George Orwell

Џорџ ОрвелЏорџ Орвел (енгл. George Orwell), рођен под именом Ерик Артур Блер (енгл. Eric Arthur Blair), 25. јуна 1903. у Индији у селу Мотихари крај непалске границе. Отац британски војник борац против трговине опијумом, Ричард Блер, друга генерација војника. Мајка Ида Мејбел Блер. Старија сестра Марџори.

Када је имао осам година (по неким изворима 1904.) година, породица се враћа у Енглеску у град Хенли, и Ерик уписује приватну школу и добија краљевску стипендију за Итон. Већ као дечак је одлучио да ће бити писац и на Итону изучава британске писце. Не интересује се превише за науку па слабим успехом завршава Итон и не успева да упише колеџ. Ступа у индијску империјалну полицију. Служи у Бурми пет година а онда напушта службу. Овде запажамо прва могућа неслагања са системом. Посвећује се писању и одлази да живи у сиротињским квартовима Лондона и Париза. У Паризу ради као перач судова. При објављивању књиге Down and out in Paris and London („Нико и ништа у Лондону и Паризу“) узима псеудоним Орвел.

1932. постаје учитељ у приватној школи. 1936. отвара сеоску продавницу у Велингтону, Хертфортшир, и жени се са Елин О‘Шонеси. Добија задатак од издавачке куће Left Book Club да истражи како живе сиромашни у Енглеској, запошљава се у руднику (иако је из средњег сталежа) и пише књигу „Пут за док Виган“, ту напада енглески социјализам што се не свиђа издавачу.

Крајем 1936. одлази у Шпанију да извештава о грађанском рату који је избио између фашиста и анархиста. У Барселони му се свидела атмосфера, изгледало је као да анархија функционише. Придружује се комунистичкој милицији (ПОУМ) и ратује. На фронту бива рањен у врат и враћа се у Барселону, где сада затиче сасвим другачију атмосферу - анархија је нестала, вратиле су се класне разлике. Орвелу су изневерена ичекивања, и он се сукобљава са режимом. Једва извлачи живу главу, и мора да бежи из Шпаније.

1938. оболева од туберкулозе и зиму проводи у Мароку. Почиње Други светски рат и Орвел жели да се бори против фашиста као и у Шпанији, али га проглашавају неспособним за војску. Ради као новинар, и члан је цивилне заштите, ангажује се колико може, извештава из разних крајева света. 1944. усваја сина, Ричарда. 1945. му жена умире током операције. Сели се на острво Јуру на шкотској обали. Тамо пише роман 1984. Клима на острву штети његовом здрављу, он се лоше осећа и зато је по његовом признању 1984-та толико суморна. Жени се Соњом Бромвел.

Умире 21. јануара 1950. Сахрањен је у Цркви Свих Светих, у Сатоу, Кортенеј, Оксфодшајр.

Године 1946. написао „Политика и енглески језик“ чувени есеј о језику из којег су проистекла Орвелова правила о писању.

Дела

Нико и ништа у Лондону и Паризу (1933)
Burmese Days (1934)
A Clergyman's Daughter (1935)
Keep the Aspidistra Flying (1936)
The Road to Wigan Pier (1937)
Homage to Catalonia (1938)
Coming Up for Air (1939)
Animal Farm (1945)
1984 (1949)

Fantastican pisac!!!Procitala sam Zivotinjsku farmu, i 1984,i autobiografski roman "Niko i nista u Parizu i Londonu"?

George Orwel - Životinjska farma
George Orwel - Životinjska farma


Zapažanja o djelu:
Djelo je vrlo dobro, te me je iznenadilo, jer se pomalo razlikuje od ostalih bajki, koje sam dosad pročitao. Iznenadilo me je jer se prikazuje način na koji bi životinje mogle razmišljati. Način na koji I ljudi razmišljaju. Danas je utvrđeno da životinje ne mogu "govoriti" niti razumno razmišljati već da slijede svoj instinkt. No to možda i nije istina, već možda postoji neki poseban način međusobnog komuniciranja među životinjama, za koje šovijek ne zna. Jedan od načina je prikazan I u knjizi Georga Orwela "Životinjska farma".
Knjiga me potakla na razmišljanje o tome kako čovijek jako puno utječe na život okoline, u ovom slučaju životinja. Kako čovjek životinjama može biti primjer ponašanja.
Što se tiče asocijacija vezanih uz ovu knjigu, tj. samu radnju djela, to su pretežno bile asocijacije na ljudsku zlobu, sebičnost, nemoralno ponašanje, zavist I najviše od svega čovjekova želja da vlada svime I svima. Tijekom čitanja knjige u meni su se razmjenjivali osjećaju sažaljenja, potom ponosa, sreće, pa zatim ljutnje I prezira, pa na kraju osjećaji krivnje.
"Nema više odgađanja", drugovi, reče Napoleon nakon što je ispitao tragove. Pred nama je posao. Već danas ujutro počet ćemo ponovo graditi vjetrenjaču I to će potrajati čitavu zimu, I po kiši I po suncu. Pokazat ćemo tom bijednom izdajniku da ne može tako lako uništiti naš trud. Zapamtite, drugovi, ne smijemo mijenjati naše planove: provest ćemo ih do konačne pobjede. Naprijed drugovi ! Živjela vjetrenjača ! Živjela Životinjska farma !

Anotacija:
Na jednoj Vlastelinsoj farmi, u Engleskoj, živjeli su gospodin i gospođa Jones. Farma je bila poprilično velika, te je na njoj bilo i dosta životinja. Bilo je to najvise svinja, zatim kokoši, pasa, golubova, ovaca, krava, koza, pačića, konja, mačka, jedan magarac, te jedan pripitomljeni gavran. No, kako je gospodin Jones bio pijanica, vrlo slabo je hranio životinje, te se je jako slabo brinuo o njima. I tako su životinje, ljute zbog nemara gospodina Jonesa, odlučile se otjerati ga sa farme, te same upravljati njome. Ustanak životinja protiv gospodina Jonesa ja uspio, a životinje su od tada sve poslove na farmi same obavljale. Kosile se travu, sušile sijeno, sadile kukuruz, pšenicu itd. Između ostaloga same su i donijele odluku o sedam zapovijedi kojih se trebaju pridržavati. Zapovijedi su bile vezane uz stvari koje životinje ne smiju raditi, čega se moraju pridržavati, po čemu bi se trebale razlikovati od čovjeka. To je sve bilo u redu dok se svinje nisu uzdigle iznad drugih životinja, jer su tvrdile da su one najinteligentnije od svih životinja na farmi, te da one ne trebaju ništa raditi, nego samo odlučivati što će drugi na farmi raditi. No s vremenom svinje su se sve više izdigle iznad ostalih životinja te preoblikovale onih sedam zapovijedi u njihovu korist. Tako je sve to išlo dok god se svinje napokon nisu sprijateljile sa vlasnicima, ljudima, drugih farmi u okolici, te se nakraju nije znalo tko je čovjek a tko svinja.

Likovi:
Major, Boxer, Clover, Benjamin, Mollie, Napoleon, Snowball, Squealer

Major: "Bilo mu je dvanaest godina i u posljednje se vrijeme prilično ugojio, ali je usprkos činjenici što mu očnjaci nikada nisu bili podsječeni, još je uvijek imao izgled veličanstvene svinje, mudra i dobroćudna izgleda. "

Boxer: "Boxer je bio ogroman konj, visok preko sto osadeset centimetara i snažan kao dva prosječna konja. Bijela pruga iznad njuške davala mu je ponešto priglup izgled; i zaista, njegova inteligencija nije bila prvorazredna, ali su ga svi poštovali zbog čvrstog karaktera i silne radne snage. "

Clover: "Clover je bila krupna kobila majčinskog izgleda koja se približavala srednjoj dobi, i koja nakon četvrtog ždrebeta nikada nije potpuno povratila prijašnju vitkost. "

Benjamin: "Benjamin je bio najstarija životinja na farmi i imao je najgoru narav. Govorio je rijetko, a kada bi nešto i rekao, to bi bila cinična primjedba - na primjer, znao je da mu je Bog dao rep za tjeranje muha, ali da bi on radije živio i bez repa i bez muha. Od životinja na farmi jedino se on nije smijao. Kad bi ga upitali zašto, odgovorio bi da se nema čemu smijati. Usprkos svemu, ne priznajući to otvoreno, bio je privrženom Boxeru; njih dvojica obično bi zajedno proveli nedjelju na malom pašnjaku iza voćnjaka, pasući jedan pored drugoga bez riječi. "

Mollie:"U posljednjem trenutku, usiljeno se nećkajući i žvačući kocku šećera, pojavi se Mollie, luckasta i ljepuškasta bijela kobila, koja je vukla dvokolicu gosp. Jonesa. Zauzme mjesto sprijeda i počne mahati bijelom grivom, nadajući se da će svratiti pozornost na upletene crvene vrpce.

Napoleon:"Napoleon je bio veliki berkširski nerast prilično divljeg izgleda, jedini od svoje vrste na farmi; nije mnogo govorio, ali je bio ugledan jer je o svemu imao vlastiti stav. "

Snowball:"Snowball je bio živahniji od Napoleona, bolji govornik i maštovitiji, ali se smatralo da nema njegovu promućurnost. "

Squealer:"Najpoznatiji među njima bio je mali debeli krmak po imenu Squealer, okruglih obraza, sjajnih očiju i kreštava glasa. Bio je briljantan govornik, a kada je raspravljaoo nekoj ozbiljnoj temi, skakutao je čas na jednu , čas na dugu stranui mahao repom koji je djelovao nakako vrlo uvjerljivo. O njemu se govorilo da crno može pretvoriti u bijelo.

Bilješka o autoru:
George Orwel rođen je 1903. g. u Indiji. S četiri godine se vraća s roditeljima u Englesku gdje polazi osnovnu i srednju školu. Do početka 1928. g. služio je u imperijalnoj policijiu Burmi. Neke od djela koje je napisao: "Down and Out in Paris and London", "Burmese Days", "Keep the Aspidistra Flying", "Coming up for Air". Za vrijeme drugog svj. rata javlja je dobrovoljno u vojsku, ali iz zdravstvenih razloga nije prihvaćen u aktivnu službu. 1944. godine završava "Životinjsku farmu", koja je izašla tek u kolovozu1945. Umro je u siječnju 1950. g.

http://www.diskusije.net/obrazovanje/lektire-kratak-sadrzaj-i-analize-3069/strana8.html