LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Branislav Nusic

Ići dole 
AutorPoruka
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Branislav Nusic Empty
PočaljiNaslov: Branislav Nusic   Branislav Nusic Icon_minitime25/3/2009, 10:17 pm

Branislav Nusic F31edadc24
Бранислав Нушић је српски писац романа, драма, прича и есеја и зачетник реторике у Србији. Нушић је рођен 8. октобра 1864, a умро је 19. јануара 1938. Такође је радио као новинар и дипломата.

Биографија

Нушић је рођен у Београду као Алкибијад Нуша у цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Преселио се у Београд, где је матурирао. Кад је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на правном факултету у Београду 1884. године. Током студија је провео годину дана у Грацу.

Нушић се борио у Српско-бугарском рату 1885. године, који га је затекао на служењу редовног војног рока. Након рата је објавио контроверзну песму „Два раба“ у „Дневном листу“, због које је осуђен на две године робије. Песма је исмевала српску монархију, а посебно краља Милана.

Државну службу Нушић је добио 1889. године. Као званичник Министарства спољних послова, постављен је за писара конзулата у Битољу, где се и оженио 1893. године. На југу Србије и у Македонији провео је целу деценију. Његова последња служба у том периоду било је место вицеконзула у Приштини.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Branislav Nusic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Nusic   Branislav Nusic Icon_minitime25/3/2009, 10:18 pm

Године 1900. Нушић је постављен за секретара Министарства просвете, а убрзо после тога постао је драматург Народног позоришта у Београду. 1904. године постављен је за управника Српског народног позоришта у Новом Саду. 1905. године, напустио је ову функцију и преселио се у Београд, где се бавио новинарством. Писао је под псеудонимом „Бен Акиба“.

Вратио се 1912. године у Битољ као државни службеник, а 1913. године основао је позориште у Скопљу, где је живео до 1915. Напустио је земљу са војском током Првог светског рата и боравио у Италији, Швајцарској и Француској до краја рата.

После рата, Нушић је постављен за првог управника Уметничког одсека министарства за просвету. На овој позицији је остао до 1923. године. После тога је постао управник Народног позоришта у Сарајеву, да би се 1927. године вратио у Београд.

Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 10. фебруара 1933.

Бранислав Нушић је био плодан писац, познат по свом упечатљивом хумору. Писао је о људима и њиховој, често духовитој, природи.

Преминуо је 19. јануара 1938, а тог дана фасада зграде београдског Народног позоришта била је увијена у црно платно.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

besherat

Ženski
Broj poruka : 4371
Datum upisa : 18.03.2009

Branislav Nusic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Nusic   Branislav Nusic Icon_minitime25/3/2009, 10:19 pm

Књижевна дела

Драме

„Тако је морало бити“
„Јесења киша“
„Иза божјих леђа“
„Пучина“
"Put oko sveta"

Комедије

„Протекција“
„Свет“
„Пут око света“
„Госпођа министарка“
„Народни посланик“
„Мистер Долар“
„Ожалошћена породица“
„Покојник“
„Сумњиво лице“
„Др“
„Власт“ (недовршена)
Ђоле Кермит (недовршена)

Романи

„Општинско дете“ (у Сарајеву издато као „Опћинско дијете“)
„Хајдуци“
„Деветстопетнаеста“

Приповетке

Нушићев гроб на београдском Новом гробљу„Политички противник“
„Посмртно слово“
„Класа“
„Приповетке једног каплара“

Трагедије

„Кнез Иво од Семберије“
„Хаџи-Лоја“
„Наход“
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Nusic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Nusic   Branislav Nusic Icon_minitime18/9/2010, 11:43 pm

Sumnjivo lice - Branislav Nušić ukratko prepricana lektira
1.TEMA: Korumpirana i nesposobna vlast koja trazi sumnjivo lice

2.IDEJA: Nepismenost i korupcija su presudni u donosenju optuzbe i presude

3.VREME RADNJE: Vladavina dinastije Obrenovica

4.MESTO RADNJE: Srbija

5.KOMPOZICIJA

UVOD: Jerotije, srpski kapetan, i Andja, njegova zena, bez znanja njihove kceri, Marice, uzimaju ljubavno pismo namenjeno njoj od Djoke i citaju ga

ZAPLET: Jerotije dobiva drugo pismo puno cudnih sifara od Vice, sreskog pisara, sa kojim na miru i tisini desifruje pismo

VRHUNAC: Iznenada dobivaju telegram od ministra iz Beograda, da se u njihovoj varosi nalazi revolucionar sa antidinastickim spisima i Jerotije naredjuje da ga uhvate sa izvrsnim planom

RASPLET: Napokon je sumnjivo lice uhapseno i privedeno na saslusanje uz prisustvo dva gradjanakoji su svjedoci

KRAJ: Nakon spleta okolnosti ispade da revolucionar uopste ne postoji i da je "sumnjivo lice" Djoka koji se ipak na kraju zeni sa Maricom

6.MISLjENjE O DJELU: Ova komedija mi se od pocetka do kraja svidja jer je saljiva, interesantna i zanimljiva. Pored tih stvrai govori nam kako je narod u toba bio nepismen. Suci su zavrsavali slucajeve kako im je bio "ch(t+j=ch jotovanje)ejf". Vlada svoje poslove nije obavljala kako treba, a u ovom slucaju Jerotije, srpski kapetan, je odustao kada je doslo do sukoba i ozbilje situacije sbog svog kukavicluka.

7.LIKOVI: VICA

FIZICKE: Vica je suv i strkljast, on ima neobicno kratak kaput na struk, tesni, pripijene jahace pantalone, cizme i na njima mamuze. Podsisanih brkova i ima chubu od kose nad celom.

PSIHICKE: Vica je jako zaljubljen u Maricu sto pokazuje svojom ljubomorom kada je Marica pred njim poljubila djoku "ja protestujem u ime u ime drzavnog morala i ja, u ime drzave, izjavljujem da ovo ne mogu da gledam svojim ocima. Ja nisam duzan da u zvanicnoj duznosti gledam ljubljenje i grljenje u drzavnom nadleznisvtu", "vjest da unovci svoj polozaj"

SOCIJALNE: Mladic, na dobrom polozaju. Dobro radno mjesto i dobra placa. Zivi u jednoj varosi u Srbiji.

8.FABULA: Sasvim obican je dan. Srpski pisar Jerotije dosadjivao se u svojoj kancelariji sve dok njegova zena Andja ne donese jedno pismo. To je bilo ljubavno pismo od Djoke namijenjeno Marici, njihovoj kceri. Procitase ga i zamislise se. U to vrijeme na vrata pokuca Vica sa novim pismom punim nekih sifara koje je napola desifrirao. Onako hvalisave naravi Jerotije uze pismo i poce ga citati sa "razumijevanjem", a u stvari samo pokusava da nesto shvati. Medjutim prekide ih telegram od ministra iz Beograda koji kaze da se u njihovoj varosi nalazi mladic sa antidinastickim spisima. Jerotije dade potragu za njim istog trenutka. Ubrzo dolazi informacija da se sumnjivo lice, tj Djoka nalazi u hotelu "Evropa". Uhvatise ga veoma dobrim planom i pritvorise ga u apsu.Uslijedilo je saslusanje uz prisustvo dva gradjana kao svjedoka. Nakon niza okolnosti Jerotije shvati da on nije krivac i da antidinasticki spisi uopste ne postoje vec su to ljubavna pisma. Kao slag na tortu stize Marica i izgrli i poljubi sumnjivo lice i rece Djoka nije kriv. Djoka je pusten iz pritvora i ubrzo je on postao Jerotijin zet.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Nusic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Nusic   Branislav Nusic Icon_minitime18/9/2010, 11:48 pm

Hajduci - Branislav Nušić
Vec u predgovoru Branislav Nusic naglasava da je knjiga opis njegovih dozivljaja iz detinjstva na jednom starom velikom hrastu pored obale Dunava na koji bi se popeli on i jos njih petorica i redovno druzili cetvrtkom i nedeljom. Bilo ih je sestorica “stalnih”: Zika Dronja koji nikako nije mogao da zapamti lekcije koje je ucio, a zvali su ga Dronja jer je bio sav rasklimatan i sve je visilo na njemu, a sveske i odeca su mu stalno bile prljave od mrlja mastila. Mile Vrabac je dobio nadimak vrabac jer je uvek kopao po dzepovima, vadio mrve od hleba i grickao ih. Bio je jedan od najgorih ucenika. Jedino sto je znao da odgovara su bili predmeti iz hriscanske nauke ili istorije. Mita Trta jee oko svega umeo da se rasplace. Imao je dobro srce, ali je bio jako lenj. U skoli kad je odgovarao odgovarao je najkrace moguce i sporo kao da je to preveliki zamor za njega. Najteze mu je bilo da ujutro ustane iz kreveta pa su ga u kuci prozvali Trta i taj nadimak mu je ostao. Laza Cvrca je bio najduhovitiji,najmanji i najveca kukavica. Umeo je svasta da izvodi, da stavi nogu iza vrata ili da napravi lice kao zaba, ali je mucao kad treba da odgovara od prvog razreda gimnazije. Da li je stvarno mucao ili se pravio blesav kao Sima Gluvac nikad se nije saznalo. Sima Gluvac dok su se igrali nije bio gluv, ali kad je trebao da odgovara pravio se da ne cuje pitanje nego je odgovarao ono sto je znao, cak i stivo iz drugih predmeta. Jednog dana su u razred dosli razredni, profesor i lekar i poceli da ga ispituju jer su culi od nekog da on uopste nije gluv. Pravio se on i dalje gluv, sve dok nisu sapatom rekli da treba da dobije batine. Iako su saputali Sima ih je cuo i poceo da place. Onda je pokusao da se izvuce da cuje samo na jedno uvo, pa da je odjednom poceo da cuje i na drugo, ali su ga otpustili iz skole sa pravom da polaze ispit koji nije polozio, pa je ponavljao prvi razred. Ceda Brba je nadimak Brba dobio jer se jednom pogresno potpisao na kontrolnom. Izbacili su ga iz skole jer je bio prava napast, znao je kako drugu decu da povuce da ne uce i tako je postao pekarski segrt. Bio je najjaci od svih i lagao je mnogo kako gvozdenu sipku moze da savije rukama, kako su mu u cirkusu nudili pare da se tuce, svi su znali da laze, ali su se pravili da mu veruju jer su ga se plasili. Ali bio je pravedan, stitio je slabije. Jednom je u skolu doneo neki prasak koji je prosuo izmedju klupa po podu i od kog su se svi cesali. Profesor se iznervirao jer se ceo razred cesao, ali onda je pocelo i njega da svrbi, pa je pokusao da ispituje, ali nije islo i onda je ceo razred pustio kuci. Za sebe Nusic kaze da je jedini o sebi mislio kao o dobrom detetu. Nije bio dobar djak. Nije voleo da ide u skolu i jednom kad ga je zaboleo zub majka ga nije pustila da ide. Od tada kako nekog, majku, oca, sestru, brata, zaboli zub, on ne ode u skolu. Profesori su ga kaznili za to. Cetvrtkom posle podne nisu imali skolu da bi radili domace, ali je to bio njihov najomiljeniji dan na hrastovom drvetu. Poceli bi da pricaju o necemu, pa presli na drugu temu, i tako redom sve dok im ne bi dojadilo, pa bi napravili loptu od kucine i na poljani igrali fudbal sve do veceri. Nedeljom je bilo drugacije. Ceda Brba je dolazio samo nedeljom, poranio bi i od rane zore sedeo na stablu cekajuci drustvo i najvise pricao o svojim “podvizima”. Neki su bili i istina. Na jednom vasaru je neki Italijan imao svoju tacku sa majmunom obucenim u generalsko odelo i dresiranim psom koji je bio osedlan kao konj. Italijan bi sa majmunom izveo prvi deo tacke, a onda mu na Italijanskom rekao “Avanti” (u prevodu “Napred”) i majmun bi skocio na psa i tako bi optrcali nekoliko krugova na odusevljenje publike. Ceda je doveo nekog velikog pakosnog psa i kad je Italijan rekao ‘Avanti’ pustio ga. Ovaj je nasrnuo na italijanovog psa da ga zakolje i sigurno bi to i uradio da mu u jednom trenutku izbezumljeni majmun nije skocio na ledja i cvrsto ga uhvatio za vrat. Ovaj se silno uplasio i krenuo da bezi. Nasli su ih u sumi, majmun je bio na drvetu i tek posle mnogo ubedjivanja je pristao da sidje i onda je zagrlio Italijana onako uplaseno kao da je covek, dok je pas iznemogao lezao. U drugom kraju sela je ziveo Matamuta. Ime mu je bilo Mata, ali je bio nem od rodjenja, pa su ga prozvali Matamuta. Bio je neverovatno jak i klonio se druge dece, radio je oko kuce sa ocem. O njegovoj snazi su se medju decom pricale legende. To je jako iznerviralo Cedu Brbu i i krenuo je sa dvojicom da ga izazove na tucu da se vidi ko je veci junak. Kad su stigli blizu setio se kako nije namazao ruke uljem i kako tako ne moze da se bori. Neki su poverovali neki ne. Sledece nedelje je dosao sa zavijenom glavom i opisao kako je isprebijao Matamutu, ali je drustvo saznalo da ga je dan ranije premlatio gazda. Naravno svi su se pravili da mu veruju. Dosao je na hrast i svima rekao da je resio da ide u hajduke. Celo drustvo ga je odgovaralo i pricalo kako su hajduci losi jer otimaju, napadaju, rade ruzne stvari. Ali onda ih je Brba ubedio da rade i dobre stvari i pitao ko bi jos isao u hajduke. Cvrca se prvi prijavio. Kad ga je zapanjeno drustvo pitalo zasto odgovorio je kako ga majka svake subote kupa, pa bi on otisao u hajduke samo da se toga spase. Onda je pristao i Dronja. Ostalo drustvo se neckalo. Posto je bila sreda, dogovorili su se da se sutradan nadju na hrastu i kazu sta je ko odlucio. Nije bila laka odluka. Nekada, za vreme Turaka hajduci su stitili narod. Na sastanku u Orascu sa Karadjordjem, skupile su se sve hajducke staresine, od kojih su najpoznatiji Hajduk Veljko i Stanoje Glavas, najstariji medju njima. Prvo su njega pitali da vodi ustanak, ali on nije prihvatio pa su onda izabrali Karadjordja. Ti hajduci su bili slavljeni junaci i drustvo se razislo razmisljajuci da li ovi danasnji hajduci jesu junaci ili samo razbojnici. Sledeceg dana su se dogovorili da ce svi u hajduke. Igrali su se hajduckih igara, bacanje kamena s ramena, napravili gusle i pred vece se dogovorili da se nadju u starom mlinu na kraju sela koji je davno izgoreo i niko ga nije popravljao niti je bilo ko tu zalazio. Tu su izabrali Cedu Brbu za ‘Arambasu - staresinu. Sutradan je skola bila zatvorena do daljneg zbog epidemije. Celo drustvo se okupilo na hrastu i onda je ‘Arambasa odlucio da se sutradan u rano jutro nadju na grobu Makse Zabe i poloze zakletvu. Maksa Zaba nije bio nikakav junak, nego lopov koga su streljali posto je ubio nekoga u pljacki i tu sahranili. Na tom mestu su pre njega bili streljani i sahranjeni hajduci, ali su njihovi grobovi nestali tokom vremena, ostao je vidljiv samo taj grob. Tu su se zakleli, ali se Cvrca nije pojavio. Objasnio je tog popodneva na hrastu da nije izdajica nego da je zamolio majku da ga rano probudi jer ide da polaze zakletvu za hajduke, a ujutro mu je u sobu usao otac sa kajsem i isprebijao ga. Odlucise da mu sude popodne u starom mlinu jer je prekrsio zavet cutanja. Posle vecanja svi su bili za to da se zavezani Cvrca odveze i da mu se oprosti, te da u subotu ode na grob i polozi zakletvu sa Cedom i Vrapcem. U nedelju nisu otisli do hrasta nego se svako kod kuce spremao za polazak u hajduke. Sutradan ujutro svi su se nasli i krenuli. Od “oruzja” su imali noz, viljusku i iglu. Prvu noc su napravili plan kako da opljackaju putnicka kola, izabrali Vrapca za guslara, zapalili vatru i u gluvo doba noci prvo Ceda, a onda ostali za njim, zavrsili na drvetu jer ih je uplasio magarac, kog nisu u prvom trenutku videli jer je bila noc. Kad su uvideli da je magare, vratili su se kod vatre, ali niko nije mogao da zaspi, pa je Ceda Brba predlozio da svako isprica po jednu pricu, da prekrate vreme do jutra. Brbina prica je bila o Caru koji nije umeo da nadje odgovor na 3 pitanja – kada je covek najjaci, kako da izbegne smrt i da li treba da slusa samo sebe ili i savete prijatelja. Zbog tih pitanja se preobukao u prosjaka i obisao pola sveta dok nije cuo za jedno dete Marka Kraljevica za koga su pricali da je pre nego sto je napunio godinu dana prohodao i progovorio, da je sa godinu dana bio vec toliko jak da je rukama lomio orahe, sa dve godine jahao, ali nije to bilo najbitnije. Kaludjeri iz manastira Treskavica bi silazili u Prilep da se dive njegovoj mudrosti. Kad je car u prosjackom odelu nasao Marka ovaj mu je odgovorio da je covek najjaci kad brani pravdu, da zivi posle smrti ako je cinio dobra dela i da je dobro slusati savete prijatelja jer retko ko voli da vidi svoje mane. Car se zadivio odgovorima i vratio u svoje carstvo, a Marku poslao poklone koje je ovaj razdelio sirotinji. Zadrzao je samo zlatni mac i buzdovan. Gluvaceva prica je o mladom kozaru koji je u planinama cuvao koze od jutra do veceri. Jednog dana vide da je jedno jare otislo previsoko, i pope se na stenu da ga spusti kad ugleda predivan cvet koji je jare htelo da pase. On spusti jare u stado i kako je cvet bio lep, ali skoro uvenuo bez vode, ode do izvora, napuni svoju kapicu vodom i zali cvet. Otad ga je zalivao svaki dan i uzivao u njegovoj lepoti i mirisu. Jednog dana je oluja polomila cvet i kozar je proveo ceo dan trazeci ga. Nasao ga je u sumi i odneo kuci i stavio u vodu gde se cvet malo oporavio. Te noci je sanjao san u kom mu je starac rekao da ode tamo gde je bio cvet i da ce naci blago kad pomeri stene. I stvarno mladi kozar je nasao blago, ali nije hteo da ga dira jer nije bilo njegovo. Kad je uvece zabrinut za cvet stigao kuci zatekao je prelepu devojku koja mu je objasnla da je ona bila taj cvet nastao iz suze njene majke Carice koju je otac oterao od sebe. Pre nego sto je posla u beli svet, sklonila je blago tamo. Devojka mu rece da je svo blago njegovo jer je ona njegova jer joj je jedini prisao, negovao je i voleo. Trtina prica je o snu u kom je sanjao da je car i da cini dobra dela ljudima. Kad su ga dvorjani pitali sta on zeli naredio je da mu se kupe crvene bonbone, napravi torta i upregnu kocije sutradan. Sanjao je dalje kako se najeo bonbona i probudio se taman kad je trebao da pocne da jede tortu. Ceo dan je bio tuzan i samo je sluzavki ispricao svoj san jer je umela da tumaci snove. Rekla mu je da ce mu se brzo nesto desiti, da mi predstoji velika radost i da ce mu se do podneva desiti sve to. U medjuvremenu je njegov otac izasao iz crkve, sreo profesora koji mu je o Trti rekao sve najgore, dosao besan kuci, izmlatio ga kao nikad i kad je Trta pitao sluzavku kako je tako lose protumacila san ona mu je odgovorila da je pogodila jednu stvar, a to je da ce se sve vrlo brzo desiti. Vrapceva prica je o misu koji nije mogao da izadje iz svoje rupice od macka koji se namerio da ga pojede. Zapoceo je pricu sa mackom i dogovorili su se da macak ne dira njega, a da mu on dovodi druge miseve da ih pojede tako sto ce im reci da je macak liznuo rakiju i napio se. Dogovorili su se da mis izadje iz svoje rupice i pokaze ostalima da moze da skace po macku i slobodno se seta. Mis je doveo miseve i rekao im da je macak pijan, izasao iz rupe i poceo da skace po njemu i oko njega, i poceo da mu gricka brkove. Macak ga je u tom trenutku scepao u zube i rekao mu da nece dirati druge miseve, ali da ce njega ubiti jer je izdao svoj rod i da zna da ce tako sutra izdati i njega. I pojeo ga. Cvrcina prica je o njegovom bratu Peri koji je krenuo da cupa kose sestrinim lutkama. Majka ga je videla i istukla, a sestra se jako naljutila na njega. Posto je bio dobar lazov Pera je uspeo da ubedi sestru da su se lutke same pocupale jer su se posvadjale u ormanu, gde ih je sestra sklanjala od njega, koja je bila lepsa u izlogu, dok nije bila kupljena. Dronjina prica je o bogatasu koji je stekao veliko bogatstvo svojim radom, pomagao siromahe i nije bio cicija, ali je bio zabrinut da li ce njegov sin moci to blago da sacuva ili ce se pokvariti od silnih para za koje ni dan nije radio. Jednu noc je uzidao blago u zidove dok sin nije bio tu i pred jutro polomio prozore da izgleda da su pokradeni. Sinu je bilo zao blaga, ali jos vise oca, i poceo je da radi sve vreme stedeci. Ustedeo je za konja i rekao ocu da bi je stedeo sve vreme i da ce sa konjem vise zaradjivati i vise stedeti i da ce otvoriti malu radnjicu pa da ce jos bolje ziveti. Kad je otac to cuo, poslao ga je da kupi budak i naterao da razbije zidove. Kad je video blago, sin je pitao oca zasto je to uradio. Otac mu je rekao da je hteo da ga nauci kako je tesko steci i sacuvati bogatstvo. Moja prica (Nusiceva) je o Raki Pustoglavicu, jedincu sinu, jako nevaljalom i neposlusnom detetu. Roditelji su bili ocajni. Jednog dana odose u cirkus i otac vide dresera zivotinja kako izvodi svoju tacku sa raznim zivotinjama i ode kod njega sa molbom da vidi moze li mu pomoci oko sina. Dreser se slozi i dodje u njihovu kucu. Posto Raka nije hteo da mu pridje, on uze korbac i izmlati ga. Za ruckom Raka odgurnu tanjir sa supom, a dreser ga opet izmlati i rece roditeljima da mu daju da jede tek kad bude molio. Posle rucka mu zapreti ako ne nauzi sve sto ima do sutra, da ce lose proci. Sutradan je Raka sve naucio. Dreser objasni roditeljima da nije lepo decu vaspitavati batinama, ali da je to bio jedini nacin. Od tog dana Raka se potpuno promenio i deca su ga prozvala: Dresirani Raka. U tim pricama su jedan po jedan zaspali. Probudili su se umorni, nazuljani, smrznuti, gladni i zedni. Nisu znali sta da jedu, probali su tikvu,travu,zemlju,koru drveta, nigde nije bilo vode, a bili su suvise slabi da krenu u napad. U medjuvremenu su roditeli otkrili da dece nema kod kuce. Kad je pala noc majke su vec bile jako zabrinute, a ocevi besni. Sledece jutro skupise se ocevi i odoce kod Nacelnika i ispricase mu kako stoji stvar, a posto je ovaj bio dobar poce odmah da istrazuje. Prvo se raspitao o pekarskom kalfi, Dronji i saznao da ga je pekar istukao i oterao jer mu je ukrao 2 perece. Nacelnik naredi da se pretrazi suma i decu pred kraj drugog dana iznemoglu i sklupcanu na zemlji nadje jedan pandur sa batinom i zajedno sa magaretom ih zakljuca u svoj svinjac pun buva, pred noc im dade hleba i slame za spavanje. Ujutro, posto je dojavio Nacelniku da ih je nasao, povede ih u njihovo selo. Nacelnik dojavi roditeljima da sacekaju “hajduke” na putu da se ne bi brukali pred selom. Uprkos ocekivanjima dece da ce ih roditelji izljubiti srecni sto ih vide, ocevi ih odmah isprebijase. Ceda Brba je dobio batine i od bivseg gazde jer mu je iz zlobe kad ga je ovaj otpustio, rasekao dzakove sa brasnom, otsekao konopac za kantu za bunar i pustio kanarinca iz kaveza kog je gazda obozavao. 2 nedelje niko nije dosao na Hrastovo stablo. Svi su bili otpusteni iz skole. Celo selo im se smejalo. Posle 2 nedelje su se svi skupili sem Cede koji je presao da segrtuje kod jednog opancara. I tu su se zarekli da nikad vise nece praviti takve gluposti.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Nusic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Nusic   Branislav Nusic Icon_minitime23/10/2010, 5:39 pm

Gospodine proto, da li se vi mene sećate?
- Ne, sinko.
- Ja sam sin pokojnog Janka Lazića.
- A jes', bome, sećam se. Pa i ličiš na njega. Kako da se ne sećam,
pokojnik je bio dobar čovek...
- On je bio, ali ja nisam.
- E?
- Da, oče! Ne mogu se sa sobom pohvaliti. Škole nisam doučio,
nasledstvo očevo sam upropastio i uopšte sam pošao stranputicom.
Uvidjam svoje pogreške i rešio sam se odlučno da se popravim.
- E, to je lepo sinko!
- Izabrao sam devojku koju ću uzeti za ženu. Ja se nadam da će me
ženidba vratiti na pravi put, jer volim tu devojku. Ona ima i nešto
para, oko dvadeset hiljada dinara, a s tim novcem se već može zasnovati
kuća.
- Tako je, tako je, sinko!
- Zato sam baš i došao da vas pitam, kao prijatelja moga oca i kao
čoveka koga poštujem. Ja vas molim da mi date savet: treba li tako da
učinim, treba li da se ženim, te da i ja jednom podjem pametnim putem
u život?
- Sasvim, sinko, to ti potpuno odobravam. Tako i treba da učiniš.
Mladi gospodin blagodarno poljubi proti ruku i ode.
Posle nedelju dana on opet dodje.
- Došao sam opet, gospodine proto, da vas zamolim za jedan savet.
- Vrlo rado, vrlo rado!
- Kazao sam vam prošli put da sam izabrao devojku, pa sam došao da
vas pitam za savet: treba li da dobijem pristanak devojčin, treba li da
je pitam za njenu volju?
- Svakako sinko! Brak se osniva na obostranoj volji; drugače ne bi
ni crkva blagoslovila brak.
- Hvala vam, oče proto!
I mladić blagodarno poljubi proti ruku.
Posle nedelju dana on opet dodje.
- Ja sam sledio, oče proto, vašem savetu i rešio sam potpuno da se
ženim.
- E, to je lepo, to je lepo!
- Po vašem savetu upitao sam devojku i ona mi je izjavila da drage
volje pristaje.
- E, to je vrlo lepo! Tako, sinko, tako!
- Sad, jos molim za vaš blagoslov.
- Vrlo rado, razume se, vrlo rado!
- Dakle, molim vas za vaš blagoslov da mogu uzeti vašu ćerku.
- Napolje, bitango jedna!- dreknu prota kao pomaman i mal' ne poteže
trebnik, koji mu je bio u ruci, da ga gadja.
- Ali vaši saveti!... - brani se grešni mladić.
- Napolje kad ti kažem! Ne savetujem ja tebe zato da moju kuću
ocrniš! Napolje! Napolje!



Branislav Nušić - Protini saveti

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Nusic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Nusic   Branislav Nusic Icon_minitime25/11/2010, 9:15 pm

OSNOVNA ŠKOLA

Kad smo ušli u razred, učitelj nas je povrstao po veličini i tako uterao u klupe. Najmanji su zauzeli mesta u prednjim klupama, a sve veći i veći u zadnjim. Docnije će nas tek klasificirati po znanju, te će najbolji đaci sesti u prve klupe, lošiji za ovima, a najgori u poslednjoj, koja se zvala magareća klupa. Tada, kada sam ja učio osnovnu školu, postojala je kao vaspitno sredstvo i ta magareća klupa, u koju bi učitelj upućivao one koji odista ništa ne bi znali. Ja nalazim da je to bila vrlo dobra ustanova, jer su se neznalice, na taj način, navikavale na to da su magarci. Otkako je to ukinuto, neznalice se nikako neće da izmire s tim faktom, te u životu obično magarci sede u prvim klupama.
Poređani tako u klupe po veličini, izgledali smo kao semenke u lubenici. Svi jednoliki, svi bezizrazni i svi balavi, pa ipak - ko bi to tada rekao - tu su, jedan kraj drugoga, sedeli: budući ministar i budući razbojnik, budući episkop i budući zajmodavac, budući robijaš i budući berzanski milijarder. Koliko bi sreće po čovečanstvo bilo kada bi se još kod tako male dece znalo šta će ko biti, pa ako ništa drugo a ono bar, dok smo deca, da se siti natučemo budućeg ministra, episkopa i berzanskog milijardera.

Branislav Nušić- odlomak Iz "Autobiografije"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Branislav Nusic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Nusic   Branislav Nusic Icon_minitime27/3/2011, 9:40 pm

Sumljivo lice

1.TEMA: Korumpirana i nesposobna vlast koja trazi sumnjivo lice

2.IDEJA: Nepismenost i korupcija su presudni u donosenju optuzbe i presude

3.VREME RADNJE: Vladavina dinastije Obrenovica

4.MESTO RADNJE: Srbija

5.KOMPOZICIJA


UVOD: Jerotije, srpski kapetan, i Andja, njegova zena, bez znanja
njihove kceri, Marice, uzimaju ljubavno pismo namenjeno njoj od Djoke i
citaju ga

ZAPLET: Jerotije dobiva drugo pismo puno cudnih
sifara od Vice, sreskog pisara, sa kojim na miru i tisini desifruje
pismo

VRHUNAC: Iznenada dobivaju telegram od ministra iz
Beograda, da se u njihovoj varosi nalazi revolucionar sa antidinastickim
spisima i Jerotije naredjuje da ga uhvate sa izvrsnim planom

RASPLET: Napokon je sumnjivo lice uhapseno i privedeno na saslusanje uz prisustvo dva gradjanakoji su svjedoci


KRAJ: Nakon spleta okolnosti ispade da revolucionar uopste ne postoji i
da je "sumnjivo lice" Djoka koji se ipak na kraju zeni sa Maricom

6.MISLjENjE
O DJELU: Ova komedija mi se od pocetka do kraja svidja jer je saljiva,
interesantna i zanimljiva. Pored tih stvrai govori nam kako je narod u
toba bio nepismen. Suci su zavrsavali slucajeve kako im je bio
"ch(t+j=ch jotovanje)ejf". Vlada svoje poslove nije obavljala kako
treba, a u ovom slucaju Jerotije, srpski kapetan, je odustao kada je
doslo do sukoba i ozbilje situacije sbog svog kukavicluka.

7.LIKOVI: VICA

FIZICKE:
Vica je suv i strkljast, on ima neobicno kratak kaput na struk, tesni,
pripijene jahace pantalone, cizme i na njima mamuze. Podsisanih brkova i
ima chubu od kose nad celom.

PSIHICKE: Vica je jako zaljubljen u
Maricu sto pokazuje svojom ljubomorom kada je Marica pred njim
poljubila djoku "ja protestujem u ime u ime drzavnog morala i ja, u ime
drzave, izjavljujem da ovo ne mogu da gledam svojim ocima. Ja nisam
duzan da u zvanicnoj duznosti gledam ljubljenje i grljenje u drzavnom
nadleznisvtu", "vjest da unovci svoj polozaj"

SOCIJALNE: Mladic, na dobrom polozaju. Dobro radno mjesto i dobra placa. Zivi u jednoj varosi u Srbiji.

8.FABULA:
Sasvim obican je dan. Srpski pisar Jerotije dosadjivao se u svojoj
kancelariji sve dok njegova zena Andja ne donese jedno pismo. To je bilo
ljubavno pismo od Djoke namijenjeno Marici, njihovoj kceri. Procitase
ga i zamislise se. U to vrijeme na vrata pokuca Vica sa novim pismom
punim nekih sifara koje je napola desifrirao. Onako hvalisave naravi
Jerotije uze pismo i poce ga citati sa "razumijevanjem", a u stvari samo
pokusava da nesto shvati. Medjutim prekide ih telegram od ministra iz
Beograda koji kaze da se u njihovoj varosi nalazi mladic sa
antidinastickim spisima. Jerotije dade potragu za njim istog trenutka.
Ubrzo dolazi informacija da se sumnjivo lice, tj Djoka nalazi u hotelu
"Evropa". Uhvatise ga veoma dobrim planom i pritvorise ga u
apsu.Uslijedilo je saslusanje uz prisustvo dva gradjana kao svjedoka.
Nakon niza okolnosti Jerotije shvati da on nije krivac i da
antidinasticki spisi uopste ne postoje vec su to ljubavna pisma. Kao
slag na tortu stize Marica i izgrli i poljubi sumnjivo lice i rece Djoka
nije kriv. Djoka je pusten iz pritvora i ubrzo je on postao Jerotijin
zet.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Branislav Nusic Empty
PočaljiNaslov: Re: Branislav Nusic   Branislav Nusic Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Branislav Nusic
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: