LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Srpski patrijarh

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime17/5/2011, 10:30 pm

SVETAC ZA ŽIVOTA



Srpski patrijarh Patrijarh





1. Na Hristovom putu





PRED Bogom je veliki onaj ko je neumoran u služenju Bogu i istini, a prvi - onaj koji je spreman da svima bude sluga…

Jevanđelske reči, kojima se pre četrnaest godina već pri izboru za
srpskog patrijarha obratio narodu i vladikama Srpske crkve, NJegova
svetost patrijarh srpski Pavle potvrdio je bezbroj puta i mišlju i
delom. Upravo je zakoračio u devedeset prvu, a za sve vreme svog
monaškog života po manastirima širom zemlje, pa i na funkciji prvog po
časti u SPC, nije izneverio Hristov put. Arhiepiskop pećki, mitropolit
beogradsko-karlovački i patrijarh srpski Pavle, kako zvanično glasi
njegova titula, 44. je naslednik na tronu Svetog Save, i čovek koji je u
životu Crkve bez sumnje ostavio dubok trag. U krajnje teškim prilikama
za srpski narod i Crkvu ostao je pravi narodni pastir - pre svega čovek
dobre volje čija je pastirska reč umela da smiri, čak, i narasle
društvene tenzije.



UVEK “SLABAČAK"



DANAŠNJI srpski patrijarh (svetovno ime Gojko Stojčević) nije čovek koji
o sebi rado priča, i ono što se o njemu zna - samo su fragmenti iz
života, istrgnuti u ovoj ili onoj prilici. Rođen je 1914, u slavonskom
selu Kućanci, u porodici zemljoradnika, u kojoj su se teški poslovi
radili od jutra do sutra i kojoj je on zbog slabog zdravstvenog stanja
doprinosio malo. Činjenica da je još kao sasvim mali ostao siroče,
ostavila je u njemu trajnu ranu. O tome kako je proveo te prve godine
detinjstva, ispričao je jeromonahu Pantelejmonu (Jovanoviću), za
“Svetosavsko ognjište”:

“Detinjstvo mi je bilo slično kao u današnje mladeži. Doduše, bile su
malo drukčije prilike, a i postojale su granice koje se nisu smele
preći. A danas, vidite šta se radi. Ja sam vrlo rano ostao bez
roditelja. Otac je radio u Americi, tamo je dobio tuberkulozu i vratio
se kući da umre. Meni je tada bila treća godina, brat se tek rodio.
Majka se koju godinu kasnije preudala, a brat i ja smo ostali kod babe i
tetke. I majka je ubrzo umrla. Zato je moj pojam majke vezan za tetku,
osećao sam njenu bezgraničnu ljubav, ona je meni nadoknadila majku, tako
da ja i sada pomislim: kad umrem, najpre ću da vidim tetku, pa onda sve
ostale.



Porodica je bila religiozna, nedeljom se išlo u crkvu, u školi se učila
veronauka, tako da je moje religiozno osećanje bilo i praktično
primenjivano. Već u tim godinama, dete zna Očenaš, ali drukčije shvata
pojam Oca nebeskog kad nema roditelje, doživljava to intenzivije. Tetka
nas je volela, ali kad učinimo što nije dobro, ona nas je ispravljala i
prutom.”

Sećajući se tih ranih dana detinjstva, patrijarh je više puta pominjao
da je bio nežnog zdravlja, kako sam kaže “vrlo slabačak”, i da su mu
jednom, čak, zapalili sveću misleći da je umro. Tetka je shvatila da
nije za seoske poslove, pa je odlučeno da nastavi školu. Pre nego što
je, međutim, krenuo u gimnaziju, familija je odlučila da ga pripremi i
poslala ga u manastir Orahovica, zapadno od sela. Manastir je bio u
planinama. NJegova crkva, pričao je patrijarh, pominje se u spisima još
od 1594. godine, i bila je to jedina crkva u tom kraju sa kubetom - sve
ostale su romanskog stila. Put od rodnog sela do Orahovice prilično je
dalek, a susret dečaka s novom sredinom predstavljao je posebno
uzbuđenje. Možda i zbog toga što čoveka koji je stigao iz ravničarskog
kraja uzbuđuju suprotnosti.



U manastiru je boravio mesec dana i, kako kaže, nije bio u stanju baš
sve da shvati u bogosluženju, ali je “imao osećaj prohujalih vekova i
predaka koji su se tu molili”. U to vreme, nije ni sanjao da će baš
crkva biti njegova budućnost. To nije nagoveštavala čak ni škola, u
kojoj je - iako dobar đak - imao dvojku iz veronauke.

“Naš katiheta je bio jedan omalen čovek, Srbin iz Mađarske. Imao sam
vazda nastavnika za tolike godine, ali on je za mene ostao najbolji
pedagog i predavač. Jednu takvu materiju kao što je katihizis - to je
dogmatika, sve je to u pitanjima i odgovorima - vrlo teško je u tim
godinama shvatiti. A on nam je to tako iznosio da se mi deca uopšte
nismo mučili. Bio je, razume se, dobar, ali strašno strog čovek. I kada
me prozove, ja prosto ne znam za sebe, ne mogu ništa da kažem,
promrmljam nešto, tamo-vamo, a on meni: ‘Sedi, jedan!’

Onda se izvučem, kad pita nešto malo teže. On obično kaže: ‘Ko zna,
dobiće dva’. Ako znam, ja se nekako javim i popravim na dvojku. Kasnije,
kad sam porastao, kad sam se malo osamostalio, nije bilo više te treme,
mada su mi, inače, više odgovarali predmeti gde ne mora da se memoriše,
kao što su matematika i fizika. Uticaj rodbine prevagnuo je da upišem
bogosloviju, iako je ostalo interesovanje za fiziku, kojom ću se ja
baviti docnije, pogotovo u slobodno vreme.”



Mnoge su dileme mučile današnjeg patrijarha još od rane mladosti, koje
su na momente dovodile, čak, do toga da preispita svoj ostanak u
bogosloviji. Negde u trećem razredu, došla mu je tako na um misao: Ako
Bog zna unapred da ću ja da budem ubica, kockar ili ne znam kakav
pokvarenjak, da li ja mogu to da ne budem? Ako ne budem, njegovo znanje
je ništa, a ako budem, gde je tu sloboda? Mnogo me je mučilo to pitanje,
i bio mi je potreban taj odgovor. Našao sam ga kod blaženog Avgustina,
koji to objašnjava pojmom vremena. Vreme je, kaže on, jedino trajanje
koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Prošlost je bila - ne nema;
budućnost će biti - i nje nema; a šta ima? Ima sadašnjost, ali i nje
gotovo da nema - ona je dodirna tačka između prošlosti i budućnosti u
kojoj budućnost stalno prelazi u prošlost.



Vreme važi za stvorena bića, materiju, vasionu i pogotovo za nas ljude.
Mi živimo i shvatamo u kategorijama prostora i brojeva. Ali, za Boga to
ne važi, za njega nema ni prošlosti, ni sadašnjosti, ni budućnosti, već
samo večne sadašnjosti, tako da kad mi kažemo da će nešto biti, to će
nama biti, ali ne i NJemu. I to je meni rešilo problem. Da nije, mogla
je da bude stavljena tačka na moje bavljenje bogoslovijom.”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime23/5/2011, 8:50 pm

2. Dva zla rata





ŽIVOTNI put današnjeg srpskog patrijarha obeležilo je ne samo školovanje
u Tuzli, Sarajevu i Beogradu (postdiplomske studije završio je u
Atini), već i izbeglički dani koje je u vreme Drugog svetskog rata
proveo po mnogim srpskim manastirima. Tako je, zahvaljujući diplomi
tadašnjeg Teološkog fakulteta, uspeo da se po dolasku ustaških vlasti u
Slavoniju vrati u razrušeni Beograd.

Najpre je radio na građevinama, ali pošto fizički napor - kako sam priča
u autobiografskim spisima “Bez osuda, otvoreno, očinski” - nije mogao
da izdrži, uskoro se razboleo. Nastavnici su mu preporučili da utočište
traži u više manastira po Srbiji: išao je u Vujan kod Gornjeg Milanovca,
Svetu trojicu kod Ovčar Banje, Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj
klisuri, u Raču podno Tare…

- Otac Julijan poveo me je najpre u manastir Vujan, gde sam se, pošteđen
težih poslušanja, najviše posvetio čitanju, jer je moj zaštitnik imao
mnogo knjiga, znalački odabranih - priča patrijarh. - Leta 1945. otac
Julijan me je, zatim, odveo u manastir Blagoveštenje, u koji je on sam
bio premešten. Onda sam konačno doneo odluku da, oboleo na plućima, iako
to kod mene nije bila “otvorena tuberkuloza” ne mogu biti sveštenik i
posvetiti život tom uzvišenom pozivu kojem sam se od najranije mladosti
zavetovao. Svestan, dakle, da taj poziv nije za mene, i da, odmalena bez
roditelja, ne mogu imati svoju porodicu, zamonašio sam se uoči
Blagovesti, 1946. godine.



Patrijarh sa žaljenjem govori da završetak rata nije doneo kraj
iskušenjima ni narodu ni Crkvi. S odlaskom okupatora nije se povuklo i
ono “zlo domaće”, već je nastavilo da zavađa i zastrašuje ljude na razne
načine, pod vidom borbe protiv narodnih neprijatelja. (Lenjin je, kažu,
posle preživljenog atentata, nastavio da u određene dane prima ljude
koji su dolazili da ga vide.



JEDNOM se u redu posetilaca kod vođe Sovjeta našao i sveštenik iz mesta
iz kojeg je Vladimir Uljanov poticao. Lenjin ga prepozna i podviknu mu:
“Šta ti tražiš od mene? Da moliš za crkvu, je li? S Crkvom je svršeno!”
Prepadnuti sveštenik se pokloni i reče: “Došao sam da vam se zahvalim
što ste Rusku crkvu oslobodili od ropstva”. Još nezalečen, Lenjin se
zanese, i čuvari pritrčaše da ga pridrže… Kad je došao svesti, naredi da
se taj i taj sveštenik nađe u Moskvi i odmah strelja.)

- Ne bih mogao da sada, naknadno, govorim jesam li ja, na nova stradanja
naroda, pod novom vladavinom koja se odmah uspostavila, gledao kao na
kakvu Božju kaznu što je narod okretao leđa Crkvi, još u međuratnom
vremenu. Na to je s gorčinom ukazivao još vladika Nikolaj, u svojim
zapisima iz Dahaua. Nisam tada razmišljao ni o onoj, ne samo uprošćenoj,
već i iskrivljenoj poštapalici da je “svaka vlast od Boga”. Dok sam bio
u Rači, mi u manastiru nismo živeli izdvojeno od naroda, tako da smo
saznavali šta se događa oko nas i u kakvom smo vremenu. Svoje teskobe i
slutnje mi monasi uprezali smo u svoje dnevne poslove koje nismo uvek
stizali da posvršavamo do večeri.



- Nekad bismo uzimali samo po komad hleba i čitav dan radili u polju,
nadgledali manastirsku stoku, dovlačili drva iz šume. Jedno vreme radio
sam i u manastirskoj vodenici. Jedva smo čekali veče ne samo radi
odmora, već da se u molitvi saberemo. Nema većeg blaženstva nego kad
umoran čovek nekako samog sebe umanji dok se moli. Treba služiti Bogu,
mislili smo, ma ko da je došao, i to je za nas bio najdublji smisao
monaškog života. A u časovima iskušenja, kad ne bih imao odgovora ni
samom sebi na pitanje zašto nas, posle velike nesreće od tuđinskih
okupacija, sad sustiže neko nepojamno prokletstvo od nas samih,
pomišljao sam na reči razljućenog Gospoda koji preti Jevrejima da će im
za kaznu poslati Nabukodonosora. I sve vreme otada, ne prestajem da
mislim na ono što sam doživeo i, za čitav život, poneo iz manastira
Svete trojice.



U ovim spisima, patrijarh podseća da ga je u manastir doveo njegov
školski drug jeromonah Jelisej (Popović), negde s proleća 1942. U
manastir se u to vreme dobro vodila ekonomija, tako da su mogli da ga
prehrane i davali su mu lakše poslove.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime27/5/2011, 10:08 pm

3. Stradanje kao iskušenje



SUSRET današnjeg patrijarha s jednim tuberkuloznim mladićem u manastiru,
koji se tu sklonio s ocem iz istočne Bosne, tako je dubok utisak na
njega ostavio, da se i kasnije, mnogo puta u životu, prisećao tog
tragičnog događaja:



“Ne sećam se kako su dospeli do manastira, ali se otac nama činio ded,
pa smo ga svi zvali Čiča. Umeo je da popravlja krovove, zamenjuje
dotrajale grede, a naročito da pravi delove za kola, tako da je stalno
bio pozivan na rad po okolnim selima. Svu zaradu ostavljao je manastiru
koji mu je primio sina. Donosio je s posla i sve najbolje od hrane što
bi mu davali iz kuća u kojima je radio. Mladić je, međutim, kopnio, a
otac sve činio da ga spase. Čiči Bosancu, ustaše su, kada su opkolile
kuću, zaklale sve četvoro zatečenih - majku, ženu, ćerku i mlađeg sina.



Posle svakog večernja, dugo bi on sam stajao kraj četiri upaljene sveće,
a nama je ostavljao veliku, na pultu desne pevnice, da je zapalimo za
zdravlje. Kad je mladić već sasvim zanemogao, Čiča je prestao da odlazi u
sela i nije se odvajao od sina. Posle dve noći u groznici, mladić je
izdahnuo. Čoveku, kojem je sve pobijeno, Bog je uzeo i sina, jedino što
je još imao. Mučio sam se, i još uvek se mučim, da razumem volju Božju.
Osećao sam se gotovo krivim što Gospod nije uzeo mene, nego to
bespomoćno stvorenje, koje mu je, mora biti, bilo milije.



Otac, skamenjen, samo se prekrstio, a kada su iguman i još dvojica
starijih monaha prišli upokojenom, Čiča se izmakao iz sobice i uputio
crkvi. Otac kao da je bolje od mene razumeo volju Božju. Sa nekom
posebnom pobožnošću učestvovao je u svemu oko sahrane i posle nje. Čiča
je sam načinio sanduk i sam iskopao raku.



OSTAO je u manastiru i po čitav dan radio na poslovima koje je sam
nalazio. Sa strahopoštovanjem gledao sam u tom čoveku jedan starozavetni
lik, kao živu istinu o čoveku, sve življu što je nepojamnija. Smrt je
kraj mukama, a stradanje opustelog čoveka najveće je iskušenje. Dečak se
upokojio u Gospodu, a otac, posmatrao sam ga, sa smirenošću mučenika
žalost za sinom iskupljivao je trpljenjem. Što je ono teže, uteha kao da
postaje veća.”



O tome, inače, kako je sam oboleo, i kako se dugo lečio od bolesti koja
ga je kroz život od malih nogu pratila, patrijarh je ispričao u jednom
intervjuu: “Ja sam 1944. prešao u Banju Koviljaču, gde sam radio kao
vaspitač i veroučitelj u izbegličkom domu. Bio je mesec avgust, vodili
smo decu na jednu pritoku Drine, da se kupaju. Iznenada, jedan mali poče
da se davi. Onako vruć i znojav, skočim i izvučem ga, a potom previjem
preko kolena, i naravno, dobro izgrdim: - Malo ti je što si izbeglica,
još hoćeš da se udaviš na naše oči.



TAJ događaj sam zapamtio jer sam se već sutradan razboleo na plućima.
Gorega zla ne možeš videti. Bolest akutna, nikoga svoga nemate, lekova
nema nikakvih, potrebna je jaka hrana. A gde? Kako? Jede se kakva se
ima.



Najednom zapuca, evo ti četnika na gotovs; tu budu neko vreme, opet
zapuca, izlete oni, eto ti partizana, sve sa puškama na gotovs; opet
zapuca, oni izlete, evo ti Nemaca, povlače se…



Bolovao sam celu zimu. Vojske su se smenjivale… Kada je došla jedna
partizanska brigada, pozva me njihov starešina da pokažem dokumenta.
Sumnjali su da i ja nisam kao kaluđer Justin, koji je promenio ime u
Jusuf i pobegao pred partizanima. Nemam ja, rekoh, kud da bežim. Ja sam
izbeglica, kud će izbeglica da beži?! Bolestan sam, a ovo su moja
dokumenta. Taman se to sredilo kad jedna partizanka bolničarka vide da
imam toplomer i htede da mi ga uzme. Oni ga nisu imali, a meni je, pak,
on bio jedino što sam imao od lekova. Taj toplomer mi je davao
kakav-takav uvid u razvoju bolesti i jedva sam uspeo da joj objasnim da
će sutra biti u većem gradu i moći da ga kupi, a ja ću ostati bez
ikakvog merila. Na kraju me ostavi na miru i ostavi mi moj toplomer. Za
sve to vreme ležanja imao sam dovoljno vremena da razmislim o
budućnosti.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime3/6/2011, 9:47 pm

4. Svedok tragedije



ČINJENICA da je 33 godine proveo na Kosovu i Metohiji, radeći jedno
vreme kao suplent (predavač) u Bogosloviji u Prizrenu, a zatim kao
raško-prizrenski vladika, doprinela je da današnji poglavar SPC duboko
upozna svu tragiku kosovskih događaja. O njima je već u to vreme sudio
nepristrasno, šaljući izveštaje Svetom arhijerejskom sinodu - jedinoj
instituciji koja nije zatvarala oči pred greškama tadašnje vlasti u
odnosu na srpski narod.



U zvanje episkopa, inače, proizveden je po povratku sa postdiplomskih
studija u Atini, gde je boravio od Božića 1955. do maja 1957. i gde se
posebno bavio novozavetnim studijama i pitanjima iz liturgike. O
njegovoj skromnosti i smernosti, o želji da se što više teološki
obrazuje, čuli su se glasovi još dok je bio na studijama. Priča se
anegdota: kad se jedan velikodostojnik Srpske crkve raspitivao kod
svojih atinskih kolega kako tamo uče srpski đaci, ovaj mu je navodno
odgovorio: “Kada bi naša, Grčka crkva, imala pet sveštenika kao što je
vaš Pavle, ne bi se bojala za svoju budućnost, već bi bila najjača crkva
na svetu”.



NAREČENJE novoizabranog episkopa raško-prizrenskog obavljeno je u
beogradskoj Sabornoj crkvi, 21. septembra 1957. godine, da bi sutradan
čin hirotonije izvršio tadašnji patrijarh srpski Vikentije uz sasluženje
trojice vladika, među kojima je bio i potonji patrijarh German.
Ustoličen je oktobra iste godine u prizrenskoj Sabornoj crkvi, pri čemu
je na ustoličenju održao tako upečatljivu pristupnu besedu, da se ona -
kažu u Crkvi - može svrstati u antologiju biblijskog propovedništva i
monaške smernosti.



Odmah po stupanju na visoku crkvenu dužnost, novoizabrani episkop
raško-prizrenski krenuo je da u svojoj napaćenoj eparhiji gradi nove i
popravlja porušene hramove. Drevnu Prizrensku bogosloviju “Sveti Kirilo i
Metodije”, u kojoj je jedno vreme bio predavač, i koju je 1871. godine
podigao čuveni Sima Igumanov, Prizrenac, pretvara u pravi rasadnik
svešteničkih kadrova. Generacije i generacije bogoslova izašle su iz ove
škole.



Već u to vreme, intenzivno obilazi peške svoju eparhiju, razgovara s
ljudima, shvata svu muku kosovskog življenja. O tom periodu
“Pravoslavlje” je zapisalo: “Gurali su ga i izgurivali iz autobusa, da
bi satima, na stanicama bez voznog reda, čekao obzirnije vozače… Od
Prizrena do Beograda ne jednom bi odsedeo noći u vagonima bez prozora, i
sa snegom po sedištima...”



NJEGOVE beleške o tom kosovskom periodu su retko svedočanstvo za
istoriju, i nije slučajno akademik Matija Bećković rekao da “za Kosovo i
Metohiju i njihovu tragediju nema važnijeg svedoka od NJegove
svetosti”..



- Svojim dolaskom na Kosovo, za episkopa raško-prizrenskog, video sam i
drugu stranu iskušenja srpskog naroda - pisao je u ono vreme patrijarh
Pavle. - Pošto je od Stare Srbije načinjena Autonomna Oblast Kosovo i
Metohija, Srbi su odjednom u svojoj zemlji postali manjina, kao u tursko
doba. Već u svojim prvim episkopskim izveštajima ukazivao sam da, iako
su Srbi na vlasti, Kosovo, u stvari, drže Šiptari… Dobijao sam
upozorenja da pazim šta pišem, jer izveštaji dolaze do ruku svetovne
vlasti, ali je bilo sve jasnije da je Kosovu i Metohiji negde, na nekom
mestu, presuđeno da više ne budu srpski. Tako se ponašao običan svet, na
razne načine, sem starijih koji su osuđivali nasilja i lakomosti da se
dođe do komšijske kuće ili zemlje.


Srpski patrijarh Patrijarh1

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime4/6/2011, 3:43 pm

Један новинар, који станује близу Патријаршије, често је у џепу јакне свога сина налазио бомбоне. Знајући да му их није купио, питао је сина одакле му. Малишан је одговорио:
-Дао ми мој друг Паја.
После
неког времена оцу је већ то постало чудно јер није могао да се сети
ниједног друга свога сина по имену Паја, па је упитао: -Који ти је то
друг?
Дечак је ко из топа одговорио:
-Па наш Патријарх. Кад год
пролази поред паркића у ком се ми играмо, он купи бомбоне па нам подели.
А ми га волимо јер нам је другар, па га зовемо Паја.

Srpski patrijarh 9421_102448696436722_100000147759242_67778_2973899_n

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime4/6/2011, 11:05 pm

5. Pod pretnjama



IZ tog vremena, patrijarh pamti i jedan detalj, vezan za Dečane, gde se
pod ćivot svetog Stefana Dečanskog masovno dolazilo zarad izlečenja i
raznih nevolja. Nekad je dolazilo i više Šiptara nego Srba.



- Desio sam se jednom u porti, u manastiru, i čuo razgovor kada je iz
crkve izlazio Šiptar sa majkom, ženom i bolesnim detetom. Jedan mladić,
doseljenik iz Crne Gore, koji se tu zatekao, upita nesrećnog oca: “Šta
ti ovde tražiš od našeg sveca?” “Ja nisam došao vašem ni našem svecu”,
odgovori Šiptar, “već svecu Božjem. A kad je Božji, onda je i vaš i naš.
Jer, da svetac misli ono što mislimo ja i ti, ne bi mu dolazili ni ti
ni ja.”



Šiptar mi, potom, priđe i zatraži blagoslov za dete.



Kao pažljivi posmatrač kosovskih zbivanja, svih nesreća koje su činile
da se sistematski zatiru tragovi Srba i srpske duhovnosti na Kosovu i
Metohiji, episkop raško-prizrenski Pavle upućivao je očajnička pisma
Srpskoj pravoslavnoj crkvi da bar bude upoznata, ako ne može pomoći.
Vlasti su bile gluve. Već u to vreme, piše Sinodu da se “kod
pravoslavnog srpskog dela stanovništva ovih krajeva primećuje, pored
svih zakona o slobodi svesti i veroispovesti, veliki strah da svoja
religiozna osećanja ispolje”. Narod se iseljava, o progonu Srba se ćuti,
izloženi su diskriminaciji najgore vrste.

Aprila 1958. godine, upozorava Sveti sinod: “Posledice mogu biti
katastrofalne za nas u ovim krajevima. To je stalno iseljavanje našeg
življa. Kad sam zimus bio u Deviču, dođoše domaćini poslednje tri kuće
iz najbližeg sela Ludovića, nudeći manastiru da kupi njihovu zemlju,
inače će je prodati Šiptarima. U tursko vreme, pre Prvog svetskog rata,
bilo je u tom selu 17 kuća i isto toliko šiptarskih. Posle rata (onoga)
iselile su se nekolike kuće. Posle ovoga rata ostalo ih je još šest, sad
se sele poslednje tri. Tako je i u drugim krajevima. U Vitomirici kod
Peći, koja je naseljena posle Prvog svetskog rata, nije bilo nijedne
šiptarske kuće. Sada ih ima sto. U Dobruši pre rata nijedna, sada
160...”



Kasniji patrijarhovi izveštaji sve su dramatičniji: “Narod je ovde,
zaista, kao ovce bez pastira, prepušten sam sebi, pa nije čudo što je
smućen i poljuljan u veri pod naletom sviju mogućih nevolja koje preko
njega snažno duvaju. Uglavnom sam ih opominjao da čuvaju ono što je
glavno - dušu svoju i obraz svoga naroda, to opšte dobro, nasleđeno od
naših svetih predaka...”

U pismu od 11. maja 1962, upozorava Sveti sinod: “I ove godine, još
intenzivnije, nastavljeno je iseljavanje našeg srpskog elementa iz sviju
krajeva eparhije. Iz gnjilanskog namesništva tokom ove godine iselilo
se preko 200 domova. Iz okoline Prištine takođe se naglo iseljavaju. U
selu Komorane, posle rata bilo je 40 srpskih domova, sada ih ima 12,
Novo Čikatovo 48, sada 22, Donji Zabelj 18, sada 4, Veliki Belaćevac 23,
sada svega tri. Iz Goleške parohije iselio se u toku godine 81 dom...”



6. Apeli bez odjeka



IAKO se znalo da svako pismo kontroliše Udba, i da su ljudi na vlasti
dobro obavešteni o onome što se na Kosmetu zbiva, ovi apeli nisu imali
nikakvog efekta. Nisu imali čak ni onda kad je, kao 3. aprila 1968.
godine, episkop Pavle uputio očajničko pismo iz Deviča: “Ne možemo više
da živimo od arnautskog zuluma. Prosto ne znamo šta da činimo od
terorističkih ispada žitelja susednih sela… Proširili su vest da su
isekli i ubili igumaniju Paraskevu. Stalno prete: - Ovo ovde više nije
vaše. Selite se, šta čekate”. U sledećem pismu vladika kaže: “Situacija
je užasna… Sinoć je jedan Šiptar ranio milicajca Markovića revolverom…
Takođe, juče su napali kuću Milutina Mijovića iz Streoca, u kojoj je bio
sa dva sina. Milutin je dobio sekiru u glavu, i naredili su im da
napuste imanje, inače će ga zapaliti. Opet je počela hajka kao pre tri
meseca, i ko zna kuda ovo vodi...”

Ocena tadašnjeg episkopa raško-prizrenskog bila je da Srbi na Kosovu
žive “gore nego u vreme okupacije, jer su tokom okupacije bar imali
nekakva prava”; opominje da se na školama nezakonito ističu zastave s
albanskim dvoglavim orlom, da se ljudi odvode u zatvor zato što “drže
liturgiju kroz selo”, iako se liturgija služi u porti (što zakon ne
zabranjuje); presija se nastavlja rušenjem crkava i grobalja, napadima
na vernike, nasilnim ugovorima o prodaji imanja, administrativnim
maltretiranjem Srba.



POČELO se s otmicama, bombama, premlaćivanjima nedužnih ljudi na javnim
mestima i, što je najgore, sistematskim upadima u srpske kuće. Današnji
srpski patrijarh upozoravao je da se ljudi, goli i bosi, isteruju iz
svojih domova, da pri tom ne uživaju nikakvu zaštitu pred zakonom, da se
Šiptari masovno doseljavaju iz Albanije. Kada je jedan Srbin upitao
zašto se u srpskom selu Labljane slavi godišnjica Skenderbega, završio
je u agoniji u prištinskoj bolnici. Krivaca nikada nije bilo.

Državne vlasti nisu reagovale, čak, ni onda kada se raško-prizrenski
vladika obraćao na razne državne adrese, uključujući tadašnju Komisiju
za odnose sa verskim zajednicama, upozoravajući da je deponija otrovne
jalovine iz flotacije u selu Badovcu zagadila sve bunare, zemljište i
korito reke Gračanke, dovodeći u pitanje živote ljudi.



U sećanjima na period kada je bio običan kaluđer, a potom i vladika
raško-prizrenski, patrijarh Pavle trudio se da sagleda kosovski problem
sa svih strana, ne umanjujući krivicu tadašnjeg državnog vrha Srbije i
Jugoslavije za potonja tragična zbivanja. “Po sebi se razume”, zapisao
je, “da za stanje na Kosovu krivicu ne snose samo Šiptari. Njih su
podržavali i podbadali ne samo iz republika zajedničke države
Jugoslavije, već i iz stranog sveta. Ali, mene se najviše dotiče
saučesništvo političkih ljudi našeg naroda.”



NEVOLjE



- DOLAZEĆI u Eparhiju raško-prizrensku, znao sam da me tamo neće
očekivati putevi posuti cvećem, nego teškoće raznih vrsta… Nevolja je
bilo dosta, ali mi se čini da nas veće nisu snalazile…

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime6/6/2011, 10:08 pm

7. Zid među narodima



PO patrijarhovim rečima, to je bilo vreme kad je stalno isticano
bratstvo i jedinstvo, dok je u praksi izazivano podozrenje među narodima
koji žive u zajedničkoj državi. Kao tamošnjeg episkopa, brinuo ga je
doprinos srpske strane u stvaranju međunacionalnih razdora, posebno na
Kosovu i Metohiji. Tako u svojim autobiografskim spisima “Bez osuda,
otvoreno, očinski”, ("Projekat Rastko") podseća da spomen-hram u
Đakovici (1950.) nisu srušili Šiptari, već politički aktivisti među
Srbima, skupljajući potpise građana čak i među pojedinim sveštenicima.



- Gračanica nije dirana za vreme italijanske okupacije, ali je taj
manastir jedna od najvećih svetinja ne samo Kosova, jedno vreme bio i
istražni zatvor nove vlasti posle Drugog svetskog rata - priča
patrijarh. - Hapšenike su držali čak u priprati hladne crkve, a ne
verujem da bi se iko drugi usudio da je tako skrnavi kao siroti Srbin,
razmetljiv u ulozi islednika. Ideologija koja je vladala zemljama
istočne Evrope, pa i našom, bila je ideologija mržnje, između ostalog.
Vekovnom nasleđu sukoba i nasilja na Kosovu i Metohiji ideologija
federativne Jugoslavije dodala je nove razdore, na nesreću i šiptarskog i
srpskog naroda.



Šiptarske vođe su iskoristile prilike u komunističkoj Jugoslaviji da
svoje neprijateljstvo prema Srbima oglase kao ugroženost od njih, a
pripreme za svršeni čin otcepljenja predstave kao nužnost nasilne
zaštite od “nasilja”. To je jedno od suštinskih pitanja Kosova. “Na sva
hapšenja, naročito mladog sveta posle demonstracija 1981, a i kasnije,
gledao sam kao na razlog da se zlo uveća. U zatvorima su ležali zavedeni
ljudi, a političari i profesori, koji su ih podjarivali da traže
Kosovo-republiku, pošteđivani su”.

- ZA jednog sveštenika u Prizrenu, uhapšenog posle 1945. godine, na
nekoliko kucanih strana napisana je bila optužnica protiv njega i
njegovog rada. Kad mu je bila pročitana, on je samo začuđeno odgovorio
da u vreme nedela koja mu se stavljaju na teret, uopšte nije bio u
Prizrenu, nego interniran u Albaniju. Pušten je, ali odmah uhvatiše
drugog sveštenika da bi mu, na osnovu od reči do reči iste optužnice,
sudili i, naravno, osudili ga. Takvih postupaka, ruku na srce, moralo je
biti i prema Šiptarima. Ne mogu da opravdam bilo čije nasilje, pogotovu
što ga je vršila vlast, vojna ili policijska, koja nije bila samo
srpska, ali su se kaznene mere pripisivale samo Srbima.



U sećanjima na političke prilike tog vremena, patrijarh je izričit da su
ljudska prava najteže bila kršena u vreme šiptarske vladavine Kosovom.
Na same Šiptare, na njihovo velikošiptarsko samouverenje, kaže,
uticajnija je bila ideologija bliska vladajućoj Albaniji, nego islamska
veroispovest. “Sve ovo govorim o vremenu pre nego što će doći do
otvorenih sukoba 1981, izazvanih pobunom, ne zato što su obespravljeni,
već što im svi zahtevi nisu bili ispunjeni”. Preko “hleba autonomije,
tražila se pogača republike”.



PRVO ŠIPTARSKI



- LIČNA karta koju i sada imam (jer sam još uvek kosovski penzioner)
izdata mi je 1979. u Prizrenu. Na njoj je sve ispisano prvo na
šiptarskom, pa na srpskom. Čak i na koricama legitimacije stoji najpre
šiptarski naziv za ličnu kartu, krupnim slovima. Tako su u vreme SFR
Jugoslavije, za kojom se uzdisanja smatraju naprednim, najzvaničniji
lični podaci o episkopu jedne od najstarijih srpskih eparhija, izdati
najpre na tuđem jeziku. Eto primera kakva su bila, i ostala, ljudska
prava na šiptarski način…

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime19/6/2011, 12:43 pm

8. Jevanđelje kao program



POSLE 33 godine teških iskušenja na Kosovu i Metohiji, u vreme sve
žešćih progona srpskog življa i uništavanja njihovih svetinja, episkop
raško-prizrenski Pavle postao je 44. srpski patrijarh. Bilo je to 3.
decembra 1990. godine, na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora, pri
čemu je taj izbor za mnoge predstavljao ne malo iznenađenje. Za
poglavara Srpske pravoslavne crkve izabran je još za života svoga
prethodnika, i bez njegove saglasnosti.

Kada su predstavnici Crkve i stručnjaci VMA ocenili da patrijarh German
više nije u stanju da obavlja složene crkvene dužnosti (dokument su s
medicinske strane potpisala petorica viđenih lekara ove ustanove),
arhijereji su doneli odluku da biraju novog patrijarha. Izbornim saborom
predsedavao je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan, a glasalo se,
kao i uvek, tajno. Trebalo je izabrati trojicu vladika, s tim što je
svaki od njih morao da ima najmanje pet godina episkopskog staža, i da
dobije poverenje više od polovine (najmanje 13) prisutnih. Tek iz
devetog kruga, Pavle je ušao u uži izbor.



U prvom krugu, rezultati su bili sledeći: episkop šumadijski Sava 16,
žički Stefan 13, raško-prizrenski Pavle 11, mitropolit Jovan 8, banatski
Amfilohije isto 8. Samo prva dva kandidata, episkopi Sava i Stefan,
mogla su da idu dalje. Do trećeg kandidata došlo se tek u devetom krugu,
ponavljanjem glasanja koje je trajalo više časova. Na kraju je
raško-prizrenski vladika dobio 20. Po crkvenom pravilu, arhimandrit
Antonije iz manastira Tronoša uzeo je sa Jevanđelja tri zapečaćena
koverta, promešao ih i jedan predao mitropolitu dabrobosanskom
Vladislavu, koji je pročitao ime novog patrijarha.

CRKVA je to ovako opisala: “Stavši na svete dveri, visokopreosvećeni
mitropolit Vladislav, načelstvujući izbornog sabora arhijerejskog,
pokaza zapečaćeni koverat, otvori ga i reče: “Arhiepiskop pećki
mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski je episkop
raško-prizrenski Pavle”. I tu “preosvećeni Pavle poznade volju
Gospodnju, i sa strahom Božjim pristupi u tron patrijarha”.



- Stupajući, kao 44. srpski patrijarh, u tron Svetoga Save, mi nemamo
nikakav program patrijaraške delatnosti. Naš program je Jevanđelje
Hristovo - rekao je, između ostalog, novoizabrani patrijarh prisutnima. -
Ja se pokoravam vašem izboru i nadam se da će Gospod pomoći Crkvi
svojoj da u meni ne bude onaj koji će je uniziti. Moje su snage slabe,
to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i
ponavljam, u pomoć Božju kojom me je on i do sada držao. Neka bude Bogu
na slavu i na korist njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška
vremena.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime21/6/2011, 9:10 pm

9. Stalno sa narodom



U pozdravnoj reči za trpezom, mitropolit Vladislav obećao je patrijarhu
da će mu vladike “svojim fizičkim i duhovnim snagama u svemu
pomoći”,podsećajući da njegov put nije bio posut smiljem i bosiljem. “Mi
se znamo 6o godina. Znam koliko ste pretrpeli za to vreme, a pogotovo
na Kosovu i Metohiji,jer se radilo o biti ili ne biti!Mi shvatamo da ste
Vi simbol jedinstva srpskog naroda - rekao je mitropolit, upozoravajuć
da Kosovo i Metohija krvare, i da ćemo “ako se bude vodila politika kao
do sada, izgubiti sve što je srpsko.



Otpozdravljajući gospodi arhijerejima, sam patrijarh je odgovorio:"I
danas, moje su misli i moja su osećanja sa našim narodom ma gde bilo da
je on sada,pogotovu na Kosovu i Metohiji…Otišao sam tamo sa svešću da
idem na poslušanje,na dužnost, ali sa verom da Bog koji sve vidi i koji
je uvek sa nama pomaže sve one koji kao njegovi saradnici čine šta
mogu.Trudio sam se da činim što mogu.On me sačuva na ovoj vetrometini”.

Neposredno po izboru, vladike su dale i svoja prva mišljenja: Mitropolit
zagrebačko-ljubljanski Jovan, koji je važio za izbornog favorita, rekao
je da je ovo “najbolje rešenje za sadašnje crkvene prilike:reč je o
najuglednijem episkopu u pogledu monaškog podvižničkog života”. A
episkop žički izjavljuje da su mu “suze pošle od radosti što je na tron
došao najsvetiji,najbolji, najmolitveniji među nama”. On je takođe izneo
mišljenje da se ovakvim izborom “crkva zaštitila od mešanja vlasti u
izbor patrijarha”.



Upitan kako je intimno doživeo vest da je postao 44. naslednik na tronu
Svetog Save, arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i
patrijarh srpski gospodin Pavle (kako glasi njegova puna titula) rekao
je mnogo kasnije u jednom intervjuu:

-Bio je to za mene šok. Nit sam se nadao, a još manje želeo, jer sam
tada već imao 76 godina,a u tim godinama je teško nešto započinjati. Kad
sam prespavao i došao sebi, nemam kud. Znate, ima nešto što može, nešto
što ne može, i nešto što se mora. Glavno je osećanje dužnosti i
izvršenja službe…

Novoizabrani patrijarh izrazio je želju da njegovom ustoličenju u
beogradskom Sabornom hramu prisustvuju i činodejstvuju njegovi saradnici
iz grada Prizrena. I kada oni ,kako su zapisali crkveni hroničari,
“pristupiše sa suzama u očima svome vladici, moljahu ga da u svojim
molitvama pomjane njih i vasceli srpski mnogostradalni narod na Kosovu i
Metohiji. Još ga moljahu:pomjani vladiko u svetim molitvama mlade
bogoslove i njihove nastavnike,i još pomjani svo sveštenstvo i monaštvo
mnogostradalne Eparhije raško-prizrenske”.



Patrijarh je liturgiju služio sa 12 arhijereja, 12 sveštenika i 13
đakona, pred prepunom crkvom naroda. “I ispuni se hram Duha svetoga, i
svi behu radosni”.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime24/6/2011, 9:49 pm

10. Obnova života



IZBOR vladike raško-prizrenskog Pavla za patrijarha, Živorad Stojković
opisao je u tadašnjem “Pravoslavlju” :” Nije slučajno da u pravi čas na
tron Svetog Save dođe jedan veliki monah srpskog pravoslavlja.Jer, na
čelo crkve došao je vladika koji je više ličio na isposnika nego na
arhijereja;koji je bez svojih kola i kočija,najprostranijom srpskom
eparhijom putovao i hodao sam,kako ni seljak-domaćin ne ide po toj
besudnoj zemlji danas,koga su gurali pa i izgurivali iz autobusa,da bi
satima, na stanicama bez voznog reda, čekao obzirnije vozače -
postiđujući ih svojim trpljenjem bez ljutnji i negodovanja.

Tog vladiku, visokoučenog teologa , viđali smo i kako sa vratolomnih
lestava opravlja krovove crkava ili konake monahinja,a u sedištu svoje
eparhije nema dvor, već ćeliju,bez telefona i ličnog sekretara,sa
pisaćom mašinom na stolu,kojom sam kuca izveštaje,akta, pisma - marjaša
ne dajući za drugi papir osim pelira. Ili kako je kapao nad stotinama
stranica pastirskih odgovora na zamišljena pitanja vernika,od najtežih,
do najpraktičnijih,a da ti dragoceni spisi,najviše naučne i bogoslovske
važnosti, pisani čistim, odnegovanim jezikom velikog duhovnika,još uvek
stoje nepreštampani u knjige”.



Već u otpozdravnom govoru za trpezom, odmah po izboru, patrijarh je
stavio do znanja da “Srpska pravoslavna crkva nije i neće biti nikada
nikome sluškinja” jer je “njeno da služi dobru svoga naroda” .Ukazao je
na brojne rane na telu SPC . “Mnogo je ogrešenja o svetinje i o grobove
predaka”, rekao je. “Kosti braće srodnika, postradalih u ratu i posle
njega,ni do danas nisu našle pokoja ni čoveka dostojne
sahrane...Pomirenje sa mrtvima, i mrtvih međusobno - neophodni je uslov
za pomirenje među živima “.



Zatim je dodao da novi početak treba da bude i početak istinske obnove
ličnog i društvenog života u našem narodu.” Opojmo grobove svojih
mrtvih,a sahranimo mržnju, zlobu i sve što nas deli i što bi moglo,ne
daj Bože, u budućnosti postati izvorište podela i novih rana.
Poluvekovno mukotropno življenje pod jednom partijom ne ostavlja nas
slepima. Naše ratne sekire, posleratno pomračenje Srbije i gaženje
ljudskog i narodnog dostojanstva u ime “jednospasavajuće ideologije”
dovoljno su nam iskustvo da nas,jednom za svagda otrezne i vrate sebi i
Hristu Bogu”.

Sa 76 godina, koliko je imao kad je odlukom Svetog arhijerejskog sabora
postao 44. poglavar SPC , a šesti patrijarh posle ujedinjenja 1920.
godine, patrijarh Pavle bio je najstariji izabrani srpski patrijarh.
NJegov prethpodnik German imao je 59…



Iako je svoj život zavetovao Bogu, opredelivši se za golu monašku keliju
i duge sate samoće u molitvi, dugogodišnji kaluđerski život današnjeg
patrijarha nije bio lak. I sama odluka da se zamonaši , doneta u vreme
kad je već imao 32 godine života, dugo je u njemu sazrevala. Kako je
jednom kasnije ispričao, to nije odluka koju čovek može da donese donosi
preko noći, a o ženidbi opet, s bolešću, nije moglo da bude govora.



11. Mir, istina i pravda



MILION problema sačekalo je novog patrijarha kad je, izbornom voljom
arhijereja, stupio na tron Svetoga Save: sve zaoštrenije kosovsko
pitanje, raskoli u Crkvi, sirotinja, politička bespuća napaćenog naroda…
To je bilo vreme kad se moralo svojski raditi na uspostavljanju
nacionalnog i duhovnog jedinstva, a ljudi na vlasti, koji su prerano
zaključili da će “sad s Crkvom biti lako” u startu su shvatili pogrešnu
procenu.

Držeći se jevanđelskog načela da nema važnije stvari od mira, istine i
pravde, patrijarh Pavle imao je snage da i državi i Crkvi kaže ono što
im nije uvek bilo prijatno - još kao episkop raško-prizrenski 1963.
jedini je opomenuo Sabor da se tadašnjem episkopu Diniosiju sudi “bez
saslušanja za grehe koji manje-više svi imaju”. Zaslužan je za
prevazilaženje američkog raskola, trudi se - koliko je u njegovoj moći -
da se prevaziđe makedonski raskol, svih ovih godina apeluje da se
uspostave red i pravda na Kosovu. Nebrojeno mnogo susreta imao je u vezi
s ratom u bivšoj Jugoslaviji sa raznim verskim i svetskim liderima.



Po prirodi mesta na kojem se nalazi, nije mogao da ne bude uključen i u
politička zbivanja - pisao je, apelovao, pa i preklinjao, kad treba,
domaće i strane vlastodršce da o potezima vezanim za srpski narod
razmisle. Viđan je na svim važnijim uličnim protestima, i bio na čelu
one svetosavske litije 1997. godine pred kojom se, u vreme višednevne
studentske blokade, povukao policijski kordon u Kolarčevoj ulici. Znao
je da svojom rečju umiri stranačke strasti i među prvima čestitao pobedu
DOS-u 2001. godine.

PA, ipak, mnogi mu nisu zaboravili to što se sretao sa Miloševićem, išao
na njegove prijeme, pa čak “jednog takvog bezbožnika” primio i u
Patrijaršijskom dvoru. Reč je o onom istom komunističkom vlastodršcu
kojem je sam patrijarh teško zamerio što na Vidovdan 1989. nije našao za
shodno da od Gazimestana, gde se okupilo milion ljudi, pođe samo
nekoliko kilometara do Gračanice, da vidi mošti svetog kneza Lazara.
Udaljio se helikopterom odmah po održanom govoru, a sam patrijarh se
posle zapitao: “Kako će o sudbini Kosova pregovarati ljudi koji ne znaju
šta zapravo srpski narod ima na Kosovu, i da li im je najpreča obaveza
sačuvati ono do čega im nije mnogo stalo, na svu našu nesreću.”



Posebno je u javnosti loše primljen odlazak patrijarha Pavla s dvojicom
arhijereja na prijem kod Miloševića u Palatu federacije, u čast već
deplasiranog 29. novembra, posvećenog rođendanu upokojene rep

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime2/7/2011, 11:22 pm

12. Grešnici su nesrećni



O TIM susretima sa Miloševićem i političarima, kao i o pokušajima
tadašnje države da manipuliše crkvom, patrijarh je kasnije rekao:



- Kad je Milošević onom Špancu (Gonzalesu) rekao da dođe, pa otkazao,
bile su mirne demonstracije od centra Beograda do hrama Svetog Save. Ja
sam posetio Miloševića kao predsednika. Sa mnom su bili mitropolit Jovan
i sekretar Sinoda. Tada su iz Miloševićevog kabineta izdali saopštenje u
kome su rekli da sam ja njemu čestitao pobedu. Trebalo je za to
saopštenje da pitaju i mene, da ga ja pogledam, ali nisu. Posle sam
morao da dam ispravvku, da ja njemu nisam čestitao na izboru, nego sam
mu poželeo da njegov rad bude na korist društvu, svim ljudima.

Bilo je prilika i kad se s Miloševićem moralo razgovarati o onome što se
ovde dešavalo. “Mnogi su mi zamerili što sam tamo odlazio. A ja sam
njemu odlazio kao predsedniku Republike Srbije. Kažu da moj odnos prema
njemu nije bio baš evropski i tako nešto...”

Osvrćući se na zamerke povodom ovih susreta, patrijarh objašnjava:

- Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni
traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera.
Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odbir
koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i
grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe.
Uostalom, sve to spada u nezahvalna posla o kojima sam govorio…



PREMA sopstvenom kazivanju, posle prisustva na proglašenju Ustava nove
Jugoslavije, u koju su ušle Srbija i Crna Gora, zamerio mu je pismeno
jedan sveštenik što je sedeo pored Bakočevića. Patrijarh se pozvao na
princip apostola Pavla “ako jedete, ako pijete, ako šta drugo činite,
sve na slavu Božju činite”. U taj princip spada i politika.

- Ja ne znam da li je bilo od važnosti svetim apostolima koji će od njih
da sedi pored Jude, a koji neće, ali znam da je za njih bilo od
važnosti da li će biti Juda ili neće - odgovorio mu je patrijarh. - E,
taj princip mora biti od važnosti i za mene i za vas, a pored koga ćemo
sedeti u tramvaju, trolejbusu ili avionu, nismo uvek u mogućnosti da
biramo. Ali, da li ćemo biti ljudi ili neljudi, zavisi od nas
pojedinačno.



Svih ovih godina, inače, prvi po časti u Srpskoj crkvi nije prestao da
se bavi naučnim radom, plasirajući svoje stavove i oko praktičnih
pitanja vere. Objavio je “Devič”, pomogao objavljivanju dopunjenog
izdanja “Srbljaka”, bio predsednik komisije Sinoda za prevod Novog
zaveta objavljenog 1984. kao zvanični, od crkve odobren prevod. U
manastiru Dečani čuva se jedinstven primerak “Oktoiha”, od petog do
osmog glasa iz štamparije Đurđa Crnojevića iz 1493. godine, koji je i
njegovom zaslugom umnožen u 300 primeraka. Cenjen je liturgičar svud u
pravoslavlju, a za svoj naučni rad na planu crkvenog bogoslovlja, dobio
je i zvanje počasnog doktora nauka.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime5/7/2011, 7:32 am

13. Bolne podele



U ODNOSU na dnevnu politiku, koju mora da prati po prirodi stvari, ima izdiferenciran kritički odnos.

- Dolaze do mene negodovanja, sa raznih strana, što primam ili na
razgovore odlazim ljudima od kojih mnogi zaziru - požalio se jednom. -
Sem službenih obaveza da primam, a one mi, priznajem, teško padaju,
najviše zazirem od onih nezvaničnih poseta koje se najavljuju “samo u
četiri oka”, i prosto mi, uz određena posredovanja, bivaju iznuđene, a
ispostavi se da im je stalo samo do novinske vesti o prijemu u
Patrijaršiji. Toliki su vođi političkih stranaka opozicije dolazili kod
mene, neki su me zvali i da ih posetim u zatvorskim bolnicama.
Protestuju potom što primam njihove protivnike, a niko ne govori šta je
kome rečeno u tim susretima: najvažnije im je da su bili u Patrijaršiji .




Kao čoveka, i kao poglavara SPC, patrijarha Pavla duboko bole podele
srpskog naroda, i uveren je da je za Srbe nesloga velika nesreća.
Ponekad, kako kaže, ne razume onu našu osobinu da o svakoj stvari imamo
previše suprotnih gledišta. To je dobro samo ako se ne pređe mera. U
jednom intervjuu NIN-u to ilustruje primerom:

- Dok sam bio na Kosovu, bilo je prilika ponekad da se može podići kakva
crkvica, mada je sve to išlo teško - dobiti dozvolu, skupiti pare.
Sastanemo se da vidimo kakvu ćemo, koliku, od čega. Predlažu jedni od
cigle, drugi od blokova, treći od kamena… Kad konačno rešimo od čega
ćemo, oni čije gledište nije usvojeno ne samo da vam postaju
neprijatelji, nego će učiniti sve da vas onemoguće da bilo šta učinite. U
ovom pogledu treba da se korigujemo. Kad bismo imali u vidu opšti
interes, gde bi nam bio kraj.



U SVOJIM sećanjima “Bez osuda, otvoreno, očinski” (Projekat Rastko),
patrijarh je izričit da se uloga Crkve - upravo zato što brine za
celokupni život svog naroda - ne može svesti samo na pouke i obrede. Ona
mora da se otvoreno suočava sa svim okolnostima od kojih zavisi sudbina
ljudi u ovoj zemlji. Ova svoja sećanja završava dilemom:

- Da li sam imao dovoljno snage i umenja da kažem pravu reč o tragediji
prognanog, raspetog naroda, o opustošenoj zemlji koja mu je bila
otaxbina, a ne samo domovina? Nije li ovo što Crkva čini pored svih
nastojanja ipak više zapomaganje nego prava pomoć? Koliko je nas, ljudi
Crkve, i koliko puta, zalazilo u prihvatilišta, domove, bolnice, da bi
svakodnevno pokazivali svoje staranje o njima? Koliko sveštenika utiče
da skromnije budu svadbe, slave, razna osvećenja, pa i same sahrane i
parastosi, u vreme najveće bede najvećeg broja stanovnika ove zemlje?

... Pasivnim, čak poslovnim odnosom sveštenstva prema pastvi, ne
odbijamo li od sebe narod koji sve vidi, umesto da ga okupljamo? Da mogu
stići, Vaskrsli Bog mi je svedok, pred crkvama, bolnicama, pa i pred
luksuznim dvoranama za bankete i modne raskoši, stajao bih i lično
prosio za stradalnu braću našu, sestre i decu. Svako od nas trebalo bi,
na jedan aktivan način, da posrami sve one bahate lakomosti koje žive na
tolikim javnim mestima, a ne samo da se zgražamo i očajavamo što je
mračna, opaka bestidnost zavladala svuda oko nas.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime11/7/2011, 10:21 pm

14. Mali pred Bogom



U DUGOJ istoriji Srpske pravoslavna crkve, sigurno nije bilo patrijarha
sa takvom dozom skromnosti, kao što je ima patrijarh Pavle. Ništa ga
svih ovih godina nije promenilo, pa ni najviša crkvena funkcija koju
obavlja kaluđerski predano. Ostao je u svemu običan čovek, omiljen i
poštovan u narodu, kome i ime - dobijeno monaškim postrigom 1946. godine
u manastiru Blagoveštenje - savršeno pristaje: u hrišćanskom smislu
znači “čovek mali pred Bogom”.

Ima crkveni dvor, a živi kao u monaškoj keliji, u koju je iz Prizrena,
kažu, preneo čak i svoj stari, drveni krevet koji ujutru namešta sam;
ima kola i vozača, ali putuje peške i autobusom, čekajući na stanici kao
sav običan svet; jede povrće i mlečnu hranu, ne trpi protokol, i ne
uzima platu patrijarha - prima samo skromnu državnu penziju. Navika da
ide peške, inače, ostala mu je još iz detinjstva, kad je pešačio i po
dvadeset kilometara dnevno: “Mnogi ne znaju da sam ja dete sa sela,
posle rata sam dugo živeo u kraju gde nije bilo javnog prevoza… Godinama
sam išao peške i nije mi teško”.



Šale o njegovoj štedljivosti primaju se u narodu s krajnjim simpatijama,
jer zna se da patrijarh Pavle ne štedi zbog sebe. U Patrijaršiji kažu
da se u javnosti i ne zna na koji sve način pomaže izbeglima i
siromašnima: čim uspe da skupi koji dinar, porodicama s mnogo dece
kupuje kravu . “Važno je da kuća s nečim počne, i da deca imaju mleka”. I
u ovim godinama nikad ne sedi besposlen: zna da sašije, da popravlja
roletne i brave, pendžetira cipele. I naljuti se jako kad ustanovi da
radnici Patrijaršije krenuvši kućama, u kancelarijama ne pogase
sijalice.

Život ga nije štedeo, pa iako odmalena “slabačak”, kako sam voli da
kaže, na selu je morao da se prihvati i težeg posla. Familija mu se u
rodnim Kućancima bavila zemljoradnjom.



“Kao bogoslov i student, kad dođem leti kući, odmah motiku u šake,
nastaje prašenje kukuruza i tako redom”, seća se. “Kako sam rastao, tako
sam ulazio u poslove. A kada sam stasao, stigao sam i do oranja...”

NJegovi drugovi iz Prizrenske bogoslovije sećaju se da je obavljao
stolarske, knjigovezačke, limarske, kalemarske i druge radove. Čak je
svojim đacima sam krpio cipele. Stoji iza životniog stava da se nijednog
posla ne treba stideti - ni najprljaviji posao ne može čoveka da
ponizi, ponižava ga samo greh. I, pri tom, navodi primer čuvenog
matematičara Mihaila Petrovića Alasa, koji je već u šestom razredu škole
naučio pravi ribarski zanat, “ne prosto pecanje, nego ono s mrežama”.



“Radio je to i kao profesor Univerziteta, zajedno sa ribarima koji su od
toga živeli, i znao je da kaže: ‘Kad radim intelektualno, odmaram se
fizički, kad radim fizički, odmaram se intelektualno...’ Što čovek više
poslova zna, više vredi”, kaže patrijarh.

Ponekad se patrijarh Pavle “otvori” i odgovori na indiskretna novinarska
pitanja: Da li je odluku da za životno opredeljenje izabere manastir
doneo lako? “Ta odluka je”, kaže, “dugo u njemu sazrevala - jer takve
odluke čovek i ne može da donese preko noći”.

Patrijarh Pavle slavi Lazarevu subotu, i jedini je srpski patrijarh za
života predložen za sveca. O tome ne voli ni da govori. I jedan
kuriozitet za kraj - panagija koju nosi na grudima (slika Bogorodice, o
lancu kao obeležje vladičanskog čina) poklon je još kralja Aleksandra
nekadašnjem patrijarhu Dimitriju. Nju otad nasleđuju svi srpski
patrijarsi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime23/7/2011, 7:27 pm

PATRIJARHU PAVLU URUČEN ORDEN ZLATNE VITLAJEMSKE ZVEZDE



Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle primio je u
Patrijaršijskom dvoru Orden Zlatne Vitlajemske zvezde - najviše
priznanje Akademije ruske slovesnosti za humanizam i prosvetiteljstvo u
oblasti pravoslavlja. Članovi delegacije Akademije ruske slovesnosti,
koji su patrijarhu srpskom uručili Orden, preneli su pozdrave patrijarha
moskovskog i cele Rusije Aleksija II, po čijem je blagoslovu to najviše
priznanje pravoslavnog sveta dodeljeno patrijarhu srpskom Pavlu 'za
zasluge na planu svetskog pravoslavlja'.



'Patrijarh Pavle je simbol hrišćanskog podvižništva i simbol nesalomive
volje srpskog naroda', istaknuto je u poruci ruskog patrijarha.



Na svečanosti je pročitano i pismo predsednika Akademije ruske
slovesnosti Jurija Viljajeva s izrazima poštovanja poglavaru SPC za
njegove pastirske zasluge i rezultate postignute na očuvanju istorijskih
i vekovnih veza srpskog i ruskog naroda. U obrazloženju je istaknuto da
je ovo priznanje, ustanovljeno 'povodom dva milenijuma zemaljskog
rođenja Isusa Hrista', istovremeno i priznanje srpskom pravoslavnom
narodu.



'Neka ovaj orden bude na spasenje svih ljudi dobre volje u svetu i neka
bude podrška svemu što je dobro i čestito', rekao je patrijarh Pavle.
Uputivši pozdrave i izraze zahvalnosti ruskom patrijarhu Aleksiju II, on
se obratio i ruskom narodu koji je, 'uprkos preprekama i iskušenjima,
očuvao svoju veru'.



Patrijarh Pavle poklonio je delegaciji Akademije ruske slovesnosti ikonu Svetog Save.

(Izvor, rts)

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime29/7/2011, 10:57 pm

БЕОГРАД, 2. АПРИЛА /СРНА/ - Његова светост
пaтриjарх српски Пaвле у Васкршњој посланици, изрaжaвajући вјeру у
сaвјeст oбjeктивнoг чoвјeчaнствa, поручио је православним вјерницима, а
посебно српском народу на Косову и Метохији и цијелој Србији, да не
клону због невоља и неправди, већ да се уз поуке које доноси празник
Васкрсење сјете да "они који чине зло другима, чине га себи још више".



"Нa Кoсoву и Мeтoхиjи вијeкoвимa трaje гoлгoтa српскoг нaрoдa. Тo видe и
знajу сви, oсим oних кojи су изaбрaли дa буду слeпи зa глeдaњe истинe и
глуви зa слушaњe прaвдe", каже се у посланици патријарха Павла и
aрхиjeрeja.



"Нe мoжeмo a дa сe и oвoг Вaскрсa нe oсврнeмo нa гoлгoту и Вeлики Пeтaк
нaрoдa Кoсoвa и Мeтoхиje, нa пoмрaчeну сaвјeст свих oних кojи сeби дajу
прaвo дa, гaзeћи прaвни пoрeдaк у свијeту, хлaднoкрвнo прeсуђуjу нe сaмo
нaмeтнутoм мијeњaњу стaтусa Космета, вeћ и читaвoj нaшoj истoриjи,
култури и држaвнoсти Србиje", истиче се у посланици.



Уз пoдсјeћaњe нa нeвoљe кoje пoгaђajу српски нaрoд у БиХ, Хрвaтскoj, пa
"нaжaлoст и у Црнoj Гoри", пaтриjaрх Пaвлe пoручуjе вјeрницимa дa утјeху
нaђу у Вaскрсу и свojoj вјeри, те дa сe тaкo суoчe сa гријeхoм "кojи сe
свaкoднeвнo врши у свијeту и тo oд стрaнe oних кojи сe куну у прaвду,
слoбoду и дeмoкрaтиjу".



"Вeћ oд сaмoг зaчeћa нeвинo дeтe у утрoби мajкe стрeпи зa свoj живoт.
Милиoни oбичних људи жртвe су нeимaштинe и глaди, дoк мaњи брoj живи у
нeoгрaничeнoj рaскoши и тeлeсним зaдoвoљствимa. Мнoги нaрoди мукoм и
крвљу стeчeну слoбoду брaнe oд нaсиљa глoбaлистичкoг систeмa. У имe
лaжнe слoбoдe и дeмoкрaтиje нaмeћу сe гoтoвa рeшeњa, унaпријeд
спaкoвaнa", нaвoди сe у пoслaници.



Патријар поручује да овим мислимa трeбa пoчeти "слaвљe нaд слaвљимa,
пјeвaњe нaд пјeвaњимa o дoгaђajу нaд дoгaђajимa Вaскрсeњу Христoвoм,
кoje дoживљaвaмo и слaвимo кao нajдубљe искуствo нaшe вјeрe и живљeњa,
jeр дaн вaскрсeњa jeстe дaн живoтa".



У пoслaници се истичe дa je, упркoс вјeкoвнoм стрaдaњу, хришћaнствo и
дaнaс "свјeтлoст свијeту" и њeгoв je импeрaтив "духoвнa бoрбa зa
прeвлaст дoбрa".



Вaскршњa пoслaницa, кoja ћe нa сaм прaзник бити прoчитaнa у свим
хрaмoвимa СПЦ у зeмљи и рaсejaњу, зaвршaвa сe пoрукoм Христoс вaскрсe -
слaвнo сe прoслaви Гoспoд.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime8/8/2011, 8:57 pm




Patrijarh Pavle rođen je na crveno slovo, na Usekovanje, 29. avgusta po
starom, odnosno 11. septembra po novom kalendaru 1914. godine u porodici
zemljoradnika, od oca Stefana i majke Ane Stojčević, u selu Kućanci u
oblasti Donji Miholjac u Slavoniji. Njegovi preci svojevremeno su se
tamo doselili sa juga Srbije. Kršten je u seoskoj crkvi sv. apostola
Petra i Pavla, podignutoj 1828. godine. Na krštenju je dobio ime Gojko.
Bio je slabašn dečak kojem su jednom palili sveću misleći da je umro.



O ranom detinjstvu, u intervjuu za “Svetosavsko ognjište”, koje izlazi u
Johanesburgu, rekao je: “Ja sam vrlo rano ostao bez roditelja. Otac je
radio u Americi, tamo je dobio tuberkulozu i vratio se kući da umre.
Meni je tada bila treća godina, brat se tek rodio. Majka se koju godinu
kasnije preudala, a brat i ja smo ostali kod babe i tetke. I majka je
ubrzo umrla. Zato je moj pojam majke vezan za tetku, osećao sam njenu
bezgraničnu ljubav, ona je meni nadoknadila majku, tako da ja i sada
pomislim: kad umrem, najpre ću da vidim tetku, pa onda sve ostale.”



Osnovnu školu je završio u svom rodnom mestu. “Posle rata bilo je
teškoća i ja sam oko dvadesete godine bio upisan u osnovnu školu, pa
terao evo... dugo. E, sigurno, bio sam najstarije muško u kući, brat je
bio malo mlađi. Ja sam morao završiti sve poslove, da donosim drva i
drugo što da pomažem tetki i babi. Pošto sam se pričešćivao još kad sam
bio mali, kad sam sa tetkom išao, pa mi je ostalo, da je to nešto
redovno.” Tetka je videla da Gojko nije za seoske poslove, pa je
odlučeno da ode kod strica u Tuzlu i tamo nastavi školovanje.



Kasnije će o tom vremenu ispričati: “Živeli smo na periferiji Tuzle.
Preživeli smo zahvaljujući jednoj kravi koju smo svi bili dužni, čak i
nauštrb škole i učenja, da vodimo na ispašu. Stric je bio strog, ali
pravedan, svu svoju decu i mene je iškolovao, svi su završili neki
fakultet, pojedinci su i doktorirali... Pred moj odlazak u gimnaziju,
poslali su me u manastir Orahovicu, da se tamo malo pripremim...”



Manastir Orahovica nalazi se u planinama zapadno od njegovog rodnog
sela. Manastirska crkva bila je jedina u kraju sa kubetom, dok su sve
ostale bile romanskog stila. “Boravio sam tamo mesec dana i nisam mogao
baš sve da shvatim u bogosluženju, ali sam imao osećaj prohujalih vekova
i predaka koji su se tu molili; za mene te molitve su bile prisutne,
kao i njihovi uzdasi i radosti i to mi se tako urezalo u sećanje, ali
nisam ni pomislio da će moja budućnost biti vezana za Crkvu.”



Na to nije ukazivala ni ocena iz veronauke. Iako je rastao u religioznoj
porodici i bio dobar đak, iz ovog predmeta je imao dvojku!



“Naš katiheta je bio jedan omalen čovek, Srbin iz Mađarske. Imao sam
vazda nastavnika za tolike godine, ali on je za mene ostao najbolji
pedagog i predavač. Jednu takvu materiju kao što je katehizis - to je
dogmatika, sve je to u pitanjima i odgovorima - vrlo teško je u tim
godinama shvatiti. A, on nam je to tako iznosio da se mi deca uopšte
nismo mučili. Bio je, razume se, dobar, ali strašno strog čovek. I kada
me prozove, ja prosto ne znam za sebe, ne mogu ništa da kažem,
promrmljam nešto, tamo-vamo, a on meni: “Sedi, jedan!”.



Onda se izvučem, kad pita nešto malo teže. On obično kaže: “Ko zna
dobiće dva”. Ako znam, ja se nekako javim i popravim na dva. Kasnije,
kad sam porastao, malo sam se osamostalio, nije više bilo te treme, mada
su mi, inače, više odgovarali predmeti gde ne mora da se memoriše, kao
što su matematika i fizika. Uticaj rodbine je prevagnuo da upišem
bogosloviju, mada je ostalo interesovanje za fiziku, kojom ću se baviti
docnije, pogotovu u slobodnom vremenu.”



Nižu gimnaziju završio je u Tuzli od 1925. do 1928. godine, a višu sa
ispitom zrelosti u Beogradu. Pohađao je Četvrtu mušku gimnaziju u
Beogradu od 1928. do 1930. godine. Usledio je potom upis šestorazredne
bogoslovije u Reljevu kod Sarajeva od 1930. do 1936. godine. Za vreme
školovanja u Sarajevu bio je predsednik Trezvenjačkog udruženja omladine
srednjih škola. Zajedno sa njim na školovanju bilo je više mladića koji
će kasnije postati poznati. Tako, recimo, u Tuzli jedan od školskih
drugova, istina nešto mlađi od njega, ali sa kojim se često družio, bio
mu je i potonji veliki pisac Meša Selimović.



“Kao bogoslov i student, kad dođem leti kući, odmah motiku u šake,
nastaje prašenje kukuruza i tako redom”, sećao se patrijarh. “Kako sam
rastao, tako sam ulazio u poslove. A kada sam stasao, stigao sam i do
oranja...” Dve godine je studirao medicinu, a diplomirao je na
Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1940. godine. Potom odlazi u vojsku,
iz koje je ubrzo oslobođen.



Mobilisan je početkom Drugog svetskog rata u sanitetsku jedinicu i
kapitulaciju je doživeo u Bosni kod Višegrada, odakle je otišao peške do
Sarajeva. Vratio se potom u svoje rodno mesto. Prelazi kao izbeglica u
Srem, pa u Beograd, 1941. godine, u vreme kada su bila vešanja na
Terazijama. Da bi imao od čega da živi, morao je da se prihvati teškog
posla na građevini.



“Kada sam 1941. izbegao, ovde u Beogradu radio sam na građevinama, na
dokovima, na istovaranju i utovaranju... odatle i ovaj palac ovakav
(pokazuje na pomalo deformisan prst). Nisam mogao da izdržim na tim
poslovima, pa me u proleće 1942. moj školski drug jeromonah Jelisej
(Popović) odvede u manastir Svete trojice u Ovčaru. Manastir je imao
svoju dobru ekonomiju, pa su mogli da me prehrane. Davali su mi lakše
poslove da radim.

PEDAGOGIJA

“RADIO sam kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u domu dece
izbegle iz Bosne. Jednog vrelog dana u avgustu 1944. mi vaspitači
izvedemo decu na Drinu. Pokažemo im dokle smeju da zađu u vodu. Ali,
znate, deca ko deca. Gledam, jedan uđe malo dublje, potonu, udari nogama
o dno, pa izađe, udahnu, ali ne može dalje. Onako vruć i znojav skočim i
izvučem ga. Onda, prevjem ga preko kolena i raspalim nekoliko... Kažem
mu: “Sinko, iz Bosne si se izbavio, otac i majka su ti poginuli, a sad
hoćeš i ti ovde da se udaviš na naše oči! Gde ti je pamet?!”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime14/8/2011, 8:25 pm

Jedina nada molitva



BILA je to teška bolest koja u to vreme nije ostavljala gotovo nikakvu
nadu u ozdravljenje. Lekari su Gojku rekli da su mu ostala još samo tri
meseca života. Prihvate ga monasi u manastiru Vujanu, ali mu kažu da za
vreme liturgije ne ulazi u hram, da ne obeduje zajedno sa bratstvom i da
sa njima izbegava bilo kakve druge kontakte, da ne bi i njih zarazio
opakom bolešću. Tek kada bi monasi završili sa službom, on bi odlazio u
hram i molio se. U manastiru Bujan Gojko Stojčević boravi zajedno sa
arhimandritom Julijanom (Kneževićem).



U manastir su navraćale razne vojske. Proveravale su i Gojkovu keliju.
Iako vidno iscrpljen i bolestan, svima je bio sumnjiv. Tek kad bi od
monaha čuli da je teško oboleo od tuberkuloze, odlazili su, brzo
zatvarajući vrata za sobom. Počeli su da se javljaju znaci ozdravljenja,
i to je bila prilika da tako sam u svojoj keliji još više razmišlja o
budućnosti. Odranije je planirao da se oženi i da ide u parohiju, kao
sveštenik. Ali sada, posle preležane tuberkuloze, shvatio je da su to
gotovo nestvarni planovi. Posmatrajući izbliza život monaha, poželeo je
da se i sam zamonaši. Sama odluka da se zamonaši doneta u vreme kad je
već imao 32 godine života, dugo je u njemu sazrevala. Kako je jednom
kasnije ispričao, to nije odluka koju čovek može da donese preko noći, a
o ženidbi opet, s bolešću, nije moglo da bude govora.



U znak zahvalnosti prema manastiru u kojem je izlečen, sada već
iskušenik Gojko, svojom britvicom izrezbario je krst i na njemu raspeće
Gospodnje. Na poleđini krsta urezao je reči na crkvenoslovenskom:
“Manastiru Vujanu, za iscelenija, priloži rab Božji Gojko.” Ovaj krst je
danas jedna od najčešće pominjanih dragocenosti manastirske riznice.



Kada su u jesen 1944. godine vođene borbe oko manastira, bratstvo se
razbežalo u okolna sela. Sa njima je pošao i Gojko Stojčević, ali samo
do banje Trepče, odakle se vratio nazad. Nekoliko dana kasnije iz
bežanije se vratio i otac Julijan, pa su njih dvojica nastavili da se
brinu o manastiru. Posle iskušeništva u manastiru Vujanu, prelazi u
manastir Blagoveštenje sa ocem Julijanom.



Od jeseni 1945. godine do 1949. godine bio je monah manastira
Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Kao iskušenik izabrao je za
svog duhovnog oca jeromonaha Makarija (Milovanovića), duhovnika
jovanjskog. Zamonašio se 1946. godine u manastiru Blagoveštenje, da bi
1948. godine bio rukopoložen u čin jerođakona. Dobio je monaško ime
Pavle, po izboru igumana Julijana Kneževića.

Sa grupom monaha, među kojima je bio i iguman Vasilije (Domanović),
prelazi 1949. godine u manastir Raču, ispod planine Tare, gde će da
ostane do 1955. godine.

Od 16. septembra 1950. do 30. avgusta 1951. godine jerođakon Pavle bio
je nastavnik i vaspitač u bogoslovskoj školi u Prizrenu. Predavao je
crkveno pojanje i staroslovenski jezik. Njegovi drugovi iz prizrenske
bogoslovije sećaju se da je obavljao stolarske, knjigovezačke, limarske,
kalemarske i druge radove. Čak je svojim đacima sam krpio cipele.
Njegov životoni stav je bio da se nijednog posla ne treba stideti, jer
ni najprljaviji posao ne može čoveka da ponizi. Ponižava ga samo greh.
Navodio je često primer čuvenog matematičara Mihaila Petrovića Alasa,
koji je već u šestom razredu naučio pravi ribarski zanat, “ne prosto
pecanje, nego ono s mrežama.” “Radio je to i kao profesor Univerziteta,
zajedno sa ribarima, koji su od toga živeli, i znao je da kaže: “Kad
radim intelektualno, odmaram se fizički, kad radim fizički, odmaram se
intelektualno...” što čovek više poslova zna, više vredi”, kaže
patrijarh.

Jeromonah je postao 1954. godine i iste te godine odlikovan je činom
protosinđela. Episkop slavonski Emilijan proizveo ga je u čin
arhimandrita 1957. godine. Poslediplomske studije na Bogoslovskom
fakultetu u Atini pohađao je od Božića 1955. godine do maja 1957.
godine, kada je izabran za episkopa raško-prizrenskog.



Tokom boravka u Atini uputio je 29. decembra 1955. godine pismo sledeće sadržine vladiki Nikolaju Velimiroviću:



“Vaše Preosveštenstvo,



Pre nekoliko dana stigao sam u Atinu da učim savremeni grčki jezik, pa
smatram više no svojom dužnošću da vam se javim, i umesto sviju monaha i
monahinja Vaše eparhije da Vam čestitam nastupajući veliki praznik
Rođenja Sina Božjeg Spasitelja našeg, pozdravljajući Vas radosnim
pozdravom: Hristos se rodi!



Ja sam klirik žičke eparhije, no Vama lično nepoznat, jer sam zamonašen
1948. godine, otada sam u bratstvuman. Blagoveštenje, a zatim Rača
zajedno sa o. Vasilijem, o. Julijanom Kneževićem i vašim zemljakom, pre
rata u Žiči đakonom Milisavom Radosavljevićem, a sada jerođakonom o.
Jovanom. Pre rata završio sam bogosloviju i Bogoslovski fakultet u
Beogradu. Rodom sam iz Slavonije.



U Rači imamo sedam đaka. Jedan se vratio pre neki dan iz vojske i, ako
bog da, monašiće se uskoro; dvojica će dogodine u vojsku, i tako redom.
Koliko smo mogli obrađivali smo s njima Sv. pismo Starog i Novog zaveta,
pojanje, liturgiku, crkvenoslovenski jezik. Ali to je ipak malo, jer
smo preopterećeni porezom, fizičkim radom na oko 15 ha zemlje, koliko je
manastiru ostalo (i 15 ha šume), radom u vodenici itd. oko održanja
golog života. Ove smo godine porez platili, ali ako i dogodine bude
toliki - šta će učiniti, ne znam. I ostali veći manastiri gde ima više
bratstva ili sestrinstva, s tim kubure.

Pred polazak ovamo bio sam u man. Nikolju i posetio grob mog duhovnog
oca jeromonaha o. Makarija. O. Rafailo tad nije bio u manastiru. Posetio
sam i ostale ovčarsko-kablarske manastire.”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime12/2/2012, 11:32 am

"Када је сујета присутна онда
долази до гордости, свађе.Није несрећа што ми имамо супротна гледишта,
јер се ствар мора сагледати са више страна. Али често код нас долази до
оног што није разлика у мишљењу.Тога се морамо ослободити.Ако будемо
толерантнији, онда ћемо моћи да схватимо и то гледиште другога. Не да га
усвојимо ако није добро, али да схватимо да не дође до мржње и овог што
нас цепа и дели".
-Патријарх Павле-

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Srpski patrijarh Empty
PočaljiNaslov: Re: Srpski patrijarh   Srpski patrijarh Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Srpski patrijarh
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Feljtoni-
Skoči na: