LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Bernard Shaw

Ići dole 
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Bernard Shaw Empty
PočaljiNaslov: Bernard Shaw   Bernard Shaw Icon_minitime25/3/2009, 6:54 pm

Bernard Shaw E991cd957a
Џорџ Бернард Шо (енгл. George Bernard Shaw) је био Ирски драмски писац, новинар и критичар. Рођен је у Даблину 26. јула 1856. године. Књижевну каријеру почео писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним делима. Добитник Нобелове награде за књижевност 1925. Преминуо је 2. новембра 1950.
Био је вегетаријанац.Сматрао је да је ћирилица најсавршеније писмо на свету и један заокружен и логичан систем.У свом тестаменту оставио је новчани износ (£367,233 13s) Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово један глас).

Дела

Widowers' Houses (1892)
The Philanderer (1898)
Mrs. Warren's Profession (1898)
The Man of Destiny (1897)
Arms and the Man (1898)
Candida (1898)
You Never Can Tell (1898)
The Devil's Disciple (1897)
Captain Brassbound's Conversion (1900)
Цезар и Клеопатра (1901)
Man and Superman (1902)
John Bull's Other Island (1904)
Major Barbara (1905)
The Doctor's Dilemma (1906)
Fanny's First Play (1911)
Androcles and the Lion (1912)
Пигмалион (1913)
Heartbreak House (1919)
Back to Methuselah (1921)
Saint Joan (1923)
The Apple Cart (1929)
Misalliance

Новеле и колекције есеја

Commonsense about the War
The Intelligent Woman's Guide to Socialism and Capitalism
The Black Girl in Search of God
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bernard Shaw Empty
PočaljiNaslov: Re: Bernard Shaw   Bernard Shaw Icon_minitime17/5/2009, 7:47 pm

Neki ljudi vide stvari kakve jesu i pitaju-zašto?
ja sanjam o stvarima koje nikad nisu bile i pitam-zašto ne?!''

-george bernard shaw


Pametan covjek se prilagodjava svijetu : nerazuman covjek se trudi da svijet prilagodi sebi. Zbog toga, sav napredak zavisi od nerazumnog covjeka. "

George Bernard Shaw
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bernard Shaw Empty
PočaljiNaslov: Re: Bernard Shaw   Bernard Shaw Icon_minitime7/9/2010, 8:29 pm

Roman "Karijera" spada u njegova najranija prozna dela, u kojima se
oseća nedvosmislen obračun sa sopstvenim iskustvima iz detinjstva i
porodičnih odnosa: odrastanje bez dovoljno roditeljske pažnje,
usamljenost, nerazumevanje, roditeljska uloga viđena kao vlasništvo nad
sudbionom deteta. Posebno karakteristično opisan i prepoznatljiv je Šoov
odnos s majkom, objašnjen preko lika pravdoljubivog nestašnog deteta i
snažnog mladića Kešela Bajrona koji do zrelih godina (baš kao i Šo sam)
nije uspeo da ostvari valjan odnos sa majkom.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Bernard Shaw Empty
PočaljiNaslov: Re: Bernard Shaw   Bernard Shaw Icon_minitime7/9/2010, 8:29 pm

Džordž Bernard Šo (1856 – 1950)

Nobelova nagrada za
književnost 1925


"U njegovom delu, koje je okarakterisano
kao idealizam i humanost, stimulativna satira je često bila nadahnuta
jedinstvenom poetskom lepotom."


Mrzeo je ime Džordž i nikada
ga nije koristio, ni u privatnoj prepisci ni prilikom potpisivanja
svojih dela. Čovek veka, vodeća figura teatra 20. stoleća, irski dramski
pisac, kritičar, mislilac, slobodouman čovek i borac za ljudska prava,
zagovornik jednakosti i levičar, Bernard Šo primio je 1925. godine
Nobelovu nagradu za književnost, ali je odbio novac (preusmerivši
novčanu nagadu u fond za prevođenje na engleski, štampanje i promociju
ne engleskom tržištu dramskih dela norveškog pisca Augusta Strindberga
koji nikada nije dobio ovu nagradu).
Bernard Šo je rođen u Dablinu u
siromašnoj i nesređenoj porodičnoj situaciji. Otac je bio alkoholičar i
imao je ozbiljne probleme sa zrikavošću (koje je otac Oskara Vajlda,
poznati hirurg, više puta bezuspešno pokušavao da leči), a majka, mnogo
mlađa od oca, bila je pevačica s ambicijama da postane i učiteljica
pevanja, koja ih je ubrzo sa ćerkom Lusi napustila u potrazi za
karijerom. Formalno školovanje Šo je jedva podnosio, pre svega zbog
svoje žive prirode koja nije trpela strogu orgranizaciju. Ipak, uspeo je
da dovrši osnovno obrazovanje u Dablinu i da se ubrzo potom uputi za
majkom i sestrom i preseli u London. U Irsku se potom neće vraćati
narednih trideset godina.
Iako je u početku radio kao službenik
(posao koji nije podnosio kao ni školovanje), Šo je osećao potrebu za
dodatnim obrazovanjem i mnogo godina je proveo čitajući u biblioteci
Britanskog muzeja. U to vreme je počeo i da se politički snažno
angažuje. Često je viđan s drugim mladim aktivistima na Govorničkom
ćošku u londonskom Hajd parku, gde je razvijao svoje nesumnjive
oratorske sposobnosti i postajao sve popularniji zbog svojih jasnih
misli i prodornog glasa.
Karijeru pisca otpočeo je kao muzički i
pozorišni kritičar i pisac prvog proznog dela "Nezrelost", za kojim
sledi i roman "Karijera" (Zanimanje Kešela Bajrona). Sve pozorištne
kritike koje je pisao u tom periodu, kasnije su objedinjene u zbirku
"Naše pozorište devedesetih".
Nakon operacije noge i mirovanja od 18
meseci, Šo je napisao drame "Cezar i Kleopatra" i "Savršeni Vagnerit".
"Nemam ni jedan razlog da verujem da bi komadi bili bolji da sam ih
pisao s obe noge umesto s jednom.", rekao je kasnije svom prijatelju,
dramskom piscu Džonu Ervinu.
Kao polemičar, Šo se zalagao za
radikalne promene glasačkog sistema, borio se za pojednostavljivanje
engleskog alfabeta. Kao aktivista, pisao je mnoge peticije među kojim je
i ona za oslobađanje iz zatvora njegovog prijatelja Oskara Vajlda. Sa
svojim prijateljima istomišljenicima osnovao je Fabijanovo društvo,
socijalističku političku organizaciju usmerenu ka reformi
kapitalističkog britanskog društva (Fabijanovo društvo će kasnije
postati istrument za osnivanje Londonske ekonomske škole i Laburističke
partije). Kao pisac je bio pod snažnim uticajem Ibzenovog dela.
Šoova
prva dramska dela, nazvana "neprijatnim komadima" kao što je "Udovčeva
kuća" iz 1892. nisu dobro primljena pre svega zbog oštre kritike i
polemisanja oko moralnih i socijalnih problema britanskog društva.
Međutim, već komedija "Kandida", obezbedila mu je visoko mesto među
dramatičarima ne samo u Engleskoj.
Njegov kasniji komad, "Pigmalion",
pisan je za glumicu Patrik Kampbel, inače njegovu ljubavnicu sa kojom
je imao i strastvenu prepisku tokom pripreme komada za scenu, a čije
prisustvo je Šoova verna supruga, kao mnogo pre i posle toga, trpela s
ćutanjem i mirom. Šoovi biografi veruju da njegov brak, koji je potrajao
do smrti njegove supruge Šarlote Pjen-Tauzent 1943, nije bio intimno
konzumiran.
Uz "Pigmaliona", sva kasnija dela Šou su obezbedila
status omiljenog dramatičara. Najčešće je izvođen u teatru Kort (The
Court Theatre), koji je u to vreme bio mesto novog pozorišnog izraza i
forme. Polemike i intelektualne akrobacije koje su karakterisale njegove
tekstove, bile su veoma popularne i dobro prihvatane kod najšire
publike, uprkos tome što su neka dela bila i cenzurisana. Iako su neki
njegovi komadi smatrani nepatriotskim, on je suvereno držao poziciju
"novog Šekspira" koji je reformisao britanski teatar. Napisao je preko
50 dela, a mnoga su, tek s pojavom zvučnog filma kada je to zbog Šoove
bravurozne misli imalo smisla, ekranizovana s velikim uspehom.
Do
kraja života, Šo je uživao međunarodnu slavu, putovao je svetom i bez
prekida bio angažovan u domaćoj i međunarodnoj politici. Nakon jedne
ozbiljne povrede na svom imanju i Hertvordšajru (pao je s merdevina
obrezujući voće!), Bernard Šo je preminuo od posledica povreda u 94.
godini, 2. novembra 1950. U svojoj oporuci ostavio je nekoliko želja: da
njegovo imanje bude upotrebljeno za reformu engleskog alfabeta (bez
uspeha) te da se ostatak podeli za dobrobit Nacionalane galerije Irske,
Britanskog muzeja i Kraljevske akademije umetnosti. Što se njegovog tela
tiče, zahtevao je da bude kremiran te da se njegov pepeo pomeša s
pepelom njegove sedam godina ranije preminule supruge.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Bernard Shaw Empty
PočaljiNaslov: Re: Bernard Shaw   Bernard Shaw Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Bernard Shaw
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: