LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Moja kolumna

Ići dole 
AutorPoruka
Rada1972

Rada1972

Ženski
Broj poruka : 10
Location : Beograd
Datum upisa : 08.08.2011

Moja kolumna Empty
PočaljiNaslov: Moja kolumna   Moja kolumna Icon_minitime8/8/2011, 9:15 pm

Autorski tekstovi sa dva-tri moja bloga...

IZ AUTOBIOGRAFIJE JEDNE GROFICE

I šta da vam pričam...te jeseni i zime su svi bili zapanjeni kada su saznali za moje pravo poreklo. Istorijski potvrđeno, arhive ne lažu.

Simče se smejao kao blesav kada sam mu rekla da potičem iz grofovske porodice, doduše propalih grofova, ali titula je to!

Paja i Caca su mi odmah tražili pare na zajam, misleći da mi je čukunčukun deda ostavio zakopano blago.
Poslala sam ih ispred one mlekare i rekla im da traže da godinu dana budu oslobođeni plaćanja mleka i svih mlečnih proizvoda. Komunjare su uzele tu zemlju čukundedi, pa pošto nije donet zakon o restituciji, neka vrate bar nešto, oni što koriste zemlju.

Max nije verovao u te priče da mu je devojka grofica. Sto puta je ponovio " Kako bre pa ti si klinka sa voždovačkog asfalta, kakva bre grofica "

Dok sam ja njemu ispričala ceo istorijat, morao je da popije dva Džonija i onda je počeo da me ljubi i grli...i da mi i on baraba, traži lovu..

Lepo rekoh mom rođaku da titulu možemo da okačimo mačku o rep i to samo ako mačak dozvoli, a on mi nije verovao.

Svi su me zvali na prijeme. I oni ex i oni sadašnji novinari i političari povodom njihovih godišnjica.

Ljudi, što sam se te zime najela onih malih divnih sendviča, a o tekili i Džoniju da ne pričam.

Naravno, Max i ja smo skidali kilažu u obližnjem fitnes centru i išli smo u zimski bazen. Tamo je i dalje čika Rile prodavao ulaznice. Nama davao popust za noćno plivanje.

Al...dosade i prijemi i fitnes klubovi i ostala čuda.

Dođe proleće. Rođak koji je otkrio poreklo odlepršao u Francusku. Mene Max ostavio zbog neke Cacine sestre od ujaka koja je izbaronisala da je potomak Karađorđevića.

Čudo jedno kako su bile popularne te titule i ta porekla tih godina.

Tog proleća sam počela da radim u desku popularne tv. I naravno, svi su verovali da je to posao preko hotela " In " i generalnog.

A nije, časna reč. Grofovska reč.

Samo sam poznavala ex ženu jednog urednika i ona mi je ispričala sto čudesa o uredniku. Njega sam privela na " informativni razgovor " i tako sam dobila posao.

Ne živi se od pisanja i grofovske titule, stanovi se ne jedu, a restituciju su spominjali samo pojedinci.

Da, tog proleća sam i zaključila da je bolje biti sa nekim prijatelj nego ljubavnik. Jer posle ljubavi nema prijateljstva, a prijateljstvo može uvek da se pretvori u ljubav.

Da, da...grofica sa voždovačkog asfalta to jest ja, te godine je napravila i posao sa žestokim momkom velikog srca.

Odradili smo nešto i malo prošetali po Londonu, zatim se vratili kući i sve stavili u sef.

Beše to dobra godina...

Danas...danas šetkam malecku po obližnjem parkiću, ne radim u desku više, napredovala sam, a žestoki momak velikog srca je postao dobar gazda jednog mirnog restorana. I moj sadašnji...i moj forever...

Max je odlutao u Kanadu sa Cacinom rođakom i čujem da imaju četvoro dece i da Max radi više od tamošnjih crnaca...

Što ti je život....a nije hteo groficu...
Nazad na vrh Ići dole
Rada1972

Rada1972

Ženski
Broj poruka : 10
Location : Beograd
Datum upisa : 08.08.2011

Moja kolumna Empty
PočaljiNaslov: Re: Moja kolumna   Moja kolumna Icon_minitime17/8/2011, 6:32 pm

PRIČA O JEDNOJ LJUBAVI

Da li je njihova ljubav bila velika, ili mala? Ne znam, znam samo da je bila od onih ljubavi koje odolevaju svim iskušenjima, prolaze hrabro kroz sve nevolje, i uživaju u svim srećnim trenucima. Takve su samo prave ljubavi.
Tokom nekih davnih zimskih večeri slušala sam priču o ljubavi...ispričanu iz njenog ugla...ispričanu iz njegovog ugla. Ljubav je živela punih šezdesetpet godina. Čitav jedan ljudski vek.
*
Tih tridesetih godina prošlog veka, u Beogradu su se skoro zaboravila stradanja iz prvog rata, a vihor drugog svetskog rata još se nije osećao.
Živela je sa majkom i braćom u centru grada. Majka je bila bolničarka, braća su radila, a ona je sedela kod kuće i čuvala malog bratanca.
Tokom mirnih prolećnih i letnjih popodneva šetala je po korzou, išla je sa drugaricama u bioskop, pomagala je majci koja je bila u Kolu srpskih sestara. Nije bila zaljubljena. Udvarao joj se jedan učitelj, ali nije prihvatala to udvaranje.
Čekala je onog pravog.
*
Živeo je u delu grada koji se u tim godinama smatrao za periferiju. Voleo je automobile, naučio je da ih vozi, ali i da ih popravlja. I kao da je znao da će mu to biti buduće zanimanje, učlanio se u taj zanatlijski esnaf. Ali, nije bio od onih mladića koji misle samo na posao. Pevao je u Prvom pevačkom društvu, imao je lep glas, znao je i sve okretne igre. Voleo je dobru zabavu. Šarmantan, zgodan, vesele prirode znao je da su zbog njega slomljena mnoga ženska srca. Njegovo još nije bilo slomljeno, a nije ni želeo da bude.
Čekao je onu pravu.
*
Njena drugarica i buduća kuma živela je u istoj ulici gde i on. Često su se sretali u prolazu. Dolazila je kod drugarice i sa svojim malim bratancem.
Doterana, skladno građena beogradska gospođica privukla je njegovu pažnju. Jedino nije znao da li je dete njeno, i nije znao kako da se upozna. Bio je ljut na sebe zbog toga. On, mangup sa beogradske kaldrme, srcolomac, nije želeo da joj dobacuje u prolazu.
Kada je shvatio da ona dolazi kod njegove komšinice, zamolio je nju za pomoć.
*
" Da upoznam njega? Pa i sama kažeš da je mangup! I šta ću ja ovde, pa ovo je selo! "
" Znači dete nije njeno, nego njenog brata! Fino, kada nas upoznaješ? "
Pitanja su se nizala, jedno za drugim. Sa obe strane. Drugarica je bila zbunjena, ali u isto vreme i srećna što učestvuje u stvaranju jedne lepe priče.
Razgovarala je i sa njom, ali i sa njim.
*
" Dobro, idemo sutra na taj matine, i neka nas vodi posle na bozu. Pobedila si. Ionako mi se ne sviđa onaj učitelj. "
Upoznali su se. Išli su u bioskop, na matine, i posle na bozu.
Tada nisu znali da će se zaljubiti, i da će ta ljubav živeti u njima toliko mnogo godina.
Nakon tog prvog izlaska u bioskop, pozvao je još dva-tri puta na kafu. Izašla je tek kada je četvrti put zamolio da izađu.
Njemu se ona odmah svidela. Ali, ona je još razmišljala, o pozitivnim i negativnim stranama tih izlazaka. Pomalo se plašila vezivanja, a i okolina je imala udela...- " to je periferija, ti si gradska devojka ", slušala je komšinice koje su dolazile ujutru na kafu.
Zanimljivo, presudnu ulogu za promenu njenih stavova, imao je tramvaj! Te godine se produžila trasa tramvaja u njegovom kraju. Poslednja stanica više nije bila u blizini njegove kuće.
" Sada smo manje periferija nego pre " njena drugarica je, onako uzgred obaveštavala. Poslednja stanica je sada kod kafane " Vidoje ", a mi smo neka sredina.
Ćutala je. Razmišljala je ona dosta o njemu, ali nije želela to da prizna ni samoj sebi. Želela je da i dalje odaje utisak gorde, ponosne gospođice, kakve su bile sve tadašnje devojke u njenom kraju. Ali, saznanje da je i tramvaj produžio trasu, i da taj kraj više nije periferija ili " selo " počelo je da lomi nešto u njoj.
" Reci mu da dođe sutra da upozna mamu i moju braću, voleli bi da ga vide. "
*
Prošlo je nekoliko meseci. Viđali su se sve češće i češće. Slušala je probe " Prvog beogradskog pevačkog društva ", šetali su po korzou, išli u bioskop, viđali se sa njegovim brojnim prijateljima.
Vremenom joj se sve više i više sviđao taj momak plavih očiju, lepog glasa i šarmantnog izgleda. Sviđalo joj se što joj poklanja veliku pažnju, i što je osećala da je voli. Nije joj bilo teško da se zaljubi, i da zavoli.
*
Venčali su se sledeće godine. Odlučili su da u prvo vreme žive kod njegovih roditelja. Navikla se na okolinu.
Vihor drugog svetskog rata stigao je i u Beograd. Sa dvogodišnjem sinom, šestog aprila, posle jutarnjeg bombardovanja, pobegli su u jedno malo selo, nadomak grada, kod nekih njegovih prijatelja. Vratili su se kući već sutradan.
" Kako bude ostalom svetu, biće i nama ".
Nije mobilisan. Radio je kao automehaničar, u " Autokomandi " preduzeću koje je popravljalo automobile i gradonačelniku, i Upravi grada. Bio im je potreban kao majstor, ne kao vojnik.
Nije tokom rata bio na strani četnika. Nije bio ni na strani partizana. Živeli su, kao i svi ostali građani. Često su išli u " bežanije ", snalazili su se za brašno, ulje, šećer, kafu. Prodavnice su bile prazne, crna berza je cvetala.
U prvim mesecima druge ratne godine rodio im se još jedan sin.
Vreme je prolazilo. Rat se završio, a oni su dobili i treće dete- kćerku.
*
Kada su se posle nekoliko godina preselili u novu kuću, koju je kupio njegov otac, bila je srećna i zadovoljna. Kuća je bila veća i lepša nego ona stara, u kojoj su do tada živeli. Imala je lepo dvorište, puno cveća. Setila se, sa osmehom, one godine, kada se još pitala da li je on onaj pravi. Da, bio je onaj PRAVI. Tokom predratnih godina svuda su izlazili. Po povratku sa posla, donosio joj je cveće. A za vreme rata, bio je odlučan da prehrani svoju porodicu. Radio je i prekovremeno, bio je odgovoran, i svaki dinar je trošio na nju i na bebu.
*
Šezdesetih godina prošlog veka ranije se penzionisao, jer je doživeo povredu na radu. Povredio je nogu, i bili su potrebni meseci da se oporavi.
Kada se oporavio, odlučio je da počne da radi privatno. Bio je među prvim privatnicima u gradu. Tadašnji zakon je dozvoljavao penzionerima da obavljaju neke delatnosti, i tako je on otvorio radnju. Uredno je plaćao porez državi, i štedeo je kako bi išli u inostranstvo ( želela je da vidi Trst i da kupi nešto, kao i svi u to vreme ).
*
Proputovali su celu Evropu. Najstariji sin je bolji život potražio daleko, na drugom kontinentu. Išli su i tamo. Putovali su, sa udruženjem penzionera u banje, sa crkvom su obilazili manastire. Bili su srećni.
*
U sećanju mi ostaju i one godine kada sam šetala sa njima po Kalemegdanu. I odlazaka u cirkus se sećam. Poklanjali su mi beskrajnu ljubav. I moja sestra je bila vezana za njih, posebno za dedu.
Ljubav je bila vidljiva u njihovom poznom dobu. Pazio je i vodio računa o njoj kada je bila bolesna. Ponekad su se, kao i svi stari ljudi, svađali oko nekih malih, beznačajnih stvari.
" Varaš me, vidim da me varaš...vrati tu damu, nisi dobro izračunao!!!! " Igrali su tabliće u popodnevnim i večernjim satima. Sestra i ja smo često igrali tabliće sa njima. I smejali smo se, sa dedom je uvek bilo smeha...bio je, i kao star čovek, vedar, nasmejan, dobro raspoložen.
" Ti si moja prva ljubav ", znao je uz smeh da kaže, i da doda " oprostićeš mi i ovog popa što sam ukrao pored dame ".
" Šta lupaš pred ovom decom? Mi smo stari ljudi, kakva ljubav..." crvenela je u licu moja baka.
Znala je nekada, kada je bila ljuta da kaže " a mogla sam da se udam za učitelja, eeee, to su bila neka davna vremena..."
*
Osmeh je sa dedinog lica nestao kada je baka umrla.
" Kako da živim bez nje, kako??? Ona mi je bila sve, imam ja vas, ali..."
Plakao je danima. Uspevala sam ponekad da ga oraspoložim. Bio je nasmejan jedino kada su dolazila deca moje sestre- njegovi praunuci.
*
Nije bio dugo bolestan. Samo par dana. Zauvek je zaspao jednog februarskog popodneva...Poslednje reči su bile " zove..zove me "....i kada smo ga pitali ko ga zove rekao je samo " baba ".
Par sati kasnije pridružio se u nekom nebeskom svetu svojoj prvoj i jedinoj pravoj ljubavi.
Nazad na vrh Ići dole
Rada1972

Rada1972

Ženski
Broj poruka : 10
Location : Beograd
Datum upisa : 08.08.2011

Moja kolumna Empty
PočaljiNaslov: Re: Moja kolumna   Moja kolumna Icon_minitime24/8/2011, 4:09 pm

" Poslije nas, nemoj voljeti
poslije nas neće biti ljubavi
samo bol za tebe i mene
samo bol i uspomene
Poslije nas, skupi hrabrosti
poslije nas, neće biti radosti
samo bol za tebe i mene
samo bol i uspomene
Ja ću ostati, na našoj obali
ja ću čekati, da sve se ponovi
jer ne mogu ja, bez tebe
ja ću pjevati i kad srce zaboli
ja ću lagati "

Anđele moj, ljubavi moja,


Tako te zovem, jer ti to jesi...moj anđeo...i moja ljubav. Ne znam da li ćeš ikada pročitati ovo pismo, ali ja ga ipak pišem.
Ogromna riznica sećanja se otvorila, i uspomene naviru, i reči se nižu, jedna za drugom....
Tražim te u kišnim jutrima...u suncem obasjanim danima, tražim te u noćima bez sna. Ne nalazim te. I dalje tražim tvoj lik u licima stranaca..i opet te ne nalazim.
Izgubljena u vremenu i prostoru uzalud čekam ljubav da se vrati. I sve mi je teže, anđele moj, ptico moja velikih krila.
Znam da ti je potrebna širina, mnogo prostora za let. Pustila sam te. Želela sam, i dalje želim da dođeš do zvezda. Tugujem zbog toga što do zvezda stižeš preko trnja, i što ne mogu da letim i ja...sa tobom anđele moj.
Znam da su ti dani sivi i obojeni tugom. Takvi su i moji dani. Sivi dani, dani boje tuge.
Bio si moje Sunce, moj osmeh, moj smisao života..bio si moje sve...A nisi bio moj
Bila sam tvoja draga, tvoja podrška, rame za plakanje, tvoj osmeh i tvoja sreća...A nisam bila tvoja
Nismo mogli da sastavimo te naše dve polovine srca u jedno...na žalost...Prepreke su bile ispred nas...I moral, i vera u Boga i u Božije Zakone.
Ali smo zato bili duhovno povezani. Srodne duše, dve polovine srca, sreli smo se prekasno da bismo bili i ostali zajedno.
Mnogo smo vremena proveli zajedno. Bilo je i suza, i smeha...sreće i tuge...toliko toga smo proživeli zajedno.
Radujem se tvojim uspesima..na poslovnom planu, ali sam mnogo tužna, jer si i ti ispunjen tugom...Anđele moj, ovo pismo je haotično, i sigurno se neće naći u tvom novčaniku-kao amajlija ....haotične su i moje misli sada...ali samo je jedna jasna i samo jedna svetli- misao koja ka tebi leti.

Čekaću. Stpljivo. Bol je prisutan, ali jednog dana možda se i desi čudo..čudo koje će nam doneti sreću...
možda...to sada ne znamo.

- 2009

Iz riznice sećanja-
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Moja kolumna Empty
PočaljiNaslov: Re: Moja kolumna   Moja kolumna Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Moja kolumna
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Naša autorska dela- piše se i čita u temama ispod naslovne :: Proza-
Skoči na: