profesor Mihajlo Pupin duboko je
ožalostila ne samo one koji su imali intelektualnog i naučnog dodira sa
ovim velikim
čovekom, poniklom iz naše sredine, nego sve rodoljube ponosne na njegovu svetsku slavu.






SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 179894_183925128309402_100000757474007_389611_5693397_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime31/5/2011, 8:58 pm

JOSIF PANCIC

Biografija

Pančić je rođen u selu Ugrini kod
Bribira, u Vinodolu, Hrvatska, kao četvrto dete oca mu Pavla a matere
Margarite. Prema predanju, Pančići su poreklom iz Hercegovine i od
davnina su se doselili u selo Ugrini, koje se nalazi na severnim
ograncima Velebita u sastavu Vinodolske opštine.
[uredi] Školovanje
Lazar Dokić, Jovan Žujović, Josif Pančić (snimljeno 1883. godine).

Roditelji
su mu bili siromašni, a stric mu je bio u Gospiću arhiđakon, te ga je
on sebi uzeo i o njegovom se školovanju starao. Osnovnu školu izučio je u
Gospiću u Lici, a gimnaziju u Rijeci. Iz Rijeke je Josif prešao u
Zagreb (1830) da nastavi školovanje u visokoj školi Regia Academica
Scientiarum. U dodiru sa nekim Mađarima saznao je da u Pešti postoji
Medicinski fakultet, na kome se u to vreme održavala i nastava iz
prirodnih nauka, i zaželi da tamo nastavi svoje studije gde je završio
medicinski fakultet i postao je doktor medicine 7. septembra 1842. g.
izradivši tezu Taxilogia botanica, koju je posvetio svome stricu Grguru.
Pančić je tokom studija u Pešti morao privatno zarađivati, dajući
časove iz francuskog i italijanskog jezika. To mu je odnosilo mnogo
vremena i usled toga se njegovo studiranje proteglo na 10 godina.
[uredi] Služba

Nije
želeo da stupi u državnu službu i rešio je da radi privatno kao lekar.
Ali, od lekarske prakse nije mogao živeti, jer nije imao dovoljno
pacijenata, a i oni što su dolazili bili su većinom siromašni. Proveo je
dve godine u Ruksbergu u Banatu, gde je ce bavio i vaspitanjem dece
vlasnika tamošnjih rudnika Hofmanova. Za to vreme je upoznao floru
Banata, obišao je i Deliblatsku peščaru i peo se na Karpate, a u
rudnicima je upoznao mnoge interesantne stene i minerale. Prikupio je
dosta interesantnih biljaka iz flore Banata.

Posle dve godine
otišao je u Liku da poseti svoga strica i dobrotvora Grgura i brata
Matu. Tu je pravio izlete po okolini, penjao se na Velebit i prikupio
dosta biljaka iz flore Primorja.
Josif Pančić, spomenik u studentskom parku u Beogradu

Odatle
se uputio u Beč da dovrši odredbu svoga herbara, koji je oko Pešte,
Budima, i po Erdeljskim i Banatskim Alpima sakupio, a ujedno i da bolje
Jestastvenicu prouči. U bečkom Prirodnjačkom muzeju je proučio i odredio
svoje prikupljene biljke, a u isto vreme je pratio i predavanja čuvenog
botaničara Endlera. U Beču se zadržao godinu dana. Baveći se u Beču on
se upoznao sa Miklošićem i Vukom Karadžićem; Vuk ga uputi u Srbiju da
stupi u državnu službu. Čekajući da Vuk dobije novčanu pomoć od Rusije
(a koju na kraju nije ni dobio), Pančić je gotovo bio na izmaku svoga
novca i to je priznao Vuku. Vuk mu je tada savetovao da odmah krene u
Srbiju i da traži postavljenje u Užicu.

Pančić je poslišao Vuka i
došao u Srbiju meseca maja 1846 godine za vreme vladavine kneza
Aleksandra Karađorđevića. Ali, kako je Vuk imao u Srbiji i dosta
neprijatelja, njegova preporuka nije vredela ništa, pa je čak zbog toga i
zbog želje da bude postavljen u Užicu, u čijoj se okolini skrivao
veliki broj protivnika Karađorđevića, Pančić postao sumnjiv i nije mogao
dobiti to mesto. Čekajući na postavljenje, obilazio je užički kraj, i
bavio se izučavanjem biljnog sveta.
Josif Pančić, poprsje u Botaničkoj Bašti u Beogradu

Pančić
je gotovo ostao bez sredstava za život i pomišljao je da se vrati, no u
tome momentu dobije poziv od Avrama Petronijevića, ministra inostranih
poslova, koji je imao fabriku stakla u neposrednoj okolini Jagodine, da
se privremeno primi za lekara u tome mestu i da kao lekar radi na
suzbijanju zaraze trbušnog tifusa, koja se širila među radnicima
fabrike. Pančić je pristao, bio na toj dužnosti pola godine i sa uspehom
je završio svoj posao.

Baveći se tamo on se upozna sa letnjom i
jesenjom florom Jagodine, Belice i Crnoga Vrha. Stanovnici Jagodine su
zavoleli Pančića kao savesnog lekara i plemenitog čoveka i kada je
Pančiću ponuđeno mesto za fizikusa u Negotinu, Jagodina je tražila da
zadrži Pančića. Y tome je i uspela i Pančić je u februaru 1847. g.
postavljen za kontraktualnog lekara i fizikusa jagodinskog okruga, ali
prošle godine započeta ispitivanja nastavio je, obiđe Temnić, Levač u
okolini Oparića (i Preveško jezero) i man. Ljubostinje. Oko polovine
juna ode u Aleksinačku Banju odakle se prvi put pope na Rtanj i Ozren.
Iste godine je zatražio otpust iz austrougarskog podanstva i zatražio
prijem u srpsko podanstvo.

Krajem iste godine dobio je premeštaj u
Kragujevac i postavljen je na upražnjeno mesto za privremenog okružnog
fizikusa 12. novembra 1847. g. Za vreme bavljenja u Jagodini Pančić je
odlazio i u Ćupriju i tu je upoznao Ljudmilu, ćerku barona inženjera
Kordona, koju je zatim kao lekar u Kragujevcu isprosio i u januaru 1849.
g. se venčao u pravoslavnoj crkvi u Ćupriji.
[uredi] Profesor prirodnih nauka

Iduće
godine, 8. januara 1850. g. primljen je za člana Društva srpske
slovesnosti, a y 1853. g. je postavljen za profesora prirodnih nauka u
Liceju, najpre za kontraktualnog profesora, a kada je 1854. g. primljen u
srpsko podanstvo dr Josif Pančić je postavljen za redovnog profesora u
Liceju. Primljen je za člana Društva srpske slovesnosti i postavljen je
za profesora u Liceju, iako do tada nije, sem doktorske disertacije,
imao nijedan publikovan naučni rad. Postavljen je za profesora samo na
osnovu saznanja i uverenja da je on najbolji poznavalac flore Srbije.
Selo Đurići na planini Tari, mesto gde je Pančić otkrio omoriku
[uredi] Pančićeva omorika
Pančićeva omorika

Godine
1855. Pančić je prvi put čuo da u Zapadnoj Srbiji postoji posebna vrsta
četinara - omorika. Deset godina kasnije je dobio dve njene grane.
Trebalo je da prođe još deset godina da na planini Tari, u zaseoku
Đurići, 1. avgusta 1877 (Prema nekim izvorima 1875.?). pronađe do tada
nepoznati četinar - omoriku koja je po njemu dobila ime - Pančićeva
omorika (Picea omorika (Pančić) Purkyne) Tokom svoga višegodišnjeg rada
otkrio je 102 i opisao oko 2.500 biljnih vrsta. U Liceju i docnije u
Velikoj školi Pančić je ostao do kraja života.
[uredi] Učena društva

Bio je član u sledećim učenim društvima:

* Društvo srpske slovesnosti
* Prvi predsednik i redovan član srpske kraljevske Akademije nauka,
* Srpskog učenog društva, Regia societas botanica ratisbonenbis,
* Srpskog Arheološkog društva,
* Srpskog lekarskog društva,
* Pevačkog društva i
* Društva za poljsku privredu.
* Počasni član bavarskog društva Polichia, Podrinske Sloge i Aleksin. Čitaonice;

Dopisni član:

* Jugoslovenske Akademije nauka i umetnosti,
* Ugarske Akademije nauka,
* Brandenburškog botaničkog društva,
* Bečkog geološkog inštituta i jestastveničkog društva u Šerburu, i zoološkog botaničkog društva u Beču.

Pančić
je umro 25. februara 1888 g. usred rada, vedar, svestan i prilježan.
Predgovor za „Botaničku baštu“ dovršio je pred smrt na nekoliko dana.
„Prvenac Balkanskog poluostrova“ radio je i za vreme bolovanja.
[uredi] Odlikovanja

Od odličja imao je

* orden sv. Save I stepena,
* Takovski krst,
* Krst društva crvenog krsta.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 181543_183926814975900_100000757474007_389616_376594_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime3/6/2011, 9:54 pm

MILEVA MARIC AJNSTAJN

Mileva Marić-Ajnštajn (Titel, 19. decembar
1875 — Cirih, Švajcarska, 4. avgust 1948) je bila srpska matematičarka,
prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od najgenijalnijih ljudi 20. veka.
Postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajnštajnovim radovima, ali je
stepen njenog učešća u otkrićima nepoznat i predmet je brojnih polemika.
Biografija

Mileva
Marić je rođena u bogatoj porodici u Titelu u Vojvodini (tada deo
Austro-Ugarske) kao najstarija od troje dece u porodici oficira
austro-ugarske vojske. Prilikom rođenja Milevi je iščašen kuk, tako da
joj je leva noga bila kraća. Ubrzo nakon njenog rođenja, njen otac je
završio vojnu karijeru i dobio je posao u sudu u Rumi, a kasnije u
Zagrebu. Mileva je imala mlađu sestru Zorku (1883—1938) i brata Miloša
(rođenog 1885.)
[uredi] Obrazovanje
Bista Mileve Marić-Ajnštajn u Sremskoj Mitrovici

Mileva
je 1886. godine krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je
prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao
najbolja u razredu iz matematike i fizike. Od 1890. je pohađala
Kraljevsku srpsku školu u Šapcu. Kada se preselila u Zagreb, dobila je
specijalnu dozvolu da bi išla u školu u koju su išli samo dečaci.

U
leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U
oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike
i fizike. Ona je bila tek peta žena koja je bila primljena u ovu školu.
Jedan on njenih kolega na predavanjima iz fizike je bio Albert
Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina. Prve dve godine studiranja su
bile vrlo uspešne za Milevu. Jedan semestar je provela u Hajdelbergu.
Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom, koji joj je napisao da mu
nedostaje. U Cirih se vratila 1899. i njihova veza je planula. Milevini
roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse
za brak bile male zbog njene bolesti. Međutim, Ajnštajnovi roditelji su
se protivili jer je bila starija od njega 3 i po godine i nije bila
Jevrejka.

Uprkos obećavajućem početku studija, Milevin uspeh je
počeo da slabi. U leto 1900. nije položila svoje završne ispite. Iako je
i Milevin i Albertov prosek bio manji od potrebnih 5,0, Albertov prosek
4,9 je bio zaokružen na 5,0, ali za Milevinih 4,0 je najviše zaslužna
slaba ocena 2,5 iz teorije funkcija. Ajnštajn je diplomirao i otišao
kući za raspust. Mileva je ostala u Cirihu, radeći kao laboratorijski
asistent i pripremala se da ponovo izađe na ispite. Mileva i Albert su
se ponovo sastali na jezeru Komo. Nekoliko nedelja kasnije Mileva je
otkrila da je trudna, a u julu 1901. je opet pala na ispitima. Te jeseni
Ajnštajn je dobio slabo plaćeni posao nastavnika na zameni u
Šafhauzenu.
[uredi] Brak sa Ajnštajnom
Mileva i Albert Ajnštajn, 1900.
Stan Ajnštajnovih u Bernu

U
Novom Sadu, krajem januara ili početkom februara 1902. Mileva je rodila
kćerku Liserl. U svojoj 27. godini, sa nezavršenim fakultetom i
vanbračnim detetom, počela je da se oseća kao sramota za porodicu. U
međuvremenu, Albert je u dobio posao u patentom zavodu u Bernu. Albert i
Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Neko vreme pre venčanja
Liserl je obolela od šarlaha. Nije poznato da li je umrla ili je data na
usvajanje. Kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa
njom. Njihov brak je funkcionisao tako što je Albert šest dana nedeljno
provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme je posvećivao fizici, a
Mileva je pokušavala da se nosi sa gubitkom deteta i neuspehom na
fakultetu. Ipak, brak je krenuo na bolje kako je Albert dobio povišicu i
rođenjem sina Hansa Alberta. Ajnštajn je 1905. objasnio fotoelektrični
efekat, a 1908. je dobio licencu za rad na univerzitetu u Bernu. Sledeće
godine je dao otkaz na Univerzitetu u Bernu i patetnom zavodu i
prihvatio je mesto vanrednog profesora teorijske fizike na Univerzitetu u
Cirihu.

Ajnštajn je počeo da se dopisuje sa bivšom devojkom, pa
je njihov brak zapao u krizu. Da bi vratio mir, otputovali su na odmor.
Njihov drugi sin Eduard je rođen 1910.

Sledeće godine, Albert se
sa porodicom preselio u Prag, gde je postavljen za redovnog profesora na
Univerzitetu Karl-Ferdinand. Za Milevu je ovaj prelazak bio težak; kao
Srpkinja je bila osetljiva na napetosti između nemačkih i čeških
nacionalista, sa kojima sa kao Slovenka identifikovala. Ajnštajn se
1912. vratio u Cirih, što je bio potez za koji je Mileva verovala da će
ojačati njihov brak. Ipak, Albert je pronašao novog saradnika za
matematiku Marsela Grosmana. Takođe je imao novu ljubavnicu, rođaku Elzu
Lovental. Ova kriza je došla u proleće 1914. kada je Albert prihvatio
položaj stalnog člana prestižne Pruske akademije nauka, kao i mesto
redovnog profesora na Univerzitetu u Berlinu. Mileva je ispočetka odbila
da prati Alberta, pošto je Elza živela u Berlinu, ali su se ipak
preselili. Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima
kao što su „odgovaraj mi samo kada ti se obratim“. U julu 1914, dan pre
izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se
sa decom u Cirih.

Albert je ostao sa Elzom i dovršio Opštu
teoriju relativnosti. Godine 1916. je zatražio razvod od Mileve, koja se
razbolela od ovog zahteva. Dok je Mileva bila bolesna, njena mlađa
sestra Zorka se brinula o deci, ali je Zorka doživela nervni slom, pa je
sledeće dve godine provela u psihijatrijskoj klinici. Mileva je konačno
pristala da Albertu pruži razvod 1918, a Ajnštajn se složio da Milevi
da novac od bilo koje buduće Nobelove nagrade. Zvanično su se rastali
14. februara 1919, a Albert se oženio Elzom 2. juna 1919. Te godine,
savijanje svetlosti u gravitacionom polju za vreme pomračenja Sunca je
bilo glavni dokaz za Opštu teoriju relativnosti, što je Ajnštajnu donelo
svetsku slavu.
[uredi] Nakon razvoda
Kuća Mileve Marić-Ajnštajn u Cirihu

Teško
obolela sestra Zorka je doživela još jedan nervni slom, a prethodno je
zapalila veliku količinu novca svojih ostarelih roditelja u Novom Sadu.
Milevin otac Miloš je 1922. umro od moždanog udara, a Zorka je zakonski
proglašena nesposobnom.

Iako je postao slavan zbog teorije
relativiteta, Ajnštajn je Nobelovu nagradu za fiziku dobio za
objašnjenje fotoelektričnog efekta. Ajnštajn zbog putovanja nije
prisustvovao dodeli nagrade, pa mu je švedski ambasador tek 1923.
dodelio nagradu, a Albert je novac prepustio Milevi. Mileva je uložila
novac u tri stana u Cirihu, kao i za negu mlađeg sina Eduarda, koji je
1930. oboleo od šizofrenije. Ova decenija je za Milevu bila jako teška:
Albert i Elza su zbog nacista emigrirali u Sjedinjene Države, Milevina
majka je umrla na dočeku nove 1935. godine, a sestra Zorka je umrla
1938. godine. Stariji sin Hans Albert je sa svojom porodicom 1938.
emigrirao u Sjedinjene Države, gde je njen najmlađi unuk Klaus Martin
umro u roku od nekoliko meseci.

Mileva je zbog dugova nastalih
zbog Eduardove bolesti morala da proda dve kuće, a pretila je opasnost
da ostane i bez treće, pa se obratila Albertu za pomoć. Ajnštajn je
preuzeo vlasništvo nad kućom, ali ju je 8 godina kasnije iznenada prodao
za 85.000 švajcarskih franaka, pod uslovom da kupac dozvoli Milevi da
ostane u kući. Međutim, na dočeku Nove godine, Mileva je iznenada dobila
zvanično obaveštenje da je njen najam istekao. Jedan prijatelj joj je
pokušao produžiti boravak i otkriveno je da je kupčevih 85.000 franaka
slučajno uplaćeno na Milevino ime. Albert je zahtevao da mu Mileva vrati
novac i pretio da će izbaciti Eduarda iz testamenta.

Tog proleća
Milevi je pozlilo tokom jednog Eduardovog nasilnog napada, i onesvetila
se. Umrla je u bolnici tri meseca kasnije, 4. avgusta 1948. godine i
sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm. Za njen grob šira javnost je
saznala 2003. godine zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog
centra „Nikola Tesla“ iz Sent Galena. Nakon pet godina, 14. juna 2009.
godine, osvećenjem i otkrivanjem spomen obeležja predstavnici Republike
Srbije prvi put su zvanično odali počast Milevi Marić-Ajnštajn.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 182669_183927958309119_100000757474007_389617_3831892_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime10/6/2011, 9:35 pm

DJURA JAKSIC

Đura Jakšić (Srpska Crnja, 27. jul 1832 — Beograd,
16. novembar 1878) je bio srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski
pisac, učitelj i boem.

Biografija

Rođen je 1832. godine u
Srpskoj Crnji, u Banatu, u svešteničkoj porodici. Otac ga upisuje u
trgovačku školu iz koje beži tri puta i na kraju upisuje nižu gimnaziju u
Segedinu. Posle završene osnovne škole u Srpskoj Crnji i niže gimnazije
u Segedinu (danas Mađarska), odlazi u Temišvar (danas Rumunija) da uči
slikanje. Uoči revolucionarne 1848. godine bio je student umetničke
akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja morao da je
napusti. Vrativši se u rodni kraj produžio je da uči slikarstvo u
Bečkereku kod Konstantina Danila čuvenog slikara tog doba, tražeći
sopstveni umetnički izraz i produbljujući svoja znanja, između ostalog i
nemačkog jezika.

U revoluciji od 1848—1849. iako
šesnaestogodišnjak, učestvuje kao dobrovoljac. Kada se revolucija
završila porazom, napisao je: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo – a šta
dobismo!” Ubrzo ga neimaština primorava da prihvati razne poslove. Tih
godina često menja mesta boravka, odlazi u Beograd, ali se vrlo brzo
upućuje u Beč da nastavi studije slikarstva. U Beču se kreće u
umetničkim krugovima sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem. Njegovi
poetski prvenci ugledali su svetlost dana u Serbskom letopisu 1853.
godine. Besparica ga primorava da se vrati kući, ali ubrzo zatim odlazi
na Akademiju finih umetnosti u Minhen.

Krajem 1855. nastanio se u
Kikindi i živeo od slikarstva. Piše i pesme i štampa ih u Sedmici pod
pseudonimom Teorin. U Novi Sad prelazi 1856. godine, podstaknut
povratkom prijatelja sa kojima je drugovao u Beču koji se okupljaju oko
novosadskih listova Sedmica i Dnevnik. Po povratku sa slikarskih
studija, živi u Banatu do 1856.

Od 1857. prelazi u Srbiju, gde
ostaje sve do smrti. U Srbiji radi kao seoski učitelj (u Podgorcu,
Sumrakovcu, Sabanti, Rači kod Kragujevca i Požarevcu, u kome se i
oženio) i kao gimnazijski učitelj crtanja (u Kragujevcu, Beogradu i
Jagodini).

Đura Jakšić je bio svestran umetnik i rodoljub:
pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar. Ali i boem. Stvaralački i
stradalački život tog obrazovanog i temperamentnog čoveka često se
odvijao u boemskom ambijentu skadarlijskih kafana Tri šešira i Dva
jelena. Boemska atmosfera bila je njegovo prirodno okruženje u kome je
dobijao stvaralačku inspiraciju, izazivao divljenje i aplauze veselih
gostiju i boemskih družbenika, ali i bes vlasti čijoj se sirovosti i
lakomosti rugao, originalno i starično.

Stalno je živeo u
oskudici, i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Pritisnut
porodičnim obavezama i dugovima, sklon boemiji, bolestan, Đura Jakšić se
potucao kroz život. Razočaran u ljude i život, nalazio je utehu u
umetničkom stvaranju, pesničkom i slikarskom. Bio je nežan, iskren drug i
bolećiv otac, ali u mračnim raspoloženjima razdražljiv i jedak. Njegova
bolna i plahovita lirika veran je izraz njegove intimne ličnosti,
tragične i boemske.

Oboleo od tuberkuloze, u dugovima, gonjen je i
otpuštan (1871) iz državne službe. Uz pomoć Stojana Novakovića dobija
posao u Državnoj štampariji 1872. godine.

Smrt ga je zatekla na
položaju korektora Državne štamparije u Beogradu 16. novembra 1878.
godine (po julijanskom kalendaru). Sahranjen je na Novom groblju u
Beogradu.
Đura Jakšić, Noćna straža (ulje na platnu). Slika je posvećena javorskim junacima iz srpsko-turskog rata 1876-1878. godine
[uredi] Književni rad

Đura Jakšić najveći je liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih i najznačajnijih srpskih slikara 19. veka.

Strastven,
izuzetne imaginacije, snažne osećajnosti, buntovan i slobodarski, pisao
je za romantičarskim zanosom pesme o slobodi, protiv tiranije,
rodoljubivu liriku, ali i stihove lirskog posvećenja i dubokog bola.
Kontroverzan, posvetio je zbirku poezije Knezu Milanu Obrenoviću. Jakšić
je začetnik i najistaknutiji predstavnik anakreolske poezije kod Srba,
ali i autor brojnih dosetki, aforizama, poetskih minijatura.

U
duhu epohe u kojoj je živeo i stvarao, Đura Jakšić je imao svoje uzore,
među pesnicima Petefija i Bajrona, a među slikarima Rembranta. Često je
obrađivao iste motive i u književnim delima i na slikarskim platnima.

Iako
uspešni pesnik i dramski pisac, Jakšić je za srpsku književnost važan i
kao pripovedač. Oglasio se u trenutku kada se kod nas javljaju
nagoveštaji realizma, posebno vidljivi u prodoru savremene tematike.

Pisao
je nekoliko vrsta pripovedaka. Najpre one u kojima je idealizovao naš
srednji vek, prikazujući nemanjićka vremena. Drugu grupu čine pripovetke
o životu banatskog sela, a među njima je najpoznatija ’Sirota
Banaćanka’, koja i govori o stradanju naroda tokom burnih događaja iz
1848, 1849. Treću grupu čine pripovetke inspirisane srpsko-turskim
ratom, i u njima je rodoljubiva tematika iz Jakšićevih pesama dobila
svoj prirodni produžetak.

Napisao je oko 40 pripovedaka, tri
drame u stihu: „Stanoje Glavaš“, „Seoba Srbalja“ i „Jelisaveta“. Ostavio
je nezavršen istorijski roman Ratnici o srpsko-turskom ratu 1876-1878.
Jakšić je stvarao lirsku, epsku i dramsku poeziju. Svoje lirske pesme
objavljuje skoro po svima srpskim časopisima. Za života je objavio
zbirku svoje lirike „Pesme“. Najznačajnije epske pesme su: „Bratoubica“,
„Nevesta Pivljanina Baja“, „Barjaktarovići“, „Mučenica“ i „Pričest“.
Njegov rad na drami je dvostruko obimniji nego na lirici i epu.

Jakšić
je jedan od najranijih i najplodnijih srpskih pripovedača. Najviše je
pisao u prozi: oko četrdeset pripovedaka i skica, od kojih nekoliko
nedovršenih.

Od drama, umetnički je najuspelija Jelisaveta
kneginja crnogorska, pisana u duhu šekspirovske dramaturgije, sa namerom
da se na istorijskoj osnovi prikaže i jedna politička drama, tako važna
za celokupnu našu istoriju, a vezana za vladarevu ženu, strankinju
poreklom. Mnogo sukoba, strasti, mržnje, oblikuju dramatičan odnos među
junacima, i zbog toga je logično što dva glavna junaka, Jelisaveta i
Radoš Orlović, na kraju tonu u ludilo.

Najmanje je radio na
lirici, pa ipak, Đura Jakšić je stvorio izvestan broj pesama od trajne i
klasične vrednosti. Neke od njih, kao „Na Liparu“, „Mila“, „Koga da
ljubim“, „Put u Gornjak“, 'Kroz ponoć nemu“, spadaju u najbolje stihove
srpske poezije.
Đura Jakšić, Devojka u plavom (ulje na platnu)
[uredi] Kritički osvrt

Kad
je reč o Jakšiću, onda se u prvom redu misli na njegov lirski talent, i
u pogledu temperamenta i u pogledu izražaja. Jakšić je romantik u
najpotpunijem smislu. On se razvio pod uticajem Branka Radičevića,
Zmaja, Bajrona i Petefija. Kao i svi veliki romantičarski pesnici, i
Jakšić je buntovna i strasna priroda, neobuzdane i plahovite mašte i
nadahnuća, ustreptao i bujan i u osećanjima i u izražaju, nezadovoljan
životom, sav u čežnji za uzvišenim i nedokučivim. U lirskim pesmama, gde
je neposredno i jednostavno uobličavao raspoloženje, on je postigao
velike uspehe, kad nije padao u preteran zanos i verbalizam. U epu,
drami i pripoveci, gde je potrebno više mirnoće, sklada i mere u
kompoziciji, on je stvarao samo osrednje. Ukoliko ta njegova dela vrede,
vrede gotovo isključivo zbog snažnih lirskih mesta.

On je bio i
slikarski talent, i celoga se života bavio slikarstvom. Svoje prve pesme
je potpisivao „Đura Jakšić, moler“. U slikarstvu je njegov uzor bio
Rembrant, iz čijih portreta, rađenih isključivo kontrastnim bojama,
izbija neka unutarnja vatra ispod same boje, izvan kontura koje su
izgubljene u boji. Tako je Jakšić shvatio reč kao izražaj, — čisto
slikarski. Burna i opojna emocija, ljuta „kao vrh od handžara“, kako sam
kaže, iskren je i spontan izraz njegove ličnosti, ne nameštena poza i
knjiška sentimentalnost. Iskreni, vatreni i opojni zanos, to je odlika
njegova romantičarskog temperamenta, koji on kod nas najbolje
pretstavlja, kao što Bajron pretstavlja engleski, ili Viktor Igo
francuski romantizam. Vatreni zanos svoga osećanja, ljubav ili
rodoljublje, setu ili pesimizam, on dočarava rečima koje gomila po boji,
po zvuku, po sposobnosti da potstaknu naročitu vrstu osećanja, ali ne
radi toga da izazove konkretnu sliku ili jasan pojam, već samo radi toga
da dočara svoje osnovno raspoloženje. On zna moć reči, nigda mu ih nije
dosta, nigda nije zadovoljan izborom; bira ih i raspoređuje, zatim
gomila i zasipa. To isto, kat-kada, radi i sa slikama i pojmovima.

Njegove
najlepše pesme („Na Liparu“, „Padajte, braćo“ i druge) uobličene su na
taj način. On više polaže na ritam nego na plastiku, zato su njegove
slike samo apstraktni nagoveštaji nečeg što se naslućuje. Kao što u
snažnim raspoloženjima prevlađuju burne orkestracije i gromki uzvici,
tako u nežnima prevlađuje prisan, topao ton, šapat i cvrkutanje. Ali taj
podignuti ton, igra sa osećanjima i jezikom, često je promašila i
prešla u bleštav stil. Jakšić je imao lepih uspeha, ali i mnogo
neuspeha. Još je Skerlić tačno primetio da je „reč bila njegova vrlina i
njegova mana“, rekavši da je Jakšić ’pesnik snage, ali bez mere i
sklada’
Jakšićeve drame u stihu prikazuju karaktere iz naše
prošlosti. Sentimentalne ljubavi, nameštena patetika i deklamatorski ton
prevlađuju svuda podjednako. „Seoba Srbalja“ je pisana narodnim
desetercem, a „Jelisaveta“ i „Stanoje Glavaš“ vrlo slikovitim i živim
jambom. Te su drame više za čitanje nego za gledanje; u njima vrede
snažna lirska mesta. Jakšićevi dramski karakteri su odveć naivni i
preterano idealisani; oni se ne uobličavaju kroz radnju, već kroz
neprirodne i duge monologe; radnja je uopšte oskudna i slabo motivisana.
Kao romantični repertoar za širu publiku, koja voli istorijske kostime i
deklamaciju, one su sve igrane u pozorištu; „Stanoje Glavaš“ se i danas
igra.
Iako je Jakšić najviše radio u prozi, taj deo njegova
književnog rada je najmanje značajan. On piše istorijske pripovetke i
pripovetke sa predmetom iz savremenog života, srbijanskog i banatskog,
savremene seoske pripovetke uglavnom. Najbolje su mu pripovetke u kojima
slika banatsko selo i seljaka. U svima pripovetkama izbija njegov
zanosni lirizam, ljubav prema nacionalnoj i ličnoj slobodi i pobuna
protiv društvene nepravde. On je jedan od začetnika socijalne
pripovetke, koja se razvila tek u doba realizma, i osnivač lirske priče.
[uredi] Nagrada Đura Jakšić

U
Srpskoj Crnji se svake godine (2007. po 46. put) održavaju
manifestacije posvećene Đuri Jakšiću. Tom prilikom se dodeljuje nagrada
"Đura Jakšić" za najbolju zbirku poezije koja je izdata na srpskom
jeziku prošle godine.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 169042_183929988308916_100000757474007_389618_3867958_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime19/6/2011, 6:44 pm

JOVAN CVIJIC

Jovan Cvijić (1865—1927) je čuveni srpski naučnik,
osnivač Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske
akademije (sada SANU), profesor i rektor Beogradskog univerziteta,
počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu.
Bavio se podjednako društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom,
etnografijom, geologijom, antropologijom i istorijom. Smatra se
utemeljivačem srpske geografije

Biografija

Jovan Cvijić
je rođen 11. oktobra (29. septembra po julijanskom kalendaru) 1865.
godine u Loznici u porodici Cvijića, ogranka Spasojevića iz pivskog
plemena. Otac mu se zvao Todor Cvijić. Poreklom je bio Hercegovac,
odnosno Crnogorac iz oblasti Stara Hercegovina, iz plemena Pivljana, i
bavio se trgovinom. Njegov otac, a naime Jovanov deda, bio je Živko
Cvijić, predsednik lozničke skupštine i poznati mačvanski Obrenovićevac.
Kako je bio na strani tzv. "katana" u vreme katanske bune protivnika
ustavobranitelja 1844. godine, kažnjen je šibovanjem posle uspešne
akcije Tome Vučića Perišića, nakon čega je umro još mlad. Njegov otac, a
pak Jovanov pradeda, Cvijo Spasojević, bio je rodonačelnik Cvijića.
Cvijo je bio poznati hajdučki harambaša u tom delu Stare Hercegovine.
Cvijo se borio protiv Osmanlija Prvog srpskog ustanka, a nakon njegove
propasti 1813. godine, preselio se u Loznicu, gde je kod šanca i crkve
sagradio kuću hercegovačkog tipa na dva sprata i otvorio dućan,
započinjući trgovačku karijeru novoosnovane familije.

Cvijićev
otac Todor (umro 1900) se u početku i sam bavio trgovinom, ali kako mu
to nije išlo za rukom, zaposlio se u opštini kao pisar i delovođa. Majka
Jovanova Marija (rođena Avramović), bila je iz ugledne porodice iz
mesta Korenita, sela u oblasti Jadar koje se nalazi nedaleko od
manastira Tronoša i Tršića, rodnog sela Vuka Karadžića. Osim Jovana,
Todor i Marija imali su sina Živka i tri kćeri, Milevu, udatu za
Vladimira, sarača, Nadu, udatu za Dragutina Babića okružnog blagajnika,
kasnijeg načelnika ministarstva finansija, i Soku.[3]

Cvijić je
često govorio da je u detinjstvu na njegovo duhovno obrazovanje najviše
uticala majka i uopšte majčina porodica, mirna, staložena i domaćinska,
dok je o ocu i očevoj porodici pisao sa dosta manje emocija. Ipak,
Cvijić je u svom naučno-istraživačkom radu o narodnoj psihologiji imao
pohvalne reči za dinarski etnički tip i karakter, kome upravo i pripada
njegov otac.[4]
[uredi] Obrazovanje

Nakon osnovne škole koju
je završio u Loznici, završio je nižu gimnaziju u Loznici (prve dve
godine) i gimnaziju u Šapcu (treću i četvrtu godinu), a potom se upisao i
završio višu Prvu beogradsku gimnaziju.[5]

Godine 1884, po
završetku gimnazije, hteo je da studira medicinu, međutim loznička
opština nije bila u mogućnosti da stipendira njegovo školovanje u
inostranstvu. Tada mu je Vladimir Karić, njegov profesor iz šabačke
gimnazije, predložio da sluša studije geografije na Velikoj školi u
Beogradu. Cvijić ga je poslušao i iste godine upisao
Prirodno-matematički odsek Velike škole u Beogradu. Ove studije je
završio 1888. godine.

Tokom svog školovanja Cvijić je bio
posvećen čitanju knjiga. U gimnaziji je učio engleski, nemački i
francuski jezik koji su mu tokom studija veoma koristili s obzirom da
nije postojala odgovarajuća naučna literatura na srpskom. Kasnije je na
stranim jezicima pisao i naučne i druge radove.[5]

Školske godine
1888/89. radio je kao predavač geografije u Drugoj muškoj beogradskoj
gimnaziji. Potom je 1889. upisao studije fizičke geografije i geologije
na Bečkom univerzitetu kao državni pitomac. U to vreme na Bečkom
Univerzitetu predavanja iz geomorfologije držao je čuveni naučnik dr
Albreht Penk (nem. Albrecht Penck), geotektoniku je držao profesor Sis
(tadašnji predsednik Austrijske akademije nauka), a klimatologiju
Julijus Han.

Cvijić je doktorirao 1893. godine na Univerzitetu u
Beču. Njegova doktorska teza pod nazivom „Das Karstphänomen“ predstavila
ga je široj javnosti i učinila poznatim u svetskim naučnim krugovima.
Ovaj rad je kasnije preveden na više jezika (kod nas „Karst“, 1895) a
zahvaljujući njemu Cvijić se u svetu smatra utemeljivačem karstologije.
Britanski naučnik Arčibald Giki je napisao da ovo predstavlja
„zastavničko delo“ nauke.[5]
[uredi] Istraživački rad
Knjiga „Geomorfologija“ Jovana Cvijića iz 1924.

Jovan
Cvijić je svoja prva i najznačajnija terenska istraživanja obavljao na
početku karijere, radeći na terenu krševitih predela istočne Srbije.
Posmatrajući karst na Kučaju i Prekonošku pećinu, došao je na ideju za
svoju doktorsku disertaciju koju je na studijama u Beču odbranio 1892.
godine, a svečano je promovisan 22. januara 1893.

Cvijić se,
pored toga, bavio i geologijom (geomorfologijom, tektonikom,
paleogeografijom i neotektonikom). Njegova monografija o karstu (krasu)
izazvala je veoma pozitivne reakcije u evropskim naučnim krugovima, a
pristupna akademska beseda o strukturi i podeli planina Balkanskog
poluostrva na osnovu geološko-tektonske građe proslavila ga je kao prvog
južnoslovenskog geotektoničara. Pre Cvijića, karstom Srbije su se
bavili i drugi istraživači ali u znatno manjem obimu i po pravilu ne
karstom kao osnovnom temom. To su bili: Oto fon Pirh (nem. Otto von
Pirch) — 1830, Ami Bue (nem. Ami Boué) — 1840. i Feliks Filip Kanic
(nem. Felix Philipp Kanitz), Milan Đ. Milićević, Jovan Žujović, Vladimir
Karić. Zapisi njihovih istraživanja bili su, pre svega, deskriptivnog
karaktera i sa opštim zaključcima.

Još jedan značajan pomak u
nauci Cvijić je načinio dok je posmatrao okolinu Midžora, vrha Stare
planine i planinu Rilu (Bugarska), gde je prepoznao tragove glacijacije u
vidu 102 gorska oka, planinska jezera. Do tada se smatralo da ovaj
region nije bio zahvaćen glacijacijom, pa je ovo Cvijićevo otkriće
napravilo prekretnicu u izučavanju glacijacije po pitanju
rasprostranjenja[6].

Zahvaljujući svojim istraživanjima Cvijić je
još jednom napravio pomak u svetskoj nauci i to svojim
antropogeografskim pregledom u delu „Balkansko poluostrvo 1918“, 1922-I,
1931-II[7] na osnovu svojih proučavanja balkanskih psiholoških tipova.

Istraživačkim
radom, Cvijić se bavio oko 38 godina pri čemu je išao na mnogobrojne
ekspedicije po Balkanskom poluostrvu, Južnim Karpatima i Maloj Aziji,
čiji su rezultat bila brojna naučna dela.

Dvotomna
„Geomorfologija“ Jovana Cvijića koja daje geomorfološki prikaz terena na
Balkanskom poluostrvu ni danas nije izgubila na aktuelnosti i
predstavlja izvanrednu polaznu osnovu u savremenim istraživanjima.
[uredi] Naučni radovi
Balkansko poluostrvo, područje Cvijićevog interesovanja i brojnih istraživanja.

Treba se navići i o problemu, poslu, profesiji dugo, kadšto i
neprekidno misliti, dok se nađu rešenja. Ima svetlih časova, naročito
svetlih noći, koje se retko javljaju; u njima se nađe rešenje pitanja,
ili se smisle planovi naučnog rada. To doba duhovne lucidnosti i
kreativnosti valja upotrebiti, a ne po onoj običnoj ljudskoj, još više
orijentalnoj tromosti misliti na odmor. To mahom ni organizmu ne škodi,
ali i ako škodi, organizam je zato da se čestito utroši.[8] ”

Cvijić
se naukom počeo baviti još kao student Velike škole i tada je nastao
njegov rad Prilog geografskoj terminologiji našoj, a nastavio kao
srednjoškolski profesor i bečki student proučavajući kraške pojave u
istočnoj Srbiji, Istri i Jadranskom primorju. Na osnovu tih proučavanja
napisao je više radova kao i svoju doktorsku disertaciju. Čitav život
posvetio je proučavanju Srbije i Balkanskog poluostrva putujući skoro
svake godine po Balkanu.

Prvi njegovi objavljeni radovi:

* 1889. „Ka poznavanju krša Istočne Srbije“;
* 1891. „Prekonoška pećina“;
* 1893. „Geografska ispitivanja oblasti Kučaja“;
* 1893. „Pećine i podzemna hidrografija u Istočnoj Srbiji“;
* 1895. „Karst, geografska monografija“;
* 1896. „Izvori, tresave i vodopadi u Istočnoj Srbiji“.

Sva ova dela bavila su se problematikom u Istočnoj Srbiji.
Grob Jovana Cvijića i njegove žene Ljubice u Beogradu.

Kao zreo i iskustan naučnik napisao je:

* 1922. „Đerdapske terase“;
* 1925. „Karst i čovek“;
* 1925. „Karst i srpske narodne pripovetke“.

Tokom
života, odnosno za preko trideset godina intenzivnog naučnog rada,
objavio je par stotina naučnih radova. Jedno od najvažnijih dela je
„Balkansko poluostrvo“.

Umro je u 62. godini 16. januara 1927. u
Beogradu a sahranjen je na Novom groblju. Svoje imanje zaveštao je i
ostavio Srpskom geografskom društvu.
[uredi] Redovni profesor
Prvih
osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905. godine: Sede
sleva Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas;
stoje sleva Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i
Ljubomir Jovanović

Nakon povratka iz Beča, marta 1893, postao je
redovni profesor Filozofskog fakulteta Velike škole u Beogradu. U
početku je predavao fizičku geografiju i etnografiju, a zatim samo
geografiju.

Putujući kao student, i kasnije kao profesor, po
skoro svim krajevima Balkanskog poluostrva, rano je razvio svoje
interesovanje za narodni način života i kulturu. Stoga na odseku za
geografiju organizuje proučavanje antropogeografije i etnografije kao
sporedne predmete .[4]

Nakon ukidanja Velike škole, a od
osnivanja Beogradskog univerziteta 12. oktobra 1905, Jovan Cvijić je
postao jedan od osam prvih redovnih profesora na Univerzitetu.[5]
Ravnopravno pored Cvijića našli su se: Jovan Žujović, Sima Lozanić,
Mihailo Petrović Alas, Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić
Radovanović i Ljubomir Jovanović. Ovih osam profesora su potom birali
druge kolege u zvanje redovnih profesora.

Cvijić je odigrao važnu
i aktivnu ulogu u reformama školstva pomagajući u osnivanju posebne
katedre za etnologiju na kojoj je prvi predavač bio njegov najstariji
đak i saradnik Jovan Erdeljanović, a potom i Tihomir Đorđević, dok je
Cvijić ostao nosilac nastave na geografiji. Presudno je uticao na
otvaranje pet novih fakulteta: Medicinskog, Poljoprivrednog i
Bogoslovnog u Beogradu, Filozofskog u Skoplju i Pravnog u Subotici.[5]
[uredi] Cvijićev osvrt na školstvo u Srbiji

Cvijić
je smatrao da ondašnje školstvo, tj. gimnazijsko obrazovanje treba da
traje sedam a ne osam godina. Smatrao je da mladići treba što ranije da
se uključe u život i samostalan rad.
“ Gimnazija formira
inteligenciju i karakter, možda više, snažnije, i u nekim pravcima
dublje, nego univerzitet; ona je od velikog uticaja na duh i moralnu
vrednost budućih intelektualnih naraštaja. Pored univerziteta, od nje
najviše zavisi kakva će se moralna i duhovna atmosfera razviti u državi,
kakav će tim dobiti njena civilizacija, i naposletku da li će se
usporavati ili ometati razvijanje velikih ličnosti, u kojima se do
najvećeg stepena izražavaju osobine jednog naroda.[9] ”

Objavio
je pet detaljnih uputstava za terenska istraživanja stanovništva i
naselja kako bi podstakao i usmerio saradnike u njihovom naučnom radu.

Cvijić je brojne informacije o nastavi i nauci objavio u članku „O naučnom radu i našem Univerzitetu“, objavljenom 1907. godine.
[uredi] Antropogeografska škola
Srpski opanci - deo srpske narodne nošnje

Jovan
Cvijić se smatra osnivačem i pokretačem antropogeografsko-etnološke
škole u Srbiji, koja čini polaznu osnovu najvećeg dela istraživačkih
radova u jugoslovenskim društvenim naukama 20. veka.

U svojim
antropogeografskim istraživanjima Cvijić je izučavao migracije, seoska i
gradska naselja, tipove kuća, materijalnu kulturu stanovništva u zonama
pod različitim uticajima civilizacija, psihološke tipove i varijetete,
narodnu nošnju i pokućstvo.

Preko trideset godina je vršio
istraživanja, posebno po prostoru Balkanskog poluostrva, koja su
rezultirala u brojnim radovima i utemeljenjem „antropogeografske škole“.
Putovao je pod vrlo nepovoljnim društvenim i političkim prilikama,
izlažući se mnogim neprijatnim, pa i po život opasnim situacijama,
posebno u zemljama koje su još uvek do Prvog svetskog rata bile pod
vlašću tadašnje Turske i Austrougarske. Na ovim putovanjima na kojima se
neposredno upoznavao sa uslovima života stanovništva Balkanskog
poluostrva razvila se njegova želja da se bavi etnografskim i
političko-etnografskim, a kasnije i psiho-socijalnim pitanjima. Sam
Cvijić je govorio da je malo poznavao život u Bugarskoj, Bosni i
Hercegovini i Makedoniji sve do perioda 1896—1898, kada je na svojim
putovanjima po tim zemljama video koliko se tamo teško živelo.[4] Do tog
trenutka, kako sam kaže, nije se mnogo interesovao za folklor,
etnologiju i nacionalnu politiku. Od tada, međutim, počeo se aktivno se
baviti ovim pitanjima. U Cvijiću, kao sjajnom organizatoru brojnih i
studioznih putovanja na kojima je zalazio i u najnepristupačnije i
najopasnije predele, pojavile su se sklonosti ka empirijskim
istraživanjima. Ova istraživanja on je kasnije umeo da podrži na širokim
naučnim osnovama.[4]
Ženska vlaška nošnja iz Makedonije

Godine
1896. Cvijić je objavio „Upustva za proučavanje sela u Srbiji i ostalim
srpskim zemljama“ koja su kasnije korigovana i prilagođena specifičnim
uslovima u drugim balkanskim oblastima gde su potom i primenjena.

Na
osnovu ovih uputstava u Srbiji se razvio širok pokret za istraživanje
narodnog života, što je omogućilo stvaranje prvih metodološki i
sistematski sakupljenih podataka iz etnologije. Istraživanje su
sprovodili, osim Cvijićevih studenata i saradnika, i mnogi intelektualci
amateri, najčešće seoski učitelji i sveštenici. Ovaj zajednički i
obiman naučni napor predstavlja jedinstvenu i značajnu pojavu u
međunarodnom naučnom životu.

Cvijićeva teza o uticaju klime i
reljefa na građu (morfologiju) čoveka je osnova u njegovom naučnom
pristupu u izučavanju antropogeografije, gde on praktično među prvima
naglašava da je čovek ekosenzibilno biće[10]. Kad se radi o formiranju
antropoloških tipova, Cvijić u primarne faktore ubraja socijalnu
strukturu, odnosno zanimanje, endogamiju i egzogamiju i migracije.
Posebno je naglašavao delovanje geografske sredine na etnopsihološke
karakteristike stanovništva. Osnovnu koncepciju ovakvog stava dao je u
radu „Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva“ iz 1902.
Kasnije, pod uticajem Cvijićevog rada, prim. dr Milorad Dragić,
nekadašnji Cvijićev učenik, razradio je temu etnopsiholoških
istraživanja u radu „Uputstva za ispitivanje naselja i psihičkih
osobina“ iz 1911.[11], nakon čega je Cvijić proširio svoju tezu u
Balkanskom poluostrvu i južnoslovenskim zemljama [12][4]. Ovaj rad je
najpre objavljen na francuskom, a potom 1922. godine, znatno proširen,
štampan je i na srpskom jeziku.

Iznenadno interesovanje Cvijića
za antropogeografska i etnografska istraživanja je jedan od najvećih
poteza u njegovoj naučnoj karijeri. Cvijićevo zalaganje i
naučno-istraživačke sposobnosti doprinele su prikupljanju relevantnih
podataka koje je koristio tokom pregovora oko formiranja političkih
granica nove države nakon Prvog svetskog rata.

Doprinos određivanju političkih granica Kraljevine SHS
Karta Kraljevine Jugoslavije iz 1930. sa prikazanim granicama banovina

Nakon
Prvog svetskog rata Cvijić je doprineo određivanju političkih granica
nove jugoslovenske države koristeći svoja naučna istraživanja kao
argument u pregovorima. Koristio je istraživanja iz područja demografije
i antropogeografije. Prikupljena znanja koristio je da tačno omeđi
prostore etničkog prostiranja južnoslovenskih naroda.

Znameniti
francuski geograf Pol Vidal de la Blanš (fr. Paul Vidal de La Blache)
pozvao je profesora Cvijića u Pariz gde je 1917. i početkom 1919. na
Sorboni držao predavanja o balkanskim zemljama i narodima. Krajem 1918.
godine tadašnja srpska vlada ga je imenovala prvim stručnjakom za
etnografske granice, a početkom 1919. postavljen je za predsednika
teritorijalne sekcije u okviru državne delegacije na Mirovnoj
konferenciji u Parizu gde su, zahvaljujući njegovom zalaganju kao
etnogeografa (izradio je etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja
1918-1919) i zalaganju Mihajla Pupina, tada priznatog, uglednog naučnika
i politički uticajnog čoveka, određene granice nove države Kraljevine
Srba, Hrvata i Slovenaca. Tada je dogovoreno da novoj državi pripadnu
Banat, Baranja, Dalmacija i Bledski trougao (Bled, Bohinj i Triglav).[5]
[uredi] Akademik

Cvijić
je postao naučnik svetskog glasa i dobio je brojna priznanja. Bio je
član osam akademija nauka, šesnaest geografskih i prirodnjačkih društava
i primio je 10 odlikovanja. Bio je:

* Počasni doktor Sorbone i Češkog univerziteta Karlovo u Pragu.
* Dopisni član Srpske kraljevske akademije od 5. februara 1896, a redovni član postao je 4. februara 1899. Godine.
* Predsednik Srpske kraljevske akademije od 12. aprila 1921. Na ovom položaju bio je do svoje smrti 1927. godine.

Bio je dva puta rektor Beogradskog univerziteta (1906/07 i 1919/20).

Takođe je bio:

* Dopisni član Akademije nauka SSSR-a.
* Dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti.
* Dopisni član Učenog društva Parnasos (Atina).
* Počasni član mnogih geografskih, etnografskih, prirodnjačkih i
drugih društava širom sveta (Petrograd, Budimpešta, Bukurešt itd.).

* Nosilac engleske, francuske i američke medalje za naučne radove
(Američko geografsko društvo mu je dodelilo zlatnu medalju za izuzetan
naučni doprinos u oblasti geografije balkanskih zemalja i proučavanje
karata).[4]

Kontroverze
Poreklo stanovništva Severne Srbije

Ravnatelj
hrvatske matice iseljenika i voditelj Hrvatskog informacionog centra
Ante Beljo na skupu rekao je da je Cvijić, usled zanimanja za političko
napredovanje Srbije, često gubio svoju naučnu objektivnost, pa se
određeni segmenti njegovog rada koriste kao "naučno opravdanje"
velikosrpske politike.[13] U svom pamfletu Ante Beljo citira Cvijića :

... Srbija mora zbog svoje ekonomske samostalnosti dobiti pristup na
Jadransko more i jedan deo arbanaske obale: bilo zauzimanjem teritorija
bilo dobijanjem ekonomskih i komunikacionih prava na tu oblast. To
znači, dakle, zauzimanje istina jedne etnografski strane oblasti, ali
takve koja se mora zauzeti zbog osobito važnih privrednih interesa,
upravo zbog životne potrebe.[13] ”

Godine 2000. pojavila se
knjiga Džordža Vajta u kojoj on tvrdi da je toku borbe za Makedoniju,
Cvijić nizom publikacija i etno-geografskih mapa uticao na međunarodno
javno mnenje da su Makedonci, odnosno makedonski Sloveni, zapravo “južni
Srbi”.[14] Navodno je proglašavanje makedonskog jezika dijalektom
srpsko-hrvatskog igralo ključnu ulogu u podršci srpskim pretenzijama na
ovu oblast.[15] On kaže da je između 1906. i 1918. izradio seriju mapa
kojima su teritorijalnim pretenzije Srbije na vardarsku Makedoniju
pravdane proglašavanjem Makedonaca za etno-lingivstičku grupu Srba.[15]
Cvijićeve etnografske mape objavljene 1906, 1909 i 1913. godine
međusobno se razlikuju i pratile su spoljno-političke potrebe srpske
države.[14] Kaže da je na mapi iz 1909. značajno smanjeno prisustvo
Albanaca na Kosovu i zapadnoj Makedoniji u odnosu na prethodnu iz 1906.
Na mapi iz 1913. prisutvo tzv. “Srbo-Hrvata” je znatno pomereno ka jugu u
odnosu na prethodnu iz 1909. godine. Na istoj mapi, prisustvo Albanaca
je “dramatično redukovano”, čak i u Severnoj Albaniji.[15] Na mapi iz
1918. godine, koja je trebala da utiče na odluke mirovne konferencije u
Parizu, Srbi i Makedonci grupisani u jednu kategoriju, čime je Cvijić
dao legitimitet srpskoj kontroli nad Makedonijom.[15]
[uredi] Nasleđe Jovana Cvijića
[uredi] Geografski zavod i Srpsko geografsko društvo
Spomenik Jovanu Cvijiću u studentskom parku u Beogradu, izvajao Oto Logo[16]

Jovan
Cvijić je osnovao Geografski zavod Filozofskog fakulteta 1893. godine,
prvu takvu ustanovu na Balkanu, i bio njegov upravnik od osnivanja do
1927. godine. Zajedno sa grupom geografa i prirodnjaka osnovao je Srpsko
geografsko društvo 1910. u Beogradu. Bio je njegov predsednik od
osnivanja do svoje smrti. Godine 1912. pokrenuo je časopis „Glasnik
Srpskog geografskog društva“ koji još uvek postoji. Jednom nedeljno
držao je seminar za pripadnike srodnih nauka na koji su dolazili i
nastavnici beogradskih gimnazija.

Geografski institut

U
Beogradu 1947. godine Srpska akademija nauka i umetnosti osnovala je
geografski institut koji od 1961. godine nosi naziv „Jovan Cvijić“.
Institut je osnovan u cilju unapređivanja geografske nauke, povećanja
broja kvalitetnih naučnih kadrova za rad u struci ili na Univerzitetu.

Veliki
broj osnovnih škola i ulica u Srbiji takođe nosi ime Jovana Cvijića.
Njegovi učenici su nastavili njegov rad, a šestorica njegovih asistenata
su kasnije postali akademici: Pavle Vujević, Borivoje Ž. Milojević,
Vojislav S. Radovanović, Petar S. Jovanović, Atanasije Urošević i
Milisav Lutovac.

Memorijalni muzej

U Beogradu se nalazi
Memorijalni muzej Jovana Cvijića u njegovoj porodičnoj kući (ulica
Jelene Ćetković br. 5). Ova kuća je napravljena 1905. godine i od 1963.
je pod zaštitom države (proglašena je za spomenik kulture).[1] Kuća je
jedinstvena po svojoj unutrašnjoj dekoraciji za koju je zaslužan
Dragutin Inkiostri Medenjak[17], koji se smatra jednim od začetnika
nacionalne dekorativne umetnosti[18]. Cvijić je, shodno njemu samom,
delio entuzijazam ondašnje inteligencije za potrebom stvaranja
nacionalnog stila koji bi se zasnivao na balkanskim folklornim
elementima.

Danas se u kući nalazi legat Jovana Cvijića koji ima
1.476 predmeta među kojima se nalaze rukopisi, prepiske, beležnice,
fotografije, geografske karte, atlasi, knjige, umetničke slike, lični
predmeti i dr.[1] U muzeju se povremeno organizuju prigodna
predavanja.[19]

Njegov život je naročito proučavao geograf
Milorad Vasović koji je 1994. godine objavio knjigu „Jovan Cvijić —
naučnik, javni radnik, državnik“.
[uredi] Priznanja
mala

Po
starom Zakonu o odlikovanjima jedna od medalja nosi ime Jovana Cvijića,
koji se tako našao u društvu drugih srpskih velikana kao što su Vuk
Karadžić, Nikola Tesla, Miloš Obilić, a od 17. septembra 2004, Narodna
Banka Srbije pustila je u opticaj novčanicu od 500 dinara sa likom
Jovana Cvijića, a potom i novu seriju 4. juna 2007.[20] Ovako se Jovan
Cvijić našao u društvu drugih srpskih velikana:

* Vuka Stefanovića Karadžića (novčanica nominalne vrednosti 10 dinara),
* Petra II Petrovića Njegoša (novčanica nominalne vrednosti 20 dinara),
* Stevana Stojanovića Mokranjca (novčanica nominalne vrednosti 50 dinara),
* Nikole Tesle (novčanica nominalne vrednosti 100 dinara) i drugih.

U
organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti održan je 21. i 22.
novembra 2002. naučni skup „Društveno-politička delatnost Jovana
Cvijića“.

Pored svega navedenog Cvijićevo ime danas nose i jedna
vrsta šafrana[21] i vrh na planini Rudnik (Srbija) koji se zove Cvijićev
vrh (1132m)[22].
[uredi] Važnija dela
Cvijićev grob u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju

* Geografska ispitivanja u oblasti Kučaja u ist. Srbiji, 1893;
* Das Karstphänomen, 1893, Beč;
* Karst, 1895;
* Struktura i podela planina Balkanskog poluostrva, 1902;
* Die Tektonik der Balkanhalbinsel mit besonderer Berückichtigung
der neueren Fortschritte in der Kenntnis der Geologie von Bulgarien,
Serbien und Mazedonien, 1904, Beč;
* Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije I-III, 1906—1911;
* Grundlinien der Geographie und Geologie von Mazedonien und
Alt-Serbien. Nebst Beobachtungen in Thrazien, Thessalien, Epirus und
Nordalbanien, 1908, Gotha;
* Jezerska plastika Šumadije, 1909;
* Geomorfologija I-II, 1924, 1926.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 182041_183930881642160_100000757474007_389619_7858225_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime21/6/2011, 10:23 pm

BRANKO RADICEVIC

Branko
Radičević (Slavonski Brod, 28. mart 1824 – Beč, 1. jul 1853) je bio
srpski romantičarski pesnik. Radičević je uz Đuru Daničića bio
najodaniji sledbenik Vukove reforme pravopisa srpskog jezika i uvođenja
narodnog jezika u književnost. Branko Radičević je uz Jovana Jovanovića
Zmaja najznačajniji pesnik srpskog romantizma.
Radičević je rođen u
Slavonskom Brodu 28. marta 1824. u porodici Todora i Ruže Radičević.
Rođeno ime mu je Aleksije, ali ga je on posrbio u Branko. Brankov otac
Todor je bio činovnik, ali se takođe bavio i književnošću i preveo je sa
nemačkog jezika Šilerovog „Viljema Tela“.

Njegova porodica se
1830. preselila u Zemun, gde je Branko završio pet razreda srpske i
nemačke osnovne škole. U gimnaziju u Sremskim Karlovcima se upisao 1836.
Sremski Karlovci i obližnje Stražilovo su imali velik uticaj na
Brankova kasnija dela, od kojih su najpoznatija „Đački rastanak“, u
kojoj izražava svoju želju da tu bude i sahranjen. Nakon završenih šest
razreda u Sremskim Karlovcima, sedmi i osmi razred je završio u
Temišvaru, gde mu je otac bio premešten 1841. godine.
Statua Branka Radičevića na Stražilovu

Godine
1843. je upisao studije prava u Beču, ali nakon tri godine studija
odustaje od fakulteta. Staro prijateljstvo prodice Radičević sa Vukom
Karadžićem bila je Branku najbolja preporuka za stupanje u krug Vukovih
saradnika i prijatelja. Kada mu je preminuo brat Stevan, Branko se
zbratimio sa drugim mladim Vukovim sledbenikom Đurom Daničićem.

Prve
stihove Branko je napisao još dok je pohađao Karlovačku gimnaziju, a
odušljevljen Vukovim reformama se intezivnije počeo baviti književnim
radom. Prvu knjigu pesama je objavio u Beču 1847. godine, na čistom
narodnom jeziku u duhu modernog evropskog romantičarskog pesništva. Iste
godine su objavljeni i Vukov prevod Novog zaveta, Daničićev „Rat za
srpski jezik i pravopis“ i Njegošev „Gorski vijenac“, tako da se ta
godina smatra godinom nezvanične Vukove pobede.

Zbog revolucije
koja je zahvatila Habzburšku monarhiju, Radičević je napustio Beč i
živeo je po raznim mestima u Sremu. Slava koju su mu donele prve pesme
bila je velika i u Kneževini Srbiji, u koju je nekoliko puta dolazio. U
strahu da njegovo prisustvo ne izazove nemire među velikoškolskom
omladinom, vlasti su ga proterale iz Beograda.

U to vreme je
počeo da oboljeva od tuberkuloze. Vrativši se u Beč 1849. upisao je
studije medicine, ali je nastavio da se bavi književnošću i godine 1851.
je objavio još jednu zbirku pesama.

Radičević je preminuo 1.
jula 1853. u bečkoj bolnici na rukama Vukove žene Ane. Posthumno zbirku
pesma je objavio njegov otac 1862. Srpska omladina je ispunila pesnikovu
želju i godine 1883. prenela je njegove ostatke iz Beča u Stražilovo.
[uredi] Dela
Brankov grob na Stražilovu

Sa
Brankom Radičevićem su u nacionalnu književnost prvi put ušle pesme sa
izrazito lirskim motivima i raspoloženjem. Te pesme su prvenstveno
pevale o radosti i lepotama mladosti. Ipak, veći deo svojih pesama, kao
što su „Kad mlidija' umreti“ ili Đački rastanak Radičević je pisao kao
elegije (tužne pesme). U jeku Vukovih polemika sa protivnicama reforme
srpskog jezika, Radičevića prva zbirka pesama je dokazala da se i na
narodnom jeziku mogu ispevati umetničke pesme.

Najpoznatije
Radičevićevo delo je poema Đački rastanak, u kojoj je opevao Frušku
goru, đačke igre i nestašluke. U pesmi je takođe ispoljio ideju
jugoslovenstva. Elegija „Kad mlidijah (razmišljah) umreti“, objavljena
posle Radičevićeve smrti, je jedna od najlepših elegija u srpskoj
književnosti, u kojoj je pesnik predosetio blisku smrt.

Pored
lirskih pesama, ljubav prema narodnoj poeziji uputila je Radičevića i na
pisanje epskih pesama. Dve epske pesme izašle su 1851. kao druga zbirka
pesama. Ostale neobjavljene pesme su izdane u zbirci iz 1862. Branko
Radičević se prvenstveno ugledao na narodnu deseteračku pesmu i
mestimično na Džordža Bajrona, ali nije uspeo da stvori ozbiljnija
umetnička dela, pa njegov rad nije doživeo slavu njegovih lirskih
pesama.

Kao pristalica Vukovih shvatanja, Radičević je napisao
alegoričnu-satiričnu pesmu „Put“, uperenu protiv pseudoklasičarske
poezije i starog književnog jezika. U prvom delu pesme Radičević ismeva
najvećeg Vukovog protivnika Jovana Hadžića, a u drugom delu pesme se
veličaju reforme Vuka Karadžića.

Zbirke pesama

* Pesme I (1847).
* Pesme II (1851).
* Pesme III (1862, posthumno).




SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 180933_183932968308618_100000757474007_389623_7960045_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime25/6/2011, 8:57 pm

JELENA ANZUJSKA

Jelena Anžujska (oko 1236 – 8. februar 1314.) je
bila supruga srpskog kralja Stefana Uroša I (vladao 1243-1276) i majka
kraljeva Dragutina i Milutina.

Poreklo

Njeno poreklo nije
tačno utvrđeno, ali je poznato da je u srodstvu sa Karlom I, kraljem
Napulja i Sicilije, koji je u pismu iz 1273. naziva rođakom.

Prezime Anžujska je posledica pogrešnog prevoda imena Anđelina, koje je ponela po vizantijskoj vladarskoj porodici Anđela.

Engleski istoričar Gordon mek Denijel utvrdio je da je ona unuka sestre Boduena II, latinskog cara Konstantinopolja.

Po
ovoj teoriji, Jelena Anžujska (1236 – 1314), pravim imenom Jelena
Anđelina, je kći mađarskog plemića Jovana Anđela (Angelo János), vojvode
Srema, i francuske plemkinje: Matilde de Vjanden, vojvotkinje Požege i
Kovina. Jelenin otac, Jovan Anđeo, bio je sin vizantijskog cara Isaka II
Anđela i Margarite Mađarske, koja je bila kći kralja Bele III i Anjes
de Šatijon.
[uredi] Poznata biografija

Jelena je oko 1250. udata za Uroša.

Sa kraljem Urošem je imala bar četvoro dece:

1. Dragutin (1251-1316), srpski kralj 1276-1282
2. Milutin (1253-1321), srpski kralj 1282-1321
3. Stefan (?)
4. Brnča (?), kćerka udata za župana Đorđa

Jedno
vreme vladala je oblastima: Zeta, Trebinje, Plav i Poibarje, u periodu
kada je država bila podeljena na tri dela i preostalim delovima
upravljali Dragutin i Milutin.

Jelena se zamonašila u crkvi sv.
Nikole u Skadru; tu je kao monahinja i umrla 8. februara 1314. Osnovala
je prvu žensku školu u tadašnjoj Srbiji. Organizovala je prepisivanje
knjiga na dvoru i tako proizvedene knjige je kasnije poklanjala. Takođe,
u svom dvoru je imala i čuveno knjigohranilište, to jest biblioteku.
Korice su izrađivane kod zlatara u Kotoru (v. Srbi i rukopisno Sveto
pismo).

Njen dvor nalazio se na samom rubu današnjeg Kosova i
Metohije u mestu Brnjaci, na severnoj strani planine Mokra Gora, četiri
kilometra uz Brnjačku reku (oblast gornji Ibar). Tu se nalazila njena
čuvena škola gde su siromašnije devojke učile vez i ostale poslove, ali i
pismenost i muziku. Bila je u dobrim odnosima sa Dubrovnikom. Osim
dvorca u Brnjaku, Jelena Anžujska imala je i grad Jelač na Rogozni. Kao
zadužbina pominje se i crkva na Gospođinom vrhu u selu Biševo u Rožajama
čiji ostaci i danas postoje, ali nema dokaza da je to zapravo zadužbina
Jelene Anžujske

Kao i drugi Nemanjići zidala je zadužbine,
najpoznatija njena zadužbina je manastir Gradac (krajem XIII veka) gde
je i sahranjena, kao i crkva svetog Nikole u Skadru gde je zamonašena.
Obnavljala je veliki broj svetinja, među njima i manastir svetih Sergija
i Vakha na obalama reke Bojane kod Skadra. Pomagala je puno i katoličke
svetinje.

Legenda kaže da se posle tri godine od svoje smrti
javila u snu jednom monahu, te kada su otvorili njen grob telo je nađeno
celo i očuvano „kao u rosi“. Od te 1317. ona se slavi kao svetiteljka
30. oktobra po crkvenom kalendaru odnosno 12. novembra po novom
kalendaru. Njeno prvo žitije napisao je srpski arhiepiskop Danilo II kao
žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 181937_183934831641765_100000757474007_389629_5048156_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime11/7/2011, 10:23 pm

STEFAN PRVOVENCANI

Stefan Nemanjić, nazvan Prvovenčani, je bio
srednjovekovni srpski vladar (veliki župan 1196—1217. i kralj 1217—1228)
koji je Rašku podigao na status kraljevine, kao i značajan pisac koji
je žanru biografije vladara u srpskoj književnosti dao stil i uzor.

Stefan
Prvovenčani je bio drugi sin velikog župana Stefana Nemanje,
rodonačelnika dinastije Nemanjića, i Ane. Bio je mlađi brat Vukana
Nemanjića, vladara Zete, a stariji brat Save Nemanjića, osnivača
autonomne srpske arhiepiskopije.

Biografija

Posle srpskog
poraza u bici na Moravi 1190. i nemoći Vizantije da Srbiji nametne
nepovoljan mir i odricanje od teritorija, utvrđen je brak između Stefana
i Evdokije, sinovice vizantijskog cara Isaka II Anđela. Na Državnom
saboru u Deževu 1196. Stefan Nemanja se odrekao prestola, ostavljajući
ga srednjem sinu Stefanu, a sam se zamonašio. Stariji sin Vukan je
postao udeoni knez Duklje, dok se mlađi, Rastko, još ranije zamonašio i
uzeo ime Sava. Vukan je sebe proglasio za kralja Duklje (titula koju su
nosili stari dukljanski vladari počevši od 1077), Dalmacije, Trebinja,
Toplice i Hvosna (Metohije).
Prsten kralja Stefana Prvovenčanog.
Sačuvan je uz njegove mošti u Studenici. Prsten je izrađen od zlata i
ukrašen je ornamentom od filigranskih pletenica.

Uz pomoć
ugarskog kralja Emerika, Vukan je zbacio Stefana sa vlasti i vladao
Srbijom između 1202. i 1204. godine. Kada su krstaši Četvrtog krstaškog
rata osvojili Carigrad, slabi vizantijska moć, ali raste bugarska. Kada
su Bugari počeli da osvajaju srpske teritorije oko Niša, Vukanu je
oslabila vlast. Godine 1205. Stefan i Vukan, uz posredovanje mlađeg
brata Save, potpisali su sporazum po kom Stefan postaje veliki župan, a
Vukan udeoni knez „jugozapadne Srbije“.

Stefan je proterao
Evdokiju posle pada Carigrada, navodno zbog šuge, ali istoričari su
zabeležili da je oboma prebacivano neverstvo u braku. Oženio se drugi
put Anom Dandolo, unukom mletačkog dužda Enrika Dandola (koji je bio
idejni tvorac napada na Carigrad u Četvrtom krstaškom ratu). Za vreme
sukoba Bugara sa krstašima, Stefan je osvojio Niš, Vranje i Polog.
Bugarska i Latinsko carstvo ušli su u savez protiv Srbije, ali su
pretrpeli poraz. Sa juga je napao epirski vladar Mihajlo I Anđeo, koga
je tadašnji srpski arhiepiskop Sava pokušao da odgovori od napada, ali
ga je sluga ubio u krevetu (ovo se tumačilo kao čudo svetog Save). Kako
mu Bugari i Latinsko carstvo više nisu predstavljali opasnost, a sa
Ugarskom je imao prijateljske odnose, jedina opasnost je pretila sa juga
od Epira. Stefan je zato svoju sestru udao za Manojla, brata epirskog
despota Teodora Anđela, i na taj način osigurao južne granice.

Stefan
je tražio od pape venac (to jest, krunu) kako bi on postao kralj, a
Srbija kraljevina. Prvi put je zatražio krunu od pape Inoćentija III još
1204. godine, ali se tome usprotivio Vukan Nemanjić koji je u Zeti
nosio staru dukljansku krunu zetskih kraljeva i želeo je da on bude
jedini srpski kralj. Zbog toga je i došlo do sukoba između braće koji se
završio konačnim Vukanovim porazom. Prilikom drugog traženja krune
1217. godine, papa Papa Honorije III je odgovorio pozitivno i poslao
krunu. Sava je ovenčao (krunisao) Stefana za kralja 4. januara 1217.
godine u manastiru Žiča zbog čega je poznat i kao Stefan Prvovenčani.
Papska kruna je predstavljala međunarodno pravno priznanje Srbije kao
nezavisne države. Dve godine kasnije, Sava Nemanjić je uspeo da od
patrijarha u Nikeji izdejstvuje autokefalnost Srpske pravoslavne crkve,
pa je Raška stekla još jedno veliko priznanje.

Stefan je umro 24.
septembra 1228. Neposredno pre smrti zamonašio se i uzeo ime Simon.
Prvo je bio sahranjen u manastiru Studenici, a posle toga u svojoj
zadužbini manastiru Žiči. Njegove mošti su prenošene petnaestak puta, od
toga tri prenosa su bila u vreme Karađorđa: Prvi je bio u vreme Kočine
krajine, drugi prenos bio je u proleće 1806. kad je Studenica popaljena i
bila privremeno napuštena, kada su mošti smeštene u manastir
Vraćevšnicu. Treći prenos bio je pred sam kraj ustanka 1813. kada su
mošti sklonjene u manastir Fenek.

Stefana je na prestolu nasledio
najstariji sin Stefan Radoslav. Stefan Prvovenčani je podigao manastir
Žiču, a takođe je napisao „Žitije Svetog Simeona“, biografiju svog oca
Stefana Nemanje.

Imao je četiri sina, među njima buduće kraljeve
Radoslava, Vladislava i Uroša I, zatim Predislava, budućeg srpskog
arhiepiskopa Savu II i ćerku Komninu,dok pojedini izvori navode da je
imao još jednu ćerku, pod imenom Renijera.

Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja kao prepodobnog svakog 24. septembra tj. 7. oktobra po novom kalendaru.

„Žitije Svetog Simeona“ Stefana Prvovenčanog

Stefan
Prvovenčani bio je vaspitan u vizantijskom duhu, ljubitelj književnosti
i „razuman i vešt pripovedač“, kako ga naziva Teodosije, učenik
Domentijana i biograf Svetog Save.

„Život i podvizi Svetog
Simeona“ (1216) su prva srpska celovita biografija. Obuhvata sav život
Stefana Nemanje, od rođenja do smrti, obuhvatajući i događaje posle
smrti u kojima su se ispoljile njegove natprirodne moći. Delo je
napisano panegiričnim stilom. dominantni postupci su apstrahovanje,
idealizacija i spiritualizacija stvarnosti.

Od čoveka iz Savinog
spisa, lik Nemanje doživljava ogromnu promenu - gubi sve ljudske crte i
postaje instrument božanske pravde - svetitelj, čudotvorac. i božiji
izabranik. Takođe, u odnosu na Savin emocionalno obojeni stil, kod
Stefana ne postoje životne i potresne scene. To ne dozvoljava sam način
Stefanovog izlaganja koji se odvija prema biblijskom modelu.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 182873_183935651641683_100000757474007_389634_2969054_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime18/7/2011, 9:40 pm

STEFAN NEMANJA

Stefan Nemanja (ponekad Stevan, crkvenoslovenski:
Стѣфань; rođen oko 1113[1], umro 13.02.1199.[1]) je bio veliki župan
Raške, rodonačelnik vladarske dinastije Nemanjića i tvorac moćne srpske
države u srednjem veku. Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih
vladara[2] i, zajedno sa sinom Savom, jednim od utemeljivača Srpske
pravoslavne crkve, koja ga slavi kao svetog Simeona Mirotočivog. Doba
njegove vladavine predstavlja prelomni period u istoriji i kulturi
Srba[3].

Kao najmlađi sin vlastelina Zavide, zbacio je između
1166. i 1168. godine svog najstarijeg brata Tihomira i vrhovnu vlast
Vizantije. Pored brata Tihomira imao je još dva brata Miroslava i
Stracimira. Nakon propasti antivizantijske koalicije, u kojoj je
učestvovao, 1172. godine Nemanja se predao vizantijskom caru Manojlu
Komninu (1143—1180) i priznao ga za svog suverena. Posle njegove smrti
1180. godine, započeo je napade na vizantijsku teritoriju i završio
širenje svoje vlasti na sve okolne srpske oblasti (Kosovo, Zeta,
Travunija, Zahumlje i Neretvljanska oblast), osim Bosne. Njegova
ekspanzija je okončana porazom na Moravi 1190. godine, nakon čega je
Raška ponovo postala vizantijski vazal, ali je Nemanji priznat veći deo
dotadašnjih osvajanja.

Na unutrašnjem planu, okrenuo se
učvršćivanju vlasti u zemlji. Sazvao je sabor protiv bogumila u Raškoj,
nakon čega se, uz pomoć vojske, surovo[4] obračunao sa sledbenicima ovog
učenja, koje je smatrano jeretičkim. Na međunarodnom planu je ulazio u
velike saveze protiv Vizantije, šaljući svoje poslanike čak u Nirnberg
na pregovore sa svetim rimskim carem Fridrihom Barbarosom (1155—1190),
ali je bio i odan vazal Manojlu Komninu, šaljući mu pomoćne vojne odrede
koji su učestvovali i u bici kod Miriokefalona 1176. godine.

Njegovu
vladavinu karakteriše početak podizanja monumentalnih vladarskih
zadužbina, kao i pojava autentičnog srpskog stila u sakralnoj
arhitekturi, poznatog kao Raški stil, za čiji početak se uzima njegovo
podizanje manastira Đurđevi Stupovi. Pored njega, Nemanja je podigao i
obnovio čitav niz crkava i manastira, među kojima treba istaći
manastire: Studenicu (koju je podigao sebi kao mauzolej) i Hilandar,
koji je obnovio iz temelja sa sinom Savom 1198. godine[5].

Povukao
se sa vlasti i zamonašio na saboru 1196. godine, a za svog naslednika
je odredio srednjeg sina Stefana Prvovenčanog (veliki župan 1196—1217,
kralj 1217—1228), u dogovoru sa vizantijskim carem Isakom II (1185—1195,
1203—1204), čijom ćerkom Evdokijom je Stefan bio oženjen. Preminuo je
kao monah Simeon u manastiru Hilandar, a njegove mošti su 1208. godine
prenete u manastir Studenicu, u kome se i danas nalaze.

Stefan
Nemanja je bio četvrti i najmlađi sin srpskog vlastelina Zavide koji je
bio u rodbinskim vezama[6] sa dinastijama koje su u to doba vladale
Raškom (sa Vukanovićima po muškoj liniji) i kraljevinom Zetom (sa
Vojislavljevićima po ženskoj liniji)[1]. O Zavidinom životu i tim
rodbinskim vezama nema mnogo pouzdanih podataka, ali se na osnovu
Nemanjinog žitija može zaključiti da se on zbog sukoba sa rođacima i
borbe oko vlasti u Raškoj, sklonio u kraljevinu Zetu[4].

Ostale
detalje Zavidinog životopisa moguće je rekonstruisati samo pomoću
hipoteza. U nauci se živo raspravljalo o identitetu Zavidinog oca. Tako
je Ljubomir Kovačević 1900, kao i Tibor Živković 2006, pretpostavio da
je Zavidin otac bio veliki župan Vukan, dok je po Stanoju Stanojeviću
(1930) to bio Vukanov sinovac, Stefan Vukan. Za češkog istoričara Jana
Lesnog Zavidin otac je bio Uroš I [7].

Osim Nemanje, Zavida je imao još dece:

* Tihomira, vladao kao veliki župan Raške (1163.[8]-(1166) 1168), živeo (? - 1169.[8]).
* Stracimira, vladao oblastima oko Zapadne Morave (1163-(1166) 1168, 1169-?), živeo (?-posle 25.12. 1189.[9])
* Miroslava, vladao Zahumljem (1163-(1166) 1168, 1169-?), živeo (?-1196. ili 1199.[9])
* Ćerku nepoznatog imena, udatu za nekog od Vojislavljevića, verovatno Gradihnu[7]
* Ćerku nepoznatog imena, udatu za Kulina, bana Bosne[10]

Bio je oženjen plemkinjom Anom (u monaštvu Anastasija), sa kojom je imao petoro dece[9]:

* Vukana, kralja Zete (1199-1208) i velikog župana Raške (1202-1204), živeo (?- 1208.)
* Stefana, velikog župana Raške (1196-1217) i kralja Raške (1217-1228), živeo (?-1228.)
* Rastka, prvog srpskog arhiepiskopa (1219-1233), živeo (1169.-1236.)
* Jefimiju, udatu za Manojla Anđela Duku (1230-1237, umro 1241), solunskog cara
* Ćerku nepoznatog imena, udatu za Tiča, upravnika Skoplja

[uredi] Prilike u Raškoj u prvoj polovini XII veka

Tokom
osme decenije XI veka, zetski kralj Bodin (1081—1101) je zauzeo Rašku i
na vlast doveo župane Marka i Vukana. U vizantijskim izvorima sa kraja
XI i početka XII veka javlja se Vukan kao glavni i jedini predvodnik
srpskih napada na Vizantiju, koji se iz Zvečana spušta na Kosovo i
ugrožava vizantijski Lipljan. Ne zna se kada je on umro, pošto
vizantijski izvori nakon tog perioda ćute o njemu, ali se smatra da se
to desilo između 1112. i 1115. godine[1]. Nakon njega se, kao raški
veliki župan, javlja njegov bratanac Uroš I, koji je vodio ofanzivnu
politiku prema Vizantiji. On se povezuje sa Mađarima i učestvuje u
njihovom napadu na Vizantiju (1127—1129), a početkom četvrte decenije
XII veka udaje svoju ćerku Jelenu za mađarskog prestolonaslednika slepog
Belu II (1131—1141). Ona je imala uticaja na politiku svoga muža, ali i
njenog sina i njegovog naslednika Geze II (1141—1161)[1], a na
mađarskom dvoru se u tom periodu nalazio i jedan od Uroševih sinova
Beloš, koji je obavljao visoke državne poslove kao ban i palatin
(upravnik dvora).

Pre 1146. godine, najverovatnije krajem 1145.
godine[7], Uroš I umire, a vlast preuzima njegov najstariji sin Uroš II.
On se povezuje sa Mađarskom, kojom je tada vladao njegov sestrić Geza
II uz pomoć svoje sestre i brata, pokušava da se oslobodi vizantijske
vrhovne vlasti. Međutim, car Manojlo je 1149. godine spalio Ras, a iduće
godine je na reci Tari (kod Valjeva[1] ili u Crnoj Gori[7]) potukao
srpske snage ojačane pomoćnim mađarskim odredima. On je Uroša II
primorao da ponovo prizna vizantijsku vlast, kao i posle nove neuspešne
pobune 1153. godine. Uroša je 1155. godine pokušao da zbaci sa vlasti
najmlađi sin Uroša I Desa, ali je ostao na vlasti odlukom Manojla
Komnina.
[uredi] Mladost
Nemanja na umetničkoj gravuri

Nemanjin
otac, Zavida[11], je prognan iz Raške tokom građanskog rata koji je u
njoj vođen oko vlasti među Vukanovićima. Nemanjino žitije navodi da je
tada bio veliki metež[4] i da su njegovom ocu braća mu zavišću oduzeli
zemlju[4], što neki istoričari tumače da je Zavida zapravo bio veliki
župan Raške, koga su srodnici zbacili sa vlasti[7]. On se nakon toga
sklonio u Dokleju/Duklju, u kojoj je rođen[4].

Tokom njegovog
progona iz Raške, verovatno 1113. godine u Ribnici na Morači (današnja
Podgorica)[6], mu se rodio najmlađi sin Nemanja. Kršten je u
rimokatoličkoj crkvi, po latinskom obredu, koji je bio preovlađujući u
tadašnjoj Zeti[4], da bi se po Zavidinom povratku u Rašku sa porodicom,
Nemanja krstio po drugi put, u episkopalnoj crkvi svetih Petra i Pavla u
Rasu (tadašnjoj prestonici Raške)[4], po grčkom obredu.

Navod
Nemanjinog žitija o Zavidinom povratku u Rašku se ponekad prevodi da mu
se otac vratio u stolno mesto[4], a nekad da mu se otac vratio na stolno
mesto[7], usled čega neki autori smatraju da se Zavida vratio u Rašku
kao veliki župan[7]. Ne zna se sa sigurnošću kada se Zavida vratio u
Rašku, ali je to verovatno bilo početkom treće decenije XII veka[7],
pošto se u Nemanjinom žitiju navodi da je punoletstvo stekao u Raškoj,
mada ima i drugačijih mišljenja o vremenu njegovog povratka u Rašku
(druga polovina četvrte decenije[12], peta decenija XII veka[13]).
[uredi] Udeoni knez (pre 1149-1168)

Kada
je odrastao, Nemanja je kao udeoni knez[1] dobio na upravu župe
Toplicu, Ibar, Rasinu i Reku[4] odnosno oblasti oko Toplice, Ibra,
Rasine i Puste Reke[1].

Istorijski izvori ćute o Nemanji sve do
sedme decenije XII veka. Tada ga je, tokom priprema za novi rat sa
Mađarima 1162. godine, u svoj logor u Nišu pozvao vizantijski car
Manojlo I Komnin (1143-1180). Susret dvojice vladara bio je veoma
srdačan, o čemu govori Nemanjina hagiografija:
Vikicitati „A kad ga ovaj ugleda, primi ga s carskom ljubavlju i poljubi ga.“
(Stefan Prvovenčani, „Žitije svetog Simeona“)
Verovatni ostaci Rasa, nekadašnje prestonice Raške

Tom
prilikom Manojlo je Nemanji dodelio dvorsku titulu carskog sana i župu
Dubočicu (oko današnjeg Leskovca) na upravu, čime je on postao direktni
carev vazal[1]. Manojlovi razlozi za ovo nisu poznati, ali je verovatno
Nemanja izabran zato što je bio najmlađi od četiri brata, pa samim tim i
sa najmanje legitimiteta da se uključi u borbu za položaj velikog
župana[14] koje su sa prekidima trajale tokom poslednjih decenija, ali i
zbog toga što je vladao oblastima koje su se naslanjale na pravac Via
Militaris koji je išao Moravskom dolinom, zbog čega je Nemanja bio u
položaju da odseče odstupnicu Vizantincima u borbi sa Mađarima. Treba
imati u vidu da su Vizantinci i Mađari tokom prve polovine XII veka
vodili stalne borbe na granici Panonske nizije i Balkanskog poluostrva, u
kojima su Raški veliki župani bili tradicionalni saveznik kraljevine
Mađarske. Zbog toga je Manojlo uzdizanjem Nemanje, pokušao da
zakomplikuje prilike u Raškoj, ali i da sticanjem Nemanjine zahvalnosti
obezbedi sebi leđa[14].

Tokom pohoda protiv kraljevine Mađarske
iste godine, Manojlo se konačno obračunava sa Urošem II i umesto njega
za novog velikog župana postavlja Desu (1162-1163)[1][8], obavezavši ga
da mu vrati oblast Dendru koju mu je 1155. godine dao na upravu[1][8].
Naredne godine Manojlo je u Nišu ponovo krenuo da okuplja vojsku za
napad na kraljevinu Mađarsku, u kojoj su se, vezani vazalnim obavezama,
morali naći i veliki župan Raške Desa i knez Nemanja. Pošto se Desa nije
pojavio u Nišu sa predviđenim trupama, niti je caru vratio Dendru, a
postojali su i izveštaji da pregovora sa Mađarima i Nemcima, Manojlo je
Desu pozvao na odgovornost u Niš. Nakon toga je odveden u Carigrad, a za
novog velikog župana je Manojlo postavio Tihomira[1][8](1163-(1166)
1168), najstarijeg Nemanjinog brata. U uspešnim pohodima vizantijske
vojske protiv kraljevine Mađarske tokom 1163. i 1164. godine, zauzeti su
Zemun i veći broj gradova na obali Jadranskog mora od Splita do
Bara[14], a u njihovim redovima, na čelu svojih odreda, najverovatnije
se nalazio i sam Nemanja. Novi vizantijski pohod usledio je 1166.
godine, a u sastavu trupa kojima je komandovao Andronik Kontostefan bili
su i odredi srpske konjice koje je poslao veliki župan Raške. Ti odredi
su učestvovali u vizantijskoj pobedi kod Sirmijuma (današnje Sremska
Mitrovica) koja je odlučila ishod rata[15], iako nije došlo do
teritorijalnih promena[12].
[uredi] Sukobi sa braćom

Neposredno
posle dobijanja Dubočice, Nemanja počinje sa gradnjom manastira svetog
Nikola u Kuršumliji i manastira posvećenog Bogorodici na ušću Kosanice u
Toplicu[4]. U njegovim žitijima se gradnja ovih manastira navodi kao
razlog za nezadovoljstvo njegove braće, koja su mu prebacivala da radi
na svoju ruku, bez njihove dozvole ili barem dogovora sa njima. Na te
primedbe Nemanja je odgovorio:
Vikicitati „Braćo moja draga, kako smo
jednorodni, neka ne bude na gnev ovo delo moje, koje počeh u Gospodu i
dovrših ga. Ja ga svrših, pa, ako je dobro, neka je meni, a ako je zlo,
neka opet bude meni.“
(Stefan Prvovenčani, „Žitije svetog Simeona“)
Razvoj raške države (1168-1190)

Međutim,
pravi razlog nezadovoljstva Nemanjine braće je najverovatnije bila
Nemanjina pretenzija da uz pomoć Vizantije i podršku crkve, dođe do
titule velikog župana[1]. On je pokušao da se, uz podršku dela plemstva,
domogne titule velikog župana optužujući Tihomira da vodi vizantofilsku
politiku. Na velikom skupu raške vlastele, koji je sazvan tim povodom,
Nemanja je sa delom onih koji su ga podržali zarobljen i zatvoren u
pećini kraj Rasa. Njegovo zarobljeništvo je trajalo relativno kratko,
pošto su ga njegove pristalice ubrzo oslobodile, nakon čega je uz
podršku vlastele postao veliki župan Raške i potisnuo braću, koja su
pobegla u Vizantiju.

Oko datiranja njegovog dolaska na vlast
postoje neslaganja, tako da jedni smeštaju Nemanjinu pobunu na saboru u
1165. godinu, a njegovo oslobođenje i dolazak na vlast u 1166.
godinu[1][16][6], dok drugi Nemanjinu pobunu na saboru smeštaju u 1167.
godinu (posle Tihomirovog slanja odreda Vizantiji 1166. godine), a
njegovo oslobođenje i dolazak na vlast u 1168. godinu[8]. Izvesno je, da
je on između 1165. i 1168. godine, kao najmlađi među braćom, zbacio
najstarijeg brata Tihomira, preuzeo vlast, proglasio se velikim županom i
potisnuo iz zemlje ostalu braću (Tihomira, Stacimira i Miroslava).

Nemanjina
žitija navode da se izbavio iz tamnice tako što je obećao svetom Đorđu
da će podići manastir u njegovu slavu na vrhu brda koje je jedino mogao
videti iz pećine, samo ako ga oslobodi iz tamnice. Svetac mu je pomogao,
prema navodima hagiografija, a Nemanja mu je u znak zahvalnosti podigao
manastir Đurđevi Stupovi[1][8] (gradnja započeta 1171. godine).

Njegova
braća su od Manojla dobila vojnu podršku u pokušaju da povrate vlast.
Nemanjina žitija navode da je protiv njega poslata velika najamnička
vojska u kojoj je pored Grka, bilo Franaka i Turaka[17]. Do bitke je
došlo u jesen 1168. godine[8] kod Pantina, nedaleko od Zvečana i u njoj
su Nemanjine snage uspele da potisnu protivnika u Sitnicu, u kojoj su se
mnogi podavili[4][17] dok su se ostali u neredu povukli sa bojišta. U
Sitnici se udavio i njegov brat Tihomir[1][8], a nakon bitke Nemanja je
priznao vrhovnu vlast Vizantije, dok ga je Manojlo prihvatio kao
zakonitog vladara Raške[6]. Kasnije se Nemanja izmirio sa braćom i
ostavio ih na vlasti u njihovim udeonim kneževinama[1].
[uredi] Veliki župan (1168-1196)
[uredi] Rat sa Vizantijom
Vizantijski car Manojlo I Komnin

Nemanja
je 1170. godine napao, vizantijskog vazala, kneza Zete Radoslava i tom
prilikom pripojio svojoj zemlji deo tadašnje Zete i Neretvljansku
oblast[8]. Već naredne godine Manojlo Komnin dolazi u sukob sa Mletačkom
republikom i po njegovom naređenju biva 12.03.[14] zaplenjena sva
mletačka imovina na prostoru Vizantije[16]. Kao odgovor na ovo, iz
Venecije je pokrenuta mletačka ratna flota sa oko 120 brodova ka
vizantijskim posedima. Borbi protiv Vizantije priključila se i
kraljevina Ugarska, a podršku ovom savezu davalo je i Sveto rimsko
carstvo, sa Fridrihom Barbarosom (1152-1190) na čelu. U ovaj savez se
1172. godine uključuje i Nemanja, koji otpočinje sa udarima ka Kotoru,
ometaući istovremeno saobraćaj kroz moravsku dolinu (putni pravac
Beograd-Braničevo-Niš)[6]. Međutim, iste godine umire kralj Mađarske
Ištvan III (1162-1172), posle čega počinju sukobi oko vlasti u samoj
Mađarskoj, iz kojih kao pobednik uz vizantijsku pomoć 1173. godine
izlazi Manojlov kandidat Bela III (1173-1196)[18]. Neposredno nakon
toga, mletačka vojska tokom zimovanju na ostrvu Hiosu biva desetkovana
epidemijom[12], tako da Raška ostaje sama u borbi protiv Vizantije.
Manojlo je odmah iskoristio povoljan trenutak i sam se na čelu vojske
uputio u Rašku. Pred nadolazećom vizantijskom vojskom, veliki župan
Raške se povukao u planine.
[uredi] Zatočeništvo u Carigradu

Ovaj
sukob se okončao Nemanjinim poklonjenjem caru Manojlu. On je jednog
dana gologlav, bosonog, sa odećom iscepanom do lakata, konopcem oko
vrata i mačem na rukama ušao u vizantijski logor i izašao pred cara.
Stigavši do Manojla Nemanja je pred njega pao ničice pružajući mu svoj
mač, da sa njim radi šta mu je volja. Vizantijski car je prihvatio
njegovu poniznost, pristavši na obnovu vazalnih obaveza i ostavljanje
Nemanje na položaju velikog župana. Završni deo ove epizode odigrao se u
Carigradu, kroz koji je buntovni veliki župan Raške proveden u
Manojlovoj trijumfalnoj povorci[8]. Tokom boravka u Carigradu, veliki
župan Raške je živeo u manastiru Bogorodice Evergetide (u čiju je slavu
po povratku u Rašku podigao manastir Bogorodice Dobrotvorke (tzv.
Studenica)).
[uredi] Povratak u Rašku

Vizantijski car Manojlo
Komnin je vratio Nemanju na položaj velikog župana, a njegovoj braći je
potvrdio njihove udeone oblasti - Stracimiru oko Zapadne Morave i
Miroslavu Zahumlje. Po povratku u Rašku, Nemanja se okrenuo učvršćivanju
centralne vlasti, a Tihomirovog sina i naslednika Prvoslava je primorao
da se odrekne vladarskih pretenzija u njegovu korist.

U skladu
sa svojim vazalnim obavezama, Nemanja je redovno slao pomoćne odrede u
vizantijske vojne pohode. Tako su se i srpske snage našle u sastavu
vizantijske vojske koju su trupe Ikonionskog sultanata do nogu potukle u
bici kod Miriokefalona 17. septembra 1176. godine u klancima Male
Azije[16]. Po rečima Nikite Honijata, sam Manojlo je ovaj strahovit
poraz uporedio sa katastrofom kod Mancikerta iz 1071. godine[16].

Vizantijski
car Manojlo I Komnin umire 24. septembra 1180. godine, nakon čega
Vizantiju zahvataju unutrašnja previranja, u kojima se za par godina
smenjuje nekoliko vladara, što dovodi do velikih promena na Balkanskom
poluostrvu. Kraljevina Ugarska, Raška i banovina Bosna neposredno posle
Manojlove smrti prekidaju vazalne odnose sa Vizantijom[8], a već 1185.
godine na prostoru današnje Bugarske izbila je pobuna u kojoj je
obnovljena bugarska država i stvoreno tzv. drugo bugarsko carstvo[16].
Mnoge vazalne države u regionu, među kojima i Raška, tada se okreću od
slabe Vizantije prema Papstvu[19].
[uredi] Osvajanje Niša, Kosova i Metohije

Unutrašnju
krizu u Vizantiji prvi je iskoristio mađarski kralj Bela III, koji je
tokom 1180. i 1181. godine osvojio Dalmaciju. Nemanja mu se pridružio
1183. godine i oni su zajedno napadali na vizantijske posede u Moravskoj
dolini i istočno od nje. Tokom ovog pohoda zauzeti su Beograd,
Braničevo, Ravno (današnja Ćuprija) i Niš, a združene snage su prodrle
čak do Sredeca (današnja Sofija)[8][14]. Mađari su se nakon toga povukli
iz borbi, dok je Nemanja nastavio ofanzivu i zauzeo oblast nišavsku do
kraja, Lipljan, i Moravu (Binačka Morava[6]), i zvano Vranje, prizrensku
oblast i oba Pologa do kraja s međama svojim[4].
[uredi] Osvajanje Zete
Politička karta Balkana 1184. godine

Posle
prodora na jug i istok, Nemanja je napao vizantijskog vazala, kneza
Zete Mihajla III (1162-1186), iz vladarske dinastije Vojislavljevića.
Tok osvajanja nije poznat, ali se on već u januaru 1186. godine pominje
kao vladar u Kotoru, tako da se smatra da je do tada ovladao celokupnom
Zetom[1][6].

U tom pohodu zauzeo je gradove[4][6]: Danj, Sard,
Drivast, Skadar, Svač, Ulcinj, Bar, Risan, a o stradanju gradova, u
kojima su vizantijske pristalice pružile otpor[6], u njegovim žitijima
se navodi:
Vikicitati „Ostale gradove poobara, i poruši, i pretvori slavu njihovu u pustoš...“
(Stefan Prvovenčani, „Žitije svetog Simeona“)
Vikicitati
„... gradove sazidane od njih razruši i izmeni slavu njihovu u sliku
pustoši, i ime njihovo ne nazva se više tamo u oblasti toj...“
(Domentijan, „Žitije svetog Simeona“)

Ovih borbi i razaranja je bio pošteđen samo Kotor, koji je Nemanja dodatno utvrdio i u njemu podigao svoj dvorac[4].
[uredi] Napadi na Dubrovnik

Istovremeno
sa Nemanjinim pohodima, njegova braća Stracimir i Miroslav su 1184.
godine otpočeli sa napadima na posede Dubrovačke republike[6]. Prvo je
Stracimir sa flotom pokušao da zauzme Korčulu, ali je pretrpeo poraz u
kome mu je flota spaljena[6], a on sam se jedva spasao[12]. Iste godine,
Miroslav je napao Dubrovnik sa 13 brodova, ali je 18. avgusta potučen
nedaleko od Poljica, kod ostrvceta Koločepa[14]. Naredne, 1185. godine,
Miroslav je opseo grad sa kopna, ali se povukao nakon sedam dana
bombardovanja grada pomoću opsadnih sprava[6].

Neprijateljstva
između Dubrovačke republike i Raške su okončana 27. septembra 1186.
godine, kada je zaključen mir između njihovih predstavnika, župana
Nevdala i Družine Vidoševića (sa raške strane) i dubrovačkog kneza
Krvaša i nadbiskupa Trifuna (sa dubrovačke strane). Odredbe mira davale
su Dubrovčanima pravo slobodne trgovine, ispaše i iskorišćavanja šuma u
Raškoj, dok je stanovnicima Raške omogućen slobodan promet u gradu[14].
[uredi] Pregovori sa Barbarosom i krstaški napadi na Vizantiju

Posle
sloma druge normanske ofanzive na Balkansko poluostrvo (krajem
1185)[16], vizantijski car Isak II (1185-1195, 1203-1204) je stupio u
pregovore sa Belom III oko okončanja neprijateljstava. Napravljen je
dogovor da se car oženi Belinom ćerkom Margaritom, a da kao miraz
Vizantiji budu vraćeni gradovi i oblasti u moravskoj dolini, koji su
većinom bili u Nemanjinim rukama[14]. Ovaj događaj ostavio je Rašku bez
jakog saveznika, zbog čega je Nemanja bio primoran da pronađe drugog
jakog saveznika. Istovremeno je nastavio ofanzivu i širenje svojih
oblasti, oslanjajući se na vizantijsku zauzetost pobunom na prostoru
današnje Bugarske koju je pomagao[16].
Sveti rimski car Fridrih Barbarosa tokom III krstaškog pohoda

Pad
Jerusalima 02.10. 1187. godine[16], pokrenuo je III krstaški pohod na
Svetu zemlju. Deo krstaša, predvođen svetim rimskim carem Fridrihom
Barbarosom, planirao je da prođe kroz Nemanjine zemlje, što je veliki
župan pokušao da iskoristi, uzdajući se u neprijateljstvo Fridriha i
Vizantije usled sukoba na prostoru današnje Italije. Njegovi izaslanici
su na Božić 1188. godine u Nirnbergu, predložili svetom rimskom caru da
se sastane sa Nemanjom koji će mu omogućiti bezbedan prolazak i
snabdevanje kroz Rašku[14][12].

Do susreta dvojice vladara došlo
je 27.07.1189. godine u Nišu[14][6]. Nemanja je u pratnji svog brata
Stracimira ponudio Fridrihu[6]:

* 20.000 vojnika spremnih na rat sa Vizantijom
* stupanje Raške u vazalne odnose sa Svetim rimskim carstvom

zauzvrat, Nemanja je tražio da mu se priznaju sva dotadašnja i buduća osvajanja.

Sličnu
ponudu su, tom prilikom, izneli i ustanici sa prostora današnje
Bugarske, nudeći 40.000 vojnika. Fridrih nije prihvatio ove ponude, tako
da nije došlo do stvaranja saveza, ali je ta opcija ostala otvorena, o
čemu svedoči i ugovoreno venčanje između Miroslavljevog sina Toljena i
ćerke Bertolda od Andeksa, istarskog grofa i titularnog vojvode Hrvatske
i Slavonije, do kojeg na kraju ipak nije došlo[14].

Krstaška
vojska je iz Niša nastavila niz Via Militaris ka Serdici i
Hadrijanopolju, a iza nje je nastupao Nemanja sa svojim trupama
nastavljajući osvajanja Vizantijskih oblasti[14]. Stalni pljačkaški
napadi na krstaše doveli su do otvorenih neprijateljstava i Fridrihove
snage novembra 1189. godine, posle opsade, zauzimaju Hadrijanopolj i
otpočinju sa pripremama za udar na Carigrad. Zbog toga dolazi do obnove
pregovora o savezu sa Nemanjom i ustanicima sa prostora današnje
Bugarske[14][6], a Fridrih pokreće i svoju flotu (na čelu sa njegovim
sinom Henrikom (1191—1197)) ka Carigradu, da bi izvršio pomorsku blokadu
vizantijske prestonice[12], koju je uz pomoć Srba i Bugara planirao da
napadne[6]. Međutim, ove akcije bivaju prekinute 14. februara 1190.
godine[14], kada dolazi do zaključenja mirovnog ugovora po kome su
krstaši prebačeni u Malu Aziju da nastave svoj pohod ka Jerusalimu.
Stefan Nemanja, freska iz Bogorodice Ljeviške (početak XIV veka)

Oslobođen
opasnosti od Fridrihovog napada, Isak II pokreće svoje trupe, prvo ka
prostoru današnje Bugarske, a potom i ka Nemanji koji je u međuvremenu
osvojio Pernik, Zemen, Velbužd, Žitomisk, Stobi i Skoplje[6].
Vizantijska vojska je nadirala sa juga i Nemanja se pred njom povlačio,
da bi negde na Južnoj Moravi (u jesen 1190.[8][16] ili početkom 1191.
godine[14]) došlo do bitke u kojoj je Vizantija odnela odlučnu pobedu.
Nemanja se nakon toga povukao, dok su Vizantinci opustošili taj deo
Raške, spalivši i jedan Nemanjin dvorac, najverovatnije nedaleko od
današnje Kuršumlije[14]. Posle tih dejstava, došlo je do sklapanja mira,
prema kome je[16][8][14]:

* Nemanja morao da vrati Pernik, Zemen, Velbužd, Žitomisk, Stobi, Skoplje, Niš, Ravno i kontrolu nad pravcem Via Militaris
* Nemanji su priznata ranija osvajanja (Kosovo sa Lipljanom, Metohija do Prizrena)
* Nemanju nasleđuje njegov srednji sin Stefan, koji dobija titulu
sevastokratora i Isakovu bratanicu Jevdokiju za ženu, a ne najstariji
Vukan.

Poslednji rat, Nemanja je vodio, 1192. ili 1193.
godine[6], protiv Mađara, koji su napali Rašku. Detalji ovog sukoba nisu
poznati, ali je izvesno da su Vizantinci sa nekoliko odreda potpomogli
srpsku odbranu i da se ceo sukob okončao bez nekih teritorijalnih
promena, nakon pritiska koji je na kralja Mađarske Belu III izvršio papa
Selestin III (1191—1198), na insistiranje Isaka II[16].

Krajem
Nemanjine vladavine, nastala je i najstarija, danas sačuvana, ćirilična
knjiga pisana srpskom redakcijom staroslovenskog jezika, Miroslavljevo
jevanđelje, pisano za njegovog starijeg brata, humskog kneza Miroslava.
[uredi] Povlačenje sa vlasti i odlazak u monaštvo
Sveti Simeon

Freska iz kraljeve crkve u Studenici, oko 1314.
Freska iz kraljeve crkve u Studenici, oko 1314.
Mirotočivi
Rođen oko 1113., Ribnica (današnja Podgorica), Kraljevina Zeta
Preminuo 13. februar 1199., Hilandar, Sveta gora, Vizantija
Poštuje se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
Praznik 13/26. februar
Gloriole.svg Kategorija:Sveci

Stefan Nemanja se povukao sa vlasti na velikom državnom saboru 25. marta 1196. godine[1] na koji je pozvao:
Vikicitati
„... ženu svoju, i sinove svoje, i arhijereja svojega po imenu
Kalinika, i starešine, i knezove zemlje svoje koji upravljahu, vojvode,
vojnike...“
(Stefan Prvovenčani, „Žitije svetog Simeona“)

Vlast
i titulu velikog župana Raške je predao srednjem sinu, Stefanu
Nemanjiću, čiji je tast Aleksije III Anđel (1195-1203) 08.04. 1195.
godine izvršio državni udar u kome je svrgnuo sa vlasti svog brata Isaka
II i preuzeo vlast[16]. Najstarijem sinu Vukanu je ostavio na upravu
Zetu, Travuniju, Hvosno i Toplicu[1], sa tim da je podređen Stefanu, kao
velikom županu Raške.

Nemanja se posle sabora i povlačenja sa
vlasti zamonašio sa suprugom Anom u crkvi svetih Petra i Pavla u Rasu i
tom prilikom su uzeli monaška imena Simeon i Anastasija. Prvu godinu
svog monaškog života proveo je u manastiru Studenici, da bi se u jesen
1197. godine pridružio svom najmlađem sinu monahu Savi na Svetoj gori.
Tamo je, zajedno sa njim, uz dozvolu vizantijskog cara, oživeo zapusteli
manastir Hilandar 1198. godine[14].
Vikicitati „... koji će služiti za primanje ljudi od srpskoga naroda...“
(Osnivačka hrisovulja manastira Hilandar)
[uredi] Smrt

Nemanja
je preminuo u dubokoj starosti, u manastiru Hilandar 3. februara
1199.[1] ili 1200. godine[20]. Prema hrišćanskom predanju, u trenutku
njegove smrti prostoriju je obasjala svetlost. Sledeće godine ga je
Svetogorski sabor kanonizovao kao svetog Simeona Mirotočivog, jer su
njegove mošti točile miro. Njegov sin Sava je 1208. godine preneo
njegove posmrtne ostatke u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju
braću Stefana i Vukana koji su se borili oko vlast. Njegove mošti su
tada položene u njegovu zadužbinu Studenicu, u kojoj se i danas nalaze.

Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja 26. februara po gregorijanskom, odnosno 13. februara po julijanskom kalendaru.
[uredi] Nemanjina verska politika

Stefan
Nemanja se smatra jednim od rodonačelnika Srpske pravoslavne crkve,
prvim velikim ktitorom pravoslavnih hramova među Srbima i duboko
pobožnim čovekom[6][8]. Pravoslavlje je, prema vizantijskom modelu,
postalo državna vera, a episkopija u Rasu njeno središte. O tome svedoči
i činjenica da su raški episkopi Jevtimije i Kalinik važili za uticajne
ličnosti u državi i na saborima[6]. Bez obzira na to, on je održavao
dobre i čvrste veze predstavnicima papske kurije[8], kako iz političkih
razloga zbog podrške u borbi protiv Vizantije, tako i zbog činjenice da
je u njegovoj državi deo stanovništva, mahom u primorskim oblastima, bio
rimokatoličke vere[8].

Tokom svoje vladavine, Nemanja je poveo
borbu protiv bogumilske jeresi čije je pripadnike prognao i kaznio[6],
tako da oni nakon toga nisu predstavljali veću opasnost po državu[6][8].
[uredi] Nemanjine zadužbine

Tokom
svog života Nemanja je podigao i obnovio već broj manastira i crkvi,
kako na prostorima kojima je vladao odnosno upravljao, tako i u drugim
zemljama.
Sveti Simeon i sveti Sava osnivaju Manastir Hilandar

* Manastir Bogorodice kod Kuršumlije (pre 1168-1172)[21],
* Manastir svetog Nikole kod Kuršumlije (pre 1168)[21],
* Manastir svetog Đorđa u Rasu (Đurđevi stupovi) (posle 1168. godine)[5],
* Manastir Bogorodice Dobrotvorke (Studenica) (1183-oko 1191)[21],
* Manastir Hilandar (1198)[5],
* Manastir svetog Nikole (Končul ili Kazinovići) na Ibru[21],
* Manastir Bogorodice Bistričke na Bistrici kod Bijelog Polja[1],
* Ženski manastir Bogorodice u Rasu[1],
* Manastir svetog arhangela Mihajla u Skoplju (obnovio)[1],
* Crkva svetog Nikole u Nišu,
* Crkva manastira svetog velikomučenika Pantelejmona u Nišu (obnovio)[21],
* Manastir svete Bogorodice Gradačke (ibarski Gradac), pominje se od njegovog doba[21]
* Manastir svetog Nikole u Dabru (Banja) kod Priboja, pominje se od njegovog doba[21]
* Manastir svetog Đorđa u Dabru (Orahovica ili Mažići) kod Priboja, pominje se od njegovog doba[21]


SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 180114_183937508308164_100000757474007_389638_5292175_n

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime25/11/2011, 8:26 pm

Vuk Stefanović Karadžić

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 200px-VukKaradzic

Ime: Vuk Stefanović Karadžić

Rođen: 6. novembar 1787, Tršić (Osmansko carstvo)
Umro: 7. februar 1864, Beč (Habzburška monarhija)
Škola/tradicija: Lingvistika
Glavna interesovanja: Reforma srpskog jezika; reforma ćirilice; sakupljanje narodnih umotvorina
Poznate
ideje: Izjednačavanje narodnog i književnog jezika; novo utemeljenje
standardnog jezika bez oslona na tradiciju; čišćenje jezika od
crkvenoslavizama
Uticao na: Đura Daničić, Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš
Na njega uticali: Sava Mrkalj, Gavril Stefanović Venclović, Jernej Kopitar, Braća Grim

Vuk Stefanović Karadžić (Tršić, 26. oktobar/6. novembar 1787 — Beč, 7. februar 1864) je bio
srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih pesama i
pisac prvog rečnika srpskog jezika. [1] Vuk je najznačajnija ličnost
srpske književnosti prve polovine XIX veka. [2]
Učestvovao je u Prvom
srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon
sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine. Tu je upoznao Jerneja
Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u
prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za
uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Vukovim reformama u
srpski jezik je uveden fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo
slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako
se kao najvažnije godine Vukove reforme ističu 1818, 1836, 1839, 1847 i
1850.

Biografija

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 398px-Vuk%C2%B4s_house_today
Vukova kuća u Tršiću danas

Vuk Stefanović Karadžić je rođen 1787. godine u Tršiću blizu Loznice, u porodici u kojoj su deca
umirala, pa je po narodnom običaju, dobio ime Vuk kako mu veštice i
duhovi ne bi naudili. Njegova porodica se doselila iz Crne Gore iz
Drobnjaka. Majka Jegda, devojački Zrnić, rodom je iz Ozrinića kod
Nikšića.
Pisanje i čitanje je naučio od rođaka Jevte Savića, koji je
bio jedini pismen čovek u kraju. Obrazovanje je nastavio u školi u
Loznici, ali je nije završio zbog bolesti. Školovanje je kasnije
nastavio u manastiru Tronoši. Kako ga u manastiru nisu učili, nego
terali da čuva stoku, otac ga je vratio kući.
Na početku Prvog
srpskog ustanka, Vuk je bio pisar kod cerskog hajdučkog harambaše Đorđa
Ćurčije. Iste godine je otišao u Sremske Karlovce da se upiše u
gimnaziju, ali je sa 19 godina bio prestar. Jedno vreme je proveo u
tamošnjoj bogosloviji, gde je kao profesor radio Lukijan Mušicki.
Ne
uspevši da se upiše u karlovačku gimnaziju, on odlazi u Petrinje, gde je
proveo nekoliko meseci učeći nemački jezik. Kasnije stiže u Beograd da
upozna Dositeja Obradovića, učenog čoveka i prosvetitelja. Vuk ga je
zamolio za pomoć kako bi nastavio sa obrazovanjem, ali ga je Dositej
odbio. Vuk je razočaran otišao u Jadar i počeo da radi kao pisar kod
Jakova Nenadovića. Zajedno sa rođakom Jevtom Savićem, koji je postao
član Praviteljstvujuščeg sovjeta, Vuk je prešao u Beograd i u Sovjetu je
obavljao pisarske poslove.
Kad je Dositej otvorio Veliku školu u Beogradu,
Vuk je postao njen đak. Ubrzo je oboleo i otišao je na lečenje u Novi
Sad i Peštu, ali nije uspeo da izleči bolesnu nogu, koja je ostala
zgrčena. Hrom, Vuk se 1810. vratio u Srbiju. Pošto je kraće vreme u
Beogradu radio kao učitelj u osnovnoj školi, Vuk je sa Jevtom Savićem
prešao u Negotinsku krajinu i tamo obavljao činovničke poslove.
Nakon
propasti ustanka 1813. Vuk je sa porodicom prešao u Zemun, a odatle
odlazi u Beč. Tu se upoznao sa Bečlijkom Anom Marijom Kraus, sa kojim se
oženio. Vuk i Ana imali su mnogo dece od kojih su svi osim kćerke Mine i
sina Dimitrija, umrli u detinjstvu i ranoj mladosti (Milutin, Milica,
Božidar, Vasilija, dvoje nekrštenih, Sava, Ruža, Amalija, Aleksandrina).
U Beču je takođe upoznao cenzora Jerneja Kopitara, a povod je bio jedan
Vukov spis o propasti ustanka. Uz Kopitarevu pomoć i savete, Vuk je
počeo sa sakupljanjem narodnih pesama i radu na gramatici narodnog
govora. Godine 1814. je u Beču objavio zbirku narodnih pesama koju je
nazvao „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“. Iste godine je
Vuk je objavio „Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda
napisanu“, prvu gramatiku srpskog jezika na narodnom govoru.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 1051_vukidosmuzej
Nekadašnja zgrada Velike škole u Beogradu, danas Vukov i Dositejev muzej.

Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesma pod imenom „Narodna serbska pesnarica“.
Zbog
problema sa knezom Milošem Obrenovićem bilo mu je zabranjeno da štampa
knjige u Srbiji, a jedno vreme i u austrijskoj državi. Svojim dugim i
plodnim radom stiče brojne prijatelje, pa i pomoć u Rusiji, gde je dobio
stalnu penziju 1826. godine. U porodici mu je ostala živa samo kćerka
Mina Karadžić.
Kao godina Vukove pobede uzima se 1847. jer su te
godine objavljena na narodnom jeziku dela Đure Daničića „Rat za srpski
jezik“, „Pesme“ Branka Radičevića, Njegošev „Gorski vijenac“(pisan
starim pravopisom) i Vukov prevod Novog zavjeta, ali Vukov jezik je
priznat za zvanični književni jezik tek 1868. četiri godine, nakon
njegove smrti. [3]
Vuk je umro u Beču. Posmrtni ostaci preneseni su u
Beograd 1897. godine i sa velikim počastima sahranjeni u porti Saborne
crkve, pored Dositeja Obradovića. Počasni je građanin hrvatske
prestonice, grada Zagreba.

SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE 220px-Grave_of_Vuk_Karadzic
Vukov grob ispred Saborne crkve u Beogradu











____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Empty
PočaljiNaslov: Re: SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE   SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
SLAVNE LICNOSTI SRBSKE ISTORIJE
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Krug svesti i mudrosti- piše se u temama ispod naslovne :: Istorija-
Skoči na: