LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 O Indijancima

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime28/8/2011, 9:43 pm

Indijanski Etički Kod


1. Ustani sa Suncem i pomoli se. Moli se sam. Moli često. Veliki Duh će slušati, samo ako ti govoriš.

2. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Neznanje,
ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljenih duša. Moli se za njih
da pronađu vodstvo.

3. Traži sebe, kroz sebe. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem.
To je tvoj put i samo tvoj - Drugi mogu ići s tobom, ali niko ne može
ići umesto tebe.

4. Ophodi se prema gostima u kući s puno obazrivosti. Posluži ih
najboljom hranom, daj im najbolji ležaj, odnosi se prema njima s
poštovanjem i čestitošću.

5. Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zasluženo i dato. Nije tvoje.

6. Poštuj sve što postoji na Zemlji, bilo ljude bilo biljke.

7. Poštuj tuđa mišljenja, želje i reči. Nikada ne prekidaj nečiji govor,
prigovaraj ili grubo oponašaj mimikom izrečeno. Dozvoli svakoj osobi
pravo na licno izražavanje.

8. Nikada ne govori loše o drugima. Negativna energija koju time saljes u univerzum vratiće ti se višestruko.

9. Svi ljudi čine greške. Sve greške mogu biti oproštene.

10. Negativne misli uzrokuju bolesti uma, tela i duha. Vežbaj optimizam.

11. Priroda nije naša, ona je deo nas. Ona je do naše svetovne porodice.

12. Deca su seme budućnosti. Sadi ljubav u njihova srca i zalivaj ih
mudrošću i učenjima života. Dok rastu, daj im mesto da rastu.

13. Izbegavaj ranjavanje srca drugih. Otrov te boli će se vratiti tebi.

14. Budi iskren u sva vremena. Iskrenost je ispit nasleđa i doslednosti unutar ovog univerzuma.

15. Drži sebe u ravnoteži. Svoje umno Ja, Duhovno Ja, Emocionalno Ja, i Telesno Ja.
Sva trebaju biti jednako snažna, čista i zdrava. Jačaj telo da ojača um.
Rasti bogato u duhovnosti, da izlečiš emocionalne rane.

16. Donosi svesne odluke, kao što ću i kakav biti, kako ću delovati i nositi se sa svojim delima. Budi odgovoran za svoja dela.

17. Poštuj privatnost i licni prostor drugih . Ne diraj tuđe vlasništvo,
pogotovo ne diraj svete i duhovne relikvije. To je zabranjeno.

18. Budi prvenstveno iskren prema sebi. Ne možeš biti pažljiv i pomoći
drugima, ako nisi pažljiv prema sebi i ne pomažeš prvo sebi.

19. Poštuj tuđa verska opredjeljenja. Ne sili druge da veruju u tvoje.

20. Deli svoju dobru sreću. Deli i učestvuj u davanju milostinje.


Autor nepoznat

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime28/8/2011, 9:43 pm

O Indijancima Prayer-to-the-Myserty-

Molitva Sioux Indijanaca


  • Dopusti da se moje ruke pune poštovanja dotaknu stvari koje si Ti stvorio.
  • Izoštri moje uho da čuje Tvoj glas.
  • Učini me mudrim kako bih spoznao nauk koji si Ti tajnovito stavio u svaki list, u svaki kamen.
  • Tražim snage, ali ne da bih nadjačao svoju braću nego da bih nadvladao svog najvećeg neprijatelja-samoga sebe!
  • Bože, daj mi mirnoću da podnosim stvari koje ne mogu promeniti.
  • Daj mi mudrost da razlikujem jedno od drugoga.
  • Neka ne molim za smirenje moga bola već za jako srce da ga svladam.
  • Neka ne tražim saveznike u životnoj borbi već da se oslonim na vlastite snage.
  • Neka ne preklinjem za spas od straha već za nadu da osvojim svoju lepotu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime28/8/2011, 9:43 pm

IME

Ime su dobili po Indiji jer se mislilo da se radi o obali Indije, a ne o
novootkrivenom kontinentu Americi. Amerikanci ih u novije vreme
(službeno) više ne nazivaju Indians nego Native Americans (američki
domoroci). Nazivi Redskins ili Peaux-Rouges, odnosno Crvenokošci, su
podrugljivi.

PRIVREDA

Indijanci su, često se kaže, deca prirode. Zavise od nje i žive u skladu
s njenim zakonima. Na celom području od Aljaske do Tierre del Fuego
(Ognjena Zemlja) nema nijednog zabeleženog slučaja da su ugrozili
prirodu na neki način. Bogata mitologija Američkih Indijanaca nas uči
koliko oni poštuju zemlju, ona nije ničije vlasništvo, a mi smo je samo
iznajmili dok živimo na njoj. Veliki duh ustupio nam je zemlju kao i
biljkama i našoj braći životinjama. Ipak da bi čovjek mogao preživeti
mora se hraniti i napraviti sebi zaklon. On zato moli i traži oprost,
moli duha stabla, medveda ili bizona da mu oprosti što ga mora ubiti.
Zato Indijanac ubija samo onoliko koliko mu je potrebno da bi preživeo.
Indijanci u svojim mitovima poznaju mnoge heroje kulture koji su ih
naučili napraviti oružje, oruđe i naučili ih lovu, ribolovu, obradi tla i
kako treba postupati prema prirodi. Ako bi lovac ulovio više nego što
mu je potrebno, ili nije zahvalio životinji što mu je ona dopustila da
je ubije, on više nikada neće imati sreće u lovu. Indijanac može uloviti
životinju samo ako mu to ona dozvoli. I životinje i ljudi imaju svoje
zaštitnike, njihova pravila moraju se poštivati. Naseljavanjem belog
čovjeka u Americi dolazi do naglog uništavanja prirode. Indijanac je
odmah uočio kako on loše deluje na prirodu. Ruše se šume, istrebljuju
životinje, truju reke. Prvo pismo upozorenja uništavanja majke zemlje
poslao je američkom predsedniku legendarni indijanski poglavica Seattle.
I dan-danas Indijanci na području brazilskih prašuma protestiraju vladi
protiv uništavanja kišnih šuma, a slično i danas Sjevernoamerički
Indijanci neprekidno upozoravaju vlasti da se sačuva svet divljine koji
se nemilice uništava. Odjeka od onih koji su u stanju nešto poduzeti,
nema. Visoko-civilizirani narodi izgleda nisu još dostigli stupanj
svijesti američkog 'divljaka', kako ih oni vole nazivaju.

LOV, RIBOLOV, SAKUPLJANJE, POLJOPRIVREDA

Lov je jedan od osnovnih delatnosti takozvanih 'primitivnih' naroda,
naslazimo ga od vremena pojave čoveka. Kamen i toljaga bila su glavno
oružje koje se koristilo u lovu. Nekome od naših predaka palo je na
pamet da nađeni kamen prilagodi i obradom dobije od ivera nož ili da od
oblog kamena dobije mlat privezavši ga žilama ili kožnim trakama za
drveni nastavak. Kroz povest američkih domorodaca, još od vremena
postojanja mamuta, možemo pratiti razvoj oružja američkog domoroca.
Koplje, luk i strela, tomahawk, atl-atl, puhaljka (serbatana), bola i
praćka oružja su koja se javljaju u raznim krajevima Amerike. Većini
društava kod Indijanaca lov je bio glavno ili jedno od najglavnijih
zanimanja. Nijedno društvo nije bilo isključivo lovačko. Ne smemo
zaboraviti da Indijancima dugujemo neke od najglavnijih kultura bez
kojih danas ne možemo, to su krumpir (kojega smo dobili od Inka),
rajčica, grasak, kukuruz i zloglasni duvan, kojime kao da su nam se
osvetili za sve nepravde koje su im nanesene. Bizon je bio glavna lovina
prerijskih Indijanaca, lovio se lukom i strelom i kopljima. Bizonovo
meso Indijanci su znali konzervirati uz pomoć nekih začina i ovu smesu
čuvati u kožnim vrečicama poznatim kao parfleche. Ovakvu hranu Indijanac
je nosio sa sobom prilikom dužeg odsustva. Meso je ipak u večini
slučajeva nadopunjavalo biljnu hranu koje su žene pribavljale
sakupljanjem ili uzgojem . Sjeverna Amerika bogata je i drugom divljači ,
to su jeleni, sobovi i losovi, medvjedi, ali i manja divljač, rakun,
zec, dabar, vidra, iptice.
Kože i krzna bile su im potrebne za izradu odjeće, obuće, pokrivače.
Neke grupe Indijanaca, posebno u hladnim predelima živela su uglavnom od
životinjskog mesa, ali ta su plemena bila uz lovačko zanimanje imala i
razvijen ribolov. U Južnoj Americi u područjima kišnih šuma (selvasa),
lov je takođe jedna od važnijih aktivnosti Indijanca, i ovdje on
dopunjava svoj 'stol' biljnim proizvodima oko kojih se staraju žene.
Glavna lovina ovih Indijanaca, ne računajući i značajno ribarstvo, su
majmuni, ptice, kornjače i druga divljač. Luk i strela i puhaljka glavna
su im oružja. Što se strele tiče ima ih više vrsta, onih koji služe za
lov na krupnu divljač, s oštrim vrhom, strijele s tupastim vrhom kojima
se love ptice. Strijela koja se koristi u ribolovu ima pilasti
(testerasti) oblik. Otrov, posebno kurare Indijanci su koristili
prilikom lova na veću divljač. Otrov timbu Indijanci bi bacali u reku i
kada riba ispliva jednostavno bi je pokupili. U pustinjskim i
polupustinjskim predelima siromašnih izvorima hrane, Indijanci bi se
organizovali po malenim skupinama koje su se lakše mogle prehraniti, ovo
osobito vredi za severnoamerička plemena Zapadni Šošona, kod brazilskih
Nambikwara, ili kod čileanskih Alacalufa koji su živeli od ribe a
sakupljanja priobalnih životinja. Poljoprivreda i sakupljanje takođe su
značajni za opstanak ovih Indijanaca. Neka plemena kao što su Muskogee,
Seminole, Irokezi, kao i Quechua i Maya Indijanaca imala su veoma
razvijenu poljoprivredu. Kod Maya postojao je sistem 'milpa', u Quechua
se zemlja obrađivala po sistemu 'ayllu'. Ne treba zanemariti ni polja
Indijanaca u bazenu Amazone, koji su znali i smrtonosno otrovne biljke
naročitim postupkom pretvoriti u hranu. To je naravno manioka, čak se i
njen otrov (cijanovodična kiselina) nije bacao nego su od njega kuvanjem
pravili začin. Polja ovih plemena iz Amazonije, putopisci redovno
opisuju kao veoma čista, bez korova koji bi u europskim njivama rastao
po njima. Sakupljanje je prisutno svuda gde je prilika da se ima što
sakupljati. Indijanci su sakupljali i divlje bilje, divlje plodove,
gljive, semenke, ličinke, razne insekte (kukce) i ostalo. Na sakupljanju
posebni prosperitet imala su kalifornijska plemena čija je zemlja
obilovala žirom i divljim kestenom, od čega su Indijanci Pomo, Miwok,
Karok i drugi proizvodili pogačice, i prema Evi Lips, bila veoma
ugojena. I Chippewa i Menominee Indijanci sakupljali su divlju vodenu
rižu, po rižinim jezerima u Wisconsinu i Minnesoti. Ova plemena Lipsova
ne naziva sakupljačima nego 'narodima žeteoci', jer se ovdje nije
trebalo puno truditi da bi se napunile pune torbe, svojim bogatstvom
priroda je hranom opskrbljivala plemena Kalifornije i Velikih jezera.
Sakupljanje je ipak plemenima Zapadnih Šošona gotovo jedini način da
prežive. Škrta priroda nudila im je tek ono što pustinja može ponuditi.
Ipak oni nisu nestali s tog područja i živeli su od njenih darova sve do
zatvaranja u rezervate.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime29/8/2011, 11:00 pm

Kada je predsednik SAD-a Abraham Lincoln, pre gotovo jednog i po veka
(1854. god.) ponudio da država kupi veliki do indijanske zemlje, a
indijanskom narodu je ponuđen rezervat, na tu ponudu dobio je odgovor od
poglavice plemena Sietla. Pismo se ubraja među najdublje i najlepše
misli koje su ikada izrečene o čovjekovoj okolini.


PISMO POGLAVICE


Kada Veliki poglavica iz Washingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu
zemlju, previše od nas traži. Kako možete kupiti ili prodati nebo,
toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Mi nismo vlasnici svježine
vazduha i bistrine vode. Ako mi ne posjedujemo svježinu zraka i bistrinu
vode, kako vi to možete kupiti? Svaki dio te zemlje svet je za moj
narod. Svaka blistava borova iglica, svako zrno pijeska na riječnom
sprudu, svaka maglica u tami šumi, sveti su u mislima i iskustvu moga
naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sjećanje na crvenoga
čovjeka. Mrtvi bijeli ljudi zaboravljaju zemlju svoga rođenja kada odu u
šetnju medu zvijezdama. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lijepu
zemlju jer je ona majka crvenog čovjeka. Mi smo dio zemlje i ona je dio
nas! Mirisavo cvijeće naše su sestre, jelen, konj, veliki orao, svi oni
su naša braća. Stjenoviti vrhunci, sočni pašnjaci, toplina tijela ponija
i čovjek - svi pripadaju istoj obitelji. Tako, kad Veliki poglavica iz
Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas.
Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mjesto tako da ćemo mi
sami moći živjeti udobno. On ce nam biti otac i mi ćemo biti njegova
djeca. Mi ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće
biti tako lako. Jer ta zemlja je sveta za nas.
Ta sjajna voda što teče brzacima i rijekama nije samo voda, več i krv
naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate se sjetiti da je to sveto i
morate učiti vašu djecu da je to sveto i da svaki odraz u bistroj vodi
jezera priča događaje i sjećanja moga naroda. Žubor vode glas je oca
moga oca. Rijeke su naša braća, one nam utažuju žed. Rijeke nose naše
kanue i hrane našu djecu. Ako vam prodamo našu zemlju morate se sjetiti i
učiti našu djecu da su rijeke naša braca, i vaša, i morate od sada dati
rijekama dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu. Mi znamo da bijeli
čovjek ne razumije naš život. Jedan dio zemlje njemu je isti kao i
drugi, jer on je stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi.
Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kada je pokori on
kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima
zemlju od svoje djece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što
mu djecu rada zaboravljeni su. Odnosi se prema majci-zemlji i prema
bratu-nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati
kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderat će zemlju i ostaviti
samo pustoš. Ne znam! Naš način je drugačiji nego vaš. Od pogleda na
vaše gradove crvenoga čovjeka zabole oči. A možda je to jer crveni
čovjek je divlji i ne razumije. Nema mirnog mjesta u gradovima bijelog
čovjeka. Nema mjesta da se čuje otvaranje listova u proljeće ili drhtaj
krilaca kukaca. A možda je to jer sam divlji i ne razumijem. Buka mi
vrijeđa uši. Šta život ako čovjek ne može čuti usamljeni krik kozoroga
ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovjek i ne razumijem.
Indijanac više voli blagi zvuk vjetra kad se poigrava licem močvare kao i
sam miris vjetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Zrak
je skupocjen za crvenog čovjeka jer sve živo dijeli jednaki dah -
životinja, drvo, čovjek. Bijeli čovjek ne izgleda kao da opaža zrak koji
diše. Kao čovjek koji umire mnogo dana on je otupio na smrad. Ali ako
vam prodamo našu zemlju morate se sjetiti da je zrak skupocjen za nas,
da zrak dijeli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vjetar što je
mojem djedu dao prvi dah također će prihvatiti i njegov posljednji
uzdah. I ako vam prodamo našu zemlju morate je čuvati kao svetinju, kao
mjesto gdje će i bijeli čovjek moci doći da okusi vjetar što je zasladen
mirisom poljskog cvijeća. Tako čemo razmatrati vašu ponudu da kupite
našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, postavit ću jedan uvjet: bijeli
čovjek mora se osnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj
braći. Ja sam divljak i ne razumijem neki drugi način. Vidio sam tisuće
raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio bijeli čovjek
ustrijelivši ih iz prolazećeg vlaka. Ja sam divljak i ne razumijem kako
dimeći željezni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo
da ostanemo živi. Što je čovjek bez životinja? Ako sve životinje odu,
čovjek će umrijeti od velike usamljenosti duha. Što god se dogodilo
životinjama ubrzo će se dogoditi i čovjeku. Sve stvari su povezane!

Morate naučiti svoju djecu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih
djedova. Tako da bi oni poštivali zemlju, recite vašoj djeci da je
zemlja s nama u srodstvu. Učite vašu djecu kao što činimo mi s našom da
je zemlja naša majka… Što god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako
čovjek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. To mi znamo: zemlja ne
pripada čovjeku; čovjek pripada zemlji! To mi znamo. Sve stvari povezane
su kao krv koja ujedinjuje obitelj. Što god snađe zemlju snaći će i
sinove zemlje.
Čovjek ne tka tkivo života; on je samo struk u tome.
Što god čini tkanju čini i sebi samome. Čak i bijeli čovjek, čiji Bog
govori i šeta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet
od zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća poslije svega. Vidjet ćemo. Jednu stvar znamo, koju će bijeli čovjek jednog dana otkriti - naš Bog je isti Bog.
Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju;
ali to ne možete. On je Bog čovjeka i njegova samilost jednaka je za
crvenoga čovjeka kao i za bijeloga. Ta zemlja je draga Njemu i škoditi
zemlji jest prezirati njezinog Stvoritelja. Bijeli takoder trebaju
prolaz; možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte vaš krevet i jedne
noći ugušit čete se u vlastitom smeću. Ali u vašoj propasti svijetlit
ćete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je donio na tu zemlju i za
neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovjekom.
Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti
poklani i divlji konji prirpitomljeni, tajni kutovi šume teški zbog
mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajucom
žicom. Gdje je guštara? Otišla je. Gdje je orao? Otišao je. To je konac
življenja i početak borbe za preživljavanje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime30/8/2011, 10:32 pm

Bik Koji Sedi
SIOUX


Siouxe prvi put spominju Jezuiti 1640 godine i to na teritoriji
Minesote. Zabelezio ih je i Daniel Duluth 1678 i otac Louis Hennepin
takodje u Minesoti. Ziveli su u neprijateljstvu sa plemenom Ojibwa
koje ih je i primoralo da napuste Minesotu i upute se dalje ka
Velikim Planinama. Sredinom XVIII veka, Cheyenne i Kiowe su isterane
iz Crnih Brda i Siouxi su se naselili na toj teritoriji. Tu su ziveli i
lovili bizone, u medjuvremenu 1750.-e godine njihov broj se popeo na oko

30 000.

Inace, Souxi su ratovali na strani Engleza protiv Amerikanaca tokom
americke revolucije i u ratu 1812.-e a vec 1815.-e su se izmirili sa
Americkom vladom koja im je priznala teritoriju koju su naselili. Posle
toga krece poznata istorija Siouxa sa nalaskom zlata u Crnim
Brdima, legendarnom bitkom kod Little Bighorn-a 1876.-e, i
legendarnim poglavicama Bikom Koji Sedi i ratnim vodjom Ludim
Konjem, bekstvo od americke vojske, razdvajanje, bekstvo u Kanadu,
zarobljavanje.

O Indijancima 250px-CrazyHorse
Crazy Horse

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime1/9/2011, 9:12 pm

Kulturna područja Indijanaca Srednje Amerike

* Središnji Meksiko (Central Mexico) Predstavnici: Nahuatl, Otomi, Chontal, Ixcatec, Tarascan, Mixtec, Zapotec
* Obala Vera Cruza (Vera Cruz Coast) Predstavnici: Totonac, Tamaulipec, Huastec, Popoluca
* Poluotok Yucatan (Yucatan Peninsula) Predstavnici: Yucatec, Mazatec, Mopan
* Južne ravnice (S: Lowlands) Predstavnici: Zoque, Tzeltal, Tzotil, Lacandon, Quiche, Ixil, Itza, Misquito, Jicaque
* Južne planine (S. Highlands) Predstavnici: Pipil, Xinca, Achi, Lenca,
Nicaro, Nicoya, Ulva, Rama, Boruca, Guaymi, Cuna, Talamanca
* Veliki Antili (Greater Antilles) Predstavnici: Ciboney, SubTaino, Taino, Ciguayo
* Mali Antili (Lesser Antilles) Predstavnici: Island Carib, Igneri

Kulturna područja Južnoameričkih Indijanaca

* Sever (Northern) Predstavnici: Choco, Chibca, Caquetio, Tairona,
Gaujiro, Mompox, Timote, Achagua, Yaruro, Otomac, Guamontey, Guahibo,
Saliva, Cumanagoto
* Gvajansko gorje (Guiana Highlands) Predstavnici: Arawak, Warao, Galibi, Tirio, Wapishana, Wayana.
* Amazon (Amazon) Predstavnici: Bora, Cubeo, Yanomamo, Waiwai, Javaro,
Barauana, Apalai, Tupinamba, Yagua, Shipibo, Canamari, Maue, Mundurucu,
Kayapo, Amahuaca, Mashco, Tacana, Sirono, Chiquito, Paressi, Nambikuara,
Bakairi
* Brazilsko visočje (Brazilian Highlands)Predstavnici: Shavante, Bororo,
Guato, Guarani, Tupi, Kaingang, Tupinamba, Botocudo, S. Kayapo,
Shacriaba
* Ande (Andes) Predstavnici: Cayapa, Manta, Tumbes, Huancavilca, Huambo
Cajamarca, Huayla Casma, Huacho, Chincha, Huanca, Quechua,
Aymara,Atacama, Diaguita, Mapuche
* Gran Chaco (Gran Chaco)Predstavnici: Chiriguano, Zamuco, Chamacoco,
Lengua, Toba, Mataco, Chane, Chulupi, Mochovi, Tonocote, Abipon
* Pampas (Pampas) Predstavnici: Huarpe, Charrua,Chana-Mbegua, Querandi, Minuane, Puelche, Pehuenche, Poya, Tehuelche
* Ognjena Zemlja (Tierra del Fuego) Predstavnici: Chono, Alacaluf, Yahgan, Ona, Haush

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime3/9/2011, 6:44 pm

*6) Jugozapadni Indijanci (Southwest Indians).Jugozapadni
Indijanci nastanjuju krajeve američkog Jugozapada od New Mexica preko
Arizone do donjeg toka Colorada. Ovdje zapravo nalazimo ratarsko
stanovništvo iz grupe Yumanskih i Pimanskih plemena, kao i posebnu grupu
seoskih plemena s pueblo kulturom. U pueblo ili seoska plemena ubrajaju
se Zuñi, šošonsko pleme Hopi i plemena grupe Tanoan. Apačka plemena kao
i Papago su nomadi.

*7) Prerijski Indijanci (Plains Indians). Oni su stanovnici
prerija, područja od rijeke Saskatchewan na sjeveru do južnog Texasa.
Ovamo pripadaju najslavnija plemena američkih domorodaca. Oni su
nomadski jahači i lovci na bizone. Pošto su navikli na prostranstva i
lutanja pružali su najžešći otpor bijelim naseljenicima. Predstavnici su
im sa sjevera na jug: Plains Cree, Assiniboin, Blackfoot (Crna Stopa),
Gros Ventre, Hidatsa, Vrane (Crow), Mandan, Cheyenne, Arikara, Teton,
Satee (Dakota), Cheyenne, Arapaho, Omaha, Pawnee, Kiowa, Comanche.

*8 ) Sjeveroistočni Šumski Indijanci (Northeast Woodland Indians).
Indijanci Sjeveroistočnih šuma pripadaju porodicama Iroquoian i
Algonquian. To je domovina 'wigwama', velikih drvenih kuća opasanim
palisadama. Oni su lovci i ribari ali i uzgajivači kukuruza. Odavde su
došle i kokice 'pop corn' koje su Irokezi nosili sa sobom prilikom
odlaska u višednevne lovove ili ratne pohode. Najpoznatija plemena ovog
područja su Irokezi (Iroquois), Huron Indijanci, Erie, Susquehanna,
Wappinger, Wampanoag, Mahican (poznati Mohikanci), Metoac, Powhatan (kod
nas poznati po crtiću o djevojci Pocahontas), Nanticoke, Conoy,
Pennacook i drugi.

*9) Jugoistočni Indijanci (Southeast Indians).Ovo područja
na slici Jacquesa Le Moyne (1564)Timucua Indijanci obrađuju svoja
polja.obuhvača jugoistok Sjeverne Amerike, od atlantske obale na zapad
do istočnog Texasa, na sjever do unutrašnjosti Virginije. Jugoistočna
plemena su seosko ratarsko stanovništvo. Ovdje su na cijeni kukuruz i
njegova svečanost 'Green Corn Dance' ili 'Ples zelenog kukuruza'. . Neka
od ovih plemena poznavali su i hambare u koje, po Evi Lips, 'nije mogao
ući ni miš'. Plemena ovog područja pripadaju porodicama Muskhogean (po
novijoj ortografiji Muskogean), Natchesan, Caddoan, Siouan, Attacapan,
Chitimachan i Tunican. Glavna pleemna su: Creek, Seminole, Timucua,
Yuchi, Biloxi, Chitimacha, Atakapa, Tunica, Natchez, Choctaw, Chickasaw,
Akokisa, Hasinai, Adai, Taensa, Kadohadacho, Natchitoches, Chakchiuma,
Pascagoula, Bayagoula, Avoyel, Chawasha, Washa, Chatot, Chiaha, Yamasee,
Fresh Water, Ais, Calusa, Tequesta, Jeaga, Cusabo, Congaree, Cape Fear,
Waxhaw, Winyaw, Cherokee, Woccon, Manahoac, Tutelo, Monacan, Eno,
Sugeree, Catawba, Nahyssan, Hitchiti, Koasati, Alabama,

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime4/9/2011, 3:15 pm

O Indijancima Chiefredcloud
Chief Red Cloud - Makhpia-sha
Oglala Sioux (1822-1909)

Crveni Oblak je postao važan ratni vođa Sijuksa i Čejena tokom 1860-tih u
njihovim sukobima sa belim narodom. Bio je jedan od nekoliko indijanaca
koji su izvojevali pobedu nad oružanim snagama U.S. armije.


They made us many promises, more than I can remember. But they kept
but one - They promised to take our land... and they took it. - Chief
Red Cloud

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime6/9/2011, 3:30 pm

Politički zatvorenik u Sjedinjenim Državama

Afera Leonard Peltier
Još od 1977. godine, Indijanac Lionard Peltje, član plemena Sijuksa, zatočen je u kaznionici Livenort u Kanzasu, u Sjedinjenim Državama. Star je 58 godina. Optužen je za ubistvo dvojice agenata FBI i osuđen na izdržavanje dvostruke doživotne zatvorske kazne. Već 25 godina ponavlja kako je nevin. Njegovi advokati tvrde da je on žrtva političkog procesa i da je presuda izrečena "radi primera drugima", uprkos nepostojanju ikakvog dokaza njegove krivice. Mada ima međunarodnu podršku branilaca ljudskih prava i Udruženja prijatelja američkih Indijanaca, Peltje se i dalje nalazi u zatvoru, a njegov slučaj ostao je nepoznat široj javnosti.

Često se o Indijancima Severne Amerike govori u stereotipima: perje, bizoni, vigvami... Posle genocida koji su nad njima izvršili u 19. veku američki vojnici i kolonisti, 2002. godine u Sjedinjenim Državama ima ih oko tri miliona. Njihova svakodnevica sasvim je različita od pomenutih folkornih i klišetiranih predstava. Većina indijanskih naroda suočena je sa ekonomskim i socijalnim teškoćama uzrokovanim gubitkom identiteta. što je dovelo do raširenog alkoholizma kod mnogih plemena. Uz sve te loše posledice, i uprkos po njih nepovoljnim istorijskim zbivanjima, Indijanci su uspeli da opstanu: tokom poslednjih trideset godina, u mnogim plemenima i rezervatima došlo je do kulturnog, društvenog i privrednog preporoda. Stalnom i upornom borbom, ovaj zaboravljeni deo američkog stanovništva donekle je poboljšao svoj statu i sudbinu.

Svakodnevna bitka za očuvanje identiteta vodi se u rezervatima ili plemenskim udruženjima osnovanim u velikim gradovima, daleko od medijskih reflektora, što doprinosi zaboravu javnosti. Indijanci nastoje da im se priznaju njihove različite kulture, jezici i etničke osobenosti. Povremeno su sukobi sa vlastima poprimali veoma silovita obeležja.

Naravno, ovo se događalo prvenstveno u 19. stoleću, dok su još pokušavali da sačuvaju svoje teritorije. posebno su u tome prednjačili Sijuksi, jedan od najmoćnijih naroda Severne Amerike, koji je sa Evropljanima stupio u dodir 1760. godine posredstvom francuskih trapera. Mnogi Francuzi tada su se tu nastanili i sa njima stopili: to je objašnjenje za veliki broj francuskih ličnih imena među Sijuksima, a jedno od njih je i Lionard Peltje.

Počev od 1854, Sijuksi ulaze u okršaj sa američkom vojskom i trude se da zaustave naseljavanje kolonista na svojoj zemlji. Tokom dvadeset i pet godina, pod vođstvom slavnih poglavica kao što su Bik koji Sedi, Crveni Oblak i Ludi Konj (Sitting Bull, Red Cloud, Crazy Horse), Sijuksi prkose vojsci i 1876. odnose slavnu pobedu kod Litl Big Horna, kada je ubijen general Kaster. Nakon smrti Ludog Konja 1877, konačne predaje Crvenog Oblaka i ubistva Bika Koji Sedi 1890, masakriranjem ranjenog Kolena u decembru iste godine zauvek je zaustavljen otpor Sijuksa.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime9/9/2011, 9:10 pm

Mediji protiv indijanskog pokreta


Sabijeni u rezervate u južnoj i Severnoj Dakoti, Sijuksi će posle toga
biti izloženi poniženjima i bedi: postepeno gube svoju kulturu i
materijalna dobra. Ipak, duh otpora i dalje je prisutan. Jedan nov
zakon, prikazan kao po njih povoljniji, omogućio je 1934. osnivanje
"plemenskih uprava" koje biraju sami Indijanski. Međutim, ove "uprave"
nisu bile oličenje istinskih težnji naroda Sijuksa. Pedesetih godina 20.
veka, mnogi Indijanci prinuđeni su da se nastane u gradovima - pre
svega mladi, podstaknuti drugim, tada delatnim političkim pokretima
(Crni Panteri, Portorikanci, Čikanosi, protivnici rata u Vijetnamu).
Zato, po ugledu na crnačke grupe i njihove zahteve za dobijanje
građanskih prava, Indijanci osnivaju 1968. vlastitu organizaciju,
Američki indijanski pokret (AIM).

Njemu se Lionard Peltje veoma rano priključuje [1]. Učestvuje u svim
njegovim delatnostima: u borbi protiv alkoholizma, raspodeli hrane i
drugih vidova pomoći, u stvaranju ekonomskih programa za samostalno
priređivanje u rezervatima, zalaganjima za povratak tradicionalnim
verskim običajima, za oživljavanje autohtonih jezika.

AIM nastoji da javnosti ukaže na dramatične uslove života Indijanaca,
spektakularnim ali nenasilnim akcijama. Tako se Peltje 1970. pridružuje
akciji zauzimanja Fort Lotona, gde se sreće sa glavnim vođama pokreta:
Denisom Benksom i Raselom Minsom. Godine 1972. organizuje čuveni marš
zbog kršenja potpisanih sporazuma, koji se uz veliki medijski odjek
završava okupiranjem prostorija biroa za indijanska pitanja u
vašingtonu. Od toga trenutka, FBI smatra pokret AIM "subverzivnom"
organizacijom, a njegove vođe državnim "neprijateljima".

Administracija predsednika Ričarda Niksona tada uvodi program unutrašnje
kontra-špijunaže COILNTELPRO, da bi se infiltrirala i destabilizovala
takozvane "subverzivne" organizacije, među kojima je AIM. U novembru
1972, optužen za napad na agente FBI, Lionard Peltje najpre je zatvoren
pet meseci, a onda oslobođen optužbe: jer, čitav proces u potpunosti je
montiran, još tada, upravo radi kompromitovanja njegove ličnosti.

Naporedo s tim, FBI svojim uticajem postiže da za predsednika plemenskog
veća u Pajn Ridžu (glavnom rezervatu Sijuksa) bude izabran Ričard "Dik"
Vilson, "saradnik" federalne službe koji na to zvanje dospeva sa manje
od 20 odsto upisanih glasača... Njegov je zadatak da uvede red u ovaj
rezervat, ocenjen kao sedište "agitatora". Uz tajno dobijena sredstva,
Vilson stvara miliciju Goons Squads (Čuvare naroda Ogala). Pobunivši se
protiv njihovih okrutnih metoda, Sijuksi zajedno sa aktivistima AIM
zauzimaju u februaru 1973. istorijsko selo Ranjenog Kolena. Lionard
Peltje učestvuje u zauzimanju sela. Vlasti organizuju opsadu tokom tri
meseca, ali oklevaju da izvrše napad; ubijena su, ipak, dva Sijuksa. U
maju 1973. pobunjenici se predaju, pošto su zahtevali da
otpočnupregovori o uslovima života Indijanaca i narušavanju potpisanih
sporazuma. U sledećih nekoliko meseci, Dik Vilson i njegovi Goons Squads
dobijaju odrešene ruke za obračun sa protivničkiom stranom. Talas
terora obrušava se na Pajn Ridž: 80 ljudi je ubijeno između novembra
1973. i kraja 1975. godine... Pred ovakvim zločinima milicijskih snaga,
borci pozivaju u pomoć AIM. Aktivisti ovoga pokreta, među kojima je i
Lionard Peltje, uspevaju da svojom intervencijom donekle zaustave
milicijsku represiju. nastanjuju se na imanju jedne prijateljske
porodice, u blizini sela Ogala, na rezervatu Pajn Ridža.

Međutim, jednoga jutra, juna 1975, imanje okružuju pripadnici
milicijskih snaga (Goons Squads), agenti FBI i ogroman broj policajaca.
Oko podneva, dva federalna agenta, Ronald Vilijam i Džek Kuler, upadaju
na imanje goneći jednog mlagod Sijuksa, Džimija Igla. Svedočenja o tome
šta se nadalje zbivalo ostala su mutna; po svoj prilici, agenti su
pucali na kola koja je Igl vozio. Misleći da su se Goons Squads umešali,
aktivisti odgovaraju paljbom. Tada i policijske snage, zajedno sa
milicijskim, prelaze u napad. Pucnjava dolazi sa svih strana. Dvojica
aktivista AIM pokušavaju da se približe Vilijamu i Kuleru, u nastojanju
da ih razoružaju. I nalaze ih već mrtve...

Članovi pokreta AIM odlučuju se za bekstvo i, protivno svim
očekivanjima, to uspešno čine. Samo će jedan mladi Sijuks, Džo Sunc
Kilsrajt, biti ubijen. Lionard Peltje je uvek tvrdio da se od kuće nije
udaljavao; priznaje da je pucao, ali da ni u jednom trenutku nije
nišanio na Vilijama i Kulera.

Posle te pucnjeve, ogromna medijska kampanja nastoji da indijanski
pokret prikaže kao zločinački. U svim rezervatima pojačane su osvetničke
mere. Izdata su četiri naloga za hapšenje: protiv Džimija Igla, Dina
Batlera, Boba Robidoa i Lionarda Peltjea. batler i Robido odmah su
uhapšeni. Strepeći za svoj život, Peltje beži u Kanadu.

Batleru i Robidou se sudi u Ajovi. Narodna porota ih oslobađa krivice, a
to izaziva bes vlasti: stoga one sve svoje snage usredsređuju na
Lionarda Peltjea, jedinog optuženog za dvostruko ubistvo: i zbilja, FBI
uspeva da od Kanadske države dobije njegovo izručenje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime12/9/2011, 10:08 pm

"Ne postoji ni jedan dokaz"


Suđeno mu je u gradu Fargo (Severna Dakota), na području uzgajivača
stoke, tradiconalno neprijateljski nastrojenih prema Indijancima.
Uostalom, porota je sastavljena isključivo od pripadnika ovog društvenog
sloja. Pokrenuta je i velika kampanja, čiji je cilj dezinfomisanje
javnosti. Pominju se tobožnje pretnje aktivista AIM da će atentatima i
oružanim napadima nastojati da oslobode Peltjea... Uronjeni u sveopštu
paranoju, članovi porote prevoze se blindiranim vozilima i kriju na
sigurnim mestima...

Sudija presuđuje da su neprihvatljiva sva svedočenja odbrane utemeljena
na dokazima kako vlada atmosfera straha i nesigurnosti, kao i svi iskazi
koji bacaju sumnju na FBI i milicijske čete Goons. Osim toga, on ne
želi da se ponovo razmatraju elementi koji su omogućili oslobađajuću
presudu za Batlera i Robidoa.

Za uzvrat, prihvata tvrdnje nekih agenata da su videli Peltjea kako puca
iz puške AR 15 na Vilijema i Kulera. Drugi jedan agent izjavljuje da je
Peltjea prepoznao zahvaljujući uveličavanjem staklu na svom snajperu.
Peltjeovi branioci dokazuju kako je nemoguće bilo koga prepoznati sa
mesta na kojem se ovaj agent nalazio. Sudija ne usvaja nijednu primedbu
odbrane, i na osnovu mutno obrazložene presude dosuđuje Lionardu Peltjeu
dvostruku kaznu zatvora. Peltje ulaže žalbu, ali sud potvrđuje
postojeću presudu.

Naovi dokumenti omogućavaju da se pokrene žalbeni proces. Jedan veštak
potvrđuje na sudu kako puška AR 15, dokaz optužbe presudan za Peltjeovu
osudu, ne može biti oružje iz kojeg su agenti ubijeni: jer, čaure ne
odgovaraju nalazima.

U svojoj presudi od 22. septembra 1986, Apelacioni sud zaključuje da je
izveštaj balističkog veštaka tokom ovog procesa "sumnjiv", te da znači
samo "mogućnost", a ne i "verovatnoću" da Peltje nije ubica; ipak,
priznaje da je ova činjenica "mogla izmeniti presudu prilikom prvog
suđenja". Uprkos tome, i ovoga je puta potvrđena prvobitna presuda!

Vrhovni sud 1987. odbija da se izjasni povodom slučaja Peltje. Godine
1993, Komisija za oslobađanje na osnovu verbalnog jemstva odbija njegov
zahtev za puštanje na slobodu. Prilikom novog saslušanja, kada 1995.
Peltjea brani bivši ministar pravosuđa Remzi Klark, tužilac Lin Kruk
priznaje da "protiv Lionarda Peltjea ne postoji nijedan dokaz"! Tužitelj
još dodaje da ga vlada "nikada, u stvari, nije optužila za direktno
ubistvo" te da ga, u slučaju novog procesa, "pravosuđe ne bi moglo
osuditi". Uprkos svemu tome, Savet za puštanje na uslovnu slobodu
procnjuje da ga ne može osloboditi, jer Peltje i dalje tvrdi da je nevin
- a to "nije spojivo sa odlukom porote".

Preostala je, stoga, još samo mogućnost predsednikovog pomilovanja.
Godine 1996, g. Klinton tvrdi: "Neću zaboraviti Lionarda". Ipak, ni
krajem 2000. godine, posle izbora g. Džordža V. Buša, ništa nije
učinjeno. Pošto predsednik Buš nije prijatelj indijanskih manjina,
mogućnost i nada da će se Lionard Peltje naći na slobodi dodatno su
oslabljeni.

U prilog revizije ovoga procesa zalaže se čitavo svetsko javno mnenje:
takvo nastojanje podržavaju Nacionalni kongres različitih crkvi, Amnesti
internešnel, ličnosti kao što su potkomandant Markos, Nelson Mendela,
Monsenjor Dezmond Tutu, Rigobeta Menču, Dalaj Lama, te desetine hiljada
građana širom sveta [2]. Jer, postaje sve jasnije da se pravi zločin
Lionarda Peltjea, koji se vodi kao "United States Prisoner 89637-132",
sastoji u tome što je on Indijanac koji je branio osnovna prava ovog
starosedelačkog naroda, sa kojim Amerika još nije poravnala sve
istorijske račune [3]. Mnogi etnolozi i prijatelji Indijanaca takođe se
priključuju borbi [4], čiji je cilj da se Lionardu Peltjeu vrati njegovo
dostojanstvo, oduzeto mu samo zbog njegovog političkog i etničkog
porekla.

-------------------------------

[1] Pročitati Lionard Peltijer, Ecrits de prison, Le combat d'un
Indien (predgovor Danijele Miteran, uvodna reč Remzija Klarka), Pariz,
Albin Michel, 2000. Izvanredan pozorišni komad, Moj život je sunčev
ples, napravljen je na osnovu te knjige. Izdavač Albin Michel odlučio je
da sveukupni prihod od prodaje navedene knjige preda Komitetu za
odbranu Lionarda Peltjea (LPCD), kako bi podržao kampanju za njegovo
oslobađanje.

[2] Postoji i Međunarodni komitet za odbranu Lionarda Peltjea: Leonard Peltier Defense Comitee (LPDC).

[3] O aferi Peltije snimljena su dva filma: dokumentarac majkla Eptida
Incident u selu Oglala i igrano ostvarenje Udar groma, gde su glumci Val
Kilmer, Grejem Grin i Sem Šepard.

[4] U Francuskoj je Komitet za podršku američkim Indijancima (CSIA) na
adresi 21, ulica Voltaire, 75011 Pariz (tel: 01 43 73 05 80) Druga
organizacija, Komitet za odbranu Lionarda Peltijea pod upravom Silvena
Dieza prikuplja informacije i organizuje akcije u cilju podrške Peltjeu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime17/9/2011, 10:46 pm

Počelo je sa Kristoferom Kolumbom: on je narodu nadenuo ime Indios. Beli
ljudi, Evropljani, govorili su raznim dijalektima, pa su jedni tu reč
izgovarali kao Indijan, a drugi kao Indijanac ili Indi... Izraz peaux-rouges
ili crvenokošci pojavio se kasnije. Pripadnici plemena Taino sa ostrva
San Salvador su, kako su im to plemenski običaji i nalagali, Kolumba i
njegove pratioce velikodušno obasuli počastima i darovima.

"Ovaj narod je tako pokoran i toliko miroljubiv", pisao je Kolumbo
španskom kralju i kraljici, "da se Vašim Veličanstvima kunem da boljeg
naroda nema na vascelom svetu. Ti ljudi vole svoje bližnje kao same
sebe, njihovo je kazivanje puno blagosti i samilosti, a reči uvek
propraćene osmehom; oni jesu goli, ali je njihovo držanje
dostojanstveno, a ponašanje vredno hvale."


Sve je to, naravno, shvaćeno kao znak slabosti, nemoći i neznaboštva, pa
je i Kolumbo, kao svaki čestiti Evropljanin, bio ubeđen da taj narod
valja naterati "da radi, seje i obavlja sve što je potrebno da bi
usvojio naše običaje i naš način života." U toku sledeća četiri
veka (1492-1890), nekoliko miliona Evropljana i njihovih potomaka
preduzimali su sve što je bilo u njihovoj moći da narodu Novog sveta
nametnu svoje običaje i svoj način života.

O Indijancima Sioux_nameunknown

Belci su od prvog dana Indijance terali da se
odreknu svog načina života i prihvate običaje belih ljudi - da obrađuju
zemlju, da se muče i rade sve što rade beli ljudi... A Indijanci to nisu
znali da rade, a nisu ni hteli to da rade... Da su Indijanci terali
bele ljude da žive kao što žive crveni ljudi, oni bi se pobunili i
pružili im žestok otpor. Tako su postupili i Indijanci.


Vamditanka (Veliki Orao), Poglavica Sante Sijuksa

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime8/10/2011, 12:27 pm

WOUNDED KNEE MASSACRE

(Masakr kod Ranjenog Kolena)

O Indijancima Knee06

O Indijancima Battleofwk0cb.th O Indijancima Map259wy.th

Na zemlji više nije bilo nade, Bog kao da je bio
zaboravio na nas. Jedni su govorili da su videli Sina Božijeg, a drugi
da nisu videli Sina Božijeg. Da je uistinu sišao na zemlju, On bi učinio
velike stvari kao što je činio i nekada. Sumnjali smo da je Bog došao,
jer nismo videli ni Njega ni Njegova dela. Indijanci nisu znali šta je
istina, a nisu ni hajali za istinu. Njima je bila potrebna nada i oni su
se za nadu hvatali kao davljenik za slamku. Urlali su kao ludi moleći
Boga za milost i verovali u spasenje koje im je obećao.
Beli ljudi su se uplašili i pozvali vojnike. Mi smo se molili za svoje
živote, a oni su mislili da pretimo njihovim životima. Čuli smo da
dolaze vojnici. I nismo se bojali. Hteli smo da im ispričamo svoje jade i
nadali se da će nam oni pomoći. Jedan beli čovek rekao je da će nas
vojnici pobiti. Nismo mu verovali, ali su se neki naši ljudi na kraju
uplašili i iz straha pobegli u Pustoline.


Crveni oblak (Red Cloud)


O Indijancima NativeAmericans-p366

Vojnik US armije na bojnom polju kod Ranjenog Kolena, južna Dakota


O Indijancima NativeAmericans-p367

Smrznuti leševi koje prevoze u masovnu grobnicu

O Indijancima WoundedKnee2

Smrznuto telo vođe Sijuksa, sedamdesetogodišnjeg Big Foot-a

O Indijancima Wounded02

Pokopavanje Lakota mrtvih u masovnu grobnicu

O Indijancima Wndknee

"Milosrdni anđeli"

O Indijancima Wk-photo1

Tada još nisam znao čemu je sve došao kraj. Ali kad
danas sa ovog visokog brda moje starosti gledam unazad, vidim pobijene
žene i pobijenu decu: leže na gomili ili razbacani po rubovima vijugave
jaruge; vidim ih isto tako jasno kao što sam ih video i onda kad su moje
oči bile mlade. I vidim kako je u krvavom blatu umrlo još nešto, kako
je još nešto sahranjeno u mećavi. Kod Ranjenog Kolena umro je i san, lep
san jednog naroda... obruč naroda je prekinut i rasut na sve strane.
Nema više njegovog središta, mrtvo je sveto drvo.


Crni Los (Black Elk 1863-1950) Sioux

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime6/11/2011, 6:06 pm

O Indijancima Satanta2fm

Satanta, poglavica Kiowa

Čujem, hoćete da nas smestite u rezervat. A ja ne
želim da se smestim. Volim da lutam prerijama, jer sam u njima slobodan i
srećan. Čim se smestimo, mi Indijanci kopnimo i umiremo. Odbacio sam i
koplje i luk i štit, ali se u vašem prisustvu osećam siguran. Rekao sam
vam istinu. U meni se ne kriju sitne laži, a da li se kriju u članovima
komisije, to ne znam. Da li su i oni tako nevini kao ja? Nekada davno,
ova zemlja pripadala je našim dedovima i očevima; a kad danas izađem na
reku, vidim na njenim obalama logore vojnika. Ti vojnici seku moje
drveće i ubijaju moje bizone. Kad to vidim, srce mi se cepa i moja je
žalost neizmerna... Zar je beli čovek podetinjio kad tako bezobzirno
ubija ono što ne jede? Kad crveni ljudi ubijaju divljač, oni to čine
zato da bi opstali, da ne bi skapali od gladi.


Satanta, Kiowa


O Indijancima Tenbears0cj

Ten bears (Para-Va-Samen), Comanche

Moj narod nije prvi odapeo strelu i nije prvi
ispalio metak na bele ljude. Moji mladići zaigrali su ratnu igru tek kad
su se poremetili odnosi crvenog i belog naroda. Sukob nismo započeli
mi. Vi ste nama poslali prvog vojnika, a mi smo onda vama poslali
drugog. Pre dve godine sam, loveći bizona da bi moje žene i moja deca
imali jedre obraze i topla tela, izašao na drum. Ali vojnici su odmah
pripucali u nas, začula se buka slična grmljavini, i mi nismo znali kuda
da se uputimo. Tako je bilo na Kanadskoj reci. Nisu nam dozvolili čak
ni da plačemo na miru. Vojnici u plavim šinjelima i pleme Jut pojavili
su se jedne noći kad je bilo tiho i mračno i svojim logorskim vatrama
osvetlili naše šatore. Umesto da love divlje životinje, oni su pobili
moje junake, a oni preživeli su, žaleći mrtve, isekli kose. Tako je bilo
u Teksasu. Vojnici su našim logorima doneli tešku tugu, i mi smo za
njima krenuli kao što mužjaci bizonskog stada kreću za onima što su im
napali ženke. A kad smo te vojnike pronašli, mi smo ih poubijali, i
njihovi skalpovi vise i danas u našim šatorima. Komanči nisu slabići,
Komanči nisu slepci i nisu psići od sedam dana. Komanči su jaki i
dalekovidi, oni su kao odrasli, snažni konji. Izašli smo na drum vojnika
i nastavili da idemo njime. Bele žene su plakale, naše žene su se
smejale.

Vi ste mi rekli neke stvari koje mi se nimalo ne dopadaju. Vaše reči
nisu slatke kao šećer, one su gorke kao tikve. Rekli ste da ćete nas
smestiti u rezervat, da ćete nam sagraditi kuće i podići šatore u kojima
će nas lečiti vaši vidari. Meni sve to ne treba. Ja sam rođen u preriji
gde vetar slobodno duva i gde ništa ne zaklanja svetlost sunca. I tamo
gde sam rođen nije bilo ograda i sve je slobodno disalo. Rođen sam u
preriji i želim da umrem u preriji a ne okružen zidovima. Znam svaki
potok i svaku šumu između reka Rio Grande i Arkanzas. U toj sam zemlji
lovio i živeo. Živeo onako kako su pre mene u njoj živeli i moji preci,
živeo srećno, kao i oni.

Kad sam bio u Vašingtonu, Veliki Beli Otac mi je rekao da je zemlja
Komanča naša zemlja i da nas niko neće ometati da u njoj spokojno
živimo. Zašto, dakle, tražite sad od nas da napustimo reke, da napustimo
sunce, da napustimo vetar, i da živimo u kućama? Ne tražite od nas da
se odreknemo bizona i da bizone zamenimo ovcama. Naši mladi ratnici su
čuli priče o tome, i te priče su ih rastužile i razgnevile. Ne govorite
više o tome...

Da su se Teksašani klonili moje zemlje, mir bi bio sačuvan. Zemlja koju
nam vi danas nudite suviše je mala. Teksašani su nam oduzeli pašnjake sa
najgušćom travom i najbujnijim drvećem. Da su nam ostavili tu zemlju,
možda bismo danas i učinili ono što od nas tražite. Sada je suviše
kasno. Beli čovek zaposeo je zemlju koju smo voleli. U nama je živa još
samo jedna želja - da lutamo prerijom sve dok ne umremo.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime25/12/2011, 3:35 pm

POREKLO APAČA


(onako kako je to ispričao Džeronimo)


O Indijancima Geronimo

U početku svet beše prekriven tamom. Ne beše ni Sunca, ni dana. U večnoj noći nije bilo ni Meseca, ni zvezda.

Međutim, postojale su sve vrste zveri i ptica. Među zverima behu
strašna, bezimena čudovišta, zatim zmajevi, lavovi, tigrovi, vukovi,
lisice, dabrovi, veverice, pacovi, miševi, kao i sve vrste gmizavaca,
kao što su gušteri i zmije. Ljudski rod nije mogao da se razvija jer su
zmije i zveri uništavale svako ljudsko potomstvo.

Sva stvorenja imala su moć govora i bila su obdarena razumom.

Postojala su dva plemena: ptice, ili pernato pleme, i zveri. Ptice je vodio njihov poglavica orao.

Ova plemena često su većala. Ptice su želele da se pusti svetlost, a
zveri su to uporno odbijale. Na kraju, ptice povedoše rat protiv zveri.

Zveri behu naoružane toljagama, ali orao je podučio svoje pleme kako da
koristi luk i strele. Zmije su bile toliko lukave da ih je bilo nemoguće
ubiti. Jedna od njih sakrila se u strmom stenju planine u Arizoni.
Njene oči (pretvorene u sjajno kamenje) mogu i danas da se vide u toj
steni. Kada bi bili ubijeni, medvedi bi se pretvarali u nekoliko drugih
medveda tako da ih je bilo sve više. Ni zmaj nije mogao da bude ubijen,
jer je bio prekriven četvorostrukim oklopom od rožnatih krljušti koji
strele nisu mogle da probiju. Jedno od najstrašnijih i najopakijih
čudovišta (koje je bilo bezimeno) bilo je otporno na strele, pa je orao
visoko uzleteo noseći okrugao, beo kamen, koji je ispustio da padne na
glavu ovog čudovišta, ubijajući ga na mestu. Ovaj kamen je zbog toga
prozvan svetim. Borili su se mnogo dana, ali na kraju su ptice ipak
odnele pobedu.

Kada se rat završio, iako su neke zle zveri preživele, ptice su mogle da
kontrolišu veće i svetlost je puštena. Ljudski rod mogao je nesmetano
da živi i napreduje. Poglavica u ovoj dobroj borbi bio je orao i ljudi
su nosili njegovo perje kao znak mudrosti, pravde i moći.

Među malobrojnim ljudima bila je i jedna žena blagoslovena mnoštvom dece
koju su zveri uvek ubijale. Ako bi ona na neki način uspela da ih
prevari, došao bi zmaj, koji je bio mudar koliko i zao, i pojeo bi njenu
odojčad.

Posle mnogo godina žena je rodila sina oluje i sakrila ga u duboku
pećinu. Zatvorila je ulaz u pećinu i na tom mestu upalila logorsku
vatru. Tako je detetovo skrovište bilo sakriveno, a njemu toplo. Žena je
svakodnevno sklanjala vatru i silazila u pećinu u kojoj se nalazio
krevetac da nahrani svoje dete, a onda bi se vratila i ponovo zapalila
vatru.

Zmaj je često dolazio i ispitivao je, ali ona bi odgovarala: Nemam više dece, sve si ih pojeo.

Kada je dečak malo porastao, nije hteo da stalno boravi u pećini; želeo
je da trči i da se igra. Jednom prilikom zmaj je video njegove tragove.
Pošto nije mogao da pronađe dečakovo skrovište stari zmaj se zbunio i
razjario. Rekao je da će da uništi detetovu majku jer mu nije otkrila
gde se ono nalazi. Jadna majka bila je na mukama; nije mogla da oda
sopstveno dete, ali je znala koliko je zmaj moćan i lukav, pa je živela u
stalnom strahu.

Ubrzo posle toga dečak je rekao da želi da ide u lov. Majka to nije
mogla da odobri. Ispričala mu je o zmaju, vukovima i zmijama. Ipak on
reče: Idem sutra.

Na dečakov zahtev, njegov stric (koji je bio jedini čovek koji je tada
živeo) napravio mu je mali luk i nekoliko strela, pa su njih dvojica
sledećeg dana krenuli u lov. Pratili su trag jelena daleko u planini i
dečaku je na kraju uspelo da ubije jednog mužjaka. Stric mu je pokazao
kako da uštavi kožu i ispeče meso. Ispekli su dva zadnja čereka, jedan
za dečaka, a drugi za strica. Kada je meso bilo spremno, stavili su ga
na grmlje da se hladi. Upravo tada pojavio se ogromni zmaj. Dečak se
nije uplašio, ali stric se skamenio od straha, tako da nije mogao ni da
govori ni da se pomeri.

Zmaj je uzeo dečakov čerek mesa i odneo ga na stranu. Stavio je meso na drugi grm i seo
pored njega. Tada je rekao: Evo deteta koje sam tražio. Dečače, lep si i
debeo, pa kada budem pojeo ovu divljač, poješću i tebe. Dečak je rekao:
Ne, nećeš me pojesti, a nećeš pojesti ni to meso. Otišao je do mesta na
kome je sedeo zmaj, uzeo meso i vratio ga na staro mesto. Zmaj reče:
Dopada mi se tvoja hrabrost, ali si glup; šta misliš da možeš da učiniš?
Pa, reče dečak, mogu da učinim dovoljno da bih se zaštitio, kao što ćeš
videti. Zmaj je tada ponovo preneo meso, a dečak ga je ponovo vratio.
Zmaj je uzimao meso četiri puta a kada ga je dečak četvrti put vratio,
rekao je: Zmaju, hoćeš li da se boriš sa mnom? Zmaj reče: Da, na koji
god način želiš. Dečak reče: Staću sto koraka od tebe i tada možeš da me
četiri puta gađaš lukom i strelom, pod uslovom da tada zamenimo mesta i
da ja tebe gađam četiri puta. Dobro, reče zmaj. Stani tamo.

Zmaj je tada uzeo svoj luk koji je bio načinjen od velikog bora. Iz
tobolca je izvadio četiri strele; one su bile načinjene od mladih
sadnica bora; svaka je bila dugačka dvadeset stopa. Dobro je naciljao,
ali kada je odapeo strelu, dečak je uzviknuo i skočio u vazduh. Strela
se odmah raspala u hiljadu komadića, a dečak je stajao na vrhu sjajne
duge iznad mesta koje je zmaj ciljao. Duga je ubrzo nestala i dečak je
ponovo stajao na zemlji. To se ponovilo četiri puta, a onda je dečak
rekao: Zmaju, stani ovde; sada je na mene red da gađam. Zmaj reče: U
redu, tvoje male strele ne mogu da probiju moj rožnati oklop, a imam još
tri oklopa, samo gađaj. Dečak je odapeo strelu i pogodio zmaja u
predelu srca; prvi oklop od rožnatih krljušti spao je na zemlju. Svaka
sledeća strela pogađala je novi oklop sve dok zmajevo srce nije ostalo
otkriveno. Zmaj uzdrhta, ali nije mogao da se pomeri. Pre nego što je
odapeo i četvrtu strelu, dečak reče: Striče, okamenio si se od straha.
Nisi se pomerio. Dođi ovamo, ili će zmaj pasti na tebe. Stric potrča ka
njemu. Dečak tada odape dobro usmerenu strelu i ona pogodi zmaja pravo u
srce. Uz strašnu riku zmaj poče da se valja niz planinski obronak i
kroz četiri bezdana završi u kanjonu na dnu.

Odjednom, na planine se stuštiše olujni oblaci, blesnuše munje, zatutnji
grmljavina i poče da pada kiša. Kada je oluja prošla, duboko u kanjonu
među stenjem mogli su da se vide delovi ogromnog zmajevog tela, a
njegove kosti mogu da se tu nađu i danas.

Dečak se zvao Apač. Usen ga je naučio da priprema trave za lekove, da
lovi i da se bori. On je bio prvi poglavica Indijanaca i nosio je orlovo
perje kao znak pravde, mudrosti i moći. Njemu i njegovom narodu, koji
je tada nastao, Usen je podario dom u Zapadnoj zemlji.

O Indijancima P0032510125

Mali Apač

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime12/4/2012, 7:59 pm


SENECA


Seneca Indijanci su bili najveće od 5 plemena (kasnije 6, kada su im se
pridružili i Tuscarora) koje se pridružilo Savezu Irokeza. Danas ih oko
10.000 živi u rezervatima u zapadnom New Yorku, Oklahomi, Ontariju, ali i
širom Amerike. U vreme kada je formiran Savez Irokeza, 5 plemena je
zauzelo teritorije od Istoka do Zapada, a Seneca su postali "čuvari
zapadnih vrata". Zvanični jezik Seneca Indijanaca je Ogwehoweh, pa su
oni tako prevedeno "O-non-dowa-gah", ili "great hill people" (odakle po
njihovoj prelepoj legendi postanja i vode poreklo).

Seneca su zauzimali teritoriju od Genesee reke do Canandaigua jezera u
zapadnom New Yorku, a živeli su u "dugim kućama" (Irokezi nisu živeli u
wigwamima i pueblima) uz obalu. U najveće su se bavili agrikulturom pa
su stoga divljač lovili u jesen a ribu u proleće.

Kao i kod Apača, društvo je bilo matrilinearno, poreklo je bilo
utvrđivano po majci (npr. imali su osam klanova: Kornjača, Medved, Vuk,
Dabar, Šljuka, Čaplja, Jelen i Jastreb.... a dete je postajalo član
klana po majci. Ako je majka bila, recimo, pripadnica klana medveda dete
je bilo medved. Ako je otac bio iz vučjeg klana, a majka nije imala
klan, onda i dete nije imalo klan), a i žene su bile zadužene za izbore
tj odlučivale ko će postati vođa plemena.

Seneca Indijanci su bili veliki osvajači, izuzetno vešti ratnici čiji je
zaštitni znak bila njihova kosa koju su brijali u "Mohawk" stilu, i
njihova tetovirana tela. Seneca (kao i ostali Irokezi) imali su običaj
da skalpiraju (kao i Siouxi i Muskogee Indijanci), nije bilo prijatno
pasti im šaka voleli su da muče zatvorenike, a postojao je i običaj
obrednog kanibalizma.


O Indijancima Speechis6.th
Jedan od najvažnijih vođa ovog plemena bio je čovek po imenu "Red
Jacket" 1756 -1830 (englesko ime dobio je po crvenom kaputu koji je
nosio). Bio je saveznik Englezima u Američkoj Revoluciji ali je pružao
otpor uvođenju Hrišćanstva i evropskih običaja. Pokušao je da sklopi mir
sa vladom US tako što je 1792 posetio Džordža Vašingtona. Bio je veliki
orator i iza sebe je ostavio mnogo nezaboravnih citata... Dobrota je jezik koji gluv može da čuje i nem da razume...


O Indijancima Sciencesocietypicturelibrary10436183hp8

SAGU-YA-WHAT-HATH (Keeper-awake)
RED JACKET 1756 - 1830
Seneca Chief

O Indijancima Redjacketcemetarysu0.th

Red Jacket, Seneca Chief, Forest lawn Cemetary, Buffalo, New York
Seneca su (Irokezi uopšte) definitivno, jedna od najkompleksnijih i
najsofisticiranijih starosedelačkih kultura koja je ikada živela na
severnoameričkom kontinentu. Njihova politika, agritehničke i ostale
veštine i umeće ratovanja živeće prepričavana kroz vekove, a njihova
baština tako nikada neće biti izgubljena.

"Brate čuj što imam reći. Postojalo je vreme kad je
našim pradedovima pripadao ovaj veliki otok. Njihova su se središta
prostirala od izlazećeg do zalazećeg Sunca. Veliki Duh stvorio je ovu
zemlju za Indijance.
Stvorio je jelena, bivola i druge životinje da bi imali hrane. Stvorio
je medveda i dabra. Njihove su nam kože služile kao odeća. Rasprostro je
životinje svuda po zemlji i naučio nas da ih hvatamo. Učinio je da
kukuruz rađa kako bi smo imali hleba. Sve je to učinio za svoju crvenu
decu jer ih voli. Kada su se javljale nesuglasice oko lovišta, obično su
se rešavale bez mnogo krvoprolića. Ali zao nas je dan zadesio. Vaši su
pradedovi prešli veliku vodu i iskrcali se na ovaj otok. Došli su u
malom broju. Naišli su na prijatelje a ne na neprijatelje. Rekli su nam
da su pobegli iz svoje zemlje zbog straha od zlih ljudi i da su ovamo
došli da bi mogli slobodno poštovati svoju veru. Zatražili su malo mesta
da sednu. Smilovali smo im se dali smo im što su tražili i seli su među
nas. Dali smo im kukuruza i mesa, zauzvrat dali su nam otrov.

Beli je narod, brate, našao našu zemlju. Proneo se glas o tome i još je
belaca došlo među nas. Nismo ih se bojali, smatrali smo ih prijateljima.
Nazivali su nas braćom. Verovali smo im i dali im više prostora.
Vremenom njihov je broj znatno porastao. Želeli su još zemlje, želeli su
čitavu našu zemlju. Oči su nam se otvorile i duhovi su nam se
uznemirili. Došlo je do rata. Indijanci su naterani da se bore protiv
Indijanaca i mnogo je naših ljudi nastradalo. Doneli su žestoko piće
među nas. Bilo je jako i moćno i pokosilo je hiljade.

Brate, naša je zemlja nekad bila velika, a vaša mala. Vi ste sada
postali velik narod, a mi jedva da imamo mesta raširiti naše prostirke.
Uzeli ste našu zemlju, ali niste zadovoljni, želite nam nametnuti svoju
veru.

Brate, nastavi slušati. Kažeš da si poslan da nas podučiš kako da
poštujemo Velikog Duha na način koji njemu odgovara, kao i da nas, ako
ne prihvatimo veru koju vi belci propovedate, čeka nesreća. Kažeš da ste
vi u pravu a da smo mi izgubljeni. Kako možemo znati da je to istina?
Vidimo da je vaša vera zapisana u knjizi. Ako je ona namenjena nama
jednako kao i vama zašto je onda Veliki Duh nije dao nama i ne samo
nama, već zašto nije podario i našim pradedovima znanje o toj knjizi i
način da je pravilno razumemo? Jedino znamo ono što nam vi kažete o
njoj. Kako znati kada vam možemo verovati kada nas je beli narod toliko
puta prevario?

Brate, kažeš da postoji samo jedan način da se poštuje i služi Veliki
Duh. Ako postoji samo jedna vera, zašto se vi belci toliko sporite oko
nje? Zašto se svi ne složite kada možete čitati knjigu?

Brate, mi ne razumemo te stvari. Rečeno nam je da su vašu veru primili
vaši pradedovi i da se prenosila s kolena na koleno. Mi takođe imamo
veru koja je data našim pradedovima i koja se prenosila sve do nas,
njihove dece. Mi verujemo u nju. Ona nas uči da budemo zahvalni za sve
dobro što nas zadesi, da se volimo međusobno i stojimo zajedno. Mi se
nikad ne svađamo oko vere.

Brate, Veliki Duh nas je stvorio, ali je napravio velike razlike između
svoje bele i crvene dece. Dao nam je različitu boju kože i različite
običaje. Vama je podario veštine. Nama nije otvorio oči za njih. Mi
znamo da je sve to istina. Pošto je napravio toliko razlika između nas u
drugim stvarima zašto ne bismo mogli zaključiti da nam je podario
drugačiju veru, koju možemo razumeti? Veliki Duh ispravno deluje. On zna
šta je najbolje za njegovu decu. Mi smo zadovoljni.

Brate, mi ne želimo uništiti vašu veru, niti vam je oduzeti. Mi jedino želimo poštovati svoju."


Crveni Mundir ( Sogoyewapha ) Seneca , Iz odgovora misionaru Cramu


Za Seneca, kao i za sve Irokeze, važe isti običaji, ista je struktura
društva, bogovi i duhovi, pa ću ovde staviti uopšteno o Irokezima i
kasnije o Mary.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




O Indijancima Empty
PočaljiNaslov: Re: O Indijancima   O Indijancima Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
O Indijancima
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Feljtoni-
Skoči na: