Emily Bronte

Емили Џејн Бронте (Emily Jane Brontë) рођена (30. јул, 1818 умрла; 19. децембар, 1848) је Енглески књижевник и песник, запамћена највише по њеном делу Оркански висови, који данас спада у сам врх класичних дела енглеске литературе.

Биографија

Емили је рођена у селу Торнтон у Јокширу, Енглеска, од оца Патрик Бронтеа и Марија Бранвел. Она је од икупно шесторо деца била пета старија од Ане и млађа од Шарлоте. Године 1820, породица се преселила Хаворт, где је Емилинин отац прихватио место свештеника.То место ће знатно утицати на шарлотино писање и имати одјека у њеним делима. У детињству, после смрти њихове мајке, три преостале сестре и њихов брат Бранвел Бронте стварају имагинарну земљу (Angria, Gondal, Gaaldine), које се појавњују у причама које су тада писале. Јако мало од Емилиног рада из тог периода је остало сачувано данас, све се већином изгубило осим ситних песама у којима се говорило о њиховом детињству.

Године 1838, Емили започиње рад као гувернанта у школи „Miss Patchett's Ladies Academy“. Касније, са својом сестром Шарлотом, конкуришу за рад у приватној школи у Бриселу. Обе су касније отворили сопствене школе у својој кући, али нажалост нису имале ученика.

Касније Емили, и сестре Шарлота и Ана, удружују снаге објављујући колекцију песама 1846. Да би избегли предрасуде према женским ауторима сестре Бронте користе друга имена задржавајући само почетна слова својих сопствених имена и тако постају: (Шарлота) Charlotte --> Currer Bell, (Ана) Anne --> Acton Bell, i (Емили) Emily --> Ellis Bell.

Године 1847, издаје свој једини роман, Оркански висови, као другу у комплету од три књиге коју су заједно издале сестре (трећа књига је Агнес Греј коју је написала Ана). Када су Орхански висови први пут изашли критика је била веома мешовита. Неки су је хвалили, а неки су је ружили.Упркос томе књига је постала и остала велики класик. Године 1850, Шарлота опет објављује Орханске висове али овог пута као засебну књигу и под Емилиним правим именом.

Као и своје сестре, Емилино здравље је било пољуљано оштрим темпом и животом што у школи тако и у кући. Умрла је 19. децембар, 1848 од Туберкулозе, одмах после сахране свога брата у Септембру исте године. Сахрањена је испред цркве „St. Michael“ и покопана са својом омиљеном пуљеном животињом, мајмуног названог Дејв, али је касније откопан и играчка мајмуна је сада изложена у Бронте музеју у Харворту.

ORKANSKI VISOVI

- Moje velike nesreće na ovom svetu bile su Hitklifove nesreće, a svaku
sam osećala od početka, on je moja velika misao u životu. Kad bi sve
ostalo nestalo, a on ostao, ja bih još uvek postojala; a kad bi on bio
uništen a svi drugi ostali, svet bi mi postao sasvim tu?, činilo bi mi
se da nisam deo njega. Moja ljubav prema Lintonu je kao lišće u
šumi-vreme će je izmeniti, svesna sam toga kao što zima menja drveće.
Moja ljubav prema Hitklifu liči na večite stene ispod površine; izvor
malo vidljive radosti ali neophodne. Neli, ja sam Hitklif! Uvek, uvek
mislim na njega, ne kao na neko zadovoljstvo, jer ni ja nisam uvek
zadovoljstvo sama sebi, već kao na svoje sopstveno biće.

- Ne mogu da živim bez svoje duše!

- Celi svet je stravičan zbir podsećanja da je postojala i da sam je izgubio!

- ...htela sam samo da kažem kako mi se nije činilo da je raj za mene, i
kako mi se srce cepalo od plača u želji da se vratim na zemlju, a
an?eli su se toliko ljutili pa su me bacili nasred pustare, na vrh
Orkanskih visova, gde sam se probudila jecajući od radosti. To je
dovoljno da objasni moju tajnu. Kao što raj nije za mene, tako isto nije
za mene udaja za Edgara Lintona, i da onaj nevaljalac tamo nije tako
srozao Hitklifa, ne bi mi ni na pamet palo da se udajem za Lintona. Sad
bi za mene bilo poniženje da se udam za Hitklifa, te on neće nikada
saznati koliko ga volim, i to ne zato što je lep, Neli, već zato što je
više JA nego što sam i sama. Bilo od čega da su naše duše sazdane,
njegova i moja su iste; a Lintonova se razlikuje od moje kao mesečev
zrak od munje, i mraz od vatre..

Emili Bronte