LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Charles Bukowski

Ići dole 
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime25/3/2009, 7:54 pm

Charles Bukowski 539e6f353c
Чарлс Буковски (16. август 1920 - 9. март 1994) амерички песник, приповедач и романописац данас се сматра једним од најутицајнијих писаца битничке генерације (енгл. beet generation). Остаће упамћен по свом експлицитном, сировом, понекад чак вулгарном књижевном изразу и својим причама о симпатичним губитницима са маргина америчког друштва.

Биографија

Чарлс Буковски се родио као Хајнрих Карл (Хенри Чарлс) Буковски Млађи у Андернаху, у Немачкој.Његов отац Хенри Буковски био је амерички војник, а мајка Катарина Фет Немица. 1922 године породица Буковски се сели у Америку у Лос Анђелес, град у коме ће Буковски провести највећи део свог живота.

Буковски је одрастао у време економске депресије која је захватила Америку између два светска рата. Његов строг и доминантан отац често је остајао без посла, а своје незадовољство и фрустрацију најчешће је искаљивао на дечаку редовно га малтретирајући, о чему ће Буковски писати у свом роману "Ham on Rye". Адолесцентске акне које су оставиле ожиљке на његовом лицу само су допринеле да се још више осећа као губитник и особењак. Покушавајући да се заштити од трауматичне стварности, Буковски се рано окреће алкохолу, али и књигама. Као средњошколац много чита, а посебно воли дела Ернеста Хемингвеја, Синклера Луиса, Карсона МекКулерса и Д.Х. Лоренса. По завршетку средње школе уписује градски колеџ у Лос Анђелесу и похађа курсеве новинарства и књижевности, желећи да постане писац.

Напушта колеџ и одлази од куће 1941. године после једне од свађа са оцем који му је, прочитавши неке од његових прича, избацио све ствари из куће. Не желећи да се прикључи америчкој војсци, Буковски у ратним годинама живи готово као бескућник и скитница путујући Америком и повремено одрађујићи ситне послове како би зарадио нешто новца. 1944. године часопис „Стори“ објављује његову причу "Aftermath of a Lenghty Rejection Slip". Буковски одлази у Њујорк у намери да се издржава искључиво од писања али пролази потпуно незапажено. Разочаран, ускоро се враћа у Лос Анђелес.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime25/3/2009, 7:56 pm

1947. године упознаје Џенет Конели Бејкер, жену десет година старију од њега, такође алкохоличарку, која убрзо постаје његова љубавница и са којом ће уз мање прекиде провести готово читаву деценију. У том периоду Буковски готово сасвим одустаје од писања, преживљава радећи слабо плаћене услужне послове и све више тоне у алкохолизам. 1952. године привремено се запошљава у пошти где ће провести наредне три године. 1955. године бива хоспитализован због озбиљног унутрашњег крварења у желуцу изазваног непрекидним опијањем. Прекида своју везу са Џенет која ће неколико година касније умрети од превелике дозе алкохола и даје отказ у пошти. Почиње поново да пише поезију. Жени се Барбаром Фреј, богатом власницом литерарног часописа "Арлекин". У наредне две године, колико је потрајао овај брак, Буковски ради као новинар у "Арлекину" и објављује неколико својих песама у овом часопису. После развода 1958. године поново се запошљава као поштански службеник, а дванаест година проведених на овом послу описаће у свом првом роману "Post Office".
1970 године Чарлс Буковски дефинитивно даје отказ у пошти када му власник издавачке куће "Black Sparrow Press" Џон Мартин нуди месечну стипендију од сто долара како би се у потпуности посветио писању. Исте године упознаје Линду Кинг, песникињу и вајарку, са којом ће провести неколико врло бурних година и пише свој први роман "Post Office". Током седамдесетих година пише нека од својих најпознатијих дела и стиче завидну популарност али и даље важи за "андерграунд" писца чија дела објаљују мали , независни издавачи углавном на западној обали. Вероватно због свог сировог, понекад чак вулгарног књижевног израза и бунтовничког става према естаблишменту углавном бива игнорисан од стране званичних књижевних и академских кругова. Широј јавности постаје познат 1973 године после приказивања документарног филма "Буковски" редитеља Тејлора Хачфорда. У наредним годинама доста путује и појављује се на многим књижевним вечерима и фестивалима широм Америке и Европе. Стиче завидну популарност међу читалачком публиком нарочито у европским земљама.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime25/3/2009, 7:57 pm

1976 године упознаје Линду Ли Бејли ,власницу ресторана здраве хране 25 година млађу од њега, којом ће се оженити 1985 године и његов живот поприма мирнији ток. Остатак живота Буковски ће провести у предграђу Сан Педро у лепо уређеној кући са базеном. Вози црни BMW, открива све предности рачунара, ужива слушајући класичну музику у друштву својих мачака и наравно и даље пише. Дружи се са глумцем Шоном Пеном, а група "U2" му посвећује песму на свом концерту у Лос Анђелесу. 1983 године снимљен је италијански филм "Приче о обичном лудилу" са Беном Газараом и Орнелом Мути у главним улогама по истоименој збирци прича Чарлса Буковског. Буковски пише и сценарио за филм "Barfly" који је снимљен 1987 године са Микијем Рурком И Феј Данавеј у главним улогама. 1992 године излази из штампе збирка песама " The Last Night of the Earth Poems", последња књига објављена за живота овог писца.

Чарлс Буковски је умро 9 марта 1994 године од леукемије. Сахрањен је у "Grean Hills" меморијалном парку близу његове куће у Сан Педру.

Данас су веома популарни и његови романи:

Холивуд,
Блудни син,
Жене,
Забелешке старог покварењака,
Палп,
Шекспир ово никад није радио и други,
као и збирке кратке прозе

Ђаво је био врућ,
Приче о обичном лудилу,
Фотографије из пакла,
Љубав и лудило у ЛА...
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime25/3/2009, 7:58 pm

Избор из библиографије

Поезија

"2 by Bukowski" (1967)
"A Love Poem" (1979)
"Africa, Paris, Greece" (1975)
"All the Assholes in the World and Mine" (1966)
"Another Academy" (1970)
"At Terror Street and Agony Way" (1968)
"Burning in the Wather, Drowning in the Flame: Selected Poems 1955-1973 (1974)
"Cold Dogs in the Courtyard" (1965)
"Confessiones of the Man Insane Enough to Live with Beasts" (1965)
"Crucifix in Deathhand:New Poems, 1963-1965 (1965)
"Dangling in the Tournefortia" (1981)
"Fire Station" (1970)
"Flower, fist and the Bestial Wail" (1959)
"Grip the Walls" (1964)
"If We Take..." (1969)
"It Catches My Heart in His Hands: New and Selected Poems, 1955-1963 (1963)
"Legs, Hips and Bahind" (1978)
"Longshot Poems for Broke Players" (1962)
"Love is Dog from the Hell: Poems 1974-1977 (1977)
"Love Poems for Marina (1973)
"Maybe Tomorrow" (1977)
"Me and Your Sometimes Love Poems" (1972)
"Mockingbird, Wish Me Luck" (1972)
"Night‘s Work" (1966)
"On Going Out to Get the Mail" (1966)
"Play the Piano Drunk Like Percussion Instrument Until the fingers Begin to Bleed a Bit" (1979)
"Poems Written before Jumping out of an 8-story Window (1968)
"poems and Drawings (1962)
"Run with the Hunted" (1962)
"Scarlet" (1976)
"Sparks" (1983)
"The curtains are Waving" (1967)
"The Days Run Away like Wild Horses over the Hills" (1969)
"The Flower Lover" (1966)
"The Genius of the Crowd" (1966)
"The Girls" (1966)
"The Last Generation" (1982)
"The Last Nights of the Earth Poems (1992)
"The Roominghouse Madrigals:Earli Selected Poems, 1944-1966 (1988)
"To Kiss Worms Goodnight" (1966)
"True Srory" (1966)
"War All the Time:Poems, 1981-1984 (1984)
"Weather Report" (1975)
"While the Music Played" (1973)
"Winter" (1975)
"Sifting trough the Madness for the Word, the Line, the Way" (2003)

Проза

"Notes of a Dirty Old Man (1969)
"Post Office" (1971)
"Madness" (1972)
"South of no North:Stories of the Buried Life (1973)
"Factotum" (1975)
"Women" (1978)
"Ham on Rye" (1982)
"Horsemeat" (1982)
"Bring Me You Love" (1983)
"Hot Water Music" (1983)
"Barfly" (1984)
"There‘s No Business (1984)
"Hollywood" (1989)
"Pulp" (1994)
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime7/9/2010, 8:24 pm

"Ako hoćete nešto da uradite – idite do kraja. U suprotnom, ni ne
počinjite. To bi moglo da znači da ćete izgubiti devojku, ženu, rodjake,
poslove, i moguće je – glavu! Moglo bi da znači da nećete jesti dva ili
tri, četiri dana… Moglo bi da znači da ćete se smrzavati na klupi u
parku. Možda vam donese i zatvor, porugu i ismejavanje, ili izolaciju…
Izolacija je dar, sve ostalo je proba vaše izdržljivosti… vaše želje da
to – stvarno radite! A vi ćete uspeti. Uprkos odbijanju i slabim
šansama, i biće bolje od bilo čega što možete da zamislite. Ako ćete da
pokušavate – zato idite do kraja! Nema sličnog osećanja, bićete sami sa
bogovima, a noći će bukteti u plamenu. Jahaćete život sve do savršenog
smeha. I to je jedina borba vredna truda!"


Citala sam davno " Bludnog sina " i bas mi se knjiga dopala.Mada ga bas nesto preterano ne volim.Odgovara
mi njegov lagani i citljivi stil pisanja. Kasnije sam citala " Zene
",kao nastavak opisivanja njegovog zivota ispunjenog mnogobrojnim zenama.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime24/9/2010, 11:51 pm

" Kada ih nateras da te mrze onda si siguran da dobro radis svoj posao...
Istina je da je zivot nepodnosljiv, samo sto je vecina ljudi naucena da se pretvara kao da nije takav...
S vremena na vreme neko se ubije ili ga odvedu u ludnicu, ali najveci deo masa tera dalje i dalje pretvarajuci se kako je sve normalno i prijatno...
Talentovane ljude bije glas da je tesko komunicirati s njima u svakodnevnim situacijama - tako sam citao i tako su mi govorili i tako sam gledao na filmu...
Ali otkrio sam da nije tako...
Sto su ljudi talentovaniji to je lakse sa njima - bice da cuvaju svoje lose trenutke za casove kada su sami..."


Carls Bukovski

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime13/11/2010, 9:43 pm

Price o obicnom ludilu

Dragi M. K.
Zašto bih? U stvari, dešava li se išta novo? — svi znaju da se čorba grdno zakuvava.
Naše ludilo počinje potpuno neprimetno, dok zurimo u dlačice tepiha — pitajući se šta li to nije bilo u redu kada je eksplodirao trolejbus pun vreća s pasuljem i sa nalepljenim posterom mornara Popaja.
U tome je jedini problem: otišao je jedan lep san, a kad ode san to nije dobro. ostatak čine glupave igre za generalska mesta i za pravljenje karijere. o čemu ja govorim — vidim da je još jedan američki bombarder izbacio hidrogenske bombe — OVOGA puta u more blizu Severnog pola. Momci su prilično nehajni dok rukuju tim papirnim ptičicama, dok NAVODNO štite moj život. Stejt Department izjavljuje da su H-bombe »bezopasne«, ali šta mu to znači? Sledeća stvar koju pročitamo glasi da je jedna od H-bombi bila izgubljena, da se otvorila i da je širila radioaktivno sranje dok me je navodno štitila iako ja to nisam tražio. Razlika između Diktature i Demokratije je u tome što u Demokratiji ljudi prvo glasaju, pa tek onda svi izvršavaju naređenja, a u Diktaturi niko ne traći vreme na glasanje.
Da se vratimo na H-bombu. Nedavno se slična stvar dogodila u blizini španske obale. (oni me štite po celom svetu.) opet se bomba zagubila — nestašne male igračke. Trebalo im je tri meseca — ako se dobro sećam — da nađu i demontiraju tu cakanu bombu. Možda je to sve moglo da traje i tri nedelje, ali je ljudima na obali to vreme izgledalo sigurno dugo 3 godine. Ta prokleta bomba — poslednja — zaustavila se na peščanoj dini negde duboko u moru. a svaki put kada bi pokušali da je nežno izvuku, ona bi se pomerila i još dalje otkotrljala niz nagib. U međuvremenu, svi ti jadnici, iz priobalnih gradića, pržili su se noću u krevetima razmišljajući da li će, ljubaznošću Zvezdica i Pruga, odleteti u pakao. naravno, američki Stejt Department je izjavio da H-bomba nema razornu moć, ali, u međuvremenu, bogatiji ljudi su otperjali iz grada, a američke mornare i ostale građane stisla je prpa. (na kraju, ako te igračke nemaju razornu moć, zašto bi se s njima igrali naokolo? Mogli su tako da zafrljače i dve tone salame, razorna moć podrazumeva »iskru« ili »okidač«, a »iskru« može da bilo šta izazove, kao što okidač znači »odapinjanje« ili »okidanje«, ili bilo kakvu sličnu radnju koja može da pokrene paklenu mašineriju. SADA terminologija uvodi reč »nenaoružana«, što zvuči sigurnije, ali podrazumeva istu stvar.) U svakom slučaju, prema priči, oni su uspeli da uhvate bombu, ali je ona radila na svoju ruku. A onda su iskrsle neke podvodne oluje i naša slatka bombica se još dalje otkotrljala niz strminu. More je duboko i široko, šire od našeg rukovodstva.
Konačno, pronađena je specijalna oprema samo da bi se, nekako, poduhvatila bomba. i bomba je izvučena iz mora. Palomares. Da, tako se zvalo mesto gde se dešavala sva ta jebada: Palomares. A znate li šta su dalje radili?
Američka Mornarica je održala KONCERT u gradskom parku da proslavi uspešno pronalaženje bombe — da bomba nije bila opasna, njihova darežljivost bila bi uzaludna. Mornari su svirali, a Španci su slušali. Svetina se iskupila u velikoj seksualnoj i duhovnoj svetkovini olakšanja. Što god dalje bude s bombom, nije važno, izvukli su je iz mora i šta će dalje biti s njom — ja ne znam, niko ne zna (osim možda nekolicine). A bend je nastavio da svira dok je 1.000 tona radioaktivnog španskog tla zatvorenim kontejnerima prebačeno u Ejken, Južnu Karolinu. Pretpostavljam da kirija više nije skupa u Ejkenu.
za sada naše bombe plivaju i tonu, hladne i »nenaoružane« u vodama Severnog pola. ali, šta da radimo kada ljudi počnu da razmišljaju na način koji nikome nije od koristi to nije teško, njihova misao treba da se usmeri u drugom pravcu. Ljudi mogu da razmišljaju samo o jednoj stvari, u jednom trenutku. Kao, na primer: pojavio se naslov u novinama 23. jan. 1968.: B-52 srušio se u blizini Grenlanda s H-bombom, Danci preplašeni. Danci preplašeni? Ne, opet!
...Iznenada, međutim, 24. januara sledeći naslov: SEVERNA KOREJA OTELA BROD AMERIČKOJ MORNARICI.
O, bože, vraća nam se patriotizam! Šta je opet s tim dripcima! Mislio sam da je RAT završen! Ali evo nastupaju — CRVENI! Koreanske marionete!
Ispod fotografije novinskih izveštača piše nešto kao: američki obaveštajni brod Pueblo — nekadašnji vojni teretnjak, a sada pretvoren u obaveštajni brod vojne mornarice opremljen elektronskim monitorskim uređajima i okeanografskim instrumentima — primoran je da uplovi u luku Vonsan pored obale Severne Koreje.
Proklete Crvene barabe, uvek nešto zabibere!
Ali PRIMETIO sam da je priča o H-bombi zaturena pri dnu rubrike: »Otkriveno radioaktivno zračenje na mestu gde je pao B-52; sumnja se da se bomba rasprsla.«
Saopštili su nam da se predsednik probudio između 2 i 2:30 ujutro i da mu je saopštena otmica Puebla.
Čini mi se da se vratio na spavanje.
SAD tvrde da se Pueblo nalazio u međunarodnim vodama, Koreja rvrdi da se brod nalazio u njenim teritorijalnim vodama. Jedna zemlja laže, druga ne.
A čovek se pita, čemu obaveštajni brod u međunarodnim vodama, to liči na ogrtanje kišnom kabanicom dok sunce greje.
Što se više udubljujete u ovu stvar, sve druge stvari su vam mnogojasnije.
Naslov od 26. januara 1968.: SAD POZIVA 14.700 VAZDUHOPLOVNIH REZERVISTA.
izgubljena H-bomba oko Severnog pola sasvim je nestala iz novinskih naslova, kao da nikada nije ni postojala.
U međuvremenu:
Senator Džon C. Stenis izjavio je da je odluka g. Džonsona (da pozove vazduhoplovne rezerviste) bila »neophodna i opravdana« i dodao je: »takođe se nadam da neće oklevati da mobilizuje i kopnene komponente snaga.«
Manja zverka u Senatu Ričard B. Rasel: »prema poslednjim analizama situacije, ova zemlja mora da povrati brod i posadu koja je zarobljena. Konačno, veliki ratovi su započeti posle mnogo manjih incidenata od ovog.«
Domaći senator Džon V. Mak Kormak kaže: »Amerikanci treba da postanu svesni činjenice da komunizam teži ka svetskoj dominaciji. Ovome se obraća premalo pažnje.«
Da je Adolf Hitler danas živ, mislim da bi zaista likovao gledajući šta se dešava uokolo.
Šta još reći o politici i svetskim zbivanjima?
O berlinskom pitanju, Kubanskoj krizi, obaveštajnim letačima, obaveštajnim svemirskim letilicama, o Vijetnamu, Koreji, izgubljenoj H-bombi, o napadima na američke gradove, gladi u Indiji, čišćenju u Crvenoj Kini? Ima li negativnih i pozitivnih heroja? Ljudi koji nikad ne lažu, ljudi koji uvek lažu? Ima li dobrih i loših vlada? Nema, postoje samo loše vlade i još gore vlade. Hoćemo li ugledati plamen i osetiti vrelinu koja će nas sagoreti neke večeri dok se budemo ****** ili brbljali ili čitali neki strip ili stavljali poništene marke u filatelistički album? Iznenadna smrt nije nov izum, a ni masovna nenadna smrt nije ništa novo pod suncem. Ali, mi smo joj skratili vek, imali smo tolika stoleća saznavanja, kulture i otkrića s kojima smo nešto postigli, biblioteke su pune i prepune, pretrpane knjigama; velika platna se prodaju za nekoliko stotina hiljada dolara, medicina presađuje ljudsko srce, na ulici susrećemo zdrave ljude i ludake, a onda, iznenada, otkrivamo da su nam životi u rukama nekih idiota. Bomba će pasti, bomba neće pasti. Šapca lapca kur moj...
A sada, dragi moji čitaoci, ako mi dopustite, ja bih se ponovo vratio svojim konjima, kurvama i čašicama, dok za to još ima vremena. Ako ove stvari donose smrt, onda je, po meni, ta smrt daleko manje pogibeljna od drugih smrti koje nam, ušećerene, garantuju Sloboda, Demokratija, Čovečnost i sva ostala sranja.
Idem sada u prvi bircuz na koji naiđem, 12 i 30 je, na prvo piće koje nađem. A *****, one su uvek pri ruci. Klara, Peni, Elis, Džo...
Šapca, lapca, koj' moj, drugar...

Naslov originala
CHARLES BUKOWSKI
Erections, Ejaculations, Exhibitions And General
Tales of Ordinary Madness
Copvright by Charles Bukowski

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Buba_Erdeljan

Buba_Erdeljan

Ženski
Broj poruka : 28
Location : moja soba
Datum upisa : 21.10.2010

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime14/11/2010, 11:19 am

Meni omiljena. Bukowski je majstor poezije i proze. Charles Bukowski 747313

ZA STARU KRNJAVU

Poznajem ženu
Koja stalno kupuje slagalice
Kineske
Slagalice
Pločice
Žice
Deliće koji se na kraju sklope
U neku celinu.
Ona matematički
Rešava sve svoje
Slagalice
Živi pored mora
Iznosi šećer za mrave
I veruje
Iz dna duše
U bolji svet.

Njena kosa je seda,
Retko se češlja.
Zubi su joj krnjavi.
I nosi široke, bezoblične, radne
kombinezone na telu koje bi
Većina žena volela da ima.
Godinama me nervirala
Onim što sam smatrao njenim
Hirovima
Kao što je potapanje ljuski od jaja
u vodu (da njom zaliva biljke
kako bi dobile kalcijum)
Ali, kad na kraju razmislim o njenom
Životu
I poredim ga sa drugim životima
Blještavijim, originalnijimi
Lepšim
Shvatim da je povredila
Manje ljudi nego iko koga znam
(a pod povredila mislim samo to,
ništa više.)
Prošla je kroz teške periode
Kada je možda trebalo
Više da joj pomognem
Jer ona je majka mog jedinog deteta
I nekad smo se mnogo voleli
Ali prošla je kroz to,
Kao što sam rekao,
Povredila je manje ljudi
Nego iko koga znam
I ako se tako gleda,

Eto,
Stvorila je bolji svet.
Pobedila je.
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime14/11/2010, 3:06 pm

‚‚Neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaista uzasne zivote oni vode‚‚

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime14/11/2010, 3:08 pm

PRVI DEO

Časopis Njujork Kvoterli objavio je u svom 27-om broju 1985. g. ovaj intervju sa Čarlsom Bukovskim. Kultni književnik govori o svojom poetici, motivima za pisanje, uzorima, kalifornijskoj sceni, itd.

Nj.K.: Kako pišete? Ručno ili na pisaćoj mašini? Da li mnogo prepravljate?
Šta činite sa rukopisima? Vaše pesme ponekad odaju utisak improvizacije – kao da dolaze direktno iz vaše glave. Koliko agonije i teškog rada ljudskog duha je potrebno da bi ste napisali jednu pesmu?

Č.B.: Pišem direktno na mašini. Ja to zovem „mitraljez“.
Udaram jako po tipkama, obično noću dok pijem vino, slušam klasičnu muziku na radiju i pušim.
Prepravljam, ali ne previše. Sledećeg dana prekucam pesmu i automatski prepravim par stihova, izbacim koji stih, od dva stiha sačinim jedan ili obratno, takve vrste prepravki.
Da bi se napisala pesma potrebno je dosta spretnosti i mnogo više balansa.
Pesme dolaze „direktno iz moje glave“, retko kad znam šta ću da napišem kad sednem za mašinu. Nema mnogo agonije i teškog rada koji učestvuju u stvaranju.
Pisanje je lako, život je nekada mnogo teži.

Nj.K.: Kada ste van kuće da li nosite beležnicu sa sobom?
Da li zapisujete ideje kako vam nadolaze tokom dana ili ih pamtite za kasnije?

Č.B.: Ne nosim beležnice i ne skladištim svesno ideje u glavi.
Pokušavam da ne razmišljam o tome da sam pisac i prilično sam dobar u tome. Književnike baš i ne volim, ali ne volim ni prodavce osiguranja.

Nj.K.: Da li prolazite kroz periode spisateljske blokade, onda kada ne pišete ni malo? Koliko se to često događa? Šta radite za vreme tih perioda?
Da li činite bilo šta što bi vam pomoglo da se vratite za mašinu?

Č.B.: Blokade znače za mene kada ne pišem dve ili tri noći.
Verovatno imam blokade, ali ih i nisam svestan pa odlazim da pišem – samo onda stvaralaštvo verovatno nije mnogo dobro.
Ali ponekad i sam shvatim da mi ne ide baš dobro.
Onda odlazim na hipodrom i ulažem mnogo više novca nego obično i zlostavljam i vrištim na svoju ženu.
Mogu da napišem skoro prokleto besmrtnu pesmu ako izgubim između 150 i 200 dolara.

Nj.K.: Da li vam je potrebna izolacija? Da li najbolje radite kada ste sami?
Tematika mnogih vaših pesama gradira od seljakanja iz države u državu, ljubavi ili seksa sa ženama do stanja samoće? Da li je ta veza potrebna kako bi stvari doveli u red i onda mogli da pišete?

Č.B.: Volim samoću, ali nije mi neophodno da se izolujem od nekoga do koga mi je stalo da bih pisao. Smatram da ako ne mogu da pišem u svim okolnostima, onda jednostavno nisam dovoljno dobar da bih to radio.
Neke od mojih pesama ukazuju na to da pišem dok sam sam, posle raskida sa ženom, a ja sam se mnogo puta razilazio sa ženama.
Samoća mi je potrebna mnogo više kad ne pišem nego kad pišem.
Pisao sam dok su mi se po sobi motala deca sa pištoljima na vodu i prskala me.
Takve stvari mi pre pomažu u pisanju nego odmažu: unose malo smeha.
Ali mi jedna stvar zaista smeta: kad načujem pojačan televizor sa komedijom gde postoji nasnimljen smeh.

Nj.K.: Kada ste počeli da pišete? Koliko godina ste imali? Koji su pisci kojima se divite?

Č.B.: Prva stvar koju se sećam da sam napisao bila je o nemačkom pilotu sa čeličnom šakom koji je pobio stotine Amerikanaca za vreme Drugog svetskog rata. Pisao sam ručno i ispunio svaku stranicu notesa koji se nalazio pored telefonskog aparata. Imao sam trinaest godina i ležao sam u krevetu bolestan od najgoreg oblika čireva koji je medicina zabeležila. Od tada ne postoji mnogo pisaca kojima se divim. To su Džon Fante, Knut Hamsun, Selinovo Putovanje nakraj noći, Dostojevski, naravno; Džefers – ali samo njegove duge pesme; Konrad Ejken, Katul – ali ne sve što je napisao. Uglavnom se drogiram klasičnim kompozitorima. Bilo je dobro doći iz fabrike noću, skinuti odeću, leći na krevet u mraku, naliti se pivom i slušati ih.

Nj.K.: Da li mislite da se danas piše previše poezije? Kako biste okarakterisali ono što smatrate lošom poezijom? Šta smatrate za dobru poeziju danas?

Č.B.: U našem vremenu se piše mnogo loše poezije.
Ljudi jednostavno ne znaju da napišu jednostavan i dobar stih. To je veoma teško za njih; kvalitet se ostvaruje, recimo, da se prisiliš dok se daviš – a to mogu samo retki.
Lošu poeziju proizvode ljudi koji sednu i pomisle: „Sada ću da napišem pesmu“.
I onda stvore nešto za šta misle da bi trebalo da bude pesma. Uzmimo mačku kao primer.
Ona ne misli, ja sam mačka i sada ću da ulovim pticu. Ona to jednostavno uradi. Dobra poezija danas? Napisalo ju je par mački koje se zovu Džerard Loklin i Ronald Kortidž.

Nj.K.: Pročitali ste većinu intervjua koji je naš časopis objavio. Šta mislite o približavanju suštini stvaranja u interjuima koje ste pročitali? Koji su vam intervjui otkrili nešto?

Č.B.: Žao mi je što ste mi postavili ovo pitanje. Ništa nisam saznao iz intervjua koje sam pročitao osim da su pesnici učeni, trenirani, samouvereni i mrsko sujetni.
Mislim da nikada nisam mogao da pročitam intervju do kraja – značenja reči su počela da se zamagljuju i suština je polako nestajala.
Ovim ljudima manjka uživanja, ludila i kockanja u njihovim odgovorima baš kao i u njihovoj poeziji.

Nj.K.: Mada pišete pesme koje su izrazito snažne, one se retko protežu van obima vaših psihoseksualnih interesovanja.
Da li se zainteresovani za nacionalna i internacionalna pitanja, i da li se svesno ograničavate o čemu ćete pisati i o čemu nećete pisati?

Č.B.: Ja „fotografišem“ i zapisujem ono što vidim i ono što mi se dešava.
Nisam guru ili vođa bilo koje vrste. Niti sam čovek koji traži rešenja u Bogu ili politici. Ako neko drugi želi da obavlja prljav posao i stvara bolji svet za nas, i može to da uradi, prihvatam. U Evropi gde su moja dela dobro prihvaćena, razne grupe prisvajaju moje stvaralaštvo, anarhisti, revolucionari, itd. To je zato što pišem o običnom čoveku s ulice. Ali u intervjuima koje sam dao tamo, morao sam da se odreknem svesne povezanosti s njima zato što ona ne postoji. Ja osećam sažaljenje za skoro sve individualce ovog sveta; istovremeno, oni su mi i odvratni.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime14/11/2010, 3:08 pm

DRUGI DEO

Nj.K.: Šta bi mlad pesnik koji danas počinje da piše prvo trebalo da nauči?

Č.B.: Trebalo bi da shvati da ako mu je ono što piše dosadno, to će biti dosadno i onima koji to čitaju. Poezija koja je zabavna i laka za razumevanje nije nekvalitetna. Genije ima sposobnost da duboke stvari kaže na jednostavan način.
Trebalo bi da se drži podalje od časova kreativnog pisanja i sazna šta se dešava na uglu ulice. I loša sreća za mladog pesnika kasnije može da bude dobrobit, rani brak ili rani uspeh, ili osobina da nije dobar ni u čemu.

Nj.K.: Proteklih nekoliko decenija Kalifornija je bila stecište mnogih nezavisnih individualno kvalitetnih pesnika – kao što su Džefers, Reksrot, Pečen, pa čak i Henri Miler. Zašto je tako? Koji je vaš stav prema istoku, prema Njujorku?

Č.B.: U Kaliforniji je bilo malo više prostora, duge staze pored obala, sva ta voda, uticaj Meksika, Kine i Kanade, Holivud, sunčane opekotine, starlete koje se preobraćaju u prostitutke. Ne znam zbog čega stvarno, ali pretpostavljam da ako ti se dupe negde smrzava teže možeš postati „pesnik individualista“.
Biti pesnik individualista je veliko kockanje zato što svoje suštinske stavove izlažeš svima na uvid, a i dobićeš mnogo više reakcija nego ako pišeš recimo o tome kako je duša tvoje majke kao polje krasuljaka (drugi ime cvet).

Ne znam šta da kažem za Njujork. Sleteo sam tamo sa 7 dolara.
Bez posla, bez prijatelja i bez mogućnosti da radim bilo šta osim fizičkih poslova. Pretpostavljam da bih se, da sam došao sa vrha umesto sa dna, malo više smejao. Ostao sam tri meseca – u*****o sam se od nebodera, u*****o sam se od ljudi.
Bio sam skitnica pod istim uslovima širom zemlje, ali Njujork je bio pakao, čoveče, skroz do kraja. Način na koji intelektualci u filmovima Vudija Alena pate umnogome se razlikuje od onoga što se dešava vrsti ljudi kao što sam ja.
Nikada nisam ništa kresnuo u Njujorku; zapravo, žene nisu čak ni htele da razgovaraju sa mnom. Jedini put kada sam tucao u Njujorku bilo je kada sam došao trideset godina kasnije i poveo sa sobom moju ribu, tešku kamenjarku.
Smestili smo se u Čelziju, naravno. Njujork Kvoterli je jedina dobra stvar koja mi se tamo dogodila.

Nj.K.: Napisali ste mnogo kratkih priča i nekoliko romana. Da li one dolaze iz istih „predela“ odakle dolaze i vaše pesme?

Č.B.: Da, baš odatle dolaze – nema tu mnogo razlike – moje rečenice nalikuju na moje stihove. Kratke priče su mi pomogle da plaćam kiriju a romani su način da pokažem koliko razlitičih stvari može da se dogodi čoveku na putu do samoubistva, ludila, starosti, prirodne i neprirodne smrti.

Nj.K.: Izvajali ste iskrenog lirskog subjekta u vašim pesmama, i vaša autentičnosti izgleda da dolazi od tog subjekta. To je lik starca kome je dosadno i koji se napija u stilu Li Poa (Čuveni kineski pesnik 701-762. p.n.e.
Otišao je od kuće sa 19 godina i živeo sa taoističkim pustinjacima.
Poznat je po raspusničkom životu i pijančenju. – Prim. prev.), zato što trezan ne može ozbiljno da doživljava svet.
Obično je tu i neka lujka koja lupa na vrata dok se pesma stvara.
Da li priznajete da ste slični junaku u vašim pesmama i da li ona odražava vas kao čoveka? Drugim rečima, da li ste vi taj lik u vašim pesmama?

Č.B.: Stvari su se malo promenile: ono što je nekada bilo danas više nije.
Počeo sam da pišem poeziju u trideset i petoj godini kada sam izašao iz bolnice u Los Anđelesu gde sam smrti pogledao u oči.
Da bi neko čitao vaše pesme morate da budete primećeni, pa sam onda počeo da se ponašam nepristojno.
Pisao sam odvratne (ali interesantne) stvari zbog kojih su me ljudi mrzeli, i to je nateralo druge da se zainteresuju za tog Bukovskog.
Bacao sam ljude sa svoje verande u noć.
Pišao sam na policijska kola, zajebavao hipije.
Posle mog drugog čitanja poezije u Venisu, ustao sam, zgrabio lovu i uskočio u kola, naravno pijan, koja sam gazio 80 km/h po trotoaru.
Pravio sam žurke u stanu koje su prekidale policijske racije.
Profesor sa U.C.L.A.-e pozvao me je jednom kod njega na večeru.
Njegova žena je spremila lep obrok koji sam pojeo a onda otišao u kupatilo koje sam skoro celo polomio. Bio sam totalno lud od alkohola.
Jedna dama me je optužila za silovanje – *****.
U međuvremenu sam napisao većinu svojih dela – bila je to moja ličnost – bio sam to ja i nisam to bio ja.
Kako je vreme prolazilo, nevolje i akcija su same dolazile i nisam više morao da ih iznuđujem.
Pisao sam o tome i to je bilo bliže mojoj stvarnoj ličnosti.
Zapravo, ja i nisam tako čvrsta osoba, a seksualno sam, skoro većinu vremena, veoma čedan, ali sam često i gadan pijanac i mnoge čudne stvari mi se dešavaju kad sam naliven. Ne kažem da je ovo dobro i da sam to radio dugo.
Ono što pokušavam da kažem je da što više pišem, osećam da sam bliži sve širim manifestacijama moje ličnosti.
Ja sam 93 posto lik koji se prikazuje u mojim pesmama; ostalih 7 posto je umetnička nadgradnja koja je iznad života – nazovimo je muzikom u pozadini.

Nj.K.: Stalno upućujete na Hemigveja i stiče se utisak da imate ambivalentan odnos prema njegovom stvaralaštvu. Neki komentar?

Č.B.: Pretpostavljam da mi Hemingvej znači koliko i ostalima: on veoma prija kada ste mladi. Džerti mu je pomogla da stvori prepoznatljivu rečenicu, ali ja mislim da ju je on i unapredio. Hemingvej i Sarojan su imali tu rečenicu, ona je kao magija.
Problem kod Hemingveja je taj što on nije imao smisla za humor, dok je Sarojan bio previše sladunjav. Džon Fante je takođe imao dobru rečenicu i on je prvi koji je pustio strast da teče kroz nju, jaku emociju, a da pri tom ne uništi koncept.
Ovde govorim o modernim piscima koju su pisali jednostavnom rečenicom; svestan sam da je i Blejk u svoje vreme to činio.
Znate, kad nekada pišem o Hemigveju to može delovati podrugljivo, ali mu verovatno više dugujem nego što sam spreman da to priznam.
Njegovi rani radovi su toliko dobro oblikovani da verovatno ne možete da pronađete lošu rečenicu.
Ali sada više čitam o njegovom životu i neumerenostima, što je skoro isto tako dobro kao da čitate o D. H. Lorensu.

Nj.K.: Šta mislite o ovom intervjuu i koja pitanja biste želeli da smo vam postavili? Slobodno sami sebi postavite pitanje i odgovorite.

Č.B.: Mislim da je intervju dobar.
Pretpostavljam da će neki ljudi primetiti da su pitanja trebalo da budu malo konkretnija i sa više erudicije.
Oni će posle čitanja otići u knjižaru i kupiti moje knjige.
Ne mogu da se setim nijednog pitanja koje bih sebi postavio.
Biti plaćen za pisanje za mene je kao otići u krevet sa prelepom ženom koja posle tucanja ustane iz kreveta, uzme svoju torbicu i da mi svežanj novčanica.
Mislim da bi ovde trebalo da stanemo.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime19/11/2010, 12:17 am

BUKOVSKI O USAMLJENOSTI

Nikada nisam bio usamljen. Bio sam po iznajmljenim sobama - želeo sam da se ubijem. Osecao sam se depresivno. Osecao sam se odvratno - iznad svega odvratno - ali nikada nisam pomislio da bi neka druga osoba mogla da ude u sobu i izleci me od toga što me muci...ili možda više ljudi.
Ne.
Drugim recima, usamljenost je nešto što me nikada nije brinulo jer sam uvek gajio neku cudnu naklonost ka samoci.
...
Znaš one tipicne ljude "Ej, petak je vece, šta ceš da radiš? Samo ceš da sediš tu?"
Pa da.
Zato što nema niceg napolju. To je glupost. Glupi ljudi se muvaju unaokolo s glupim ljudima. Pusti ih neka se medusobno zaglupljuju.
Nikada se nisam opterecivao time da mi se desi nešto kada izadem uvece.
Krio sam se u baroVima zato što nisam želeo da se krijem u fabrikama.
Izvinjavam se milionima, ali ja zaista nikada nisam bio usamljen.
Ja volim sebe.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime19/11/2010, 12:17 am

O MACKAMA:

Dobro je imati mnogo macaka oko sebe. Ako si depresivan, samo pogledaš u macke i odmah se osecaš bolje; one poznaju stvari onakve kakve one ustvari jesu. Ne treba se ni oko cega uzbudivati. One to jednostavno znaju. One su spasitelji. Što više macaka imaš, to ceš duže živeti. Ako imaš sto macaka, živeceš deset puta više nego što bi živeo da ih imaš deset. Jednog dana ce ovo biti otkriveno i ljudi ce imati na hiljade macaka i živece vecno. To je zaista komicno.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime19/11/2010, 12:25 am

O POEZIJI:

Uvek cu se secati dvorišta u osnovnoj školi i mališana koji su na pomen reci ,,pesnik” ili ,,poezija” pocinjali da se smeju i rugaju. A kapiram i zašto – zato što je poezija lažna. Ona je lažna i snobovska vekovima unazad. Previše je pateticna. I precenjena je. To je gomila smeca. Poezija je vec vekovima skoro totalno sranje. Cista prevara, lažnjak.

Ne bih želeo da me pogrešno razumeju, bilo je i nekoliko veoma dobrih pesnika. Kao onaj Kinez Li Po. (Cuveni kineski pesnik 701-762. Otišao je od kuce sa 19 godina i živeo sa taoistickim pustinjacima. Poznat je po raspusnickom životu i pijancenju. – Prim. prev.) On je bio u stanju da unese više osecanja, realizma i strasti u samo cetiri ili pet jednostavnih stihova nego što vecina pesnika može na cetrnaest ili petnaest stranica svog sranja. A i lokao je vino, takode. Obicavao je da plovi u camcu niz reku, zapali svoje pesme i pije vino. Vladari su ga voleli zato što su razumevali ono što je pisao... i naravno, spaljivao je samo loše pesme. (smeh)

Ono što ja pokušavam, izvinite me što sebe stavljam u prvi plan, je da prikažem život najamnih radnika, prostih ljudi... ženu koja vrišti na coveka kad se vrati kuci. Suštinu stvarnosti svakodnevnog življenja... nešto što se retko pominjalo u poeziji u prethodnim vekovima. Reci cu to jednostavno: poezija vekovima unazad je cisto sranje. I to je sramotno.


____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

midjika

Ženski
Broj poruka : 1194
Godina : 45
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime19/11/2010, 12:31 am

O HUMORU I SMRTI:

Ima ih veoma malo. Verovatno je poslednji veliki humorista bio Džejms Turber. (Americki pisac i karikaturista koji je godinama radio za Njujorker seriju o liku s imenom Volter Miti – coveku koji ne razume urbanu sadašnjicu i beži u svet fantazije. – Prim. prev.) Ali njegov humor je bio toliko genijalan da su ga prevideli. Kad sa ove distance pogledamo, tip je bio ono što danas nazivamo psiholog/psihijatar epohe. Imao je ono muškarac/žena videnje – znaš, ljudi pronicu u stvari i pojave. Bio je panaceja. Njegov humor bio je tako stvaran da si morao da ugušiš svoj smeh da ne bi poludeo. Pored Turbera, ne mogu da se setim nikog drugog... Ja s vremena na vreme mogu da budem komican, ali ne kao on. Ono što ja posedujem ne mogu da nazovem pravi humor. To je pre satira. Ja skoro da sam navucen na satiru. Šta god da se desi... smešno je. Skoro sve je smešno. Znaš, mi *****mo svaki dan. To je smešno. Zar ne? Moramo redovno da pišamo, stavljamo hranu u usta, punimo uši i mozak svim i svacim... Moramo da preživljavamo. A to je stvarno glupo i odvratno, zar ne? I sise su beskorisne, sem ako... Znaš, mi smo cudovišta. Kada bismo to samo mogli da vidimo, možda bi i mogli da se volimo... Da shvatimo koliko smo smešni, sa svim svinjarijama koje sejemo unaokolo, govna se poprilicno natalože u nama kad pogledamo jedno drugo u oci i kažemo ,,volim te”; naša osecanja se ugljenišu i pretvaraju u govna, a mi nikad ne prdimo jedno pred drugim. Sve to je definitivno satira... A onda umremo. Ali, smrt nas ne zaslužuje. Ona ne pokazuje nikakvu verodostojnost – mi pokazujemo svu verodostojnost. Da li sa rodenjem zaslužujemo život? Ne baš, ali smo definitvno ubaceni u igru... To me nervira. Smrt me nervira. Život me nervira. Nervira me da budem utamnicen izmedu tih polarnosti. Znaš li samo koliko puta sam pokušao samoubistvo? (Linda pita, ,,Pokušao?”) Daj mi vremena, bejbi. Imam tek 66 godina. Još uvek radim na tome. Kad imaš kompleks samoubistva, ništa ne može previše da ti smeta... osim da izgubiš na trkama. To te nekako nasekira. Zašto je tako?... Zato što koristiš um [na trkama] a ne srce. Nikad nisam jahao konja. Ja se ne interesujem toliko za konje, koliko za nastajanje pravde i nepravde... selektivno.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime19/1/2011, 12:49 pm

Od mojih prvih đačkih ljubavi, ostao sam stidljivo, beznadežno i nesrećno zaljubljen u žene: svaka žena koju sam volio izgledala mi je suviše dobra za mene, gotovo nedostižna. Kao mlad nisam flertovao, nisam nikada imao male ljubavne avanture, i za sve vrijeme svog drugog braka, u kome sam bio duboko nezadovoljan, volio sam žene, čeznuo za njima i izbjegavao ih.
Sada, kada počinjem da starim, žene su svuda oko mene iako ih nisam tražio. Čak je i moja vječita stidljivost nestala. Ruke nalaze moju ruku, usne se priljubljuju uz moje. U mom uskovitlanom i pomalo napornom ljubavnom životu, u mirisu njihove kose, kože, pudera i parfema ja osjećam da neko u meni zna čemu sve to vodi. Zna da će mi i ovo biti oduzeto, da ovaj pehar mora da se isprazni i da se ponovo do vrha napuni, do mučnine; da ova najskrivenija žudnja mora da se utoli i da umre, da ću iz ovog davno priželjkivanog raja uskoro morati da odem, svjestan da je i on bio samo obična krčma iz koje ću pobjeći trom i bez sjećanja.Tako je oduvijek bilo sa svim onim za čim sam žudio: tek kada bih osjetio da se moja želja umara i lagano gasi, nedostupni i željeni plod bi mi iznenada padao u krilo, ali i on je bio samo jedna jabuka kao i sve ostale: čovjek je poželi i pojede i njena draž i čarolija nestanu. To je moja sudbina. Nekada sam čeznuo za slobodom i taj pehar sam već ispio, želio sam da budem sam, kao što sam želio slavu i blagostanje, ali samo da bih se zasitio i da bi me probudila nova žeđ, drugačija, uvijek drugačija. Kad se samo sjetim kako sam kao mlad poštovao brak i djecu, toliko da sam se jedva usuđivao da ih poželim za sebe; imao sam i ženu i djecu, moju dragu djecu koju sam nježno volio – a šta mi je od svega ostalo!
I slava je iznenada došla i brzo me zasitila, bila je tako glupa i dosadna! Jedno vrijeme sam želio da imam samo jednostavan i bezbrižan život bez profesionalnih obaveza, bez slave, jednu kućicu u selu samo za sebe – i to sam dobio; imao sam novac, napravio sam ljupku malu kuću i zasadio lijep vrt – jednog dana ponovo je sve postalo beznačajno i pretvorilo se u prah! Kao što sam u mladosti žarko priželjkivao velika putovanja – Rim, Sicilija, Španija, Japan – i to je došlo, i to je postalo moje, mogao sam da putujem i putovao sam vozom i brodom u mnoge daleke zemlje, obišao sam svijet i vratio se, i taj plod sam okusio i više nije imao onu draž!To isto mi se sada dešava sa ženama. Nekada daleke, dugo željene i nedostupne, sada su moje. Bog zna šta ih je privuklo! Milujem njihovu kosu, uzdrhtale nježne grudi, i s čuđenjem držim u ruci rajski plod koji me mamio i koji sam zagrizao. Ukusan je, sladak i zreo, nema šta da mu zamjerim – samo što zasiti, brzo zasiti i već slutim da ću ga ubrzo odbaciti. Često sam se pitao šta to moji prijatelji vide u meni, šta žene nalaze u meni, jer im nisam odan – ali u suštini sam znao i znam šta ih privlači i šta je to što mi još uvijek daje izvjesnu moć nad ljudima. Oni osjećaju u meni ono što život čini neobičnim i burnim, naslućuju impulse i osjećanja koja su promjenljiva ali snažna, osjećaju moju čežnju, vatrenu i neukrotivu, koja me uvijek vodi ka nečemu novom. Taj impuls i ta žeđ pomažu mi da prođem kroz sva kraljevstva realnog svijeta, da ih iscrpim i učinim irealnim, i da, izgarajući i nadvisujući ih, pobjegnem u bezimeno i nepoznato.

Bilo je kasno kada sam se te proljećne noći popeo na brdo; kiša je tiho pjevušila u dudovom lišću, pod mantilom se uz mene pripijala mala smeđokosa žena dok smo se opraštali. Kada je sa mojih grozničavih usana ispila posljednji poljubac pred svojom seoskom kućom, vidjeh kako se na kišovitom nebu pomaljaju plavetnila i zvijezde. Jedna od njih je bila moja srećna zvijezda, Jupiter. Drugu, tajanstveni Uran, nisam vidio, njoj ja služim i ona je ta koja moju nemirnu sudbinu iz ovog bijednog haosa vodi prema tajni i čaroliji. Ali ona je uvijek tu i uvijek me privlači i upija svojim ćutljivim, mističnim pogledom.”

Čarls Bukovski, “Zabilješke jednog pokvarenjaka”

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime20/2/2011, 8:31 pm

Pisanje nikad nije bilo neki rad za mene. Bilo je, otkad pamtim, uvek
isto: uključim radio na stanicu klasične muzike, pripalim cigaretu ili
tompus, otvorim flašu. Mašina je radila ostalo. Trebalo je samo da budem
tu. Takav postupak omogućio mi je da nastavim i onda kada je sam život
vrlo malo pružao, kada je sam život bio horor-šou. Uvek je postojala
mašina da me uteši, da govori samnom, da me zabavi, da spase moje dupe,
da ga spasem od ludnice. od ulica, od sebe.
Jedna od mojih bivših dama vikala je na mene:
"Piješ da pobegneš od stvarnosti!"
"Naravno, draga", odgovarao sam.
Imao sam i bocu i mašinu. Voleo sam pticu u svakoj ruci, jebeš granu."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime21/2/2012, 6:23 pm

Carsl Bukovski

Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do
svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima…Ružno
izgledaju, ružno govore, ružno hodaju…Pusti im veliku muziku i oni je
neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Nista tu nije ostalo
da umre.

Lijepo bi bilo umrijeti za pisaćom mašinom umjesto sa dupetom nabijenim u
tvrdu gusku. Posjetio sam prijatelja pisca u bolnici koji je umirao,
milimetar po milimetar, na najgori mogući način. Ipak mi je tokom svake
posjete (kad je bio pri svijesti) nastavljao pričati o svom pisanju (ne
kao o dostignuću već kao o magičnoj opsesiji) i nisu mu smetale moje
posjete, jer je znao da tačno razumijem ono o čemu govori.
Na njegovom pogrebu očekivao sam da se digne iz kovčega i kaže:
“Kinaski, bila je to dobra trka, vrijedilo je.” Nikada nije saznao kako
izgledam, jer je oslijepio prije nego što sam ga upoznao, ali znao je da
sam shvatio njegovu sporu i užasnu smrt. Rekao sam mu jednom da ga
bogovi kažnjavaju zato što je tako dobro pisao.
Nadam se da nikada neću tako dobro pisati, želim da umrem nad ovom
pisaćom mašinom, tri reda prije kraja stranice, s dogorjelom cigaretom
među prstima, dok radio i dalje svira.
Hoću samo da pišem tek toliko dobro da završim tako.

Pisanje nikada nije bilo neki rad za mene. Bilo je, otkad pamtim, uvijek
isto: uključim radio na stanicu klasične muzike, pripalim cigaretu ili
tompus, i otvorim flašu. Mašina je radila ostalo. Trebalo je samo da
budem tu. Takav postupak omogućavao mi je da nastavim i onda kada je sam
život vrlo malo pružao, kada je sam život bio horor-šou. Uvijek je
postojala mašina da me utješi, da govori sa mnom, da me zabavi, da spasi
moje dupe, da ga spasi od ludnice, od ulica, od sebe.
Jedna od mojih bivših žena vikala je na mene:
“Ti piješ samo da bi pobjegao od stvarnosti!”
“Naravno, draga.” - odgovarao sam.
Imao sam i flašu i mašinu. Volio sam pticu u svakoj ruci…..jebeš granu.

Kao što će vam već svako reći, nisam baš dobar čovjek. Ne znam baš kako
da se izrazim. Ali oduvijek sam se divio lopovima, odmetnicima, kurvinim
sinovima. Ne volim glatko izbrijane momke sa kravatom i dobrim
poslićem. Volim očajnike, ljude razbijenih zuba, razbijenog duha i
razbijene sudbine. Takvi me interesuju. Puni su iznenađenjá i
eksplozijá. Volim propale žene, pijane kurve što psuju pocijepanih
čarapa i razmazane šminke. Zanimaju me perverznjaci, a ne sveci. Mogu da
se opustim s klošarima, jer sam i sâm klošar. Ne volim zakone, morale,
religije, pravila. Ne volim da me oblikuje društvo.

Čovjek mora da upozna mnogo žena kako bi našao pravu, i ako ima sreće on
će i da je nađe. Muškarac koji se zadovolji prvom ili drugom ženom u
svom životu neznalica je; on pojma nema šta je žena. Čovjek mora da
prođe kroz tu školu, a to ne znači samo spavanje sa ženom, da ih povališ
jednom ili dvaput, nego to življenje sa ženom, mjesecima ili godinama.
Ne krivim ljude koji se boje da to učine – jer to znači izložiti dušu na
pijacu. Naravno, neki se ljudi jednostavno uvale s jednom ženom,
odustanu, kažu: to je to, to je najviše što mogu. Mnogo je takvih i, u
suštini, većina se ljudi pomiri sa sudbinom: uviđaju da ne ide kako bi
trebalo, ali nije važno, pretvarajmo se, nema svrhe da se ponovo prolazi
kroz sve to, šta je na televiziji večeras? Ništa. Svejedno, gledajmo
je. Jer, to je ipak bolje od gledanja jedno u drugo, bolje od
razmišljanja o tome. Televizija drži više loših parova zajedno nego što
to čine djeca ili crkva.

Praznina u mojoj glavi. Postajalo je hladnije. Pošto sam matori konj,
pomislio sam da bi trebalo da uzmem sako. Spustio sam se pokretnim
stepenicama sa četvrtog nivoa. Ko je izmislio pokretne stepenice? Ljudi
idu gore-dolje pokretnim stepenicama, liftovima, voze automobile,
otvaraju garaže dodirom na dugme. Onda odlaze u teretane da skidaju
salo. Za četiri hiljade godina nećemo ni noge imati, puzaćemo naokolo na
šupcima, ili ćemo se možda kotrljati kao lopte. Svaka vrsta uništava
sebe. Dinosauruse je ubilo to što su pojeli sve oko sebe i onda morali
da pojedu jedni druge, tako da je na kraju ostao samo jedan, i taj
bijednik je crkao od gladi.

Prije neki dan razmišljao sam o svijetu bez mene. Svijet tjera i dalje
po svome i radi ono što radi. A mene nema! Jako čudno. Zamisli kamion za
smeće koji dolazi i kupi smeće, a mene nema. Ili novine bačene pred
vrata, a mene nema da ih pokupim. Nemoguće. Ili još gore, kad prođe neko
vrijeme poslije moje smrti, tada će me neko istinski otkriti. Svi oni
koji su me se bojali ili su me mrzili dok sam bio živ, najednom će me
prigrliti. Na sve strane biće moje riječi. Stvoriće se klubovi i
udruženja. Biće odvratno. O mom životu snimiće film. Predstaviće me
daleko hrabrijim i talentovanijim nego što jesam. Daleko hrabrijim i
talentovanijim. Biće tu dovoljno toga da i bogovi povrate. Ljudski rod
preuveličava sve živo: svoje junake, svoje neprijatelje, svoj značaj.
Kopilad. Eto, sad mi je bolje. Prokleti ljudski rod. Eto…..bolje mi je.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Charles Bukowski Empty
PočaljiNaslov: Re: Charles Bukowski   Charles Bukowski Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Charles Bukowski
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: