Marguerite Yourcenar

Маргерит Јурсенар (фр. Marguerite Yourcenar) (8. јун 1903-17. децембар 1987), француска романсијерка, приповедатељка и есејисткиња, стекла је светску славу својим историјским и метафизичким романима, у којима доминирају ликови из далеке прошлости. Родила се у Бриселу, у мешовитој француско-белгијској породици. Мајка јој је умрла десет дана после порођаја, те се о њеном васпитању бринула бака. Отац ју је још у детињству упутио у грчко-римску културу, а Маргерит је почела да пише већ у раној младости. Први роман Алексис или споразум о безнадежној борби објавила је 1929. Њено интересовање за оријент и стари свет резултирао је низом дела у међуратном периоду, од којих су за нас посебно занимљиве Орјенталне приче (1938), са три теме из српске епске традиције (Осмех Краљевића Марка, Зидање Скадра и Смрт Краљевића Марка). Светску славу стекла је романима Хадријанови мемоари (1951) и Црна мена (1968). Највећи део живота проживела је у Америци, у коју је отишла почетком Другог светског рата, на позив универзитетске професорке Грејс Фрик, да би њих две остале нераздвојен заувек. Маргерит Јурсенар је прва жена која је изабрана у Француску академију (1980). И друга њена књижевна дела (Опроштајни ударац, лавиринт, Алексис, Легенте векова, Венац и лира...) зокружују њен књижевни опус велике лепоте.

Била је члан Француске академије, на позицији 3, у периоду 1980-1987.

[font=Comic Sans MS]

ŠIROM OTVORENIH OČIJU, MARGERIT JURSENAR


Knjiga Širom otvorenih očiju se može posmatrati kao neka vrsta rezimea jednog uzbudljivog života i duhovnog puta. Nastojeći da uz svoje duhovne biografije izdvoji one trenutke i sadržaje koje smatra ključnim za razumevanje svojih dela i svog pogleda na svet, Margerit Jursenar čitaocu pokazuje kako iznutra izgleda jedan duhovni svet i kako veliki pisac gleda na čoveka i njegovu sudbinu, na istoriju i kulturu. Kao i sva druga dela ove velike spisateljice, i knjiga Širom otvorenih očiju omogućava čitaocu da stekne onu sliku o životu koju obično ne pružaju memoari i klasično pisane autobiografije.

Margerit Jursenar (franc. Marguerite Yourcenar;
Brisel, 8. jun 1903 — Bar Harbor, 17. decembar 1987) je bila francuski pisac.  Stekla je svetsku slavu svojim istorijskim i metafizičkim romanima, u kojima dominiraju likovi iz daleke prošlosti. Posebno je poznata po romanu „Hadrijanovi memoari“.

Rodila se u Briselu, u mešovitoj francusko-belgijskoj porodici. Majka joj je umrla deset dana posle porođaja, te se o njenom vaspitanju brinula baka. Otac je još u detinjstvu usmerio i usadio joj ljubav prema klasičnoj grčkoj i rimskoj kulturi, a Margerit je počela da piše već u ranoj mladosti. Prvi roman „Aleksis ili trakat o uzaludnoj borbi“ objavila je 1929. Njeno interesovanje za orijent, srednji vek i antiku doprinelo je niz dela u međuratnom periodu, od kojih su posebno zanimljive „Orijentalne priče“ (1938), sa tri teme iz srpske epske tradicije („Osmeh Kraljevića Marka“, „Zidanje Skadra“ i „Smrt Kraljevića Marka“). Svetsku slavu stekla je romanima „Hadrijanovi memoari“ (1951) i „Crna mena“ (1968). Najveći deo života proživela je u Americi, u koju je otišla početkom Drugog svetskog rata, na poziv univerzitetske profesorke Grejs Frik, da bi njih dve ostale nerazdvojene zauvek. Margerit Jursenar je prva žena koja je izabrana u Francusku akademiju 6. marta (1980). I druga njena književna dela („Oproštajni udarac“, „Lavirint“, „Aleksis“, „Legende vekova“, „Venac i lira“…) zokružuju njen književni opus. Bila je član Francuske akademije, na poziciji 3, u periodu