LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Napoleonski ratovi-1.Deo

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime15/7/2011, 10:42 pm

"Битке Наполеонских ратова"



Bitka kod Jene



Bitka kod Jene ( i Aueršteta ) odigrala se 14. oktobra 1806. zapadno od
reke Sal u današnjoj Nemačkoj između vojske Napoleona i Fridrika Viljama
III od Pruske. Napoleon je ostvario veliku pobedu nad pruskom vojskom i
time je eliminisao Prusiju iz antifrancuskih koalicija sve do 1813.





Snage dve vojske



Dve armije su bile podeljene u različite delove. Napoleonov glavni deo
vojske je bio u Jeni sastojao se od 4. korpusa, 5. korpusa, 6. korpusa,
7. korpusa i Miraove konjica, što je sve zajedno bilo 96.000 vojnika.
Severno u blizini Aueršteta imao je Bernadotov 1. korpus od 20.000
vojnika i Davuov 3. korpus od 27.000 vojnika. Pruski kralj je imao
38.000 vojnika u Jeni pod komandom kneza Hoenloha i 55.000 u Auerštetu
pod komandom vojvode od Brunsvika i 15.000 pod komandom generala Ruhela.



Pregled



Bitka je započela kad su se delovi Napoleonove glavne vojske sukobili sa
Hoenlohovim snagama blizu Jene. Iako je u početku imao samo 48.000
vojnika Napoleon je iskoristio pažljivo planiran i fleksibilan raspored
vojske, koji je omogućavao da brzo stvori nadmoćnost na jednom delu
bitke, koja bi slamala neprijatelja. Prusi su bili spori da shvate i
spori u reakciji. Pre nego što je pojačanje od 15.000 Ruhelovih vojnika
moglo da stigne, već je Hoenlohova vojska bila poražena. Bila je to
oštra bitka, a Napoleon je bio uveren da je to bio sukob sa glavninom
pruske vojske. Severno u Auerštetu Davu i Bernadot su dobili naređenje
da doću da pomognu Napoleonu. Davu je poslušao, a maršal Bernadot nije
zbog nekih nepoznatih razloga. Pruska vojska od 55.000 vojnika je
blokirala Davuov put prema jugu. Tu su bili pruski kralj, vojvoda od
Brunsvika i feldmaršal Melendorf. Iako je Davuov 3. korpus imao duplo
manje vojnika (27.000) odolevao je višestrukim napadima brojnijeg
protivnika, pa je krenuo u kontranapad i naterao Pruse u beg.





Bitka kod Jene



Bitka kod Jene započela je slučajnim večernjim susretom francuske vojske
maršala Lana i pruske vojske jačine 30.000 vojnika od generala Fridriha
Hoenlohea. Maršal Žan Lan je odmah zatražio pojačanja, a kampovao je
kraj neprijateljskih pozicija, Tokom noći su dolazile nove jedinice sve
dok Francuzi nisu imali najmanje 50.000 vojnika i još vojske na putu.



Početni francuski korak je bio da potaknu Pruse na bitku na otvorenom
terenu, gde bi brojčana nadmoć dolazila do izražaja. Hoenloh je zatražio
da mu dođe 15.000 vojnika pod komandom generala Rihelove. Nadao se da
će se održati dok mu ovi ne stignu. Maršal Mišel Nej je bio nestrpljiv i
bez dogovora sa ostalima napao je Pruse. Gotovo je upropastio sve ono
što je spremala francuska strana. Nijedna strana nije mogla da poveruje
kakvu je glupost maršal Mišel Nej napravio jer je svoju vojsku doveo u
opasnost da ga pregazi pruska konjica. Srećom su Lan i francuska konjica
intervenisali i spasili maršala Neja.



Napoleon je u 13:00 naredio opšti napad i za dva sata iscrpljeni Prusi
su pobegli sa bojnog polja spasavajući se sablji konjanika generala
Mira. Napoleon je u Jeni izgubio 5.000 vojnika, a Prusi 25.000.



Bitka kod Aueršteta



Gidenova vojska pokrenula se prema Nauburgu pre 6:30. Do 7:00 pruska
konjica i artiljerija je zaustavila napredovanje Francuza kraj Popela.
Bila je velika magla, koja se upravo dizala dok su se približavali
naselju. Kada je maršal Luj Davu postao svestamn pruske vojske naredio
je Gidenovoj vojsci da se rasporede u Hasenhauzenu. Pruski komandant na
bojnom polju bio je Šmetau i imao je naređenje da napreduje putem, koji
je Davu trebao blokiratu na prelazu Kozen. Dok se se njegove snage
raspoređivale za napad na Hasenhauzen general fon Bliher je stigao sa
konjicom i rasporedio se na levo. Zajedno su napali Gidenovu vojsku i
potisnuli je u Hasenhauzen.



Vartensleben je zajedno sa Vojvodom od Brunsvika stigao u 8:30. Vojvoda
od Brunsvika je postavio pešadiju na levo krilo, a konjicu na desno.
Ostatak francuske konjice stigao je u 9:00 i raspoređen je na Gidenovovo
levo krilo. Frijant i artiljerija su stigli u 9:30 i pokretali su se u
kvadratima na desnoj Gidenovoj strani. Napredak francuskih kvadrata
potisnuo je fon Bliherovu konjicu. Pošto nije imao na raspolaganju
nijednu drugu mogućnost ipak je naredio konjici da napadne. U isto vreme
dve Vartenslebenova puka napali su Hasenhauzen. Sva tri pruska konjička
puka su uništena u tom napadu, a pešadija je morala da se povlači.
Kratko pre 10:00 vojvoda od Brunsvika je naredio opšti napad na
Hasenhauzen. Vojvoda od Brunsvika je već pre 10:00 bio smrtno ranjen.
Šmetau je takođe bio teško ranjen. Sa gubitkom dva komandanta, pruska
komanda se raspala, a armiji je zapretila opasnost rasula.



Oko 10:30 stigla je fon Bliherova pešadija i pešadija od princa od
Oranža. Kralj je odlučio da podeli snage od Oranža na dva dela i da pola
rasporedi na svako krilo. Na francuskoj strani je stigla Moranova
divizija da osigura Gidenovo levo krilo. Davu je u 11:00 naredio
kontranapad. Razbio je Šmetauov centar do podne i prisilio ih na
povlačenje do potoka Lisbah. Bliherova konjica je bila razbijema, pa je
Vartensleben pokušavao da preraspodeli svoju vojsku. Prusi su shvatili
da su izgubili bitku, pa je kralj naredio povlačenje.



Posledice



Napoleon u početku nije verovao da je Davuov jedan korpus pobedio
glavninu pruske armije bez ikakve pomoći. Davu je postao vojvoda od
Auerštata. Žan Batist Bernadot umalo nije smenjen jer nije učestvovao ni
u jednoj od dve bitke. Na pruskoj strani vojvoda od Brunsvika je bio
smrtno ranjen kod Auerštata. Sledećih nekoliko dana preostale pruska
snage nisu mogle da pruže nikakav ozbiljniji otpor nemilosrdnoj poteri
maršala Žoašena Mira. Savu je 25. oktobra odveo svoj iscrpljeni korpus u
Berlin. Hoenloeova vojska se predala 28. oktobra, a Bliherova 7.
novembra. Ostao je izolovani pruski otpor, ali Napoleon se morao
okrenuti Rusiji kao glavnom neprijatelju. Prusija je izbačena iz rata
protiv Napoleona.



Uticaji



Bitka je pokazala da su potrebne reforme i pruskoj državi i vojsci.
Značajni pruski reformatori kao Gerhard fon Šarnhorst, Avgust fon
Gnajzenau i Karl fon Klauzevic učestvovali su u toj bici. Njihove
reforme su kasnije uspele da preobraze Prusiju u modernu državu. Prusija
je kasnije postala vodeća sila kontinenta. Hegel je u doba bitke bio
profesor na univerzitetu u Jeni i završavao je delo "Fenomenologija
duha"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime15/7/2011, 10:44 pm

Bitka kod Fridlanda



Bitka kod Fridlanda odvijala se 14. juna 1807. na oko 43 kilometra od
Kalinjingrada. Predstavljala je najveću bitku u ratu četvrte koalicije.
Francuska vojska pod vođstvom Napoleona je posle 23 sata bitke ostvarila
odlučnu pobedu nad ruskom vojskom pod vođstvom Levina fon Beningsena.
Do kraja bitke Francuzi su ovladali bojnim poljem, a ruska vojska se
haotično povlačila preko reke Ale. Pri prelasku reke udavilo se mnogo
ruskih vojnika. Tom bitkom završen je Rat četvrte koalicije, a 7. jula
1807. Rusija i Francuska sklopile su Tilzitski mir. Fridland je današnji
ruski grad Pravdinsk.



Rat treće koalicije završio se 1805. bitkom kod Austerlica. Austrija je
bila poražena i izašla je iz koalicije. Prusija je 1806. ušla u rat kao
glavna sila centralne Evrope.





Pruski pohod



Francusko-pruske tenzije su narasle nakon Austerlica. Napoleon je
inzistirao da se Prusija pridruži ekonomskoj blokadi Velike Britanije,
tzv. kontinentalnom sistemu. To je pogađalo pruske trgovce. Osim toga
Napoleon je naredio napad na antinapoleonskoga knjižara. Napoleon je
pokušavao da sklopi sporazum sa Britanijom nudeći joj Hanover, a to je
naljutilo Prusiju. Prusija je 9. avgusta 1806. započela mobilizaciju.
Ultimatum su postavili 26. avgusta zahtevajući da se francuska vojska
vrati na desnu obalu Rajne do 8. oktobra ili će stupiti u rat.



Napoleonova strategija rata sa Prusima svodila se na to da uništi pruske
armije pre nego što stigne ruska vojska. Oko 180.000 francuskih vojnika
je 2. oktobra 1806. prešlo Frankenvald. Kretali su se u bataljonima
oblika kvadrata, da bi sprečili napaa sa bilo koje strane. Francuzi su
14. oktobra 1806. ostvarili veliku pobedu u bici kod Jene i Auerštata.
Posle francuske pobede usledilo je ganjanje poraženoga neprijatelja.
Prusi su imali 25.000 ubijenih ili ranjenih, 140.000 zarobljenih vojnika
i 2.000 zarobljenih topova. Malo je pruskih jedinica uspelo da prebegne
u Poljsku. Ogromna većina pruske armije je bila izgubljena. Rusija je
ostala da se sama suoči sa Francuskom. Do 18. novembra 1806. francuske
snage pod komandom Luja Nikole Davua bile su na pola puta do Varšave,
vojska pod komandom Pjera Ožeroa bila je blizu Bromberga (Bidogošća).



Ejlau



Kada je francuska vojska stigla u Poljsku dočekani su kao oslobodioci.
Ruski general Beningsen se bojao da će biti odsečen od Buksgevdenove
armije, pa je zbog toga napustio Varšavu i povukao se na desnu stranu
Visle. Francuska vojska je 28. novembra 1806. pod vođstvom generala Mira
ušla u Varšavu. Francuzi su sledili Ruse, koji su se povlačili.
Značajna bitka se razvila oko Poltuska 26. decembra. Bitka je bila
neodlučna, ali Beningsen je pisao caru da je pobedio 60.000 Francuza.
Kao rezultat Beningsen je postavljen za komandanta ruske armije u
Poljskoj. Tada je maršal Mišel Nej raširio svoje snage da bi osigurao
snabdevanje hranom. Beningsen je uočio da je to dobra prilika za napad
na izolovani francuski korpus. Međutim odustao je od tih planova, kada
je shvatio da Napoleon manevrira ne bi li uhvatio njegovu vojsku u
zamku. Rusi su se povukli prema Alenštajnu, a kasnije prema Ejlau. Rusi
su se 7. februara 1807. borili sa Sultovim korpusom za Ejlau. Na bojnom
polju u bici kod Ejlaua 8. februara 1807. bilo je 44.500 Francuza protiv
67.000 Rusa. Napoleon se nadao da će zadržati dovoljno dugo
Beningsenovu armiju, da bi vojska maršala Neja i Luja Nikole Davua
opkolila Ruse. Razvila se oštra bitka na jakom snežnom nevremenu.
Francuzi su bili u problemima, sve dok masivni konjički napad od 10.700
konjanika u 80 eskadrona nije oslobodio pritisak na centar. Dolazak
Nikole Davua označio je da može započeti napad na rusko levo krilo. Ali
taj napad je sprečio iznenadni dolazak Prusa, koji su zajedno sa Rusima
uspeli potisnuti Francuze. Maršal Nej je došao prekasno, a Beningsen se
povukao. Žrtve te neodlučne bitke bile su jako visoke na obe strane.
Stradalo je oko 25.000 vojnika na svakoj strani.



Bitka



Ruske snage su pod generalom Dimitrijem Golicinom rasterale francuske
konjičke straže sa Fridlanda 13. juna 1807. Glavnina Beningsenove armije
počela je preko noći da zauzima grad. Napoleonova vojska se kretala
prema Fridlandu, ali bila je raspršena na različitim putevima kretanja.
Prva faza sukoba je bila bitka od situacije do situacije. Korpus maršala
Lana prvi se sukobio sa Rusima u Sirtlak šumi i ispred Postenena
(2:30-3:00 ujutro 14. februara). Obe strane su koristile konjicu da
pokriju formacije linija bitke, a u trci suparničkih eskadrona oko
kontrole Hajnrihsdorfa pobedili su Francuzi pod Emanuelom Grušijem.



U međuvremenu Žan Lan se borio da zadrži Beningsena. Napoleon se bojao
da Rusi nameravaju da izbegnu bitku, ali do 6:00 ujutro Beningsen je
imao 50.000 vojnika preko reke i spremali su se za bitku. Ruska pešadija
je bila organizovana u dve linije sa artiljerijom i protezala se između
Hajnrihsdorf-Fridland druma i gornjih krivina reke. Iza desnoga krila
od pešadije konjica i kozaci su protezali liniju do šume severoistočno
od Hajnrihsdorfa. Manje jedinice kozaka su prodrle i do Švonaua. Levo
krilo je isto imalo nešto konjice, a iza reke Ale bile su baterije.
Teška i neodlučna bitka se razvijala u Sortlak šumi između Rusa i nešto
Laneovih vojnika.



Glavnina Mortijeovoga korpusa pojavila se na Hajnrihsdorfu i potisnuli
su kozake iz Švonaua. Do podneva kada je Napoleon stigao 40.000 Francuza
je bilo na sceni bitke. Napoleonove zapovesti su bile kratke:



* Nejov korpus je trebao da zauzme poziciju između Postlinena i Sortlak šume

* Žan Lane je trebao da zatvara sa svoje leve strane

* da se formira centar

* Mortije na levo krilo

* 1. korpus i carska garda su stavljeni u rezervu iza Postenena



Konjica je skupljena na Hajnriuhsdorfu. Glavni napad je trebalo izvršiti
na rusko levo krilo. za koje je Napoleon primetio da se nalazi u uskom
jeziku između reke i Postenen vodenice. Tri konjičke divizije je dodao u
opštu rezervu.



Za vreme prethodnih operacija obe armije su imale još uvek velike
jedinice prema Kenigsdorfu. Popodne je Napoleon potrošio na uvođenja
novopristigle vojske u bojni poredak. Raspoređivanje je bilo pokrivano
artiljerijskom vatrom. Sve je bilo spremno oko 17:00, a Maršal Nej je
pod zaštitom artiljerijske vatre brzo zauzeo Sortlak šumu. Napad je
nastavljen prema reci Ale. Jedna od Nejevih divizija je potisnula deo
ruskoga levoga krila u reku kod Sortlaka. Usledio je konjički napad na
tu francusku diviziju, ali napad je odbijen pomoću francuskih dragona.



Ubrzo su Rusi bili nabijeni u krivinama reke Ale, pa su postali laka
meta za Nejevu artiljeriju. Nejev napad je došao do zastoja.
Beningsenova rezervna konjica je napala i potisnula Francuze, koji su se
povukli u neredu. Izgledalo je da će blizina noći sprečiti odlučan
uspeh. Međutim Francuzi su imali prednost u mobilnosti. Pešadijska
divizija Dipona je brzo napredovala kroz Postenen. Konjička divizija je
odbacila ruske eskadrone u zagušenje na obali reke, pa je konačno
artiljerija generala Senarmona došla na dovoljno blisko odstojanje. Bio
je to prvi primer teške artiljerijske pripreme u modernom ratu, pa su
ruske linije kolapsirale za nekoliko minuta. Nejova iscrpljena pešadija
je progonila razbijenu vojsku ruskoga levoga krila u ulice Fridlanda. Za
to vreme Žan Lane i Mortije su zadržavali ruski centar i desno krilo , a
artiljerijom su im nanjeli teške gubitke. Kada su videli Fridland u
plamenu, dva maršala Lane i Mortije su započeli pešadijski napad. Sveže
francuske snage su se približile bojištu. Dipon se istakao i po drugi
put prelaskom kod vodenice i napadajući levo krilo ruskoga centra. Otpor
je bio žestok, ali Francuzi su Ruse potiskivali unatrag i bitka je brzo
posle toga završila.



Rusi su imali jako mnogo gubitaka prilikom bega preko reke. Mnogo
vojnika se udavilo. Severno desno krilo još uvek nije bilo razbijeno, a
vojska se povukla sa Alenburg druma. Francuska konjica levoga krila
imala je zapoved da progoni, ali ostali su neaktivni zbog nekoga
razloga. Francuzi su imali 8.000 žrtava, a Rusi oko 20.000



Rezultati



Posle poraza u bici kod Fridlanda ruski car Aleksandar I Romanov je bio
prinuđen da traži mir. Usledili su pregovori, koji su doveli do
Tilzitskoga mira 7. jula 1807. Francuska i Rusija su postali saveznici.
Sa Prusijom je sklopljen poseban sporazum dva dana nakon Tilzitskoga
mira. Prusija je bila ponižena, izgubila je sve teritorije zapadno od
Labe. Rusija je morala predati Francuskoj sve posede koje je zauzela u
Jadranskome moru i Jonska ostrva. Rusija je dobila pravo da zauzme
Finsku, ali morala je prihvatiti kontinentalni sistem blokade Velike
Britanije.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime16/7/2011, 10:17 pm

Bitka kod Vaterloa



Bitka kod Vaterloa je bila poslednja Napoleonova bitka. Na Vaterlou se
18. juna 1815. borio i izgubio protiv vojske Sedme koalicije, kojom su
komandovali vojvoda od Velingtona i Gebhard fon Bliher. Napoleon je
nakon povratka sa Elbe ponovo postao car Francuske za vreme perioda
Napoleonovih sto dana. Snage ostatka Evrope ujedinile su se protiv
Francuske u Sedmu koaliciju oko Velike Britanije, Prusije i Rusije.
Bitka se odigrala u Belgiji, 2 km od Vaterloa i 12 km od Brisela.





Šest dana pre nego što je Napoleon došao do Pariza, na Bečkom kongresu
je 13. marta 1815. bio proglašen pobunjenikom, a 17. marta 1815. četiri
velike sile Velika Britanija, Prusija, Rusija i Austrija su se međusobno
obavezale da će prikupiti 150.000 vojnika da bi svrgnuli Napoleona.
Napoleon nije uspeo u pokušajima da uveri nekoga od članova Sedme
koalicije da odustane od koalicije. Zbog toga je smatrao da je njegova
jedina šansa ako prvi napadne, pre nego što koalicija sakupi svu vojsku.
Kad bi južno od Brisela uništio koalicijske snage, pre nego što dobiju
pojačanja, tada bi Britance mogao da vrati na more, a Prusiju izbaci iz
rata.

Napoleon je podelio svoju vojsku na levo krilo pod komandom Mišela Neja,
desno krilo pod komandom maršala Grušija i rezervu, kojom je komandovao
on lično. kada su prešli granicu sa Belgijom, Francuzi su izgurali
koalicijske predstraže i Napoleon je osigurao centralnu poziciju na
raskrsnici između Velingtonove savezničke vojske na severozapadu i
Bliherove pruske vojske na severoistoku. Iako su članovi koalicije bili
dobro informisani o Napoleonovim kretnjama i obnavljanju
neprijateljstava, Velington nije reagovao sve do 15. juna. Napoleon je
Pruse smatrao najvećom pretnjom, pa se okrenuo najpre protiv njih,
napadajući njihove predstražu u Tuenu blizu Šarlroa, zatim je napredovao
kroz Šarlroa. To veče Napoleonovi izviđači su došli do Katre Bra.
Citenova zaštitnica zadržala je Napoleonovo napredovanje, što je dalo
fon Bliheru mogućnost da sakupi snage na Sombrefu, koji je ranije
odabrao kao dobru obrambenu tačku. Napoleon je posla maršala Neja da
osigura raskršće puteva u Katr Bra, prema kojem je Velington u žurbi
koncentrovao svoju rasštrkanu armiju. Kada je Nej osigurao Katr Bra,
okrenuo se istočno i ojačao Napoleona.



Kada je 16. juna maršal Nej vratio do Katr Bra zatekao je tu malo
savezničkih snaga. Pošto je od ranije znao za veštinu vojvode od
Velingtona da prikriva svoju pravu snagu, Nej je precenio snage koje su
se nalazile na Katr Bra. Iako je imao mnogo više vojnika maršal Nej se
oprezno borio, pa nije uspeo da zauzme raskršće. Vojvoda od Velingtona
je popodne lično preuzeo komandu nad snagama na raskršću Katr Bra. Ta
pozicija se tokom dana ojačavala savezničkim snagama, dok nisu konačno
imali dovoljno snaga da napreduju i izvrše napad na Francuze.



Napoleon je u međuvremenu sa rezervom i desnim krilom armije pobedio
Pruse pod komandom generala Blihera u bici kod Linjija 16. juna 1815.
Pruski centar je popustio pod teškim francuskim napadom, ali krila su se
održavala. Da je tada Nej došao u pomoć kako je bilo planirano, Prusi
bi bili delomično okruženi sa zapada uleteli bi u veliko uništenje begom
na istok. Pruski poraz kod Linjija učinio je Velingtonovu poziciju na
Katr Bra neobranjivom, pa se on 17. juna povukao na sever. Međutim
Velingtonova kontrola nad Katr Bra omogućila je Pruse da se vrate i da
podrže Velingtona blizu njihove linije odstupanja. To Napoleonu nikako
nije odgovaralo. Napoleonova strategija je bila da veliku koalicijsku
vojsku razbija u male delove, koje on može napadati jedne po jedne.



Prusi su se povukli prema Vavru. Komandant pruskog štaba Avgust fon
Gnajzenau planirao je da sakuplja prusku vojsku u Tiliju, odakle je
mogao pomagati Velingtonu. Međutim izgubio je kontrolu, jer se dep
vojske povukao prema Rajni. Većinu je ipak skupio u Vavru. Tu je fon
Gnajzenau odlučio da u zoru krene prema Velingtonovom levom krilu sa 1.,
2. i 4. korpusom. Četvrti korpus pod zapovedništvom generala Bilova fon
Denevica nije bio prisutan, kad su bili poraženi od Napoleona. Stigli
su u noći između 17. i 18. juna kao pojačanje. Treći korpus je
predstavljao zaštitnicu.



Velington je proveo 17. jun vraćajući se na prethodni obrambeni položaj
na brdu Sent Žan, niskoj izbočini južno od Vaterloa. Levo krilo
francuske vojske pod komandom Neja ga je sledilo. Napoleon se pridružio
Neju sa većinom rezervi, koje su porazile Pruse u Linjiju. Napoleon je
generalu Grušu izdao 17. juna neodređene komande da sa 30.000 vojnika
proganja Pruse. To je doprinelo kasnijem porazu. Komande je izdao ujutro
17. juna, a Gruš je sa proganjanjem započeo kasno toga dana, kada Prusi
više nisu bili nagažovani. Izgubljeno je bilo dragoceno vreme da se
odredi gde je glavnina pruske vojske, tako da je bilo kasno da se spreče
Prusi da dođu do Vavra. A od Vavra su Prusi mogli pomagati Velingtona.
Sa desnim krilom armije Severa 18. juna došlo je do sukoba sa Prusima
kod Vavra.



Bojni poredak



U bici je sudelovalo 71.947 francuskih vojnika. Saveznici iz Britanije,
Brunsvika, Hanovera, Nasaua i Nizozemske imali su 67.661 vojnika. Od 26
pešadijskih brogada u Velingtonovoj vojsci bilo je 9 britanskih brigada.
Od 12 konjičkih brigada 7 je bilo britanskih. U bici su sudelovala 2 i
po korpusa pruske vojske. Napadali su francusko desno krilo. Do 18:00 u
bici je sudelovalo 48.000 pruskih vojnika. Dve brigade napale su Lobau u
16:30, a 2. korpus i delovi 1. korpusa su se uključili u 18:00.



Bitka



Na desnoj strani Vaterloa je "dvorac" Igomon, koji nije predstavljao
neku ozbiljnu vojnu utvrdu. Odatle se protezala izbočina u smeru
zapad-istok do sela Papelat na krajnje levoj strani. I Igomon i Papelot
su bili utvrđeni, pa su sigurno ušvršćivali Velingtonova krila. Papelot
je osim toga kontrolisala put prema Vavru, odakle je trebalo stići
prusko pojačanje. Izbočinu je presecao drum u smeru sever-jug prema
Briselu. Na zapadnoj strani toga druma ispred Velingtonove linije bila
je farma La Haj Sent, gde je Velington smestio 350 pešadinaca. Na
suprotnoj strani druma bio je pesak, koji je predstavljao zaštitu za
jednu jedinicu strelaca.



Velington je zauzeo dobar bojni poredak. Bilo koji napad na Velingtonovu
desnu stranu suočavao bi se sa Igomonom. Bilo koji napad na centar
znači da će se napadač suočavati sa vatrom sa La Haj Sent i sa peska.
Bilo koji napad na levu stranu značio bi borbe kroz ulice Papelota. Osim
toga Velington je po običaju dobro prikrio pravu snagu svoje vojske.
Napoleon je odbacio mogućnost da izmanevriče Velingtona sa toga
povoljnog položaja, jer kako vreme prolazi mogu doći i Prusi. Zbog toga
se odlučio za plan da napravi napad, kojim bi odvukao Velingtonovu
pažnju od pravog cilja. Napoleon je smatrao da će napad na Igomon odvući
Velingtonove rezerve u tom pravcu, pa će moći napasti levi Velingtonov
centar punom snagom. Napoleon se nadao da će tim napadom probiti
Velingtonove oslabljene linije i time oterati Velingtona od Prusa, a
Prusi bi se posle toga našli zaglavljeni između Napoleona i Grošija.

Bitka je započela odvačećim napadom na Igomon u 10:00. Uspeh Napoleonova
plana je zavisio od toga koliko će Velington povući rezervi na ugroženo
desno krilo. Žerom Bonaparta je predvodio napad na Igomon. Velington je
stvarno povukao većinu rezervi na desno krilo. Međutim napad na Igomon
razvio se u celodnevnu bitku, u koju je ulazilo sve više francuskih
vojnika. Zbog toga je to imalo suprotan efekat od nameravanog.



Glavni napad, koji bi počinjao opasnom francuskom poljskom artiljerijom
kasnio je satima dok god se tlo od prethodnog pljuska nije dovoljno
osušilo da bi izdržalo težinu artiljerije. Osim toga blato je sprečavalo
i pešadiju i konjicu. Kada je francuska artiljerija započela paljbu oko
11:35 , očekivani efekt artiljerije je izostao zbog mekog tla, koje je
apsorbovalo udar mnogih artiljerijskih zrna. Osim toga Velingtonova
taktika je umanjila broj vrednih meta. Oko 13:30 Napoleon je dobio
informacije da Prusi napreduju prema njegovoj desnoj strani. Zbog toga
je naredio maršalu Neju da pošalje pešadiju pod komandom Derlona prema
Velingtonovom levom centru istočno od La Haj Sent. Derlon je imao 4
divizije od 18.000 vojnika. Derlon se već sukobljavao sa Velingtonom
ranije u Španiji i znao je za njegovu taktiku masivnog korištenja
kratkodosežnih mušketi protiv pešadije. Derlon je zbog toga odlučio da
ne napada u uobičajenom francuskom rasporedu, nego bataljon po bataljon,
jedan iza drugoga. Divizija koja je bila na krajnje levoj strani
upustila se u sukobe sa braniocima na La Hej Sent. Desna se upustila u
borbe kroz Papelot. Preostale dve divizije pod komandom generala
Donzeloa i Markonjea su napale nizozemsku 1. brigadu i uspele je nakon
artiljerijske paljbe i borbe brzo istinuti sa izbočine. Iza njih je bila
divizija od 7.000 vojnika pod komandom generala Tomasa Piktona.
Divizija je imala i veterane iz rata u Španiji. Usledio je sukob
Piktonove divizije od 7.000 vojnika protiv 9.000 francuskih vojnika.
Došlo je do razmene vatre, borbe izbliza i prsa o prsa. Izgledalo je da
će Piktonovi vojnici izgubiti.



Britanska konjica



U tom ključnom trenutku pojavila se britanska teška konjica , koja se
dotad nije videla iza izbočine. Predvodio ih je lord Uksbridž, glavni
saveznički komadant konjice. Oko 3.000 konjanika je napalo Derlonovu
pešadiju, koja je dotad bila raspoređena za borbu mušketama. Derlonova
pešadija nije imala ni vremena ni prostora da formira obrambene
kvadrate. Konjica je razbila dve regimente oklopnika, dve divizije
Donzeloa i Markonjea , tako da su u kasnijoj bici jako malo učestvovali.
Britanska teška konjica je krenula dalje u napad, umesto da se grupiše.
Konjica je nastavila sa napadima i pri tome je posekla dosta
artiljeraca. Međutim konjička formacija je bila u tom trenutku u neredu,
pa ih je napala francuska konjica i nanela im teške gubitke. Gubici su
tada bili oko četvrt ukupnih snaga. Tokom cele bitke gubici su bili 45%
ukupnog broja. Taj događaj je britansku konjicu jako mnogo koštao. Iako
su jako skupo platili u kasnijem delu bitke su uspevali da kreću u
kontranapade protiv kombinovanih napada francuske pešadije i konjice.



Pojava Prusa i Nejov konjički napad na centar



Prusi su se počeli pojavljivati na bojnom polju. Napoleon je poslao
rezervu, Lobauov 6. korpus i dve konjičke divizije, sve zajedno 15.000
vojnika, da ih zadrži. Tako je Napoleon potrošio sve pešadijske rezervne
snage, osim garde. Ostao je da se obračuna sa Velingtonom sa manjim
brojem vojnika.



U tom trenutku maršal Nej je primetio očito povlačenje iz Velingtonova
centra. To je bilo iznošenje ranjenih iz prethodnih okršaja, a Mišel
Nej|Nej je to pogrešno protumačio kao početak povlačenja. Nej nije imao
rezervne pešadije na raspolaganju, jer je ili napadala Igomon ili je
branila francusku desnu stranu. Zbog toga odlučuje da prodre u centar
samo teškom konjicom. Konjica se penjala uz strminu protiv pešadije,
koja ih je čekala. Napadi konjice su više puta odbijeni čvstim
pešadijskim kvadratima i artiljerijskom vatrom. Usledili su odlučni
kontranapadi lake konjice i nizozemske teške konjice. Posle niza
neuspešnih napada francuska konjica je bila iscrpljena.



Borbe sa Prusima za Plansenoa



Mišel Nej je posle toga organizovao napad na La Haj Sent, koju je
osvojio nakon što je tu nemačka legija ostala bez municije. Mišel
Nej|Nej je posle toga premestio artiljeriju prema savezničkom centru i
počeo uništavati savezničke pešadijske kvadrate. Da su imali rezervne
pešadije Francuzi bi se probili kroz Velingtonov centar. Prusi su počeli
potiskivati Lobauove snage iz Plansenoa, koji je bio iza francuske
desne strane. Napoleon je na to poslao Mladu Gardu od 10 bataljona da bi
vratio Pruse. Mlada Garda je posle teških borbi vratila Plansenoa, ali
je posle kontranapada ponovo je izgubila. Napoleon na to šalje dva
bataljona Stare garde, koji posle teške borbe bajonetama ponovo
zauzimaju Plansenoa. Ponovo su Prusi, pod zapovedništvom fon Bilova i
Pirha napali Plansenoa. Prusa je bilo 30.000, a Francuza 20.000. Stara
garda i druga vojska zadržavali su oko sat vremena masivni pruski
kontranapad, pa su bili ponovo izbačeni iz Plansenoa. Franuzi su imali
stravične gubitke. Naprimer jedna jedinica mlade garde imala je 92%
gubitaka.



Imperijalna garda napada Velingtonov centar



Velingtonov centar je bio izložen posle francuskog zauzimanja La Haj
Sant. Napoleon je uključio svoju zadnju rezervu, dotad nepobedivu
Imperijalnu gardu. Oko 3.000 gardista je prošlo kroz savezničku vatru i
porazili su savezničku prvu liniju. U međuvremenu na bojno polje su
konačno došli delovi Citenovog 1. pruskog armijskog korpusa, pa su
olakšali pritisak na Velingtonovo levo krilo. Velington je posle toga
mogao da ojača svoj razbijeni centar. Francuski gardijski napad se
nastavljao i situacija je postala kritična za Velingtonovu vojsku.
Nizozemska artiljerija je pokušala zaustaviti napredovanje francuske
garde.



Na zapadu je 1.500 britanskih gardista ležalo štiteći se od
artiljerijske vatre. Oni su iznenadili Imperijalnu gardu kad su ustali i
zapucali. Zadali su Imperijalnoj gardi težak udarac. Francuzka lovačka
pešadija se rasporedila da odgovori na vatru, ali posle 10 minuta borbe
malobrojniji Francuzi su se pokolebali. Usledila je borba bajonetama, a u
pomoć je došao svež bataljon francuske lovačke pešadije. Britanska
garda se tada počela povlačiti, ali ni Francuzi nisu napredovali zbog
vatre sa strane.





Povlačenje Imperijalne garde izaziva paniku



Ostaci Imperijalne garde povukli su se razbijeno i haotično. Panika se
raširila francuskim redovima, da se garda povlači i da se svako spasi
kako može. Vojvoda od Velingtona je procenio da je povlačenje garde
trenutak kad treba napasti. Signalizovao je napad na Francuze.
Saveznička pešadija je bila granatirana celi dan, a sad je pojurila na
Francuze, koji su se počeli povlačiti. Posle neuspelog napada na
saveznički centar Imperijalna garda sakupila se i pregrupisala južno od
La Haj Sent. Ostala su samo tri ili četiri bataljona garde. Napadi
brigade Frederika Adama i delova 5. brigade izazvali su daljnju
konfuziju kod garde. Oni koji su ostali u polupovezanim jedinicama
povukli su se borbom prema L Bel Alijans.



Plansenoa pada, a Francuzi se svuda povlače



Kasno popodne stizali su mnogo veći delovi Citenovog 1. korpusa u
područje severno od La Haj Seint. To je omogućilo Velingtonu da ojača
svoj centar na vreme pre Napoleonovog napada i da tako odbije taj opasni
napad. Kada je francuska garda proterana iz Velingtonovog centra pruski
1. korpus se probijao kroz francuski centar. Do 7:30 francuske linije
su zakrivljene u obliku potkovice. Centar je bio u La Haj Seint, a
krajevi potkovice u Igomonu na levo i Plansenoi na desno. Francuzi su
ponovo zauzeli pozicije u La Haju i Papelotu. Fon Hofmanova 24.
regimenta ih je odatle izbacila. Počele su i borbe za izbočinu duž
Papelote. Zajedno sa drugim jedinicama i odatle su izbacili Francuze.
Diritova divizija se raspadala pod napadima, a onda je konjica pruskog
1. korpusa počela prolaziti kroz rupu. Pod pretnjom masivnog konjičkog
napada su se povukli, pa je 1. pruski korpus zauzeo Briselski drum,
jedinu francusku odstupnicu.



Prusi su započeli veliki treći napad na Plansenoa, sa tri brigade. Svaka
pruska brigada imala je 9 bataljona i bila je otprilike veličine
francuske divizije. Plansenoa je branila francuska garda i druge
jedinice. Uspeli su izbaciti Francuze odatle. Pruski 4. korpus je
napredovao dalje, a svuda su se Francuzi povlačili. Francuski i centar u
oba krila se se raspadali.





Teški poraz



Francuski front se raspadao pod opštim napadom savezničke i pruske
vojske posle pada Plansenoa. Zadnja jedinica koja je pružala združen
otpor bila su dva bataljona Stare garde na mestu La Bel Alijans. To je
bila lična Napoleonova garda. Napoleon se još jedno vreme nadao da ako
se oni tu održe da će se francuska vojska ponovo skupiti. Ali povlačenje
se pretvorilo u uništenje. Garda je formirala dva kvadrata kao zaštitu
od napada vodećih delova savezničke konjice. Garda se borila dok se
Napoleon nije uverio da se mora povući. Oba kvadrata su se povlačila u
dobrom rasporedu nailazeći na francusku vojsku, koja je bila razbijena i
gde više nije bilo jedinica. Saveznička konjica je do 23:00 ganjala
Francuze, koji su bežali. Prusi su pod komandom generala fon Gnajzenaua
nastavili poteru i po noći.





Zaključak



Velington i fon Bliher su se sreli oko 21:00, a to je označilo kraj
bitke. Saveznici su imali 15.000 mrtvih ili ranjenih, a Prusi 7.000.
Napoleon je imao 25.000 mrtvih ili ranjenih i 8.000 zarobljenih.
Napoleon je bio svrgnut i jedno vreme je bio u begu, pre nego što se
predao Britancima. Navodno je napoleon pokušao da pobegne u Severnu
Aameriku. Bio je zatočen na Svetoj Heleni, gde je i umro 1821.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime17/7/2011, 9:33 pm

Bitka kod Vagrama



Bitka kod Vagrama je bitka između francuske i austrijske vojske, koja se
odigrala 5. jula-6. jula 1809. kraj Vagrama blizu Beča. Napoleon je
komandovao francuskom vojskom i pobedom nad austrijskom vojskom okončan
je rat pete koalicije. U bici je učestvovalo preko 300.000 vojnika, ali
artiljerija je bila glavni faktor bitke.





Posle strateškog poraza u bici kod Ašperna Napoleon je ojačao glavnu
armiju. Bavarska divizija pod komandom generala Vrede je došla kao
pojačanje. Osim toga snabdevanje je skladištio na ostrvu Lobau severno
od Beča. Ogist Marmon, knez Ežen i Jozef Ponijatovski su na svim
frontovima pravili probleme austrijskoj vojsci. U Tirolu je izbila
pobuna pod vodstvom Andreasa Hofera, tako da Napoleon nije mogao
računati na dodatnu bavarsku vojsku. U isto vreme Velika Britanija se
pripremala za invaziju severne Evrope, tako da Napoleon nije mogao
očekivati pojačanje iz Francuske. Napoleon je pozvao svoju armiju iz
Italije pod komandom kneza Ežena d Boarnea i Etjena MekDonalda i ta
vojska je stigla na vreme pre početka bitke. Napoleon se pripremio za
sledeći okršaj sa austrijskom vojskom pod komandom nadvojvode Karla.



Bitka



Do dana bitke ostrvo Lobau je bilo veliko Napoleonovo skladište i
Napoleon je bio spreman na pokret. Napoleon je preko mostova započeo
prelazak ostrva sa 190.000 vojnika. Na drugoj strani nadvojvoda Karlo je
manevrisao sa 140.000 austrijskih vojnika na uzvisinama Rusbaha.
Načelnik Napoleonova štaba maršal Luj Bertje je davao naređenja
različitim korpusima i greškom je dodelio isti most dvama korpusima.
Time je izazvao kašnjenje u prelasku. Ipak korpusi Luja Davua, Andrea
Masene i Nikole Udinoa uspeli su preći. Pridružili su im se maršal
Bernadot i Saksonci. Napoleon je 5. jula započeo sa raspoređivanjem
vojske blizu Ašperna i Eslinga. Osuli su veliku artiljerijsku paljbu oko
ta dva grada za vreme raspoređaivanja francuske vojske. Do podneva celo
područje oko dva grada bilo je u francuskim rukama. Kasno popodne
francuska vojska je formirala polukrug. Andre Masena je bio krajnje
levo. U centru su bili maršal Bernadot i Ežen d Boarnea. Nikola Udino i
Luj Davu su bili na desnom krilu. Pre sumraka Napoleon je naredio
konačni napad, da bi odlučio bitku u jednom danu pre nego što
Austrijancima stignu rezervne snage. Napad MekDonaldove vojske bio je
slabo koordinisan , pa nije uspeo usled jake austrijske vatre.



Sledeće jutro Austrijanci su prvi izveli napad na francusko desno krilo.
Taj napad je bio izveden da bi se zavarale francuske rezervne snage i
navukle na taj deo bojnoga polja. Pravi napad je bio planiran na
francusku levu stranu oko sela Aderkla, gde su Austrijanci uspeli
potisnuti Bernadotove Saksonce. Da bi suzbio austrijski napad Napoleon
je stvorio veliku bateriju od 112 topova, koji su pljuštali po
austrijskim formacijama u napredovanju. Masenin korpus je pozvan da
stabilizira Saksonsku liniju. Uz saradnju sa konjicom uspeli su da se
drže linije reke. U međuvremenu na francuskoj desnoj strani Francuzi su
bili uspešniji, pa su Nikola Udino i Luj Davu napredovali.

Odlučujući napad cele bitke protiv austrijskog centra u napredovanju
izveo je general MekDonald. Etjen MekDonald je zbog toga dobio maršalsku
palicu. Vojska generala MekDonalda formirala je klin od 8.000 vojnika i
posle teške bitke na udaljenosti bajoneta probili su se kroz austrijski
centar, razbili austrijsku armiju na dva dela i dobili bitku.
Nadvojvoda Karlo je tražio pojačanje od svoga brata, ali pomoć od 13.000
vojnika stigla je sledeće jutro posle bitke, kada je bilo prekasno. Pet
dana posle bitke nadvojvoda Karlo prihvatio je neizbežno i molio je za
mir. Posle te bitke MekDonald, Nikloa Udino i Marmon postali su maršali.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime18/7/2011, 9:42 pm

Bitka kod Lajpciga



Bitka kod Lajpciga ili Bitka naroda (16. oktobar -19. oktobar 1813. )
predstavljala je bitku u kojoj je Napoleon doživeo najodlučniji poraz u
Napoleonskim ratovima. Bitka naroda odvijala se na nemačkom tlu i
uključivala je nemačku vojsku na obe strane. Veliki deo Napoleonove
vojske dolazio je od Rajnske konfederacije. Smatra se najvećom bitkom
pre Prvog svetskog rata, jer je u bici sudelovalo preko 500.000 vojnika.
Posle te bitke Napoleon je bio prisiljen da se povuče u Francusku.





Posle Napoleonovog katastrofalnog pohoda u Rusiji i njegovih poraza u
ratu u Španiji, stvorena je nova koalicija protiv Napoleona. Šesta
koalicija je obuhvatala Veliku Britaniju, Rusiju, Španiju, Portugal,
Prusiju, Austriju, Švedsku i neke manje nemačke državice. Koalicija je
mogla ukupno da skupi preko milion vojnika. Do bitke kod Lajpciga ukupne
savezničke snage istočno od Rajne bile su preko milion vojnika.
Napoleon je imao samo nekoliko stotina hiljada vojnika.



Napoleon je učvršćivao prisutnost u Nemačkoj pobeđujući u dve teške
bitke, u bici kod Licena 2. maja 1813. i bici kod Baucena 20.-21. maja
1813. U obe bitke Napoleon je pobedio rusko-prusku vojsku. Obe pobede
dovele su do kratkog primirja. Koaliciona vojska je bila pod komandom
Gebharda fon Blihera, prestolonaslednika Karla XIV od Švedske i Karla
fon Švarcenberga. Kaolicijske snage su sledile strategiju zacrtanu
trahenburškim planom, po kome treba izbegavati sukob sa Napoleonom, a
tražiti sukobe sa njegovim maršalima. Na taj način su pobedili kod
Grosberena, Kulma, Kacbaha i Denevica.



Maršal Nikola Udino nije uspeo da osvoji Berlin sa vojskom od 120.000
vojnika, pa je Napoleon bio prinuđen da se povuče zapadno zbog opasnosti
sa severa. Prešao je Labu krajem septembra i organizovao je svoje snage
oko Lajpciga da bi zaštitio linije snabdevanja i da se sretne sa
saveznicima. Napoleon je rasporedio vojsku oko Lajpciga, ali
koncentrisao je snage od Tauha do Šteterica, gde je postavio i komandu.
Prusi su nastupali od Vartenburga, Austrijanci i Rusi od Drezdena, a
Šveđani sa severa. Ukupno Napoleon je imao 190.000 vojnika na
raspolaganju, a saveznici su imali 330.000 vojnika. Obe strane su imale
značajnu artiljeriju. Ukupno je bilo preko 2.500 komada artiljerijskog
oružja na bojnom polju.





Bitka



Bitka je započela 16. oktobra 1813. napadom 78.000 savezničkih vojnika
sa juga i 54.000 sa severa. Napoleon je većinu svoje vojske držao prema
jugu. Saveznička ofanziva je postigla jako malo i ubrzo su bili vraćeni
na polazne položaje. Međutim brojčano slabija Napoleonova vojska nije
mogla da probije savezničke linije, tako da se to pretvorilo u tešku
bitku, u kojoj nijedan strana ne ostvaruje bitnu prednost.



Sledećega dana vojske su učestvovale samo u manjim obračunima. Za to
vreme stizalo je pojačanje i vojska se organizovala. Francuzima je
stiglo samo 14.000 dodatnih vojnika, a saveznicima 145.000 novih
vojnika, pa je to jako ojačalo savezničku vojsku. Saveznici su 18.
oktobra započeli opšti napad sa svih strana. Za vreme devet sati teške
borbe obe strane su imale veliki broj žrtava. Samo je hrabrost francuske
vojske spasila Francuze od proboja njihove linije. Francuzi su lagano
bili potiskivani prema Lajpcigu. Napoleon je shvatio da je izgubio
bitku, pa je noću 18. na 19. oktobar počeo da povlači većinu vojske
preko Elstera. Povalčenje se dobro odvijalo sve dok nije slučajno srušen
jedini most početkom popodneva. Francuska zaštitnica je tako ostala u
opasnosti da je uhvate saveznici ili da se udave u reci pokušavajuči je
preplivati.



Posledice



Ukupne žrtve nisu poznate, ali procene se kreću od 80.000 do 110.000
ubijenih ili ranjenih na obe strane. Među žrtvama je bio i francuski
maršal Jožef Ponijatovski.



Napoleon je posle bitke bio prisiljen da se sa svojom vojskom povuče u
Francusku. Bitkom kod Lajpciga nemačke države su bile oslobođene i
završilo se prisustvo Napoleonove vojske istočno od Rajne. U Francuskoj
se Napoleon borio u nizu bitaka protiv saveznika, koji su nastupali
prema Parizu. Napoleon nije više mogao da skupi više od 70.000 vojnika
protiv preko pola miliona saveznika. Saveznici su 30. marta 1814. ušli u
Pariz. Napoleon je abdicirao 6. aprila 1814. Izgnan je bio na Elbu, a u
Francuskoj je restaurirana Burbonska dinastija.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime23/7/2011, 6:33 pm

Bitka kod piramida



Bitka kod piramida je bitka između francuske vojske u Egiptu i Mameluka.
Bitka se odigrala 21. jula 1798. kraj piramida. Francusku vojsku je
predvodio Napoleon. Francuska vojska je odlučno pobedila višestruko
brojniju mamelučku vojsku. Napoleon je u toj bici upotrebio veliku
taktičku inovaciju, masivni divizijski kvadrat.





Napoleon je nameravao da ugrozi glavnog neprijatelja Veliku Britaniju,
ugrožavajući britansku poziciju u Indiji invazijom Egipta. Egipat je
tada bio provincija Otomanskog carstva. Direktorat se složio sa
Napoleonovim planom, jer im je odgovaralo da Napoleon nije u Francuskoj.
Napoleon je najpre 9. juna 1798. zauzeo Maltu ,koja je dotad bila u
posedu Jovanovaca. Napoleonova vojska se iskrcala u Aleksandriji 1. jula
1798. Posle zauzimanja Aleksandrije francuska vojska je marširala prema
Kairu. Kod piramida kraj Kaira sačekala ih je mnogo veća mamelučka
vojska.





Brojno stanje



Mameluci su bili vladari Egipta. Napoleon je direktno ugrožavao glavni
grad Egipta i prisilio je Mameluke na odlučnu bitku. Mamelučku vojsku su
predvodili Murad beg i Ibrahim beg. Imali su moćnu i jako razvijenu
konjicu. Francuza je bilo 25.000, a Mameluci su imali 50.000 do 75.000
vojnika. Murad beg je raspolagao sa 10.000 konjanika. Pratila ih je
arapska konjica i 24.000 janjičara. Napoleon je imao jako malo konjice.



Bitka



Napoleon je shvatio da je konjica najvredniji deo mamelučke vojske.
Francuzi su imali jako malo konjice. Mameluka je bilo dva do tri puta
više od Francuza. Zbog toga je Napoleon morao preći u defanzivu. Smislio
je taktičku inovaciju. Organizirao je vojsku u kvadrate sa velikom
šupljinom unutra. U centar svake šupljinu je postavio artiljeriju ,
tovar i konjicu. Napade mamelučke konjice je uspešno odbijao
artiljerijskom paljbom iz svakoga kvadrata, koji bi bio napadnut.
Mamelučka konjica je stradala u svakom novom napadu i nisu uspevali da
razbiju disciplinovanu francusku vojsku u taktičkom poretku masivnih
kvadrata. Pošto se umorila mamelučka konjica i nakon nekoliko napada
nije uspevala da razbije Napoleonove kvadrate, francuska vojska je
krenula u veliki napad na egipatski logor u selu Embebe. Razbila je
dezorganiziranu egipatsku pešadiju i naterala je u beg.



Rezultat



Tom bitkom Napoleon je osvojio Kairo i Donji Egipat. Kada je mamelučka
vojska u Kairu čula za poraz njihove legendarne konjice pobegli su do
Sirije da se reorganiziraju. Tom bitkom završilo je 700 godina mamelučke
vlasti nad Egiptom. Admiral Horejšio Nelson je deset dana nakon te
bitke potopio većinu francuske flote u bici na Nilu, poznatoj kao bitka
kod Abukira.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime24/7/2011, 10:02 pm

Bitka kod Trafalgara



Bitka kod Trafalgara je bila najznačajnija pomorska bitka Napoleonskih
ratova. Odvijala se između britanske i francuske mornarice 21. oktobra
1805. i bila je deo rata treće koalicije protiv Napoleona. Britanska
pobeda u bici kod Trafalgara potvrdila je pomorsku superiornost, koju je
Velika Britanija uspostavila u 18. veku. Britanska flota od 27 brodova
uništila je združenu francusku i špansku flotu od 33 broda zapadno od
rta Trafalgar u jugozapadnoj Španiji. Rt Trafalgar se nalazio između
Gibraltara i Kadiza. Francuzi i Španci su izgubili 22 broda, a Britanci
nijedan. Britanski komandant admiral Horejšio Nelson poginuo je pri
kraju bitke i postao je najveći britanski pomorski heroj.





Francuska je 1805. bila dominantna vojna sila na evropskom kontinentu, a
britanska mornarica je kontrolisala mora. Za vreme rata Britanija je
uspostavila pomorsku blokadu Francuske i sprečavala francusku trgovinu i
sprečavala punu mobilizaciju francuske mornarice. Francuzi su nekoliko
puta uspevali da izbegnu britansku blokadu, ali nisu bili sposobni da
Britaniji nanesu veći poraz. Britanija je vrlo lako svuda napadala
francuske interese. Kada je Treća koalicija objavila rat Francuskoj ,
Napoleon je odlučio da izvrši invaziju Britanije. Da bi to postigao
morao se osigurati da mu britanska mornarica ne može sprečiti invazionu
flotilu, a to je značilo da je trebao da kontroliše La Manš.



Glavna francuska flota je bila u Brestu u Bretanji i u Tulonu na
Mediteranu. Druge atlantske luke imale su samo manje eskadrile. Pošto je
Španija bila francuski saveznik moglo se računati na špansku flotu u
Kadizu i Ferolu. Britanija je imala iskusne i dobro uvežbane mornaričke
oficire. Za razliku od toga većina najboljih francuskih oficira bila je
ili ubijena ili smenjena za vreme francuske revolucije. Viceadmiral Pjer
Vilnev je bio najkompetentniji oficir za komandovanje Napoleonovom
mediteranskom flotom. Napoleonov pomorski plan 1805. je bio da se
francuska i španska flota iz Mediterana i Kadiza probiju kroz blokadu i
da se kombinuju u Karibima. Po povratku bi pomogli floti iz Bresta da
razbiju blokadu La Manša. Francuska flota bi kontrolom La Manša
omogućila invaziju Britanije.



Zapadna Indija



Admiral Nelson je početkom 1805. komandovao blokadom Tulona. Nelson je
držao labavu blokadu nadajući se da će izvući francusku flotu iz Tulona i
uvući je u veliku bitku. Vilnevova flota je uspešno izbegavala
Nelsonovu posle oluje. Dok je Nelson tražio francusku flotu po
Mediteranu, Vilnev je prošao kroz Gibraltar, sastao se sa španskom
flotom i krenuli su kako su nameravali prema Zapadnoj Indiji (Karibima).
Kad je Nelson shvatio da je francuska flota pobegla u Atlantik krenuo
je za njom.



Kadiz



Vilnev se iz Zapadne Indije vratio u Evropu nameravajući da razbije
blokadu Bresta. Tokom bitke kod rta Finistera bila su zarobljena dva
španska broda od strane eskadre viceadmirala Roberta Koldera. Zbog toga
je Vilenev odustao od plana deblokade Bresta i odjedrio do Ferola.
Napoleonovi planovi invazije Engleske zavisili su od toga da li ima
dovoljno brodova kraj Bulonj sir mer. Vilnev je imao 32 broda,
viceadmiral Gantom je imao 21 brod u Brestu i zajedno sa još 5 brodova
ukupno su trebali imati 58 brodova spremnih za invaziju. Vilnev je pre
isplovljavanja iz Ferola 10. avgusta dobio striktno Napoleonovo
naređenje da krene severno prema Brestu. Vilnev je bio zabrinut da
Britanci posmatraju njegovo kretanje, pa je zbog toga 11. avgusta krenuo
južno prema Kadizu. Francuska invaziona vojska je čekala mornaricu.
Pošto se Vilnev nije pojavio do 26. avgusta tri francuska invaziona
korpusa su krenula prema Nemačkoj, gde će biti potpuno angažovani. U
avgustu se i Nelson vratio kući posle dve godine službe na moru. Ostao
je u Engleskoj 25 dana. U Engleskoj se saznalo 2. septembra da su
kombinovana španska i francuska flota u Kadizu. Nelson je morao da čeka
do 15. septembra dok njegov brod Viktori nije bio spreman. Vilijam
Kornvolis je 15. avgusta doneo sudbonosnu odluku da odvoji 20 brodova iz
flote, koja je štitila Lamanš i da ih uputi južno protiv neprijateljske
flote u Kadizu. Ostavio je kanal Lamanš sa samo 11 brodova. Onih 20
brodova će činiti jezgro flote, koja će se boriti kod Trafalgara. Flota
je najpre bila pod komandom viceadmirala Koldera. Nelson je došao tek
29. septembra i preuzeo komandu. Britanska flota je koristila fregate,
kojima je stalno osmatrala luku u Kadizu, a glavna flota je bila
neprimećena oko 80 kilometara zapadno od obale. Nelson se nadao da će
izvući francusko-špansku flotu



Situacija sa snabdevanjem



Nelsonova flota je bila loše snabdevena. Pet brodova je 2. oktobra
poslano u Gibraltar po snabdevanje. Ti brodovi su kasnije upotrebljeni u
Mediteranu za zaštitu konvoja, a Nelson je očekivao da se ti brodovi
vrate. Stizali su drugi brodovi, tako da je flota 15. oktobra bila u
punom sastavu. U međuvremenu, francuska flota u Kadizu je takođe imala
velikih problema sa snabdevanjem. Osim toga, brodovima je nedostajalo
mornara. To nisu bili jedini problemi francuske i španske flote. Brodovi
su godinama bili blokirani u lukama sa samo kratkim izlascima.
Francuskoj floti je nedostajalo iskustva. Imali su jako malo iskusnih
mornara. Većina posade se morala učiti mornarskom zanatu tokom kratkih
uzlazaka na otvoreno more. Snabdevanje francuske flote u Kadizu
poboljšano je u oktobru, ali Vilnev je oklevao da napusti luku, kad je
čuo za dolazak Nelsona. Kapetani francuskih brodova su glasali da ostanu
u luci. Napoleon je 14. septembra zapovedio francuskoj i španskoj floti
da napusti Kadiz pri prvoj povoljnoj prilici, da im se u Kartaheni
pridruži sedam španskih brodoava, da iskrcaju vojsku u Napulju i da se
odlučmo bore ako se sretnu sa britanskim brodovima.





Nelsonov ratni plan



Tokom blokade francuske flote u Španiji Nelson je u oktobru dao
instrukcije svojim kapetanima, kako da se bore. Ključna princip je bio
da poredak za vreme plovidbe ostane i bojni poredak kad se vidi
neprijatelj, da se ne troš vreme na formiranje precizne linije, da se
napad izvodi pomoću dve grupe brodova. Jednu grupu je trebao predvoditi
Katbert Kolingvud. Ta grupa je trebala da se baci na neprijateljsku
pozadinu. Drugu grupu brodova će predvoditi Nelson i zadatak će biti da
centar i prethodnica ne pomažu odsečene brodove. Nelson je svojim
kapetanima ostavio slobodu, koja je zavisila od okolnosti. Vodeće
pravilo je trebalo biti da se treba odseći neprijateljska pozadina i da
se treba tu koncentrisati nadmoćna sila.



Plan je imao tri važne prednosti. Dopuštao je britanskoj floti da se
približi francusko-španskoj floti što je moguće brže i time se smanjuje
šansa francuske flote da izbegne bitku. Planom je omogućeno da se
razbije bojni poredak neprijateljske flote i da se započnu indivualne
borbe broda sa brodom. Nelson je znao da ima bolju i iskusniju posadu,
brže topove i viši borbeni moral. Znao je da neprijatelj ne može da
nadoknadi te bitne prednosti britanske flote. Osim toga namera je da
koncentriše veću količinu brodova u neprijateljskjoj pozadini.
Brodovima, koji se budu nalazili napred trebati će vremena da se okrenu i
dođu u pomoć. Glavni nedostatak plana je bio od velike topovske vatre
na vodeće britanske brodove, dok se budu priližavali. Nelson je bio
svestan da su artiljerci na francuskim i španskim brosvima slabo
obučeni, tako da će loše gađati. Nelsonov plan je predstavljao otklon od
uobičajene taktike, po kojoj se manevrima približava neprijateljskim
brodovima u jednoj liniji, a da se zatim krene u bitku u paralelnim
linijama.





Bitka



Pjer Vilnev je 18. oktobra dobio pismo, u kojem saznaje da je u Madrid
stigao viceadmiral Fransoa Rosili, koji će od njega preuzeti komandu nad
flotom. u isto vreme daobio je informaciju da je šest britanskih
brodova stiglo u Gibltar. Vilnev je odlučio da krene u bitku pre nego
što bude smenjen, odnosno pre nego njegov naslednik dođe u Kadiz.



Odlazak



Vreme je usporilo odlazak flote. Vilnev je imao plan da formira 4
eskadrile, od kojih bi svaki imao francuskih i španskih brodova.
Kapetani su s oklevanjem napuštali Kadiz, jer su prethodno glasali da
ostanu u Kadizu. Kapetani nisu baš sledili Vilnevove komande, pa flota
nije izašla u nekoj posebnoj formaciji. Vilnev je celi 20. oktobar
organizovao flotu i krenuo je u tri kolone. Flota se pripremila za bitku
i tokom noći su formirali jednu liniju. Sledećeg dana uočili su
Nelsonovu flotu od 27 brodova van linije, Vilnev je ponovo organizovao
svoju flotu u tri kolone, ali je promenio mišljenje i naredio jednu
liniju. Kao rezultat imao je nejednaku formaciju, malo raširenu. U 5:40
ujutro britanska flota je bila 34 kilometra severozapadno od rta
Trafalgar, a francusko-španska flota se nalazila između njih i rta. U 6
sati Nelson je naredio da se priprene za bitku. Vilnev je u 8 sati
naredio da se flota okrene za Kadiz. To je obrnulo raspored francuske
linije, a vetar je potpomogao neredu, jer bi i iskusnije posade imale
problema sa manevriranjem u ispravan poredak. Tek nakon sat i po
uspostavljen je Vilneov poredak, koji je još uvek bio nepravilan. Vilnev
je bio svestan da britanska flota neće napasti na staromodan način, kad
se prilazilo paralelnom linijom i gde bi obračun započinjao spreda
prema nazad. Znao je da će se koncentrisati na jedan deo njegove linije.
Osim toga bio je svestan i neiskustva posluge i oficira da se mogu
manevrima suprostaviti neprijateljskoj nameri. Do 11 sati Vilnev je
mogao videti celu Nelsonovu flotu u dve paralelne kolone. Dvema flotama
je trebao još sat vremena da doću jedna do druge. Vilnev se trudio da
formira liniju, jer su se njegovi brodovi nalazili u nepravilnoj
formaciji. Francusko-španska flota je bila oko 8 km dugačka kad se
Nelson približavao. Nelson je imao 17.000 mornara i 2.148 topova, a
Francuzi i Španci 30.000 mornara i 2.568 topova. Osim toga Nelson je
imao i šest brodova manje od neprijatelja.





Okršaj



Bitka se najviše odvijala po Nelsonovom planu. Nelson je u 11:45 poslao
čuveni signal zastavicom "Engleska očekuje da svaki čovek obavi svoju
dužnost." Nelson je zahtevao da se pošalje signal "Engleska ima
poverenje da će svaki čovek obaviti svoju dužnost". Pošto jedne reči
nije bilo u knjizi signala poruka je izmenjena. Flota se približavala
Vilenevu u dve kolone. Kolonu prema vetru je predvodio Nelson na brodu
Viktori, a Katbert Kolingvud je predvodio drugu kolonu na brodu Rojal
Suveren od 100 topova. Nelson je predvodio svoju kolonu brodova prema
prednjem delu francusko-španske flote, pa se okrenuo prema pravoj tački
napada. Kolingvud je lagano promenio smer svoje kolone brodova. Pošto je
bilo malo vetra brodovi su se kretali jako sporo, pa su vodeći
britanski brodovi bili gotovo sat vremena pod vatrom nekoliko
neprijateljskih brodova. U podne Vilnev je poslao signal da se napadne
neprijatelj. Britanski zastavni brod Rojal Suveren je prvi došao do
francuske flote, pa je bio pod vatrom sa 4 broda pre nego što je došap
do zastavnog broda Santa Ana pod komandom admirala Alave, na koga je
ispalio razarajuću salvu sa strane. Drugi britanski brod u Kolingvudovoj
koloni Belejsl ušao je u obračun sa četiri francuska broda i ostao je
potpuno bez jarbola. Nije više mogao da manevrira, nije mogao da
manevrira, a jedra su pokrila baterije. Brod je ipak plovio 45 minuta
dok nije došao sledeći britanski brod da ga spasi.

Nelsonov zastavni brod Viktori je 40 minuta bio pod vatrom sa 4
neprijateljska broda. Bilo je mnogo promašaja. Ipak bilo je mnogo
ranjene posade. Viktori nije mogao da odgovara na vatru. U 12:45 Viktori
se probio u neprijateljsku liniju između Vilnevovog zastavnog broda
Bikantor i Redutabl. Brod Viktori je prišao Bikantoru i ispalio je na
njega razornu salvu postrance. Tada su ubili i ranili mnoge kraj topova.
Vilnev se posle toga spremao za pokušaj preotimanja i ukrcavanja na
brod, ali nije se to desilo. Viktori je napao brod Redutabl , koji je
imao 74 topa. Nelson je ostavio da se sledeća tri britanska broda
obračunaju sa brodom admirala Vileneva.



Posadu Redutabla sačinjavalo je mnogo pešadije i spremali su se da se
prebace na Nelsonov brod Viktori i da ga zarobe. Metak sa Redotabla
pogodio je Nelsona u levo rame, prošao kroz telo i zaustavio se na
kičmi. Nelson je uzviknuo "Konačno sam uspeo, ja sam mrtav". Odneli su
ga ispod palube, gde je umro u 16:30. Ta bitka po kojoj je postao
legendaran završila je u korist Britanaca. Viktori je prekinula paljbu, a
tobdžije su pozvane na palubu da se bore i da odbiju pokušaj zauzimanja
broda. Međutim tobdžije su odbijene francuskom paljbom. Kad su se
Francuzi spremali za osvajanje Viktorija, drugi britanski brod Temeren
približio se Redutablu i paljbom iz topova po izloženom delu francuskog
broda Redutabla izazvao je mnogo žrtava. Kapetan francuskog broda
Redutabla Žan Lika je u 13:55 predao brod sa samo 99 sposobnih mornara
od 643. Ostali su bili teško ranjeni. Viktori i Temperen su izolovali
francuski brod Bikantor. Santisma Trinidad je isto tako bio izolovan pa
se predao nakon tri sata. Kako je sve više britanskih brodova ulazilo u
bitku, tako su nadvladavali brodove francuskog centra i pozadine.
Francuska prethodnica je uspela pobeći. Britanci su zauzeli 22 broda
francusko-španske flote, a nisu izgubili nijedan. Dok je Nelson umirao
naredio je posadi da se usidri, jer se očekivalo nevreme. Tokom oluje
teško oštećeni brodovi su potonuli ili su bili oduvani do obale.





Rezultati



Samo 11 brodova se vratilo u Kadiz, a od toga je samo 5 bilo u plovnom
stanju. Dva dana kasnije su pokušali da preotmu od Engleza deo brodova,
uspeli su da preotmu dva broda. Preostali francuski brodovi ostali su u
Kadizu do 1808, kada je Napoleon izvršio invaziju Španije. Tada su
Španci zauzeli francuske brodove i stavili ih na neprijateljsku stranu.
Viktori je otišao do Gibraltara na popravak, a posle toga se zaputio u
Englesku. Mnogo ranjenih mornara lečeno je u bolnici u Gibraltaru.
Francuski viceadmiral Vilnev je bio zarobljen i odveden u Englesku. Kada
je oslobođen vratio se u Pariz. Nađen je u hotelskoj sobi sa šest uboda
kuhinjskim nožem u prsa. Rečeno je da je izvršio samoubojstvo.



Bitka kod Trafalgara bila je isti dan kada i bitka kod Ulma. Napoleon
nije nekoliko nedelja znao za ishod bitke. Samo dva mesca kasnije
Napoleon je pobedio u velikoj bici kod Austerlica. Tom odlučnom pobedom
nad Austrijom i Rusijom okončan je Rat treće koalicije. Prusija se nije
priključivala koaliciji. Ipak Francuska nije mogla da pobedi Britaniju
na moru, tako da je Napoleon proglasio kontinentalnu blokadu, kao
pokušaj da spreči trgovinu Britanije sa evropskim kontinentom.





Posledice



Posle te bitke britanska mornarica se više nije ozbiljnije sukobljavala
sa francuskom flotom. Napoleon je i pre bitke odustao od planova
invazije Britanije. Nelson je postao britanski najveći pomorski heroj.
Postao je inspiracija za britansku mornaricu. Nelsonu su se podizali
spomenici u britanskim gradovima. Londonski čuveni Trafalgarski trg
imenovan je po toj bici, a na trgu se nalazi Nelsonov kip na visokom
stupu. Zanimljivo je da su generacije francuske dece učile da se bitka
kod Trafalgara završila neodlučeno i da je u njoj poginuo britanski
admiral.



Razlika izmeću žrtava jedne i druge strane nije bila samo posledica
Nelsonove taktike, nego razlike bojne gotovosti dve flote. Nelsonovu
flotu su činili brodovi, koji su sudelovali u mnogim obračunima tokom
blokade. Francusku flotu su uglavnom činili brodovi za snabdevanje
vojske.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime26/7/2011, 9:18 pm

Bitka kod Ulma



Bitka kod Ulma je bitka Napoleonskih ratova, Odvijala se 16. oktobra do
19. oktobra 1805. blizu Ulma u Virtembergu. Bitka je predstavljala
veliku Napoleonovu pobedu. Rezultovala je porazom i uništenjem cele
austrijske armije. Bitka kod Ulma predstavlja jedan od najboljih primera
u vojnoj istoriji pobede ostvarene strateškim zaokretnim manevrom.





Napoleon dolazi da pomogne Bavarskoj



Velika Britanija, Austrijsko carstvo, Švedska i Rusija stvorili su 1805.
treću koaliciju protiv Napoleona. Kada je Bavarska prešla na stranu
Napoleona, Austrijanci su odlučili da izvrše preventivnu invaziju
Bavarske. Austrijanci su sa 72.000 vojnika pod komandom austrijskog
generala Karla Maka fon Lajberiha napali Bavarsku. Bavarska vojska je
bila Napoleonov saveznik i bila je prisiljena da se povlači i iz
Minhena. Francuzi su kao Bavarski saveznici došli da pomognu. Austrijski
saveznik Rusija je kasnio zbog nesporazuma oko datuma. Jedni su
koristili gregorijanski, a drugi julijanski kalendar. Ruska vojska pod
komandom Kutuzovom kretala se iz Poljske da pomogne Austrijancima protiv
Francuza.



Napoleonov strateški manevar



Napoleon je imao 177.000 vojnika u Bulonju, spremnih za invaziju
Engleske. Pošto nisu dočekali ostatak francuske flote potreban za prelaz
La Manša, oni su 27. avgusta krenuli prema Nemačkoj i do 24. septembra
su već bili u poziciji da se suprostave austrijskoj armiji oko Ulma.
Karl Mak fon Lajberih je 7. oktobra uočio da Napoleon planira da zaobiđe
njegovo desno krilo, da bi odsekao austrijsku vojsku od Rusa, koji su
se kretali prema Beču. General Mak je zbog toga promenio pozicije, ali
Francuzi su nastavili sa manevrom i krenuli još dalje i prešli Dunav kod
Nojburga. Našli su se austrijskoj vojsci iza leđa.



Bitka kod Elhingena



Opet su se Austrijanci našli u opasnosti okruženja. General Mak se
nastojao izvući iz nepovoljne pozicije, u koju je došao zbog zaokretnih
Napoleonovih manevara. General Mak je zato pokušao preći Dunav kod
Gincburga, ali sukobio se sa francuskim 6. korpusom 14. oktobra u bici
kod Elhingena. Austrijanci su izgubili 2.000 vojnika i vratili su se u
Ulm.



Bitka kod Ulma



Do 16. oktobra Napoleon je zaokružio celu Makovu armiju u Ulmu, pa se
general Mak predao tri dana kasnije sa 30.000 vojnika, 18 generala i 65
topova. Oko 20.000 je pobeglo. Oko 10.000 je ubijeno ili ranjeno. U bici
je ubijeno ili ranjeno oko 6.000 francuskih vojnika. Prilikom predaje
general Mak je predao mač Napoleonu i predstavio se kao "nesretni
general Mak". Napoleon mu je odgovorio "predajem natrag nesretnom
generalu mač i slobodu, zajedno sa pozdravima za tvoga cara". Austrijski
car nije bio zadovoljan Makovim učinkom, pa je general Mak pred vojnim
sudom dobio dve godine zatvora.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime29/7/2011, 11:04 pm

"Вазалне Наполеонове државе"





Batavijska Republika



Batavijska Republika je vazalna država Francuske, a postojala je od
1795. do 1806. Obuhvatala je Holandiju kao republiku stvorenu prema
uzoru na francusku republiku.





Francuska armija isterala kralja



Proglašena je 19. januara 1795., dan nakon što je Vilem V od Oranža
pobegao u Englesku posle invazije francuske revolucionarne armije.
Francuska revolucionarna armija je našla u Holandiji dovoljno saveznika.
Osam godina pre toga događaja u Holandiji je bio mali građanski rat u
kome su oranžisti pobedili zahvaljujući pomoći pruskog kralja. Mnogi
revolucionari su tada pobegli u Francusku i vratili su se sa francuskom
vojskom spremni da ostvare svoje ideale.



Miroljubiva revolucija



Za razliku od Francuske, revolucija u Holandiji je izvedena relativno
miroljubivo. Zemlja je dva veka bila republika i imala je ograničeno
plemstvo. Giljotina se nije koristila. Stara republika je bila zasnovana
na feudalnim institucijama. Proces donošenja odluka je bio jako spor i
regioni su imali pravo da blokiraju proglašenje zakona. Batavijska
republika je bila centralizovana unitarna država, a ne slaba
konfederacija nezavisnih regiona. Jevreji, luterani i katolici su dobili
jednaka prava. Donesen je ključan zakon o pravima čoveka i građanina.
Prvi službeni standard izgovora holandskog jezika izdan je 1804.

Nova republika je uzela ime Batavijska, prema nemačkom plemenu
Batavijcima, koji su živeli u Holandiji u rimsko vreme i koje se
romantički smatralo precima holandske nacije. Za razliku od Francuske
nova republika nije imala vladavinu terorom ili diktaturu. Promene su se
izvodile izvana kada je na vlast došao Napoleon. Napoleon je 1805.
postavio oštroumnog političara Šimelpeninka kao predsednika republike da
bi ojačao izvršnu vlast. Napoleon je 1806. prisilio Šimelpeninka na
ostavku.Tada je Napoleonov brat Luj Bonaparta postao kralj Kraljevine
Holandije.



Državni udari



Jedini znak političke nestabilnosti bila su tri državna udara. Prvi je
bio 1798. kada su unitarističke demokrate bile nezadovoljne sporošću
demokratskih reformi. Nakon nekoliko meseci bio je drugi državni udar,
kojim je završena diktatura unitarista. Nacionalna skupština, koja je
bila sazvana 1796. bila je podeljena borbama različitih frakcija. Treći
državni udar bio je 1801., kada je jedan Francuz, koga je podržavao
Napoleon izveo konzervativni državni udar i poništio je sve promene
nakon udara iz 1798. Batavijska vlada je bila popularnija u narodu od
prica od Oranža. To je postalo očito za vreme britansko-ruske invazije
1799.





Propast trgovine i gubitak kolonija



Batavijska Republika, kao francuska vazalna država, bila je francuski
saveznik u ratovima sa Velikom Britanijom. Zbog toga je Holandija
izgubila većinu Holandskog kolonijalnog carstva, a holandska flota je
bila poražena u bici kod Kamperdauna 1797. Propast holandske trgovine
izazvala je seriju ekonomskih kriza. Tek u drugoj polovini 19. veka će
se Holandija vratiti na stanje nekadašnjeg bogatstva.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime3/8/2011, 8:10 pm

Varšavsko vojvodstvo





Varšavsko vojvodstvo je poljska država, koju je osnovao 1807. Napoleon
Bonaparta. Po Tilzitskom miru iz 1807. Varšavsko vojvodstvo je nastalo
od poljskih delova Prusije. Vojvodstvo je bilo u personalnoj uniji sa
kraljem Fridrikom Augustom I od Saksonije. Nakon Napoleonove invazije
Rusije vojvodstvo je okupirala pruska i ruska vojska do 1815. Po odluci
Bečkog kongresa 1815. vojvodstvo je podeljeno između Rusije i Prusije.





Stvaranje vojvodstva



Pre formiranja vojvodstva izbila je pobuna protiv regrutovanja 1806.,
tako da je vojvodstvo već bilo dobrim delom oslobođeno narodnom pobunom.
Napoleon Bonaparta je službeno stvorio Varšavsko vojvodstvo tek po
Tilzitskom miru iz 1807. Varšavsko vojvodstvo je nastalo od poljskih
delova Prusije. Poljski republikanci u zemlji i Poljaci u dijaspori su
otvoreno podržavali Napoleona kao jedinu nadu za obnavljanje poljskoga
suvereniteta, koji je bio izgubljen nakon Podele Poljske u kasnom 18.
veku. Iako nije formirana kao država, nego kao vojvodstvo stvorila je
nade u obnovu suverenosti. Novoformirana država je bila foramalno
nezavisno vojvodstvo u savezu sa Francuskom i u personalnoj uniji sa
Saksonijom.

Vojvodstvo se nikako nije razvilo kao nezavisna država, nego je vlast
Fridrika Augusta bila najviše povezana sa francuskim potrebama.
Najznačajnija osoba u vojvodstvu je bio francuski ambasador. U ratu sa
Austrijom 1809. austrijska vojska je ušla u Varšavu, ali posle toga
poljska vojska zauzela Krakov, Lavov i mnogo teritorije, koju je ranije
Austrija okupirala prilikom podele Poljske.



Vojvodstvo je najpre imalo 2,6 miliona stanovnika i 104.000 km², a posle 1809. 4, 3 miliona stanovnika i 155.000 km².



Ekonomija



Vojska vojvodstva je bila potpuno pod francuskom kontrolom preko
ministra rata Jozefa Ponijatovskoga, koji je bio i francuski maršal.
Vojvodstvo je bilo jako značajno za Napoleona kao izvor vojske. U
početku je bilo 40.000 vojnika, a 1810. 100.000. Tokom Napoleonove
invazije na Rusiju sakupljeno je 200.000 vojnika. Crpljenje resursa i
nasilno regrutovanje izazvali su ekonomske probleme. Francuska je
vojvodstvu nametnula i pruske dugove, tako da se pojavila inflacija i
preveliko oporezivanje.



Napoleonova invazija Rusije



Poljaci su od Napoleona očekivali da dobiju status kraljevine, a i da će
posle pohoda na Rusiju dobiti velike teritorije Velikog vojvodstva
Litvanije. Posle Napoleonovog povlačenja iz Rusije većinu poljskih
teritorija je zauzela Rusija 1813. Ostatak je zauzela Prusija. Ruski car
Aleksandar I Romanov je stvorio privremenu vladu vojvodstva da bi
vladao preko svojih generala.



Bečki kongres i četvrta podela Poljske



Na Bečkom kongresu 1815. su bile prisutne mnoge evropske države i
vladari, ali odluke su donosile velike sile. Zbog toga je bilo neminovno
da Poljska ponovo bude podeljena između Rusije, Prusije i Austrije.
Najveći deo Varšavskog vojvodstva ostao je u Rusiji pod nazivom
Kongresna Poljska u personalnoj uniji sa Rusijom, Kongresna Poljska je
imala autonomiju do 1831., kada je anektirana Rusiji.



Od Krakova je stvoren Slobodni grad Krakov pod zaštitom moćnih suseda. Grad je Austrija anektirala 1846.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime5/8/2011, 9:03 pm

Kraljevina Vestfalija



Kraljevina Vestfalija je istorijska država, koja je postojala od 1807.
do 1813. na delovima današnje Nemačke. Iako je formalno bila nezavisna, u
stvarnosti je bila vazalna država od Francuske. Kraljevstvom je vladao
Napoleonov brat Žerom Bonaparta. Nazvana je Vestfalija, ali ima jako
malo zajedničkog sa tim područjem.



Kraljevstvo Vestfalija je osnovano 1807. posle Tilzitskog mira, kada su
poraženoj Pruskoj oduzete mnoge teritorije. Osnovana je spajanjem
teritorija otetih Pruskoj ( među njima bivša kneževina Hanover ) sa
vojvodstvom Brunsvik-Linenberg i kneževinom Hesen. Uključivala je i grad
Magdeburg. Glavni grad je bio Kasel. Država je bila članica Rajnske
konfederacije.



Zamišljena je kao Napoleonova država, koja treba da služi kao model
drugima. Imala je napisan ustav, a sprovedene su brojne socijalne
reforme, uključujući ukidanje kmetstva i prava na slobodu poduzetništva.
Uveden je Napolenov zakonik. Uveden je metrički sistem za mere i utege.
Uspostavljena je cenzura. Značajno opterećenje za novo kraljevstvo je
bio zahtev da snabdeva vojsku i daje finansijsku podršku Napoleonskim
ratovima. Veliki deo Vestfalske vojske nestao je za vreme invazije
Rusije 1812. Vestfalska garda je herojski, ali neuspešno napadala u bici
kod Borodina. U septembru 1813. kozaci iz Rusije su opkolili Kasel.
Pobedili su Francuze i zauzeli grad. Do 1. oktobra 1813. Rusi su zauzeli
celo Vestfalsko kraljevstvo, ali tri dana posle toga vratio se Žerom
Bonaparta i povratio je Kasel. Kozaci su ponovo opsedali grad. Kada je
Napoleon izgubio u bici kod Lajpciga 19. oktobra 1813. Rusi su ukinuli
Vestfalsko kraljevstvo kao državu i vratili su status kvo iz 1806.





Grb



Grb označava teritorije unutar Vestfalskog kraljevstva. Prva četvrt sa
srebrenim konjem označava Vestfaliju, drga četvrt sa lavom predstavlja
Hesen sa delovima, treća četvrt su teritorije oko Magdenburga, a četvrta
predstavlja kombinaciju Brunsvika, Lineburga, Dipholca. Okolo je štit i
kruna Vestfalije . Iznad je Napoleonova zvezda.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime8/8/2011, 8:54 pm

Kraljevina Holandija



Kraljevinu Holandiju 1806. - 1810. (Koninkrijk Holland na holandskom,
Royaume de Hollande na francuskom) je stvorio Napoleon Bonaparta kao
vazalno kraljevstvo za svog trećeg brata, Luja Bonapartu, kako bi bolje
kontrolisao Nizozemsku. Ime Holandija, koje je pripadalo samo jednoj
nizozemskoj provinciji, uzeto je za ime cele države. Luj nije ispunio
Napoleonova očekivanja - pokušao je da opslužuje nizozemske interese,
umesto interesa svog brata, pa je kraljevina ukinuta 1810. godine kada
je Francuska anektirala Nizozemsku sve do 1813. Kraljevina Holandija je
pokrivala površinu sadašnje Holandije, izuzev Limburga i delova Zelanda,
koje su bile francuske teritorije. Istočna Frizija (koja se sada nalazi
u Nemačkoj) je takođe bila deo kraljevstva.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime14/8/2011, 9:03 pm

Rajnska konfederacija



Rajnska konfederacija ili Rajnski savez je savez nemačkih država, koji
je stvorio Napoleon. Savez je postojao od 1806. do 1813. Konfederaciju
je od 16 nemačkih država Napoleon stvorio prvo 1806., nakon što je u
bici kod Austerlica pobedio Svetog rimskog cara Franju II i ruskog cara
Aleksandra I Romanova. Posle sporazumom u Presburgu nastala je Rajnska
konfederacija. Formalno članovi konfederacije nisu države, nego nemački
kneževi. Kasnije je u konfederaciju udruženo još 19 država, tako da je
konfederacija imala 15 miliona podanika i predstavljala je značajnu
stratešku prednost za Napoleonovu Francusku.





Stvaranje



Pod Napoleonovim pokroviteljstvom je 12. jula 1806. 16 nemačkih država
formalno napustilo Sveto Rimsko Carstvo i udružilo se u Rajnsku
konfederaciju. Napoleon je bio zaštitnik toga sporazuma. Pod
Napoleonovim ultimatumom 6. avgusta 1806. zadnji car Svetog Rimskog
Carstva Franjo II predao je svoju krunu i proglasio Sveto Rimsko Carstvo
raspuštenim. Habsburška dinastija je nastavila vladati Austrijskim
carstvom. Od Svetog Rimskog Carstva osim Austrije su Pruska, Holštajn i
Pomeranija ostali van okvira konfederacija, a zapadnu stranu Rajne je
anektirala Francuska.



Prema sporazumu o konfederaciji postojati će zajedničko telo, ali
pojedinačne države su želele neograničeni suverenitet. U Svetom Rimskom
Carstvu postojao je feudalni, iako nominalni šef države, a to je bio
car. U konfederaciji najvažniju funkciju zauzima Karl Teodor fon
Dalberg, koji je bio veliki vojvoda Frankfurta na Majni i Napoleonov
najbliži saveznik. Nazivao se i prvi knez konfederacije. Skupština
konfederacije nikada nije sazvana.



Članovi Rajnske konfederacije su bili dužni da snabdevaju Francusku
velikim brojem vojnika. Kao protuuslugu za saradnju pojedini vladari su
dobili viši status. Baden, Hesen, Klev i Berg su proglašeni velikim
vojvodstvima, a Virtemberg i Bavarska su postali kraljevstva. Kada je
Pruska 1806. izgubila rat protiv Francuske tada se mnoštvo srednjih i
manjih država priključilo Rajnskoj konfederaciji. Tako je 1808. savez
imao 4 kraljevstava, 5 velikih vojvodstava, 13 vojvodstava, 17 kneževina
i 3 slobodna Hanza grada (Hamburg, Libek i Bremen). Veliki delovi
severozapadne Nemačke su 1810. postali deo Francuske da bi se bolje
nadzirao embargo u trgovini sa Britanijom, zvan kontinentalni sistem.
Nakon neuspešne Napoleonove invazije Rusije , neki članovi Rajnske
konfederacije su 1813. počeli menjati strane, pa je Rajnska
konfederacija raspuštena.



Posle



Posle raspuštanja Rajnske konfederacije 21. oktobra 1813. stvorena je
Nemačka konfederacija. Nemačke države postale su nezavisne Pariskim
sporazumom 30. maja 1814. Bečki kongres je 1815. ponovo iscrtao novu
političku mapu Evrope. Napravljene su samo manje promene međunemačkih
granica. Nemačka konfederacija se sastojala od približno istih država
kao Rajnska konfederacija.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime28/8/2011, 12:43 pm

Helvetska Republika



Helvetska Republika je Napoleonska vazalna država, koja je postojala od 1798. do 1803.



Za vreme borbi protiv Austrije u Francuskim revolucionarnim ratovima
revolucionarne vojske su okruživale Švajcarsku. Francuzi su zauzeli
Švajcarsku konfederaciju 5. marta 1798. i tada je konfederacija prestala
postojati. Helvetska Republika je proglašena 12. aprila 1798. i osim
toga donesene su sledeće odluke:



* ukinuta su feudalna prava

* ukinut je suverenitet kantona

* uspostavljena je centralizovana država po uzoru na Francusku.



Tim navodnim "progresivnim" idejama Švajcarci su se suprostavljali,
posebno u centralnim delovima konfederacije. Francuzi su slomili ustanak
u Nidvaldenu. Unutar konfederacije nije bilo jedinstva o budućnosti
Švajcarske. Bilo je više pokušaja državnog udara, ali Francuzi su ostali
na vlasti. Okupatorska vojska je pljačkala mnoge gradove i naselja.
Helvetska Republika je zbog lokalnog otpora, ali i zbog finansijskih
teškoća postala primer propale države. Nestabilnost države dostigla je
vrhunac od 1802. do 1803. Napoleon je 1802. već pokušao da ublaži
centralistički poredak. U Švajcarsku je 1803. došlo još francuskih
vojnika. Napoleon je 19. februara 1803. doneo Posrednički ukaz. U
suštini radilo se o kompromisu između staroga i novoga poretka. Ukinuo
je centralizovanu državu. Uveo je federalno uređenje sa nekim
konfederativnim elementima. Takvo stanje je trajalo do Bečkog kongresa
1815. kada Švajcarska dobija ponovo konfederalno uređenje. U modernoj
Švajcarskoj postoje ostaci Helvetske Republike i pojedinim aspektima
nekih kantona i ustava.



Administrativna podela



Prijašnji suvereni kantoni postali su obične administrativne jedinice, a
da bi se oslabio stari poredak za pojedine kantone su stvorene nove
granice. Ukazom iz 1798. stvoreno je 19 kantona



* Argau (bez Badena i Friktala)

* Kanton Baden

* Kanton Bazel

* Kanton Belinzona

* Kanton Bern

* Kanton Friburg

* Kanton Lema

* Kanton Lint

* Kanton Lugano

* Kanton Lucern

* Kanton Oberland

* Kanton Recija

* Kanton Sentis

* Kanton Šafhauzen

* Kanton Soloturn

* Turgau

* Valdšteten

* Vale

* Kanton Cirih

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime4/9/2011, 4:16 pm

Cisalpinska Republika



Cisalpinska Republika je bila Napoleonova vazalna država u severnoj Italiji, a postojala je od 1797. do 1802.



Posle bitke kod Lodija maja 1796. Napoleon je organizovao dve države,
jednu južno od reke Po Cispadansku Republiku i jednu severni
Transpadansku Republiku. Te dve države su zajedno sa Novarom spojene 29.
juna 1797. u jednu državu Cisalpinsku Republiku sa sedištem u Milanu.
Austrija je priznala novu državu Kampoformijskim mirom od 17. oktobra
1797.



Opseg



Cisalpinska Republika sastojala se od:



* bivšeg Milanskog vojvodstva

* delova mletačke republike zapadno od reke Adiđo

* vojvodstva Modena

* Papski legati

* pijemontska regija Novara



Republika je imala više od 42.500 km i 3.240.000 stanovnika. Glavni grad
je bio Milano, koji je 1764. imao 124.000 stanovnika. Republika je bila
prosperitetna iako je često bila na udaru stranih osvajača. Ekonomija
se zasnivala na poljoprivredi, prvenstveno žitaricama. Osim toga
postojala je i mala industrija u usponu. Isticala se proizvodnja svile.



Odnosi sa Švajcarskom



Nova vlada je težila da ujedini Italiju. To je stvaralo loše odnose sa
Švajcarskom u kojoj su postojala područja u kojima se govori
italijanski. Uz pomoć Francuza potakli su revolt u Valtelinu, koji se
pridružio republici. Sličan pokušaj u Luganu završio je neuspehom.



Institucionalni oblik



Institucije nove republike su ličile francuskim. Teritorija je bila
podeljena u departmane. Imao je dva saveta: savet starijih i savet
mlađih. Savet starijih imao je 40 do 60 članova i odobravao je zakone i
izmene ustavne povelje. Drugi savet je imao 80 do 120 članova i
predlagao je zakone. Oba saveta su diskutovala o sporazumima, izboru
direktorata. U zakonodavnom telu su se nalazili i ljudi poput Pjetra
Verija i Aleksandra Volte. Direktorat je predstavljao izvršnu vlast i
imao je 5 ministara. Ipak najviši autoritet države je bio komandant
francuske vojske. Republika je usvojila novi francuski kalendar. Po
uzoru na francuski ustav usvojen je 7. jula 1797. novi ustav republike.





Sporazum o savezu



Formalno republika je bila nezavisna država u savezu sa Francuskom. Ali
sporazum o savezu sadržavao je odredbu po kojoj je nova republika
efektivno potčinjena svom savezniku Francuskoj. Francuzi su kontrolisali
lokalnu policiju i ostavili su vojsku od 25.000 Francuza, koju je
republika trebala plaćati. Cisalpinska Republika je osnovala i svoju
vojsku od još 35.000 vojnika, sa ciljem da učestvuju u ratovima, koje
Francuska vodi sa drugima.



Direktorat je 4. marta 1798. predao Savetu mlađih sporazum o savezu na
ratifikaciju. Savet mlađih se nije složio sa sporazumom. Francuski
general Luj Bertje je prisiljavao članove veća da ga izglasaju. Savet
starijih je odbio da prihvati sporazum, jer nova republika nije imala
novca da zadovolji uslove sporazuma sa Francuzima. Luj Bertje je najpre
pretio vojnom upravom, ali onda je došao novi francuski general Brin. On
je smenio pojedine članove Saveta starijih i članove Saveta mlađih i na
kraju je sporazum potpisan 8. juna 1798.







Druga Republika



Republika je raspuštena posle poraza Francuske u borbi protiv Druge
koalicije u avgustu 1799. Republiku je okupirala austrijska vojska.
Posle Napoleonove pobede u bici kod Marenja austrijska vojska je posle
2. juna 1800. otišla iz Cisalpinske Republike. Republika je reformisana
Sporazumom iz Lunevila 9. februara 1801. Teritorija je proširena
austrijskim teritorijama Venecije i dela papskih teritorija. Cisalpinska
Republika je januara 1802. promenila ime i zvala se tada Italijanska
Republika (1802.-1805.) Napoleon je 24. januara 1802. sebe proglasio
predsednikom Italijanske Republike. Kasnije je Republika postala
Kraljevina Italija (1805.-1814.).

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime17/9/2011, 10:44 pm

Ličnosti Napoleonskih ratova





"Наполеонови маршали"



Luj Aleksandr Bertje



Luj Aleksandr Bertje (20. februar 1753. - 1. jun 1815.) je bio francuski
maršal i načelnik generalštaba u doba Napoleonskih ratova. Bertjeova
slava je u tome što je razumeo i znao da sprovede Napoleonove odluke do
najsitnijih detalja.



Rani život



Rođen je u Versaju. Još kao dečaka otac oficir ga je podučavao vojnim
veštinama. Sa sadamnaest godina pridružuje se vojsci. Uspešno je služio u
štabu, inženjeriji i konjici. Otišao je u Severnu Ameriku 1780. sa
Žanom de Rošamboom. Po povratku U Francusku zauzimao je različite
položaje u štabu i bio je u vojnoj misiji u Prusiji. Za vreme francuske
revolucije bio je načelnik štaba Versajske garde i štitio je tetke Luja
XVI od narodnog gnjeva. Pomogao im je da pobegnu 1791.





Napoleonov najvredniji pomoćnik



Za vreme rata 1792. bio je načelnik štaba generala Liknera i istakao se u
Argonskom pohodu Dumorijea i Kelermana. Istakao se i u Vandejskom ratu
1793.-1795. Unapređen je 1796. u generala divizije i načelnika štaba
francuske armije u Italiji, gde je Napoleon nešto pre toga bio imenovan
za komandanta. Bio je od velike vrednosti Napoleonu. Posebno zbog
marljivosti, tačnosti i sposobnosti da brzo shvati. Sve te osobine su
bile kombinovane sa dugim i različitim iskustvom i sposobnosti da vlada i
detaljima. Bio je idealni načelnik štaba velikom vojskovođi, kakav je
bio Napoleon. Bio je Napoleonov najvredniji pomoćnik. Razumeo je i znao
da sprovede Napoleonove odluke do najmanjih detaljlja



Pratio je Napoleona za vreme briljantnog pohoda u Italiji 1796. Posle
Kampoformijskog mira postao je komandant francuske vojske u Italiji.
Osvojio je Rim i utamničio je 20. februara 1797. papu Pija VI. Papa je u
tamnici umro od bolesti. Organizovao je Rimsku republiku, pa se
pridružio Napoleonu u Egipatskom pohodu. Tu je služio sve do
Napoleonovoga povratka. Pomogao je Napoleonu prilikom državnog udara 9.
novembra 1799, kojim je Napoleon došao na vlast i uspostavio Konzulat.
Bio je jedno vreme ministar rata (1800.-1807.). U vreme bitke kod
Marenja bio je nominalni komandant Rezervne armije, ali kad je Napoleon
pratio Rezervnu armiju, opet je Bertije postao kao i uvek Napoleonov
načelnik štaba.





Učestvovanje u Napoleonovim pohodima



Kada je Napoleon 1804. postao car, Bertije je odmah postao maršal.
Učestvovao je u bici kod Austerlica, kod Jene i kod Fridlanda. Unapređen
je u vojvodu od Valinžena i kneza od Nojšatela. U ratu u Španiju
učestvovao je 1808. Učestvuje u ratu u Austriji 1809., posle čega je
dobio titulu knez od Vagrama. Oženio se nećakom kralja Bavarske. Pratio
je Napoleona i u pohodu na Rusiju 1812., Nemačku 1813. i u Francuskoj
1814.





Poslednje godine



Napustio je Napoleona i pomirio se 1814. sa kraljem Lujem XVIII i pratio
je kralja prilikom njegova svečanoga ulaska u Pariz. Tokom Napoleonova
zatočeništva na Elbi nije verovao ni Napoleonu ni kralju i povukao se.
Kad se Napoleon vratio 1815. na vlast Bertje se povukao u Bamberg, gde
je kasnije umro. Kako je tačno umro nije poznato. Jedni smatraju da ga
je usmrtilo tajno društvo. Drugi kažu da je poludio jer je video rusku
vojsku kako maršira kroz Francusku pa se bacio kroz prozor. Bertje nije
bio veliki komandant. Kada je on 1809. privremeno preuzeo komandu
francuske vojske u Bavarskoj doživeo je seriju neuspeha. Bertjeova slava
je u tome što je razumeo i znao da sprovede Napoleonove odluke do
najmanjih detalja.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime22/9/2011, 9:25 pm

Luj Nikola Davu



Luj Nikola Davu (10. maj 1770.-1. jun 1823.) je bio francuski maršal u
vreme Napoleonskih ratova. Do 1815. bio je jedini maršal, kojega niko
nije pobedio.



Rani život



Pridružio se francuskoj vojsci kao potporučnik 1788. Kada je izbila
francuska revolucija prihvatio je njene principe. Bio je komandant
bataljona dobrovoljaca za vreme 1792 i istakao se u bici kod Nervindena
1793. Bio je unapređen u brigadnog generala, pa je uklonjen sa aktivne
liste zbog plemićkog porekla. Ipak je učestvovao u pohodima 1794.-1795.
na Rajni i pratio je Desoa tokom Napoleonovog egipatskog pohoda.



Nepobedivi general i maršal



Po povratku iz Egipta učestvovao je u bici kod Marenja pod Napoleonovim
zapovedništvom. Napoleon je imao veliko poverenje u njegove sposobnosti.
Ubrzo posle bitke kod Morenja unapređen je u generala divizije, a 1801.
postaje komandant konzularne garde. Kada je Napoleon postao car Davu je
unapređen u francuskog maršala. Bio je komandant 3. korpusa velike
francuske armije. U bici kod Austerlica 3. korpus je nakon marša od 48
sati izdržao glavni saveznički udar. Kod Aueršteta u bici kod Jene Davu
je sa jednim jedinim korpusom od 28.000 vojnika pobedio glavninu pruske
vojske od preko 63.000 vojnika. Briljantnu pobedu kod Aueršteta
istoričar Fransoa-Gi Urtul je opisao "Kod Jene Napoleon je dobio bitku,
koju nije mogao izgubiti. U Auerštetu, Davu je dobio bitku, u kojoj nije
mogao pobediti".



Učestvovao je u bici kod Ejlaua i bici kod Fridlanda. Kada je potpisan
Tilzitski mir 1807. Napoleon ga je postavio kao guvernera u Varšavskom
vojvodstvu. Napoleon ga je 1808. imenovao vojvodom od Aueršteta. Za
vreme rata 1809. Davu je učestvovao u akcijama, koje su kulminirale u
bici kod Ekmila, a istakao se i u bici kod Vagrama. Napoleon ga je
imenovao knezom od Ekmila.



Invazija Rusije i odbrana Hamburga



Napoleon mu je dao zadatak da organizuje veliku armiju, sa kojom je
Napoleon izvršio invaziju Rusije 1812. Tokom invazije Rusije Davu je
komandovao 1. korpusom od 70.000 vojnika. Pobedio je Ruse kod Mohileva
pre nego što se priključio glavnini velike francuske invazione armije.
Tokom 1813. komandovao je vojnim okrugom Hamburga i uspeo je da obrani
Hamburg, koji je tada bio loše utvrđen i loše opskrbljen grad. Hamburg
nije predavao ni nakon duge opsade. Predao je Hamburg tek 1814. po
direktnom naređenju Luja XVIII nakon pada Napoleona.

Маршал даву у манастиру Чудов у Кремљу, рад Василија Верешчагина

Maršal davu u manastiru Čudov u Kremlju, rad Vasilija Vereščagina



Davuov vojni karakter opisuje se kao okrutan. Mnogi su ga napadali zbog
njegovog načina vođenja obrane Hamburga. Zahtevao je striktnu disciplinu
i krutu i preciznu poslušnost, mnogo veću nego drugi. Zbog toga je
njegova vojska bila tačnija u izvođenju svojih dužnosti od drugih.
Naprimer, Davu je zabranio svojoj vojsci da pljačkaju neprijateljsko
selo. Tu politiku je sprovodio smrtnim kaznama. Za vreme ranijeg perioda
Velike armije trećem korpusu su se mogli davati najteži poslovi.





Odanost Napoleonu



Njegova odanost i lojalnost Napoleonu bila je apsolutna. Za vreme prve
restauracije Burbona otvoreno je pokazao neprijateljstvo prema Burbonima
i povukao se u privatan život. Kada se Napoleon vratio sa Elbe Davu mu
se odmah priključio. Postao je ministar rata i reorganizovao je
francusku vojsku. Toliko je bio bitan za ministarstvo rata, da ga je
Napoleon tu ostavio tokom Bitke kod Vaterloa. Pošto je bio vojno vešt
može se samo zamisliti koliko bi njegova uloga promenila bitku kod
Vaterloa. Napoleon nije tako upotrebio najboljeg generala, kojega je
imao. Posle bitke kod Vaterloa Davu je dirigovao beznadežnom obranom
Pariza. Kada su Burboni ponovo restaurirani izgubio je i maršalsku i
druge titule. Kada bi se kažnjavali neki od njegovih potčinjenih
generala zahtevao je da on bude odgovoran, jer su oni dejstvovali po
njegovim naređenjima. Tako je dao sve od sebe da spreči osudu maršala
Mišela Neja. Kasnije se pomirio sa monarhijom, pa mu je vraćen 1817. čin
maršala i titule.



Lični život



Bio je metodičan i u vojnom i ličnom životu. Nije bio omiljen, a
slobodno vreme je provodio sa porodicom. Tbog tvrdoglave ličnosti i
loših socijalnih veština imao je mnogo neprijatelja i protivnika.
Najznačajniji su bili maršal Bernadot , maršal Žoašen Mira i maršal
Bertje. Sa Mirom se sukobio tokom 1812. Od maršala najbolje se slagao sa
Mišelom Nejom i Nikolom Udinoom.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime29/9/2011, 9:20 pm

Žan-Batist Žurdan



Žan-Batist Žurdan (29. april 1762.- 23. novembar 1833.) je bio Napoleonov maršal.



Rani život



Rođen je u Limožu u Francuskoj. Šegrtovao je kod trgovca svilom u Lionu.
Regrutovan je 1776. da služi u francuskom puku za vreme Američkog rata
za nezavisnost. Oženio se i osnovao je radnju u Limožu.





Brzo napredovanje



Kada je izbila Francuska revolucija prijavio se kao dobrovoljac.
Sudelovao je u prvim pohodima na severu Francuske. Do 1793. postao je
general divizije, a Lazar Karno ga je odabrao da bude glavnokomandujući
armije severa. Briljantno je pobedio 15.oktobra-16. oktobra 1793. u
značajnoj bici kod Vatinjija. Ubrzo posle toga postao je sumnjiv.
Komitetu javne bezbednosti se nisu sviđala njegova politička mišljenja
kao i njegovo mišljenje o budućem vođenju rata. Na vreme su ga upozorili
prijatelj Lazar Karno i Bertran Barer, pa je izbegao hapšenje. Napustio
je vojsku i ponovo se bavio poslovima sa svilom. Ubrzo je ponovo
postavljen i unapređen u glavnokomandujućeg armije na Sambri i Mezi.
Više puta nije uspevao da pređe Sambr, pa je opao moral u njegovoj
vojsci. Međutim Karno je inzistirao da se dalje trudi, pa je postigao
veliki uspeh. Ne samo da je prešao reku Sambr, nego je i ostvario 26.
juna 1794. briljantnu pobedu kod Flerija. Posledica pobede je bilo
proširenje francuske zone uticaja do reke Rajne. Tu je vodio neodlučnu
bitku kod Majnca 1795.







Žrtveno janje



Cela francuska armija je dobila 1796. naređenje da krene prema Beču.
Žurdan je bio na levom krilu i napredovao je kroz Bavarsku. Moro je bio u
centru i napredovao je dolinom Dunava, a Napoleon je bio na desnom
krilu i napredovao je kroz Italiju i Štajersku. Taj francuski pohod je
počeo sjajno za Francuze. Moro i Žurdan su potisnuli do granice
austrijsku vojsku pod komandom nadvojvode Karla od Austrije. Međutim
nadvojvoda je izmakao Morou i punom snagom se obrušio na Žurdana i
pobedio ga je kod Amberga i Vircburga i proterao preko Rajne. U to doba
Napoleon je ostvarivao velike pobede u Italiji, ali zbog poraza u
Nemačkoj ukupni francuski pohod je bio neuspešan. Glavni razlog neuspeha
je bio plana pohoda, koji je generalima nametnut od strane vlade.
Žurdan je bio žrtveno janje zbog grešaka francuske vlade, pa dve godine
nisu bio potreban francuskoj vojsci. Tih godina Žurdan se istakao u
politici, a iznad svega po nacrtu čuvenog zakona o regrutovanju iz 1798.





Maršal



Ponovo je učestvovao u ratnom pohodu 1799. i predvodio je armiju na
Rajni. Međutim ponovo ga je porazio Nadvojvoda Karlo u Štokahu 25. marta
1799. Žurdan je bio razočaran, razbolio se i predao komandu Andre
Maseni. Ponovo je učestvovao u politici i protivio se Napoleonovom
državnom udaru, pa je zbog toga proteran iz skupštine. Ubrzo se pomirio
sa novim režimom i prihvatio je nove vojne i civilne dužnosti od
Napoleona. Bio je 1800. generalni inspektor konjice i pešadije i
predstavnik francuskih interesa u Cisalpinskoj Republici. Maršal
Francuske je postao 1804. Ostao je u kraljevini Italiji do 1806. Nakon
toga Žozef Bonaparta kao kralj Napulja odabrao ga je kao vojnog
savetnika. Pratio je Žozefa u ratu u Španiji 1808. Međutim drugi maršali
nisu obraćali mnogo pažnje na Žozefa i na Žurdana. Posle poraza od
Velingtona u bici kod Vitorije nije više dobijao značajniju poziciju,
odnosno nije više komandovao značajnim jedinicama. Žurdan je 1814.
priznao novu burbonsku vlast, a 1815. se ponovo pridružio Napoleonu.
Posle bitke kod Vateloa ponovo se pokorio Burbonima. Ipak odbio je da
bude na dvoru. postao je grof i plemić 1819. Učestvovao je u politici.
Bio je gradonačelnik Grenobla. Podržao je revoluciju 1830. Nekoliko dana
je bio ministar spoljnjih poslova.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime3/10/2011, 11:29 pm

Karl XIV Johan



Karl XIV Johan od Švedske i Norveške (Žan Batist Bernadot; 26. januar
1763. - 8. mart 1844.), kralj Švedske i kralj Norveške u periodu
1818-1844. Osnivač dinastije Bernadota koja je i sada na vlasti u
Švedskoj.



Njegovo rođeno ime je Žan Batist Bernadot. Bio je francuski
revolucionarski general koji se, nakon francuskog osvajanja Belgije,
Holandije i oblasti levo od Rajne, borio u italijanskoj armiji pod
Napoleonom Bonapartom. Kao kratkotrajni ministar rata i uvaženi vojnik
bio je konkurencija Napoleonu i jedan od malobrojnih koji su ustanak
Korzike mogli da spreče. Njegova žena, Dezire Klari, nekadašnja
Napoleonova verenica, bila je svastika Žozefa Bonaparte. Između
Napoleona i Žan Batista vladao je neki vid ljubavi i mržnje.





Titule i zvanja



U doba carevine Bernadot je bio jedan od četrnaest maršala od 19. maja
1804. godine, sa kojima je Napoleon vodio ratne pohode. Učestvovao je u
bitkama kod Austerlica i Vagrama i zauzeo je Libek.

U njegovo vreme do 1810. bio je guverner kneževine Hanover, Ansbaha i
trgovačkih gradova. Od cara je dobio titulu princa od Ponte Korva i
ostala visoka zvanja. Posle bitke kod Vagrama posvađao se sa carem, ali
je vodio uspešnu odbranu Francuske kada su Englezi ušli u Holandiju.

1810. ga je švedski narod izabrao za prestolonaslednika, i kralj
Švedske, koji nije imao dece, ga je usvojio. Bernadot je postao Karl
Johan Šveđanin.



Sukob sa Napoleonom



U narednim francuskim pohodima Švedska se postavila kao njen protivnik i
sve više joj se protivila, a Karl Johan je počeo da štiti Napoleonove
neprijatelje. Tako je ruskom caru Aleksandru I savetovao taktiku
povlačenja koja je francuski pohod na Rusiju dovela do katastrofe. 1813.
postavio se sa švedskim trupama protiv Napoleona i bio je komandant
jedne od tri armije koalicije, takozvane Severne armije, koja se
sastojala od Prusa, Rusa i Šveđana. Pod njegovom komandom pobedili su
kod Bilova i imali uspeh u bitkama kod Grosberena i Denevica. Kada je
došlo do bitke kod Lajpciga, u kojoj je oklevajući učestvovao, odneo je
pobedu. U daljim ratnim pohodima je odbijao da se bori na francuskom tlu
da bi je uništio, iako je car Aleksandar u njemu video Napoleonovog
sledbenika. Umesto toga sproveo je ujedinjenje Švedske i Norveške.





Kralj Švedske i Norveške



Nakon toga vodio je neutralnu politiku Švedske i nije učestvovao u
koaliciji protiv Napoleona za vreme njegove vladavine od sto dana, ali
je zato Dezire Klari na neki način pomogla da se Napoleon preda i spreči
razaranje Pariza. 1818. godine je Bernadot postao kralj Švedske Karl
XIV Johan i kralj Norveške Karl III Johan.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime20/10/2011, 8:27 pm

Žan Lan



Žan Lan (11. april 1769. -31. maj 1809.) je bio francuski maršal u vreme
Napoleonskih ratova. Bio je jedan od Napoleonovih najsmelijih i
najtalentovanijih generala.



Pohodi u Italiji i Egiptu



Rođen je u Lekuru u Gaskonji. Rodio se u porodici konjušara. Bio je
slabo obrazovan, ali njegova velika snaga i sposobnost za skoro sve
sportove omogućila mu je da postane narednik u bataljonu dobrovoljaca,
kojima se pridružio 1792. kada je izbio rat Francuske i Španije. Istakao
se u ratnim pohodima na Pirinejima tokom 1793. i 1794., pa je postao
komandant brigade. Kada je 1795. uvedena reforma vojske izgubio je čin.
Ponovo se pridružuje vojnom pohodu u Italiji, kao obični dobrovoljac.
Počeo se isticati u velikim bitkama tokom 1796., pa je brzo napredovao i
dobijao sve veće činove. Po Napoleonovom naređenju postao je brigadni
general. Isticao se u svim bitkama. Ranjen je u bici kod Arkole, kada je
pomagao Napoleonu da pobegne Austrijancima. Odabran je da sa Napoleonom
krene u invaziju Egipta, kao komandant jedne od brigada Žana Klebera.
Ponovo se isticao, a posebno pri povlačenju iz Sirije. Sa Napoleonom se
vratio u Francusku, gde je učestvovao u Napoleonovom državnom udaru 18.
brumera. Posle Napoleovog državnog udara Lan je unapređen u generala
divizije. Postao je komandant konzularne garde. Zapovedao je gardom
prethodnicom pri prelasku Alpa 1800. Zaslužan je za pobedu u bici kod
Montebela, pa postaje vojvoda od Montebela. Postao je 1801. ambasador u
Portugalu.





Unapređen u maršala



Kada je Napoleon postao 1804. car unapredio je Žana Lana u maršala. U
bici kod Austerlica komandovao je gardom prethodnicom. U toj bici bio je
na levoj strani. Za vreme pohoda od 1806. do 1807. pokazao se u
najboljem svetlu. Komandovao je korpusom u tirinškoj šumi, u bici kod
Salfilda i u bici kod Jene. Jako je značajno i njegovo vodstvo garde u
bici kod Fridlanda.



Učestvovao je u bitkama u Španiji i to kao komandant odvojenih delova
armije. Pobedio je 22. novembra 1808. u bici kod Tudela. U januaru 1809.
Napoleon mu je dao zadatak da zauzme Saragosu. Posle veoma žestoke
obrane uspeo je do 21. februara 1809. da zauzme Saragosu. Napoleon ga je
tada imenovao vojvodom od Montebela. Ponovo komanduje gardom
prethodnicom. Sudelovao je u sukobima oko Ekmila i napredovanjima prema
Beču. On je sa svojim korpusom poveo francusku armiju preko Dunava.



Smrt Žana Lana



Zajedno sa Andre Masenom sudelovao je u bici kod Ašperna iz koje su se
22. maja morali povlačiti. Za vreme povlačenja Žan Lan je kao i obično
bio izložen jakoj vatri. Tada je smrtno ranjen. Granata je eksplodirala
kraj Lanea i obe noge su mu bile teško stradale, pa su amputirane.
Podlegao je ranama 31. maja 1809. u Beču.



Lan je bio uz Luja Davua i Andrea Masenu najsposobniji Napoleonov
maršal. Svesno ili nesvesno bio je najbolji eksponent Napoleonovih
metoda vođenja rata. Zbog toga je stalno učestvovao u pothvatima, koji
su zahtevali odlučnost i smelost, a posebno kad su kombinacije zavisle
od požrtvovanja dela vojske. Lanea je Napoleon iskoristio kod Fridlanda,
a Davua kod Austerlica i Auerštata, jer je znao za njihove sposobnosti i
zahvaljujući njima mogao je računato na odlučne proboje. Rutinske
generale je Napoleon držao pod svojom komandom za krajnji napad.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime6/11/2011, 6:04 pm

Žoašen Mira



Žoašen Mira 25. mart 1767. - 13. oktobar 1815., je bio maršal Francuske u
doba Napoleona. Napoleon ga je postavio da bude kralj Napulja od 1808.
do 1815. Bio je oženjen Napoleonovom najmlađom sestrom.





Život



Sa dvadeset godina regrutovan je u konjicu. Priključio se kraljevoj
gardi 1791, ali brzo ju je napustio i prešao u regularnu vojsku. Oficir
je postao 1792. Podržavao je revolucionara jakobinca Žan Pol Mara i
verovao je u republikanski oblik vladavine. Rojalisti i
kontrarevolucionari su 1795. organizovali oružanu pobunu. Napoleon
Bonaparta je 3. oktobra 1795. imenovan komadantom obrambenih snaga
Francuskog nacionalnog konventa. Kapetan Mira je dobio zadatak od
Napoleona da prikupi nešto artiljerije u predgrađima van kontrole
vlasti. Napoleon je 4. oktobra pomoću topova spasio Nacionalni Konvent.
Mira je uspeo da nađe i da prokrijumčari topove do srca Pariza pored
pobunjenika. Time je osigurao republikansku vlast. Zbog svojih uspeha
Mira je postao pukovnik a kasnije postaje jedan od najboljih
Napoleonovih oficira.



Učešće u revolucionarnim ratovima i pohodu na Egipat



Napoleon je sakupljao vojsku da bi osigurao Francusku revoluciju od
invazije stranih monarhističkih vojski. Mira je zajedno sa Napoleonom
ratovao u severnoj Italiji protiv Austrijanaca i njihovih saveznika.
Postao je komadant konjice u borbi protiv Austrijanaca, koji su
nastojali da ponovo uspostave monarhiju u Francuskoj. Njegova vrednost i
smelost koju je pokazivao predvodeći napade konjice bili su od izuzetne
važnosti za Napoleona. Mira je bio važan jer je Napoleon stalno
koristio brze manevre da bi se obranio i pobedio mnogo jaču protivničku
vojsku. Miraova veština je pomogla da Napoleon postane slavan, a i Mira
je postao slavan kao general slavnoga generala.



Napoleonova loše opremljena vojska je uspela da ostane nepobeđena od
1796. do 1798. protiv mnogo jačih monarhističkih vojski. Kada je konačno
napao Austriju sa juga, prisilio je Austriju na potpisivanje mira
pomoću kojega je Francuska dobila deo Belgije. Napoleon je 1798.
preduzeo pohod protiv Egipta, sa namerom da preseče vezu Engleske sa
Indijom. Mira je komandovao konjicom na slavnoj invaziji Egipta. Zbog
poraza francuske flote u bici kod Nila francuska vojska se našla pred
logističkim problemima. Posle toga Napoleon je kopnenim putem kroz
Palestinu i Otomansko carstvo krenuo prema Evropi. Direktorat je pozvao
Napoleona da se hitno vrati morskim putem, jer je pretila opasnost od
engleske invazije.





Titule



Mira je igrao bitnu ulogu u Napoleonovom državnom udaru 1799. Napoleon
je proglasio Konzulat. Mira se oženio Napoleonovom sestrom Karolinom
Bonaparta 1800. Napoleon ga je 18. maja 1804. proglasio maršalom
Francuske. Dobio je titulu "Prvi konjanik Evrope". Napoleon ga je
postavio da bude kralj Napulja 1. avgusta 1808. Sudelovao je u
Napoleonovoj invaziji Rusije 1812.



Kraj



Sudelovao je i u bitki kod Lajpciga 1813. Posle bitke kod Lajpciga Mira
je postigao sporazum sa Austrijom da bi sačuvao svoj tron. Tokom
razdoblja Sto dana zaključio je da su evropske sile na Bečkom kongresu
imale nameru da mu oduzmu kraljevinu Napulj i predaju je prijašnjim
vladarima. Zbog toga je izdao proklamaciju italijanskim patriotima,
pozivajući ih u rat protiv Austrije. Mira je bio poražen od Austrijanaca
u bici kod Tolentina 2.-3. maja 1815. Pobegao je na Korziku nakon
Napoleonovoga pada. Poticao je pobunu u Kalabriji sa namerom da ponovo
postane kralj Napulja. Uhapsio ga je Ferdinand IV Napuljski . Streljan
je pred streljačkim strojem.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime25/12/2011, 3:31 pm

Andre Masena



Andre Masena (6. maj 1758. -4. april 1817.) je bio istaknuti maršal i
francusko-italijanski komandant za vreme francuskih revolucionarnih i
Napoleonovih ratova. Doprineo je Napoleonovom uspehu u italijanskom
pohodu, posebno kod Rivolija.





Rani život



Prvobitno prezime mu je Menasa. Rođen je u Nici kao sin jevrejskog
trgovca. Otac mu je umro 1764., pa mu se majka preudala, a njega je
poslala da živi sa rođacima. Kada je imao trinaest godina zaposlio se
pomoćnik na trgovačkom brodu. Jedrio je po Mediteranu i dva puta do
francuske Gvajane. Posle četiri godine službe na moru 1775. vratio se u
Nicu, gde se prijavio u francusku vojsku u kraljevskom italijanskom
puku. Do 1789. stalno je unapređivan i došao je do najvišeg čina, koji
su mogli dobiti oni, koji nisu plemićkog porekla. Jedno kratko vreme
bavio se krijumčarenjem, pa se ponovo javlja u vojsku 1791. Unapređen je
u pukovnika 1792.



Revolucionarni ratovi



Kada su izbili revolucionarni ratovi u aprilu 1792. Masena i njegov
dobrovoljački bataljon su bili raspoređeni na granici sa Pijemontom.
Masena je nastavio sa uvežbavanjem svoga bataljona pripremajući ga za
bitku, nadajući se da će bataljon postati deo regularne vojske. Mesec
dana nakon zauzimanja Nice u oktobru 1792. njegov bataljon je bio jedan
od četiri dobrovoljačka bataljona, koji su postali deo vojske u Italiji.
Isticao se u ratu i bio je brzo unapređen. Postao je brigadni general
avgusta 1793., a general divizije u decembru 1793. Prvu pobedu je
ostvario kod Saorđija avgusta 1794, a prvi veći uspeh je bio u bici kod
Lonata u avgustu 1795. protiv austrijske vojske. Kod Lonata se borio
zajedno sa Napoleonom i njih dvojica su ostali u istoj komandi do 1796.,
ostvarujući seriju pobeda u Italiji. Andre Mesena postaje 1799.
komandant nad francuskom vojskom u Švajcarskoj. Pobedio je Ruse pod
komandom Aleksandra Korsakova u drugoj bici kod Ciriha, pa su Rusi bili
prinuđeni da izađu iz druge koalicije. To je bio vrhunac njegovog
uspeha.



Posle toga Masena se vratio u Italiju i predvodio je veoma uspešno snage
oko Đenove. Sudelovao je i u veoma teškoj bici kod Marenja 14. juna
1800. Posle toga postao jer komandant francuskih snaga u Italiji, ali
brzo su ga smenili zbog pljački.



Napoleonski ratovi i posle



Postao je maršal u maju 1804. Predvodio je vojsku u zauzimanju Verone i u
kasnijim borbama sa Austrijancima u bici kod Kaldijera 30. oktobra
1805. Komandovao je operacijama protiv Napuljskog kraljevstva i bio je
odgovoran za pljačke i masakre, uključujući i masakr u Lauriji. U
avgustu 1806. uništili su grad i pobili sve stanovništvo Laurije kao
kaznu jer su podržavali burbonske kraljeve. Zbog zločina i pljački Andre
Masena je smenjen. Ipak je 1808. dobio titulu vojvode Rivolija. U rat
se ponovo uključuje 1809. protiv snaga pete koalicije. Kada je francuska
prethodnica bila odsečena i izolovana na Dunavu, Masena je bio deo
komande i predvodio je 4. korpus u spasavanju prethodnice. Spasili su ih
posle duge i teške bitke oko Ašperna. Ponovo je 1810. nagrađen titulom
kneza od Eslinga zbog njegove uloge u bici kod Vagrama.



Za vreme Napoleonovog španskog pohoda predvodio je invaziju na Portugal
1810. Zapovedao je u prvoj bici kod Busakua i prisilio je saveznike na
povlačenje do linije Tores-Vedras. Linija fronta se ustalila sve do
dolaska britanskih pojačanja 1811. Posle bitaka kod Barosa i Fuentos de
Onora Masena je zamenjen maršalom Ogistom Marmonom i više nije služio,
nego je bio lokalni komandant u Marseju. Zadržao se na tom položaju i
kad je Napoleon bio interniran na Elbu. Kad se Napoleon vratio sa Elbe
Masena nije prišao nijednoj strani.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime15/1/2012, 3:24 pm

Etjen MekDonald



Etjen MekDonald ili Etjen-Žak-Žozef-Aleksandr Mekdonald (17. novembar 1765.-7. septembar 1840.) je bio Napoleonov maršal.



Poreklo



Rođen je u Sedanu u Francuskoj. Otac mu je poticao iz stare jakobitske
(ne treba mešati sa jakobincima ) porodice sa jednog ostrva u Spoljnjim
Hebridima u Škotskoj. Bio je blizak rođak slavne Flore Mekdonald, koja
je igrala ključnu ulogu u begu Čarlsa Edvarda Stjuarta posle neuspele
jakobitske pobune 1745., kojom se nastojalo ponovo povratiti na tron
dinastiju Stjuart.





Vojni život



Pridružio se legiji, koja je stvorena 1785. da bi se pomogla
revolucionarna partija u Holandiji protiv Prusa. Kada je ta jedinica
raspuštena služio je u regimenti u Dižonu. Po izbijanju francuske
revolucije regimenta u Dižonu je ostala lojalna kralju. Međutim
Mekdonald nije bio lojalan. Postao je ađutant revolucionarnog generala
Dumurijea. Istakao se 1792. u bici kod Žemapa u Belgiji, pa je unapređen
1793. u pukovnika. Kada je general Dumurije odlučio da prebegne
Austrijancima Mekdonald je odbio i za nagradu je postao brigadni
general. Komandovao je vodećom brigadom prilikom Pišegruove invazije
Holandije. Pokazalo se da je njegovo poznavanje Holandije od velike
važnosti i pomoću francuskih husaea uspeo je da zarobi holandsku flotu.
Kao general divizije 1797. ratovao je na Rajni, pa u Italiji. Kada je
došao u Italiju bio je potpisan Kampoformijski mir, a Napoleon se vratio
u Francusku. Po naređenju Luja Bertjea zauzeo je Rim, gde je postao
guverner. Uz pomoć generala Žana Šampionea pobedio je general Karla Maka
fon Lajberiha i zauzeo je Napuljsku kraljevinu, koja je tada nazvana
Partenopanska republika.



Suvorov je izvršio invaziju severne Italije i vraćao je mnoge teritorije
koje je ranije Napoleon osvojio. Mekdonald je sakupio svu vojsku na
apeninskom poluostrvu i krenuo je na sever. Sa samo 30.000 vojnika napao
je u bici kod Trebije Suvorova sa 50.000 vojnika. Borbe su trajale tri
dana, što je bilo dovoljno vremena da stigne Žan Moro uz čiju pomoć se
povukao do Đenove u dobrom poretku. Preuzeo je 1800. komandu nad armijom
u Švajcarskoj, gde je trebalo održavati linije komunikacije između
Nemačke i Italije. Tokom zime 1800.-1801. prelazili su preko Špligenskog
prelaza. Bio je francuski opunomoćeni ambasador u Danskoj, a po
povratku 1805. navukao je Napoleonovu netrpeljivost, jer se povezivao sa
Moroom. Nije postao maršal u prvoj podeli maršalskih palica.





Pod Napoleonom



Ostao je bez zaposlenja sve do 1809. Tada mu je Napoleon dao komandu nad
korpusom i obaveze vojnog savetnika mladog Ežena de Boarnea, vicekralja
Napoleonske kraljevine Italije. Predvodio je armiju u Italiji. U bici
kod Vagrama komandovao je slavnom kolonom, koja se probila kroz
austrijski centar i odlučila bitku. Napoleon ga je proglasio maršalom na
bojnom polju. Imenovao ga je i vojvodom od Taranta.



Mekdonald je 1810. služio u Španiji, a 1812. je predvodio levo krilo
velike armije, koja je izvela invaziju Rusije. Posle učestvovanja 1813. U
bitkama kod Licena i Baucena dobio je naređenje da izvede invaziju
Šlezije, ali fon Bliher ga je porazio u bici kod Kacbaha. Posle teške
bitke kod Lajpciga on je sa Jozefom Ponijatovskim pokrivao povlačenje
vojske nakon bitke. Nakon rušenja mosta, uspeo je preplivati Elster, a
Jozef Ponijatovski se udavio. Za vreme obrambene kampanje 1814.
Mekdonald se isticao. Kada su svi napustili Napoleona Mekdonald mu je
ostao veran. Napoleon ga je uputio da se pokloni novoj vlasti.





Pod Burbonima



Prilikom burbonske restauracije dobio je odlikovanja i postao je plemić.
Ostao je veran novom poretku, kada se Napoleon vratio sa Elbe.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime12/4/2012, 7:56 pm

Mišel Nej



Mišel Nej (10. januar 1769. - 7. decembar 1815.), najčuveniji Napoleonov
maršal. Za zasluge u odbrani Francuske, u vreme restauracije Luja XVIII
dobio je titulu pera (1814). Po povratku Napoleona u martu 1815.
(Napoleonovih Sto dana) vratio se u njegovu službu i komandovao gardom u
bici kod Vaterloa. Za vreme druge restauracije uhvaćen je u begu,
optužen za izdaju i osuđen na smrt.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Napoleonski ratovi-1.Deo Empty
PočaljiNaslov: Re: Napoleonski ratovi-1.Deo   Napoleonski ratovi-1.Deo Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Napoleonski ratovi-1.Deo
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Feljtoni-
Skoči na: