
LJUBAV, SMRT I SNOVI Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto |
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta. Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte. Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo. Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma ! |
| | Svi srpski vladari | |
| |
Autor | Poruka |
---|
Gost Gost
 | Naslov: Re: Svi srpski vladari 12/4/2012, 10:35 am | |
| 
 Повеља Цара Душана Хиландару
 Прстен Краљице Теодоре, Душанове мајке
Прстен краљице Теодоре
Ремек дело српског златарства, прстен краљице Теодоре, познат је не само стручној већ и широј јавности. Пронађен је у гробу царице Теодоре, мајке цара Душана, која је умрла октобра 1322, а сахрањена у манастиру Бањској. Гроб је био откривен 1915. године и тада су пронађена 2 прстена – овај који се сада чува у Народном музеју и други, са уметнутом античком гемом, у поседу породице познатог колекционара Љубе Недељковића.
Прстен је ливен у једном комаду (тип прстена са ваљкастим уздигнутим вратом), карика је богато украшена орнаментима у нијелу, а на равној округлој глави урезана је представа двоглавог орла... На врату Теодориног прстена, такође нијелом, изведен је натпис : “Ко га носи помози му Бог”...
 Атонски рукопис Душановог закона
 Бистрички рукопис Душановог Законика
 Хиландарски рукопис Душановог Законика
 Призренски рукопис Душановог Законика
 Ходошки рукопис Душановог Законика
 Раковачки рукопис Душановог Законика
 Шишатовачки рукопис Душановог Законика
 Софијски рукопис Душановог Законика
 Студенички рукопис Душановог Законика
Izvor: Dusanov zakonik |
|  | | Gost Gost
 | Naslov: Re: Svi srpski vladari 12/4/2012, 10:41 am | |
|  Цар Стефан Душан, фреска из манастира Леснова, 1349.
 Динар цара Стефана Душана (1345- 1355)
 Лице. - Владар је обучен у царску одежду – дивитисион, са великом крагном и манијаком обрубљеном бисерима, а на глави има затворену царску круну, стему. Јаше на коњу у ходу надесно и у десној руци држи скиптар који се завршава крстом. Дводелни скраћени ћирилички царски натпис СФЬ ZP.
 Наличје. – Дата је представа попрсја Христовог са зрнастим нимбом. Он у левој руци држи свитак на грудима , а десном благосиља. Иницијали IC - ХС су у висини главе. У доњем левом и десном углу су словне ознаке N – O.
 Лице. – Цар са затвореном и царица са рачвастом круном, обучени у свечане хаљине са великим оковратником – манијаком, заједнички, са по једном руком држе између себе монументални двоструки крст. Обоје су другу своју руку ставили на груди. Ћирилички натпис гласи СФЬ ZP.
 Наличје. – Христос са нимбом седи на престолу са високим наслоном. Обучен је у дугу хаљину – хитон и огртач – химатион, чији један крај пада с његове леве стране. Обема рукама, које су му прислоњене на груди, држи јеванђеље украшено са пет каменова. У пољу нема иницијала.
 Лице. – Владар, са затвореном царском круном - стемом на глави , стоји. Обучен је у царску хаљину – дивитисион са лоросом, украшену низовима бисера или драгог камења. Два анђела у лету стављају му на главу царску круну - симбол божанског порекла власти. У десној руци држи скиптар на чијем је врху крст. Дводелни ћирилички натпис гласи СФЬ ZP.
 Наличје. - Христос са зрнастим нимбом седи на престолу са високим наслоном. Обема рукама држи на крилу јеванђеље украшено драгим каменовима. Иницијали IC - ХС су у висини главе.
Слика Паје Јовановића са скицом ликова


 1. Цар Душан 2. Царица Јелена 3. Урош, Српски Краљ 4. Српски Патријарх Јоанићије 5. Трновски Патријарх Кир Симеон 6. Краљ Вукашин Мрњавчевић 7. Царев Шурак Оливер. Белики Војвода. 8. Дејан Севастократор 9. Кир Герман, Игуман Атонски 10. Гојко Мрњавчевић, Велки Логотет 11. Никола Бућа, Протовестијар 12. Palman (us) Teutonicus Capitanus gentis armigens 13. Угљеша Мрњавчевић, царски коњушар 14. Деспот Синиша, брат Цара Душана (од друге жене) 15. Цар Александар Бугарски, Царичин Брат 16. Јован Кастријота, дед Скендербега 17. Giunius Darse (Дубровчанин, изасланик Републике) 18. Giunius de Calichio 19. Nifficus Nik Condola 20. Аврамбек Кефалија Сереза 21. Манцил Ливерија, Бојвода над Волером, Серезом 22. Ангел Метохита 23. Алексија Цамплакон, велики чауш 24. Прељуб Кесар 25. Орловић Гргур 26. Храбреновић 27. Баошић (Балшић) 28. Кобиловић (Обилић) 29. Облачић Раде 30. Андроник Кефалија Драме 31. Андроник Кантакузен бел Хартуларја
 Цар Стефан Душан, фреска из манастира Дечана, 1348.
 Цар Стефан Душан, фреска из манастира Дечана, 1347.
Izvor: Dusanov zakonik |
|  | | Beskraj

 Broj poruka : 21554 Godina : 44 Location : Na pola puta sreci Humor : Uvek nasmejana Datum upisa : 20.03.2009
 | Naslov: Re: Svi srpski vladari 12/4/2012, 7:52 pm | |
| ДЕСПОТ СТЕВАН
1389. 1427.
Деспот Стеван Лазаревић, као владалац српски средњег века, најпре и највише заслужује име
витеза. Његова младост није била весела. Као дечко он је видео слом српске државе, пораз и трагичну
смрт свога оца. Одмах после тога он је, као младић од 17 година, морао примити управу у своје руке, и
то у доба веома тешко, и у приликама необично компликованим. Тај велики терет Стеван можда не би
ни издржао, да се уз њега у то доба није нашла његова мати, (царица Милица Југ-Богданова
Грбљановић II 1389 – 1405 - моја упадица) паметна, разборита и енергична жена, која је за сина
управљала државом до његовог пунолетства, а и после, све до своје смрти стојала уз њега, помагала га
мудрим саветима, и својим смишљеним поступцима често спасавала ситуацију.
Утисци из младости оставили су дубоког трага у Стевановом карактеру. Он је свакако већ од
природе био тих и повучен у себе; а оно што је у младости видео и доживео, још је јаче утицало на
њега да се повуче у себе, и да избегава све што је могло личити на весеље, спољњи сјај и
лакомисленост. Он није марио музику, веселе разговоре и накит. Форма код њега није значила ништа,
садржина је била све. Одличан организатор, свестан своје владалачке дужности, племенитог осећања,
витез од главе до пете, Стеван би био славан владалац, да је живео у доба државног напретка и напона.
Али, он је живео у доба када је држава пропадала, и због тога је, покрај свих својих способности, чији
је фатум тачно окарактерисан у оној познатој народној причи, у којој божанство говори Стевану: И ти
можеш и коњ ти може, али ти бог не да!
У почетку своје владе Стеван је, да ли због тога што је волео авантуре и бравуре, или због тога
што је ритерски хтео да се држи обавеза, на које је пристао, тешко је рећи, али свакако уверен да је
турска власт пролазна и привремена, помагао Турцима у разним походима искрено и одано. О његовој
су се храбрости чуда причала. Битку код Никопоља он је решио у турску корист, а у битци код Ангоре
изазвао је дивљење и задобио поштовање татарског хана Тимурлемка, који је, из поштовања према
Стевановој храбрости, наредио да се српски одред пропусти, мада је био већ потпуно опкољен, а после
је вратио у Србију Стеванову сестру, која је с целим Бајазитовим харемом била заробљена.
Стефан III Високи Лазарев Грбљановић III
деспот Стефан
Доцније је Стеван друкчије гледао на ствари, и својих бравура из доба младости, које је изводио
у корист Турака, сећао се и помињао их је са осећањем стида и жаљења; он је онда давао изјаве да се
каје што је некада помагао Турцима, и да то више неће чинити. То је било у доба када је Стеван био
сазрео, и када је са ширег гледишта посматрао политику и прилике, када је могао да се узвиси над
ситним интригама и да пређе преко ствари пролазног значаја. Онда се он измирио и са својом
најстаријом сестром, удовицом Вука Бранковића, и са својим сестрићем, Ђурђем, са којима је дотле
био у завади и са њима ратовао. Од тога времена виде се код њега у свему шири потези. Он је
последњих петнаест година своје владе сталожен, гледа добро и тачно на све ствари, реално цени
чињенице и просуђује прилике, зна шта хоће и шта треба да се ради. То је доба када је деспот Стеван
стекао угледа и ауторитета, не само код својих поданика него у целом свету.
Тешке прилике, у којима је живео и радио, и груба борба за опстанак утицале су и на Стеванов
карактер. Од природе нежан, он је био наклоњен књижевности и поезији написао је једну песму
љубави и пун финог осећања, које је често изазивало поступке велике и широке душе, а у исти мах је
у њему било и нечега грубог и безосећајног, што га је понекад наводило на дела која нису била у
сагласности са његовом природом. У њему као да је било два човека, и у томе је он био прави син
свога народа.
Када је деспот Стеван умро, за његову су смрт Дубровчани јавили угарскоме краљу овим
речима: "Мада смо уверени да је Вашем Величанству све познато, ипак јављамо да је 18. овог јула
узвишени господин деспот Рашке завршио свој живот. Његову смрт, мада је према нама, грађанима и
вернима Ваше општине Дубровника, био окрутан и немилосрдан више но што је требало, ипак, пошто
је био веран светој круни Вашег Величанства, и што је био чекић и бедем против непријатеља
хришћанске вере, не можемо а да не жалимо и да не оплакујемо, мада смо највернији поданици Вашег
Величанства и ревнитељи католичке вере". | |
|  | | Beskraj

 Broj poruka : 21554 Godina : 44 Location : Na pola puta sreci Humor : Uvek nasmejana Datum upisa : 20.03.2009
 | Naslov: Re: Svi srpski vladari 12/4/2012, 7:53 pm | |
| ЂУРАЂ
1427. 1456.
Када је после смрти свога ујака, деспота Стевана, примио управу у своје руке, Ђурађ је био
човек од преко педесет година, и он је за собом имао бурну прошлост. Необично јаког телесног
састава, Ђурађ је био већ претурио преко главе многе невоље и несреће, и доживео је многа
изненађења и разочарања. У детињству своме видео је слом и пропаст државе, као младић је проживео
доба борбе у породици, сам је учествовао у биткама против свога ујака, који га је хапсио, а у исти мах
је ишао у помоћ Турцима и проливао своју крв за турску државну идеју. Али, кад је доба лутања и
грешења прошло, Ђурађ је схватио и прихватио широку политичку концепцију свога ујака, помирио се
са њим, и остао му веран поданик и помагач до смрти.
Ну, мада је био, кад је дошао на престо, у зрелим годинама, мада је био од природе бистар, мада је
имао за собом добру школу и богато искуство, ипак дуго Ћурађ није тачно ценио ситуацију у
најважнијем, животном питању своје државе и свога народа. Он је још дуго мислио да је турска власт у
Европи привремена и пролазна, и да ће се његова држава, помоћу западних народа, особито помоћу
Угарске, моћи ослободити од Турака. То уверење није га напуштало, и покрај свих разочарања што их
је у томе правцу доживео, и покрај свих чињеница које су га могле о противном уверити.
Ђурађ је имао дубоко уверење у снагу и способност запада, и у вољу западних сила да ослободе
исток од неверника. Због тога је он хтео да се ослони на западне државе.
Али, он је добро знао да су турски народ и држава много јачи од српске државе, да су они у
његовој непосредној близини, и да он са те стране увек може добити помоћи са запада. Стога је Ђурађ
морао лавирати и правити се Турцима одан и веран, док је са друге стране преговарао са западним
државама о заједничкој акцији против њих. Ну, та политика није могла донети сигурне и добре
резултате.
Стога је Ђурађ повукао тежиште своје државе далеко на север, и сазидао је, чак на граници, себи
град и престоницу у Смедереву, у нади да ће се ту, у наслону на Угарску, лакше моћи бранити и
одржати. Међутим, то није помогло, и Турци су 1439. године покорили Ђурђеву државу и заузели
Смедерево.
После тога Ђурађ се неколико година потуцао по свету и напрезао сву своју, и интелектуалну и
финансијску снагу, да покрене озбиљну акцију запада против Турака. Кад му је то напослетку пошло
за руком, и кад су хришћански савезници, у зиму 1443. године потисли Турке до иза Софије, па се онда
упустили у преговоре за мир, Ђурађ је, разочаран, видео да се у целом овом великом и озбиљном послу
стало на пола пута. Онда је он, мада је миром закљученим у Сегедину добио натраг своју државу, јасно
видео да запад није у стању да реши балканско питање и да протера Турке из Европе. Он је дошао до
уверења да се мора погађати са Турцима, и своју политику подесити према фактору да су Турци
најважнији фактор на ближем истоку.
У томе правцу и према таквим претпоставкама и погледима креће се онда сва његова политика у
последњим годинама његовог живота. Све акције, које су после тога предузимане са запада против
Турака, Ђурађ је са разлогом сматрао за неозбиљне, и стога их није хтео помагати нити учествовати у
њима. Он је био уверен да сва та подузећа не могу успети, и да ће самој ствари више шкодити но
користити. Неповољни резултати свих тих експедиција показали су да је Ђурађ имао право и да је
правилно оценио ситуацију. Али, при свем том он је често, и после тога, губио мерило шире политичке
концепције, и поглед у даљу будућност није му био непомућен.
Уколико су у последње време углед и ауторитет Ђурђев расли, и у земљи и ван његове државе, у
свој Европи, утолико је он више осећао да снага његове државе у односу према Турској све више
слаби. Он је морао јасно видети како се однос снага његове државе према Турској мења, тако рећи
свакога дана, на штету његову, и он је на својој самрти морао јасно видети да је само питање времена,
када ће и његова држава пасти под ударцима азијатског освајача. Ђурађ је доживео многе несреће, и у
породици и у политици, и живео је и умро као несретан човек. | |
|  | | Zar ptica

 Broj poruka : 0 Godina : 45 Location : Vorteeeeeeex :) Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso. Datum upisa : 24.11.2010
 | Naslov: Re: Svi srpski vladari 24/11/2012, 7:53 am | |
| Владимир, краљ србски (око 970 - 1016) цртеж,око 1885. Јован Владимир (~970 - 1016) је од око 990. до 1016. године био владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба. Његова владавина се одвијала током дуготрајног рата између Византије и Самуиловог царства. Савезништвом са Византијом покушао је да заштити своју земљу од цара Самуила, али је овај ипак освојио Дукљу, а њега утамничио у Преспи, на југозападу данашње Македоније. Према Летопису Попа Дукљанина, Самуилова кћерка Теодора Косара је заволевши заробљеног кнеза молила оца да је уда за њега. Самуило је дао Косару за жену Јовану Владимиру, а затим свог новопеченог зета вратио на дукљански престо, давши му при том да као његов вазал влада и Драчем. Владимир је био познат као побожан, праведан и саосјећајан владар. Владао је у миру, избегавши да се укључи у велики рат, који је кулминирао 1014. византијском победом над Самуилом; цар је недуго након тога преминуо. По наређењу Самуиловог синовца Јована Владислава, Јован Владимир је подмукло убијен 22. маја 1016. Одсечена му је глава испред једне цркве у Преспи. Јован Владимир је сахрањен у Преспи. Недуго по смрти признат је за свеца и мученика, са празником 22. маја; он је први српски светац. Две или три године након сахране његове мошти су пренесене у Дукљу, а око 1215. у Драч, где су остале до 1381. Након тога су чуване у Манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана све до 1995, када су пребачене у саборну цркву у Тирани, седиште Албанске православне цркве. Све до данашњег доба многи верници ходочасте до његових моштију, нарочито за његов празник. Реликвија везана за Светог Јована Владимира је и крст који је он држао у рукама када су га погубили. Тај крст се вековима чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником града Бара. На иконама се обично представља као краљ у владарском руху са круном на глави, са својом одсеченом главом у левој, и крстом у десној руци.  | |
|  | | Sponsored content
 | Naslov: Re: Svi srpski vladari  | |
| |
|  | | | Svi srpski vladari | |
|
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 5 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 5 Gosta
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 120 dana 5/5/2013, 8:45 pm
|
Zadnje teme | » Fotografija dana Danas u 8:01 am od Dusica Pajovic» medeno Danas u 7:57 am od Dusica Pajovic» Šta je pisac hteo da kaže? - Majacvet 17/2/2021, 3:18 pm od majacvet» ŠTAMPARIJA FLEŠ ZEMUN 16/2/2021, 4:07 pm od meseceva rosa» O ČEMU TI TO? - CECILIJA 10/2/2021, 11:03 pm od CECILIJA» SEVERNA GRANICA 8/2/2021, 12:07 pm od panonski galeb» Taj romanticni Balasevic 7/2/2021, 1:52 am od meseceva rosa» Ljubavne pesme 2/2/2021, 9:35 am od Isak Prov» ANAMNEZA 1/2/2021, 9:53 pm od ZEX» priznanje 8/1/2021, 11:01 pm od SaMar» PSALMI LJUBAVI 6/12/2020, 8:34 pm od Nena Miljanović» Plavi tonovi... 27/11/2020, 1:57 am od meseceva rosa» Duhovne price 5/11/2020, 1:59 am od meseceva rosa» Na obodu neba 29/10/2020, 9:33 pm od Marr Inna» Mudre misli 16/10/2020, 1:46 am od meseceva rosa» Neozbiljna pitalica, bez filozofije molim 27/9/2020, 9:18 am od ZEX» ПИСМА 27/9/2020, 9:02 am od ZEX» GRESNIK 22/9/2020, 4:34 pm od inadzija» Poruka vasoj ljubavi..., Ucinite to ovde 2/9/2020, 3:42 pm od ZEX» Srodne duse 12/8/2020, 3:55 pm od BiMoglaDaMogu» Sve o Skorpijama, Vazi i za znak i podznak... 6/8/2020, 12:21 am od ZEX» O BOLU 28/7/2020, 4:09 pm od ZEX» Srednjevjekovni gradovi Crne Gore  15/7/2020, 1:06 am od meseceva rosa» Priče i bajke 14/7/2020, 1:26 am od meseceva rosa» Iz Antologije srpske poezije 5/7/2020, 11:45 pm od ZEX» Zaključavanje foruma 10/6/2020, 3:49 pm od Masada» Mario Vargas Ljosa 9/6/2020, 3:59 pm od meseceva rosa» Ismail Kadare 9/6/2020, 3:48 pm od meseceva rosa» Marguerite Yourcenar 9/6/2020, 3:33 pm od meseceva rosa» Pearl Buck 9/6/2020, 3:19 pm od meseceva rosa» Vuk Drašković 9/6/2020, 3:03 pm od meseceva rosa» Filip Petrović - pesme 8/6/2020, 9:29 am od Filip Petrovic» Zbignjev Herbert 5/6/2020, 6:34 pm od meseceva rosa» Ela Peroci 5/6/2020, 6:22 pm od meseceva rosa» Skadarlija 4/6/2020, 1:02 am od ZEX» Ruski Ženski Glas 1/6/2020, 6:08 pm od ZEX» Biserje mojih godina godina 31/5/2020, 11:12 am od Masada» Nase autorske fotografije  28/5/2020, 12:59 pm od Tea» Citati Bukovskog 19/5/2020, 2:12 am od meseceva rosa» Citati o zenama 12/5/2020, 10:36 pm od Nostromo» Brisanje Youtub - ova 6/5/2020, 1:10 am od meseceva rosa» Noćas me gubiš 4/5/2020, 7:21 am od Masada» Zena i cvece 1/5/2020, 1:34 am od meseceva rosa» Moja romanticna skitanja net-om :) 28/4/2020, 3:12 am od Tea» ROMANTIKA BEZ REČI " 28/4/2020, 2:05 am od meseceva rosa» Razbijemo monotoniju bojom 5/4/2020, 2:07 am od meseceva rosa» DEKOLTEI 22/3/2020, 1:52 am od meseceva rosa» Rimujemo reci 16/3/2020, 2:47 am od meseceva rosa» Asocijacije 15/3/2020, 2:49 am od meseceva rosa» Tajna 28/2/2020, 2:40 am od meseceva rosa |
|
|