LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Srpske Narodne Pesme!   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime20/6/2010, 7:37 pm

SMRT MAJKE JUGOVIĆA


Mili Bože, čuda velikoga!
Kad se sleže na Kosovo vojska,
U toj vojsci devet Jugovića,
I deseti stari Jug Bogdane;
Boga moli Jugovića majka,;
Da joj Bog da oči sokolove
I bijela krila labudova,
Da odleti na Kosovo ravno,
I da vidi devet Jugovića
I desetog star-Juga Bogdana.;
Što molila Boga domolila:
Bog joj dao oči sokolove
I bijela krila labudova,
ona leti nad Kosovo ravno,
Mrtvi nađe devet Jugovića,;
I desetog star-Juga Bogdana,
I više nji devet bojni koplja,
Na kopljima devet sokolova,
Oko koplja devet dobri konja,;
A pored nji devet ljuti lava.
Tad' zavrišta devet dobri konja,
I zalaja devet ljuti lava,
A zaklikta devet sokolova;
I tu majka tvrda srca bila,;
Da od srdca suze ne pustila,
Već uzima devet dobri konja,
I uzima devet ljudi lava,
I uzima devet sokolova,
Pak se vrati dvoru bijelome.;
Daleko je snae ugledale,
Malo bliže pred nju išetale,
Zakukalo devet udovica,
Zaplakalo devet sirotica,
Zavrištalo devet dobri konja,;
Zalajalo devet ljuti lava,
zakliktalo devet sokolova;
I tu majka tvrda srca bila,
Da od srca suze ne pustila.
Kad je bilo noći u po noći,;
Al' zavrišta Damjanov zelenko;
Pita majka Damjanove ljube:
"Snao moja, ljubo Damjanova!
"Što nam vrišti Damjanov zelenko?
"Al' je gladan šenice bjelice,;
"Ali žedan vode sa Zvečana?"
Progovara ljuba Damjanova:
"Svekrvice, majko Damjanov!
"Nit' je gladan šenice bjelice,
"Niti žedan vode sa Zvečana,;
"Već je njega Damjan naučio
"Da po noći sitnu zob zobati,
"Od po noći na drum putovati;
"Pak on žali svoga gospodara
"Što ga nije na sebi donijo.";
I tu majka tvrda srdca bila,
Da od srdca suze ne pustila,
Kad u jutru danak osvanuo,
Ali lete dva vrana gavrana,
Krvava im krila do ramena,;
Na kljunove b'jela pjena trgla;
Oni nose ruku od junaka
I na ruci burma pozlaćena
Bacaju je u krioce majci;
Uze ruku Jugovića majka,;
Okretala, prevrtala s njome,
Pa dozivlje ljubu Damjanovu:
"Snao moja, ljubo Damjanova!
"Bi l' poznala, čija j' ovo ruka?
"Provara ljuba Damjanova:
"Svekrvice, majko Damjanova!
"Ovo j' ruka našeg Damjana,
"Jera burmu ja poznajem, majko,
"Burma sa mnom na vjenčanju bila."
Uze majka ruku Damjanovu,;
Okretala, prevrtala s njome,
Pak je ruci tiho besjedila:
"Moja ruko, zelena jabuko!
"Gdje si rasla, gdje l' si ustrgnuta!
"A rasla si na kriocu mome,;
"Ustrgnuta na Kosovu ravnom!"
Nadula se Jugovića majka,
Nadula se, pa se i raspade
Za svojije devet Jugovića
I desetim star-Jugom Bogdanom.





____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime20/6/2010, 7:37 pm

HASANAGINICA


Šta se b'jeli u gori zelenoj?
Al' je snijeg, al' su labudovi?
Da je snijeg, već bi okopnio,
Labudovi već bi poletjeli;
Nit' je snijeg, nit' su labudovi,;
Nego šator age Hasan-age,
On boluje od ljutijeh rana,
Oblazi ga mati i sestrica,
A ljubovca od stida ne mogla.
Kad li mu je ranam' bolje bilo,;
On poruči vjernoj ljubi svojoj:
"Ne čekaj me u dvoru b'jelomu,
"Ni u dvoru, ni u rodu momu."
Kad kaduna r'ječi razumjela,
Još je jadna u toj misli stala;
Jeka stade konja oko dvora;
Tad' pobježe Hasanaginica,
Da vrat lomi kule niz pendžere;
Za njom trče dv'je ćere djevojke:
"Vrati nam se, mila majko naša!;
"Nije ovo babo Hasan-aga,
"Već daidža Pintorović beže."
I vrati se Hasanaginica,
Ter se vješa bratu oko vrata:
"Da moj brate, velike sramote!;
"Gdje me šalje od petoro djece!
Beže muči, ništa ne govori,
Već se maša u džepe svione,
I vadi joj knjigu oprošćenja,
Da izumlje potpuno vjenčanje,;
Da gre s njime majci u natrage.
Kad kaduna knjigu proučila,
Dva je sina u čelo ljubila,
A dv'je ćerke u rumena lica,
A s malahnim u bešici sinkom;
Od'jelit' se nikako ne mogla,
Već je bratac za ruke uzeo
I jedva je s' sinkom rastavio,
Ter je meće k sebi na konjica,
S njome grede dvoru bijelomu.
U rodu je malo vr'jeme stala,;
Malo vr'jeme, ni nedjelju dana,
Dobra kada i od roda dobra,
Dobru kadu prose sa svih strana,
A najviše Imoski kadija.;
Kaduna se bratu svome moli:
"Aj tako te ne želila, braco!
"Nemoj mene davat' ni za koga,
"Da ne puca jadno srce moje
"Gledajući sirotice svoje.";
Ali beže ništa ne hajaše,
Već nju daje Imoskom kadiji.
Još kaduna bratu se moljaše,
Da napiše listak b'jele knjige,
Da je šalje Imoskom kadiji:;
"Djevojka te l'jepo pozdravljaše
"A u knjizi l'jepo te moljaše:
"Kad pokupiš gospodu svatove,
"I kad pođeš njenom b'jelu dvoru,
"Dug pokrivač nosi na djevojku,;
"Kada bude agi mimo dvora,
"Da ne vidi sirotice svoje.
Kad kadiji b'jela knjiga dođe,
Gospodu je svate pokupio,
Svate kupi, grede po djevojku.;
Dobri svati došli do djevojke,
I zdravo se povratili s njome;
A kad bili agi mimo dvora,
Dv'je je ćerke s pendžera gledahu,;
"Svrati nam se, mila majko naša!
"Da mi tebe užinati damo."
Kad to čula Hasanaginica,
Starješini svata govorila:;
"Bogom brate, svata starješina!
"Ustavi mi konja uza dvora,
"Da darujem sirotice moje."
Ustaviše konje uza dvora.
Svoju djecu l'jepo darovala:;
Svakom sinu nože pozlaćene,
Svakoj ćeri čohu do poljane;
A malomu u bešici sinku,
Njemu šalje uboške haljine.
A to gleda junak Hasan-aga,;
Pak dozivlje do dva sina svoja:
"Hod'te amo, sirotice moje!
"Kad se ne će smilovati na vas
"Majka vaša srca kamenoga."
Kad to čula Hasanaginica,;
B'jelim licem u zemlju ud'rila
Uput se je s dušom rastavila,
Od žalosti gledajuć' sirote.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime20/6/2010, 7:38 pm

КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА

Славу слави српски кнез Лазаре
У Крушевцу мјесту скровитоме.
Сву господу за софру сједао,
Сву господу и господичиће:
С десне стране старог Југ-Богдана,
И до њега девет Југовића;
А с лијеве Вука Бранковића,
И осталу сву господу редомЧ
У заставу војводу Милоша,
И до њега дв'је српске војводе:
Једно ми је Косанчић Иване,
А друго је Топлица Милане.

Цар узима златан пехар вина,
Па говори свој господи српској:
"Коме ћ' ову чашу наздравити?
Ако ћу је напит' по старјешству,
Напићу је Вуку Бранковићу;
Ако ћу је напит' по милости,
Напићу је мојим девет шура,
Девет шура, девет Југовића;
Ако ћу је напит' по љепоти,
Напићу је Косанчић-Ивану;
Ако ћу је напит' по висини,
Напићу је Топлици Милану;
Ако ћу је напит' по јунаштву,
Напићу је војводи Милошу.
- Та ником је другом напит' нећу,
Већ у здравље Милош-Обилића!
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!
Прва вјеро, потоња невјеро!
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,
И одбјећи турском цар-Мурату!
Здрав ми буди, и здравицу попој,
Вино попиј а на част ти пехар!"

Скочи Милош на ноге лагане,
Пак се клања до земљице црне:
"Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,
Хвала тебе на твојој здравици,
На здравици и на дару твоме:
Ал' не хвала на таквој бесједи!
Јер, тако ме вјера не убила!
Ја невјера никад био нисам,
Нит' сам био нити ћу кад бити,
Него сјутра мислим у Косову
За хришћанску вјеру погинути;
Невјера ти сједи уз кољено,
Испод скута пије хладно вино!

"- А проклети Вуче Бранковићу!
Сјутра јесте лијеп Видов данак,
Виђећемо у пољу Косову
Ко је вјера, ко ли је невјера!
А тако ми Бога великога,
Ја ћу отић' сјутра у Косово
И заклаћу турског цар-Мурата,
И стаћу му ногом под гр'оце;
Ако ли ми Бог и срећа даде,
Те се здраво у Крушевац вратим,
Ухватићу Вука Бранковића,
Везаћу га уз то бојно копље,
Као жена куђељ' уз преслицу,
Носићу га у поље Косово!"



____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime21/6/2010, 7:21 pm

Zidanje Skadra

Grad gradila tri brata rođena,
Do tri brata
tri Mrljavčevića:
Jedno bješe Vukašine kralje,
Drugo bješe Uglješa
vojvoda,
Treće bješe Mrljavčević Gojko;;
Grad gradili Skadar na
Bojani,
Grad gradili tri godine dana,
Tri godine sa trista
majstora,
Ne mogaše temelj podignuti,
A kamo li sagraditi grada:;
Što
majstori za dan ga sagrade,
To sve vila za noć obaljuje.
Kad
nastala godina četvrta,
Tada viče sa planine vila:
"Ne muči se,
Vukašine kralje,;
"Ne muči se i ne harči blaga;
"Ne mo'š, kralje,
temelj podignuti,
"A kamo li sagraditi grada,
"Dok ne nađeš dva
slična imena,
"Dok ne nađeš Stoju i Stojana,;
"A oboje brata i
sestricu
"Da zaziđeš kuli i temelje,
"Tako će se temelj održati,
"I
tako ćeš sagraditi grada."
Kad to začu Vukašine kralje,;
On
doziva slugu Desimira:
"Desimire, moje čedo drago!
"Do sada si mi
bio vjerna sluga,
"A od sada moje čedo drago,
"Vataj, sine konje u
intove,;
"I ponesi šest tovara blaga,
"Idi, sine, preko b'jela
sv'jeta,
"Te ti traži dva slična imena,
"Traži, sine, Stoju i
Stojana,
"A oboje brata i sestricu;;
"Ja li otmi, ja l' za blago
kupi,
"Dovedi ih Skadru na Bojanu,
"Da ziđemo kuli u temelje,
"Ne
bi l' nam se temelj održao,
"I ne bi li sagradili grada.";
Kad o
začu sluga Desimire,
On uvati konje u intove,
I ponese šest tovara
blaga,
Ode sluga preko b'jela sv'jeta,
Ode tražit' dva slična
imena;;
Traži sluga Stoju i Stojana,
Traži sluga tri godine dana,
Al'
ne nađe dva slična imena,
Al' ne nađe Stoje i Stojana,
Pa se vrnu
Skadru na Bojanu,;
Dade kralju konje i intove,
I dade mu šest
tovara blaga:
"Eto, kralje, konji i intovi,
"I eto ti šest tovara
blaga,
"Ja ne nađoh dva slična imena,;
"Ja ne nađoh Stoje i
Stojana."
Kad to začu Vukašine kralju,
On podviknu Rada neimara,
Rade
viknu tri stotin' majstora,
Gradi kralje Skadar na Bojani,;
Kralje
gradi, vila obaljuje,
Ne da vila temelj podignuti,
A kamo li
sagraditi grada;
Pa dozivlje iz planine vila:
"More, ču li?
Vukašine kralju!;
"Ne muči se i ne harči blaga,
"Ne mo'š, kralje,
temelj podignuti,
"A kamo li sagraditi grada;
"No eto ste tri
brata rođena,
"U svakoga ima vjerna ljuba,;
"Čija sjutra na bojanu
dođe
"I donese majstorima ručak,
"Ziđite je kuli u temelje,
"Tako
će se temelj održati,
"Tako ćete sagraditi grada.";
Kad to začu
Vukašine kralju,
On doziva dva brata rođena:
"Čujete li, moja
braćo draga!
"Eto vila sa planine viče,
"Nije vajde, što harčimo
blago,;
"Ne da vila temelj podignuti,
"A kamo li sagraditi grada;
"Još
govori sa planine vila:
"Ev' mi jesmo tri brata rođena,
"U
svakoga ima vjerna ljuba,;
"Čija sjutra na Bojanu dođe
"I donese
majstorima ručak,
"Da j' u temelj kuli uzidamo,
"Tako će se temelj
održati,
"Tako ćemo sagraditi grada.;
"No jel', braćo, Božja
vjera tvrda,
"Da ni jedan ljubi ne dokaže,
"Već na sreću da im
ostavimo,
"Koja sjutra na Bojanu dođe?"
I tu Božju vjeru
zadadoše,;
Da nijedan ljubi ne dokaže.
U tom ih je noćca
zastanula,
Otidoše u bijele dvore,
Večeraše gospodsku večeru,
Ode
svaki s ljubom u ložnicu.;
Al' da vidiš čuda velikoga!
Kralj
Vukašin vjeru pogazio,
Te on prvi svojoj ljubi kaza:
"Da se čuvaš,
moja vjerna ljubo!
"Nemoj sjutra na Bojanu doći;
"Ni donijet'
ručak majstorima,
"Jer ćeš svoju izgubiti glavu,
"Zidaće te kuli u
temelje."
I Uglješa vjeru pogazio,
I on kaza svojoj vjernoj
ljubi:;
"Ne prevar' se, vjerna moja ljubo!
"Nemoj sjutra na Bojanu
doći
"Ni donijet' majstorima ručak,
"Jera hoćeš mlada poginuti,
"Zidaće
te kuli u temelja.";
Mladi Gojko vjeru ne pogazi,
I on svojoj
ljubi ne dokaza.
Kad u jutru jutro osvanulo,
Poraniše tri
Mrljavčevića,
Otidoše na grad na Bojanu.
Zeman dođe da se nosi
ručak,
A redak je gospođi kraljici,
Ona ode svojoj jetrvici,
Jetrvici,
ljubi Uglješinoj:
"Ču li mene, moja jetrvice!;
"Nešto me je
zaboljela glava,
"Tebe zdravlje! preboljet' ne mogu;
"No ponesi
majstorima ručak."
Govorila ljuba Uglješina:
"O jetrvo, gospođo
kraljice!;
"Nešto mene zaboljela ruka,
"Tebe zdravlje! preboljet
ne mogu,
"Već ti zbori mlađoj jetrvici."
Ona ode mlađoj jetrvici:
"Jetrvice,
mlada Gojkovice!;
"Nešto me je zaboljela glava,
"Tebe zdravlje!
preboljet' ne mogu;
"No ponesi majstorima ručak."
Al' govori
Gojkovcia mlada:
"Ču li, nano, gospođo kraljice!;
"Ja sam rada
tebe poslušati,
"No mi ludo čedo nekupato,
"A bijelo platno
neisprato."
Veli njojzi gospođa kraljica:
"Idi," kaže, "moja
jetrvice,;
"Te odnesi majstorima ručak,
"Ja ću tvoje izaprati
platno,
"A jetrva čedo okupati."
Nema šta će Gojkovica mlada,
Već
ponese majstorima ručak,;
Kad je bila na vodu Bojanu,
Ugleda je
Mrljavčević Gojko,
Junaku se srce ražalilo,.
Žao mu je ljube
vijernice,
Žao mu je čeda u kol'jevci,;
Ðe ostade od mjeseca dana,
Pa
od lica suze prosipaše;
Ugleda ga tanana nevjesta,
Krotko hodi,
dok do njega priđe,
Krotko hodi, tiho besjeđaše;;
"Što je tebe,
dobri gospodaru!
"Te ti roniš suze od obraza?"
Al' govori
Mrljavčević Gojko:
"Zlo je, moja vjerenice ljubo!
"Imao sam od
zlata jabuku,;
"Pa mi danas pade u Bojanu,
"Te je žalim, pregoret'
ne mogu."
Ne sjeća se tanana nevjesta,
No besjedi svome
gospodaru:
"Moli Boga ti za tvoje zdravlje,;
"A salićeš i bolju
jabuku."
Tad' junaku grđe žao bilo,
Pa na stranu odvratio glavu,
Ne
šće više ni gledati ljubu;
A dođoše dva Mrljavčevića,;
Dva đevera
Gojkovice mlade,
Uzeše je za bijele ruke,
Povedoše u grad da
ugrade,
Podviknuše Rada neimara,
Rade viknu do trista majstora;;
Al'
se smije tanana nevjesta,
Ona misli, da je šale radi.
Turiše je u
grad ugrađivat',
Oboriše do trista majstora,
Oboriše drvlje i
kamenje,;
Uzidaše dori do koljena,
Još se smije tanana nevjesta,
Još
se nada, da je šale radi.
Oboriše do trista majstora,
Oboriše
drvlje i kamenje,;
Uzidaše dori do pojasa,
Tad' oteža drvlje i
kamenje,
Onda viđe, šta je jadnu nađe,
Ljuto pisnu, kao ljuta
guja,
Pa zamoli dva mila đevera:;
"Ne dajte me, ako Boga znate!
"Uzidati
mladu i zelenu."
To se moli, al' joj ne pomaže;
Jer đeveri u nju i
ne glede.
Tad se prođe srama i zazora,;
Pake moli svoga
gospodara:
"Ne daj mene, dobri gospodaru!
"Da me mladu u grad
uzidaju,
"No ti prati mojoj staroj majci,
"Moja majka ima dosta
blaga,;
"Nek ti kupi roba il' robinju,
"Te zidajte kuli u
temelja."
To se moli, no joj ne pomaže.
A kad viđe tanana
nevjesta,
Da joj više molba ne pomaže,
Tad' se moli Radu neimaru:
"Bogom
brate, Rade neimare!
"Ostavi mi prozor na dojkama,
"Isturi mi
moje b'jele dojke,
"Kade dođe moj nejaki Jovo,;
"Kada dođe, da
podoji dojke."
To je Rade na bratstvo primio,
Ostavi joj prozor na
dojkama,
Pa joj dojke u polje isturi,
Kada dođe nejaki Jovane,;
Kada
dođe, da podoji dojke.
Opet kužna Rada dozivala:
"Bogom brate,
Rade neimare!
"Ostavi mi prozor na očima,
"Da ja gledam ka bijelu
dvoru,;
"Kad će mene Jova donositi
"I ka dvoru opet odnositi."
I
to Rade za bratstvo primio,
Ostavi joj prozor na očima,
Te da
gleda ka bijelu dvoru,;
Kada će joj Jova donositi
I ka dvoru opet
odnositi.
I tako je u grad ugradiše,
Pa donose čedo u kol'jevci,
Te
ga doji za neđelju dana,;
Po neđelji izgubila glasa;
Al' đetetu
onđe ide rana,
Dojiše ga za godinu dana.
Kako tade, tako i ostade,
Da
i danas onđe ide rana;
Zarad' čuda, i zarad' lijeka,
Koja žena ne
ima mlijeka.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime23/6/2010, 7:41 pm

Časni krsti

Vino pije care Kostadine
u Lijepu mestu
Carigradu
U svojemu dvoru gospodskome,
Šnjime piju Božji apostoli:
Sveti
Petar i apostol Pavle;
Al' besedi care Kostadine:
"O vrhovni
Božji apostoli!
"Gde su sade naši časni krsti?
"U koga su cara
čestitoga?"
A besede Božji apostoli:
"O veliki care Kostadine!
"Naši
s' krsti u zemlji Jevrejskoj,
"U prokleta cara Jevrejina;
"Diži,
care, svu vojsku rišćansku,
"Idi s vojskom na zemlju Jevrejsku,
"Te
poaraj svu zemlju Jevrejsku.
"Poaraj je i ognjem popali,
"I uvati
cara Jevrejina,
"Te ga muči mukam' svakojakim;
"Al' je tvrda vera
u Čivuta,
"Na muka će care umrijeti,
"Časni krsta ne će
prokazati;
"Makni, care, žestoke čauše
"Do bogata dvora carevoga,
"Od
carice čedo ugrabite
"Ti naloži do dva ognja živa,
"Metni čedo
međ' dva ognja živa,
"Neka pišti, kako zmija ljuta,
"A svaka je
majka milostiva
"I na svoje čedo žalostiva
"Carica će krste
prokazati."
Kad je care razabrao reči,
Knjige piše na četiri
strane,
Te pokupi svu vojsku rišćansku,
Ode s vojskom na zemlju
Jevrejsku,
Svu Jevrejsku zemlju poarao,
Poarao, ognjem popalio,
Uvatio
cara Jevrejskoga,
Mučio ga mukam svakojakim:
Prebio mu i noge i
ruke,
Povadio i oči i zube,
Na teški ga muka umorio,
Al' je
tvrda vera u Čivuta,
Gdi na muka care poginuo,
Časni krsta ne te
da prokaže!
Car namače žestoke čuše
Do bogata dvora carevoga,
Od
carice čedo ugrabiše,
Naložiše do dva ognja živa,
Metnuš' čedo
međ' dva ognja živa,
Pisnu čedo, kako zmija ljuta,
A pristupa
prokleta Jevrejka,
A pristupa, a suze proliva,
Ljubi cara u skut i
u ruku,
Čarnu zemlju, gdi papučom stoji:
"O veliki care
Kostadine!
"O čestiti care Kostadine!
"Od ognja mi čedo odmaknite,
"Ja
ću vaše krste prokazati."
Pa zausti prokleta Jevrejka,
Zaustila
krste da prokaže,
Pa i opet ne te prokazati!
Planu care, kako
vatra živa:
"Bliže k ognju čedo primaknite!"
Bliže k ognju čedo
primakoše,
Pisnu čedo, kako zmija ljuta,
Suze roni prokleta
Jevrejka,
Vrlo moli cara Kostadina:
"O veliki care Kostadine!
"O
za Boga, care Kostadine!
"Od ognja mi čedo odmaknite,
"Ja ću vaše
krste prokazati."
Od ognja joj čedo odmakoše,
A govori prokleta
Jevrejka:
"Vidiš care Ođubar planinu?
"Diži vojsku, idi pod
planinu,
"Te raskopaj Ođubar planinu,
"Naći ćete kamen stanoviti,
"Vi
razbijte kamen stanoviti,
"Prosuće se mlogi krsti zlatni,
"Što
Jevreji krste sakovali
"Na priliku kako vaši krsti,
"Da se vaši
krsti ne poznadu."
Diže vojsku care Kostadine,
Te otide gore pod
planinu,
Raskopaše Ođubar planinu,
I nađoše kamen stanoviti,
I
razbiše kamen stanoviti,
Prosuše se mlogi krsti zlatni,
Što
Jevreji krste sakovali
Na priliku kako naši krsti,
Da se naši
krsti ne poznadu;
Odnose i caru Kostadinu,
Uzima i care Kostadine,
Pa
i care o kamen udara,
Prebiju se n dvoje na troje;
Kad doneše
naše krste časne,
Car zamanu da ud'ri o kamen,
Pred njime se kamen
rasprskao.
Kad to vide care Kostadine,
Onda care na noge ustade,
Te
se časnom krstu poklonio
I časnoga krsta celivao,
I celiva sva
vojska rišćanska.
Kad je care krste izbavio,
Dižu vojsku, ode
dvoru svome.
Dok je bio care Kostadine,
Časni krsti na zemlji
sijali,
Sjali krasnom narodu rišćanskom,
Kad preminu care
Kostadine
I čestita carica Jelena,
Onda časni krsti vaskrsoše,
Vaskrsoše
gore na nebesa,
Te sijaju na onome svetu,
Kako sunce na ovome
svetu

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime1/7/2010, 7:16 pm

СТАРИ ВУЈАДИН
Ђевојка је своје очи клела:
"Чарне очи, да би не
гледале!
Све гледасте, данас не виђесте
Ђе прођоше Турци
Лијевњани,
Проведоше из горе хајдуке:
Вујадина са обадва сина;
На
њима је чудно одијело:
На ономе старом Вујадину,
На њем' бињиш од
сувога злата,
У чем паше на диван излазе;
На Милићу Вујадиновићу,
Још
је на њем' љепше одијело;
На Вулићу, брату Милићеву,
На глави му
чекркли челенка,
Баш челенка од дванаест пера,
Свако перо по литру
злата."

Кад су били бијелу Лијевну,
Угледаше проклето
Лијевно,
Ђе у њему бијели се кула;
Тад говори стари Вујадине:

синови, моји соколови,
Видите ли проклијето Лијевно,
Ђе у њему
бијели се кула?
Онђе ће нас бити и мучити:
Пребијати и ноге и
руке,
И вадити наше очи чарне.
О синови, моји соколови,
Не
будите срца удовичка,
Но будите срца јуначкога,
Не одајте друга ни
једнога,
Не одајте ви јатаке наше
Код којих смо зиме зимовали,
Зимовали,
благо остављали;
Не одајте крчмарице младе,
Код којих смо рујно
вино пили,
Рујно вино пили у потаји."

Кад дођоше у Лијевно
равно,
Метнуше их Турци у тавницу,
Тавноваше три бијела дана,
Док
су Турци вијећ' вијећали
Како ће их бити и мучити;
Кад прођоше
три бијела дана,
Изведоше старог Вујадина,
Пребише му и ноге и
руке;
Кад стадоше очи вадит' чарне,
Говоре му Турци Лијевњани:
"Казуј,
кујо, стари Вујадине,
Казуј, кујо, дружину осталу,
И јатаке куд
сте доходили,
Доходили, зиме зимовали,
Зимовали, благо остављали;
Казуј,
кујо, крчмарице младе
Код којих сте рујно вино пили,
Пили рујно
вино у потаји.

Ал' говори стари Вујадине:
"Не лудујте, Турци
Лијевњани!
Кад не казах та те хитре ноге,
Које-но су коњма
утјецале,
И не казах за јуначке руке,
Које-но су копља преламале
И
на голе сабље ударале,
- Ја не казах за лажљиве очи,
Које су ме
на зло наводиле,
Гледајући с највише планине,
Гледајући доље на
друмове,
Куд пролазе Турци и трговци."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime4/7/2010, 12:45 am

Смрт војводе Пријезде



Честе књиге иду за књигама,

Од
кога ли, коме ли долазе?

Од Мемеда од цара Турскога,

А
долазе до Сталаћа града,

До Пријезде војводе Сталаћка:


Пријезда, војводо Сталаћка!

"Пошљи мени до три добра твоја:

"Прво
добро сабљу навалију,

"Која сече дрвље и камење,

"Дрво,
камен и студено гвожђе;

"Друго добро ждрала коња твога,

"Који
коњиц може прелетити

"Засобице и по два бедена,

"Треће
добро твоју љубу верну."

Гледи књигу војвода Пријезда,

Ону
гледи, другу ситну пише:

"Цар:Мемеде, Турски господару!

"Купи
војске, колико ти драго,

"Под Сталаћа, кад је теби драго,

"Удри
Сталаћ, како ти је драго,

"Ја ти добра не дам пи једнога;

"Ја
сам сабљу за себе ковао,

"А ждрала сам за себе ранио,


љубу сам за себе довео;

"Па ти не дам добра ни једнога."

Диже
војску Турски цар Мемеде,

Диже војску, оде под Сталаћа,

Био
Сталаћ. три године дана,

Нит' му одби дрва ни камена,

Нит'
га како може освојити,

Ни пак како може оставити.

Једно
јутро у очи недеље

Попела се Пријездина љуба

На бедена
малена Сталаћа,

Па с бедена у Мораву гледи,

Ал' Морава
мутна испод града,

Па беседи Пријездина љуба:

"О Пријезда,
драги господару!

"Ја се бојим, драги господару,

"Нас ће
Турци лагумом дигнути."

Ал' беседи војвода Пријезда:

"Мучи
љубо, муком се замукла!

"Гди ће бити лагум под Моравом?

По
гем дошла та недеља прва

И господа отишла у цркву

И Божју
су службу остајали;

Кад господа изишла из цркве,

Тад'
беседи војвода Пријезда:

"О војводе, моја десна крила!

"Крила
моја, с вама ћу летити,

"Да ручамо, да се напијемо,

"Да
на граду врата отворимо,

"Да на Турке јуриш учинимо,

"Па
што нама бог и срећа даде."

Па Пријезда љубу дозиваше:

"Иди,
љубо, у пивнице доње,

"Те донеси вина и ракије."

Узе Јела
два кондира златна,

Па отиде у пивнице доње.

Кад госпођа
пред пивницу дошла,

Ал' пивница пуна јаничара,

Папучама
пију вино ладно

А у здравље Јелице госпође

cpokoj.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime7/7/2010, 9:34 pm

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА


Појездише до два побратима
преко
красна Мироча планине;
Та једно је Краљевићу Марко,
А друго је
војвода Милошу;
Напоредо језде добре коње,
Напоредо носе копља
бојна,
Један другом бело лице љуби,
Од милоште до два побратима;
Паке
Марко на Шарцу задрема,
Пак беседи побратиму своме:
"А мој брате,
војвода Милошу,
Тешко ме је санак обрвао,
Певај, брате, те ме
разговарај!"
Ал' беседи војвода Милошу:
"А мој брате, Краљевићу
Марко,
Ја бих тебе, брате попевао,
Ал' сам синоћ много пио вино
У
планини с вилом Равијојлом,
Пак је мене запретила Вила,
Ако мене
чује да попевам,
Хоће мене она устрелити
И у грло и у срце живо."

Ал'
беседи Краљевићу Марко:
"Певај, брате, ти се не бој виле
Док је
мене Краљевића Марка,
И мојега видовита Шарца,
И мојега шестопера
златна!"

Онда Милош поче да попева,
А красну је песму започео
Од
свих наших бољих и старијих,
Како ј'који држо краљевину
По
честитој по Маћедонији,
Како себе има задужбину;
А Марку је песма
омилила,
Наслони се седлу на облучје.

Марко спава, Милош
попијева.
Зачула га вила Равијојла,
Па Милошу поче да отпева;
Милош
пева, вила му отпева;
Лепше грло у Милоша царско,
Јесте лепше
него је у виле.
Расрди се вила Равијојла,
Пак одскочи у Мироч
планину,
Запе лука и две беле стреле,
Једна удри у грло Милоша,
Друга
удри у срце јуначко.
Рече Милош: "Јао моја мајко!
Јао Марко,
Богом побратиме!
Јао брате, вила ме устрели!
А нисам ли тебе
беседио
Да не певам кроз Мироч планину?"

А Марко се трже иза
санка,
Па одскочи с коња шаренога,
Добро Шарцу колане потеже,
Шарца
коња и грли и љуби:
"Јао Шаро, моје десно крило,
Достигни ми вилу
Равијојлу!
Чистим ћу те сребром потковати,
Чистим сребром и
жеженим златом;
Покрићу те свилом до колена,
Од колена ките до
копита;
Гриву ћу ти измешати златом,
А поткитит' ситнијем бисером;
Ако
ли ми не достигнеш виле,
Оба ћу ти ока извадити,
Све четири ноге
подломити,
Па ћу т' овде тако оставити,
Те се туци од јеле до
јеле,
К'о ја, Марко, без мог побратима."

Дохвати се Шарцу на
рамена,
Пак потрча кроз Мироч планину.
Вила лети по врху планине,
Шарац
језди по среди планине:
Нигде виле чути ни видети.

Кад је
Шарац сагледао вилу,
По с три копља у висину скаче,
По с четити
добре у напредак:
Брзо Шарац достигао вилу.

Кад се вила виде у
невољи,
Прну, јадна, небу под облаке,
Потеже се буздованом Марко
Пустимице,
добро нештедице,
Белу вилу међ' плећи удари,
Обори је на земљицу
чарну,
Пак је стаде бити буздованом,
Преврће је с десне на лијеву,
Пак
је бије шестопером златним:
"Зашто, вило, да те Бог убије!
Зашт'
устрели побратима мога?
Дај ти биље ономе јунаку,
Јер се нећеш
наносити главе."

Ста га вила Богом братимити:
"Богом брате,
Краљевићу Марко,
Вишњим Богом и светим Јованом!
Дај ме пуштај у
планину живу,
Да наберем по Мирочу биља,
Да загасим ране на
јунаку."
Ал' је Марко милостив на Бога,
А жалостив на срцу
јуначком:
Пусти вилу у планину живу;
Биље бере по Мирочу вила,
Биље
бере, често се одзива:
"Сад ћу доћи, Богом побратиме!"

Набра
вила по Мирочу биља,
И загаси ране на јунаку:
Лепше грло у Милоша
царско,
Јесте лепше него што је било,
А здравије срце у јунаку,
Баш
здравије него што је било.
Оде вила у Мироч планину,
Оде Марко с
побратимом својим,
Отидоше поречкој крајини,
И Тимок су воду
пребродили
На Брегову селу великоме,
Па одоше крајини Видинској.

Али
вила међ' вилама каже:
"О чујете, виле другарице!
Не стрељајте по
гори јунака
Док је гласа Краљевића Марка
И његова видовита Шарца
И
његова шестопера златна!
Што сам, јадна, од њег' претрпила,
И
једва сам и жива остала!"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime18/7/2010, 1:45 pm

СЛУГА МИЛУТИН
Долећеше два врана гавраба
Од Косова поља широкога,
И
падоше на бијелу кулу,
баш на кулу славнога Лазара;
Један гракће,
други проговара:
"Да л' је кула славног кнез Лазара?
Ил' у кули
нигђе никог нема?"
То из куле нитко не чујаше.
Већ то чула царица
Милица,
Па излази пред бијелу кулу,
Она пита два врана гаврана:
"Ој
Бога вам, два врана гаврана,
Откуда сте јутрос полећели?
Нијесте
ли од поља Косова?
Виђесте ли двије силне војске?
Јесу ли се
војске удариле?
Чија ли је војска задобила?"

Ал' говоре два
врана гаврана:
"Ој Бога нам, царице Милице!
Ми смо јутрос од
Косова равна,
Виђели смо двије силне војске;
Војске су се јуче
удариле,
Обадва су цара погинула;
Од Турака нешто и остало,
А
од Срба и што је остало,
Све рањено и искрвављено."

Истом они
тако бесјеђаху,
Ал' ето ти слуге Милутина,
Носи десну у лијевој
руку;
На њему је рана седамнаест;
Вас му коњиц у крв огрезнуо.
Вели
њему госпођа Милица:
"Што је, болан, слуго Милутине?
Зар издаде
цара на косову?"
Ал' говори слуга Милутине:
"Скин' ме, госпо, са
коња витеза,
Умиј мене студеном водицом,
И залиј ме црвенијем
вином;
Тешке су ме ране освојиле."
Скиде њега госпођа Милица,
И
уми га студеном водицом,
И зали га црвенијем вином.
Кад се слуга
мало повратио,
Пита њега госпођа Милица:
"Што би, слуго, у пољу
Косову?
Ђе погибе славни кнеже Лазо?
Ђе погибе стари Југ Богдане?
Ђе
погибе девет Југовића?
Ђе погибе Милош војевода?
Ђе погибе Вуче
Бранковићу?
Ђе погибе Бановић Страхиња?

Тада слуга поче
казивати:
"Сви осташе, госпо, у Косову.
Ђе погибе славни кнез
Лазаре,
Ту су многа копља изломљена,
Изломљена и турска и српска,
Али
више српска него турска,
Бранећ', госпо, свога господара,
Господара,
славног кнез-Лазара;
А Југ ти је, госпо, погинуо
У почетку, у
боју првоме;
Погибе ти осам Југовића,
Ђе брат брата издати не
шћеде
Доклегође један тецијаше;
Још остаде Бошко Југовићу,
Крсташ
му се по Косову вија,
Још разгони Турке на Буљуке,
Као соко тице
голубове;
Ђе огрезну крвца до кољена,
Ту погибе Бановић Страхиња;
Милош
ти је, госпо, погинуо
Код Ситнице, код воде Студене,
Ђе-но многи
Турци изгинули:
Милош згуби турског цар-Мурата
И турака дванаест
хиљада;
Бог да прости, ко га је родио!
Он остави спомен роду
српском,
Да се прича и приповиједа
Док је људи и док је Косова!
А
што питаш за проклетог Вука,
Проклет био и ко га родио!
Проклето
му племе и кољено!
Он издаде цара на Косову
И одведе дванаест
хиљада,
Госпо моја љутог оклопника."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime26/7/2010, 7:27 pm

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА


Појездише до два побратима
преко
красна Мироча планине;
Та једно је Краљевићу Марко,
А друго је
војвода Милошу;
Напоредо језде добре коње,
Напоредо носе копља
бојна,
Један другом бело лице љуби,
Од милоште до два побратима;
Паке
Марко на Шарцу задрема,
Пак беседи побратиму своме:
"А мој брате,
војвода Милошу,
Тешко ме је санак обрвао,
Певај, брате, те ме
разговарај!"
Ал' беседи војвода Милошу:
"А мој брате, Краљевићу
Марко,
Ја бих тебе, брате попевао,
Ал' сам синоћ много пио вино
У
планини с вилом Равијојлом,
Пак је мене запретила Вила,
Ако мене
чује да попевам,
Хоће мене она устрелити
И у грло и у срце живо."

Ал'
беседи Краљевићу Марко:
"Певај, брате, ти се не бој виле
Док је
мене Краљевића Марка,
И мојега видовита Шарца,
И мојега шестопера
златна!"

Онда Милош поче да попева,
А красну је песму започео
Од
свих наших бољих и старијих,
Како ј'који држо краљевину
По
честитој по Маћедонији,
Како себе има задужбину;
А Марку је песма
омилила,
Наслони се седлу на облучје.

Марко спава, Милош
попијева.
Зачула га вила Равијојла,
Па Милошу поче да отпева;
Милош
пева, вила му отпева;
Лепше грло у Милоша царско,
Јесте лепше
него је у виле.
Расрди се вила Равијојла,
Пак одскочи у Мироч
планину,
Запе лука и две беле стреле,
Једна удри у грло Милоша,
Друга
удри у срце јуначко.
Рече Милош: "Јао моја мајко!
Јао Марко,
Богом побратиме!
Јао брате, вила ме устрели!
А нисам ли тебе
беседио
Да не певам кроз Мироч планину?"

А Марко се трже иза
санка,
Па одскочи с коња шаренога,
Добро Шарцу колане потеже,
Шарца
коња и грли и љуби:
"Јао Шаро, моје десно крило,
Достигни ми вилу
Равијојлу!
Чистим ћу те сребром потковати,
Чистим сребром и
жеженим златом;
Покрићу те свилом до колена,
Од колена ките до
копита;
Гриву ћу ти измешати златом,
А поткитит' ситнијем бисером;
Ако
ли ми не достигнеш виле,
Оба ћу ти ока извадити,
Све четири ноге
подломити,
Па ћу т' овде тако оставити,
Те се туци од јеле до
јеле,
К'о ја, Марко, без мог побратима."

Дохвати се Шарцу на
рамена,
Пак потрча кроз Мироч планину.
Вила лети по врху планине,
Шарац
језди по среди планине:
Нигде виле чути ни видети.

Кад је
Шарац сагледао вилу,
По с три копља у висину скаче,
По с четити
добре у напредак:
Брзо Шарац достигао вилу.

Кад се вила виде у
невољи,
Прну, јадна, небу под облаке,
Потеже се буздованом Марко
Пустимице,
добро нештедице,
Белу вилу међ' плећи удари,
Обори је на земљицу
чарну,
Пак је стаде бити буздованом,
Преврће је с десне на лијеву,
Пак
је бије шестопером златним:
"Зашто, вило, да те Бог убије!
Зашт'
устрели побратима мога?
Дај ти биље ономе јунаку,
Јер се нећеш
наносити главе."

Ста га вила Богом братимити:
"Богом брате,
Краљевићу Марко,
Вишњим Богом и светим Јованом!
Дај ме пуштај у
планину живу,
Да наберем по Мирочу биља,
Да загасим ране на
јунаку."
Ал' је Марко милостив на Бога,
А жалостив на срцу
јуначком:
Пусти вилу у планину живу;
Биље бере по Мирочу вила,
Биље
бере, често се одзива:
"Сад ћу доћи, Богом побратиме!"

Набра
вила по Мирочу биља,
И загаси ране на јунаку:
Лепше грло у Милоша
царско,
Јесте лепше него што је било,
А здравије срце у јунаку,
Баш
здравије него што је било.
Оде вила у Мироч планину,
Оде Марко с
побратимом својим,
Отидоше поречкој крајини,
И Тимок су воду
пребродили
На Брегову селу великоме,
Па одоше крајини Видинској.

Али
вила међ' вилама каже:
"О чујете, виле другарице!
Не стрељајте по
гори јунака
Док је гласа Краљевића Марка
И његова видовита Шарца
И
његова шестопера златна!
Што сам, јадна, од њег' претрпила,
И
једва сам и жива остала!"


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime30/7/2010, 8:35 pm

МАРКО ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ

Рано рани Туркиња ђевојка,
Прије
зоре и бијела дана,
На Марицу бијелити платно.
До сунца јој бистра
вода била,
Од сунца се вода замутила,
Ударила мутна и крвава,
Па
проноси коње и калпаке,
Испред подне рањене јунаке.
Па нанесе
једнога јунака,
Узела га вода на матицу,
Окреће низ воду Марицу.
Виђе
јунак код воде ђевојку,
Па је поче Богом сестримити:
"Богом
сестро, лијепа ђевојко,
Баци мене једну крпу платна,
Извади ме из
воде Марице,
Честиту ћу тебе оставити!"

Ђевојка се на Бога
примила:
Баци њему један крај од платна,
Извади га води на обалу.
На
јунаку рана седамнаест;
На јунаку чудно одијело:
О бедри му сабља
окована,
На сабљи су три балчака златна,
У балчацим' три камена
драга,
- Ваља сабља три царева града!
Вели јунак Туркињи ђевојци:
"Сестро
моја, Туркиња ђевојко,
Кога имаш код бијела двора?"
Рече њему
туркиња ђевојка:
"Имадем једну остарјелу мајку,
И имадем брата
Мустаф-агу."
Проговара добар рањен јунак:
"Сестро моја, Туркиња
ђевојко,
Иди кажи брату Мустаф-аги
Да ме носи двору бијеломе;
Код
мене су три ћемера блага,
У свакоме по триста дуката:
Ја ћу један
тебе поклонити,
Други твоме брату Мустаф-аги,
А трећи ћу себе
оставити,
Да ја видам моје грдне ране;
Ако Бог да те ране извидам,
Честиту
ћу тебе оставити
И твојега брата Мустаф-агу."

Оде цура двору
бијеломе,
Те казује брату Мустаф-аги:
"О мој брате, ага
Мустаф-ага,
Добила сам рањена јунака
На Марици на води студеној;
Код
њега су три ћемера блага,
У свакоме по триста дуката:
Један хоће
мене поклонити,
А други ће тебе, Мустаф-ага,
А трећи ће себе
оставити,
Да он вида своје грдне ране;
Немој ми се, брате,
преварити,
Да погубиш рањена јунака;
Донеси га двору бијеломе."

Оде
Туре на воду Марицу;
А кад виђе рањена јунака,
Узе гледат' сабљу
оковану:
Ману њоме, одс'јече му главу!
Скиде с њега дивно одијело,
Па
он оде двору бијеломе.
Пред њега је сестра излазила,
А кад виђе
шта је учинио.
Она рече брату Мустаф-аги:
"Зашто, брате, да од
Бога нађеш!
Зашто згуби мога побратима?
На што си се болан
преварио
- А на једну сабљу оковану!
Еда Бог да одсјекла ти
главу!"
То му рече, уз кулу утече.

Мало време затим
постајало,
Дође ферман од цара турскога
Мустаф-аги, да иде на
војску.
Оде Мујо на цареву војску,
Припасао сабљу оковану;
А
кад дође у цареву војску,
Гледа сабљу мало и велико:
Никоме се
извадити не да.
Дођ' у руке Краљевићу Марку,
Сама му се сабља
извадила!
Кад је Марко сабљу загледао,
Ал' на сабљи три слова
хришћанска:
Једно слово Новака ковача,
Друго слово Вукашина краља,
Треће
слово Краљевића Марка.
Пита Марко Туре Мустав-агу:
"Ој, Бога ти,
турско момче младо,
Откуд тебе ова бритка сабља?
Или си је за
благо купио?
Или си је у боју добио?
Или ти је од баба остала?
Или
ти је љуба донијела,
Донијела љуба од мираза?"

Вели њему
Туре Мустаф-ага:
"Ој Бога ми, каурине Марко,
Кад ме питаш, право
ћу ти казат'."
Све му каза каконо је било.
Вели њему Краљевићу
Марко:
"Зашто, Туре, да од Бога нађеш,
Нијеси му ране извидао?
Данас
би ти дао агалуке
Код нашега цара честитога."
Вели њему Туре
Мустаф-ага:
"Бе не лудуј, каурине Марко!
Да ти можеш добит'
агалуке,
Најприје би себе извадио!
Већ дај амо сабљу оковану!"
Ману
сабљом од Прилепа Марко,
Скиде главу Турчин-Мустаф-аги.
Отидоше
цару казивати;
Цар по Марка оправио слуге.
Како који Марку
долазаше,
Марка зове, Марко не говори,
Већ он сједи, пије мрко
вино,
Кад се Марку веће досадило,
Он пригрну ћурак наопако,
А
узима тешку топузину,
Па отиде цару под чадора:
Колико се ражљутио
Марко,
У чизмама сједе на серџаду!
Па погледа цара попријеко,
Крваве
му сузе из очију.
Кад је царе сагледао Марка
И пред њиме тешку
топузину,
Цар с' одмиче, а Марко примиче,
Док доћера цара до
дувара;
Цар се маши у џепове руком,
Те извади стотину дуката,
Па
их даје Краљевићу Марку:
"Иди, Марко, напиј ми се вина!
Што су
тебе тако ражљутили?"
- "Не питај ме, царе поочиме!
Познао сам
сабљу баба мога;
Да сам, Бог д'о, у твојим рукама,
И ти би ме
'вако ражљутио!"
Па он уста, и оде чадору.



____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/8/2010, 7:00 pm

ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА

Цар Лазаре сједе за вечеру,
Покрај њега царица Милица;
Вели њему царица Милица:

"Цар-Лазарем српска круно златна,
Ти полазиш сјутра у Косово,
С собом водиш слуге и војводе,
А код двора никог не остављаш,
Царе Лазо, од мушкијех глава,
Да ти може књигу однијети
У косово и натраг вратити;
Одводиш ми девет миле браће,
Девет браће, девет Југовића:
Остави ми брата бар једнога,
Једног брата сестри од заклетве!"

Њој говори српски кнез Лазаре:
"Госпо моја, царице Милице,
Кога би ти брата највољела
Да т' оставим у бијелу двору?"
- "Остави ми Бошка Југовића."

Тада рече српски кнез Лазаре:
"Госпо моја, царице Милице,
Када сјутра бијел дан осване,
Дан осване и огране сунце,
И врата се отворе на граду,
Ти ишетај граду на капију:
Туд ће проћи војска на алаје,
Све коњици под бојним копљима,
Пред њима је Бошко Југовићу,
И он носи крсташа барјака;
Кажи њему од мене благосов,
Нек да барјак коме њему драго,
Па нек с тобом код двора остане."

Кад ујутру јутро освануло
И градска се отворише врата,
Тад ишета царица Милица,
Она стаде граду код капије:
Ал' ето ти војске на алаје,
Све коњици под бојним копљима,
Пред њима је Бошко Југовићу
Н алату, вас у чистом злату,
Крсташ га је барјак поклопио,
Побратиме, до коња алата:
На барјаку од злата јабука,
Из јабуке од злата крстови,
Од крстова златне књиге висе,
Те куцају Бошка по плећима;
Примаче се царица Милица,
Па ухвати за узду алата,
Руке склопи брату око врата,
Па му поче тихо говорити:
"О мој брате, Бошко Југовићу,
Цар је тебе мене поклонио
Да не идеш на бој на Косово,
и тебе је благосов казао
Да даш барјак коме тебе драго,
Да останеш са мном у Крушевцу,
Да имадем брата од заклетве."
Ал' говори Бошко Југовићу:
"Иди,сестро, на бијелу кулу;
А ја ти се не бих повратио,
Ни из руке крсташ барјак дао,
Да ми царе поклони Крушевац;
Да ми рече дружина остала:
- "Гле страшивца Бошка Југовића!
Он не смједе поћи у Косово
За крст часни крвцу прољевати
И за своју вјеру умријети!"
Пак проћера коња на капију.
Ал' ето ти старог Југ-Богдана
И за њиме седам Југовића,
Све је седам устављала редом,
Ал' ниједан ни гледати неће.
Мало време затим постајало,
Ал' ето ти Југовић-Војина,
И он води цареве једеке,
Покривене сувијем златом,
Она под њим ухвати кулаша,
И склопи му руке око врата,
Па и њему стаде говорити:
"О мој брате, Југовић-Војине,
Цар је тебе мене поклонио,
И тебе је благосов казао
Да даш једек' коме тебе драго,
Да останеш са мном у Крушевцу,
Да имадем брата од заклетве."

Вели њојзи Југовић Војине:
"Иди, сестро, на бијелу кулу;
Не бих ти се, јунак, повратио,
Ни цареве једеке пустио,
Да бих знао да бих погинуо!
Идем, сејо, у Косово равно
За крст часни крвцу пролијевати
И за вјеру с браћом умријети."
Пак проћера коња на капију.

Кад то виђе царица Милица,
Она паде на камен студени,
Она паде, пак се обезнани.

Ал' ето ти славнога Лазара.
Када виђе госпу Милицу,
Удрише му сузе низ образе;
Он с' обзире с десна на лијево,
Те дозивље слугу Голубана:
"Голубане, моја вјерна слуго,
Ти одјаши од коња лабуда,
Узми госпу на бијеле руке
Пак је носи на танану кулу;
Од мене ти Богом просто било,
Немој ићи на бој на Косово,
Већ остани у бијелу двору!"
Кад то зачу слуга Голубане,
Проли сузе низ бијело лице,
Па одсједе од коња лабуда,
Узе госпу на бијеле руке,
Однесе је на танану кулу;
Ал' свом срцу одољет' не може
Да не иде на бој на Косово,
Већ се врати до коња лабуда,
посједе га, оде у Косово.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime4/9/2010, 8:43 pm

Три сужња

Процвиљеше три српске војводе
у сужањству паше
скадарскога,
а да зашто, веће ни кроза што,
за хараче од ломнијех
Брда,
јер се брдска ђеца посилила,
па не даду царевих харача,
а
војводе паша преварио,
на тврду их вјеру домамио,
турио их на дно
у тавницу.
Једно бјеше Вуксан од Роваца,
друго бјеше Лијеш од
Пипера,
треће бјеше Селак Васојевић.
Љуто цвиле, јест им за
невољу,
сужањство је њима додијало.
Још бјеседи ВУксан од Роваца:
"Браћо
моја, љубимна дружино,
ми хоћемо овђе изгинути;
шта је коме данас
најжалије?"
Вели тако Лијеш од Пипера:
"Мене, браћо, јесте
најжалије:
скоро сам се јунак оженио,
остаде ми у двору љубовца
ни
љубљена, нити милована,
ни карана, нити сјетована;
то је мене
сада најжалије".
Вели тако Селак Васојевић:
"Мене, браћо, јесте
најжалије:
осташе ми двори и тимари,
и још пусто небројено благо,
у
планини хиљада оваца;
остаде ми саморана мајка
и сестрица без
братске заклетве,
да кукају како кукавице
у мојему двору
бијеломе".
Ал' бесједи Вуксан од Роваца:
"Ала, браћо, рђава
јунаштва!
И ја имам дворе и тимаре
и у двору остарилу мајку,
вјерну
љубу скоро доведену
и сестрицу милу неудату;
ал' тога сад ништа
не жалим,
већ ја жалим што ћу погинути,
погинути данас без
замјене".
У ријечи коју бесједише,
ал' ето ти од паше џелата
баш
на врата тавници проклетој,
пак дозивље Лијеша војводу:
"Ко је
овђе Лијеш од Пипера
нек изађе пред тавницу клету!
Пипери га на
откуп узеше,
дадоше за њега све пиперске овце
и још млого
небројено благо,
и сувише робињу ђевојку".
Превари се Лијеш од
Пипера
те изиђе пред тавницу клету,
џелат трже сабљу испод скута,
ману
сабљом, ос'јече му главу,
пак Лијеша за тавницу баци.
Пак се опет
натраг повраћаше,
опет џелат са тавница виче
те дозивље Селака
војводу:
"Ко је овђе Селак Васојевић
нек изиђе пред тавницу клету,
дошла
му је остарила мајка,
од паше га узе на откупе,
даде за њга краве
и волове
и бијеле овце и јагањце,
још сувише небројено благо".
Превари
се Селак Васојевић
те изиђе пред тавницу клету,
џелат трже сабљу
испод скута,
ману сабљом, ос'јече му главу,
пак Селака за тавницу
баци.
Пак се опет натраг повраћаше,
опет џелат са тавнице виче
те
дозивље Вуксана војводу:
"Изиђ' амо, Вуксан' од Роваца!
Ровчани
те од паше купише,
за те даше двије боце блага
све у ситно жута
млечанина,
и бијеле овце и јагањце,
још сувише робињу ђевојку".
Али
Вуксан љута гуја бјеше,
те се Турком варат не дад'јаше;
он излази
пред тавницу клету,
пак џелату бјеше говорио:
"Аман, мало, пашини
џелате!
Попусти ми моје б'јеле руке
да ја скинем одијело дивно:
ц
мојих плећа ѕелену доламу,
под доламом токе од три оке,
којено су
у Млетке коване,
оне вр'једе пет стотин' дуката,
под токама од
злата кошуља,
нит' је ткана, нити је предена,
ни у ситно брдо
увођена,
веће ми је вила поклонила,
та немој је крвљу поганити!"
Превари
се Туре на кошуљу,
те Вуксану попустило руке.
Не шће Вуксан
свалчит одијела,
од џелата сабљу уграбио,
њом му русу оцијече
главу,
па побјеже преко Скадра града.
Дочека га тридесет Малисора,
одиста
га уватити ћаху,
ал' се Вуксан ватат не даваше,
но се ману десно и
лијево,
свијем турске осијече главе,
па он тера бјега с главом
без обзира.
А кад дође на мост на Бојану,
дочека га хоџа и кадија,
па
овако њему говораху:
"Не напријед, Вуксане војвода,
јер си своју
изгубио главу!"
Но бесједи Вуксане војвода:
"Чујете л' ме, хоџа и
кадија,
ако тамо куд напријед немам,
ни натраг се немам куд
вратити".
Ману сабљом, ос'јече им главе,
обојицу тури у Бојану,
па
он бјега даље унапредак.
Ђерају га пјешаци и коњици,
коњици га
мало назираху,
а пјешци га ни чут не могаху.
Здрав утече у Ровце
камене,
он утече, весела му мајка,
њему мајка, а мене дружина!

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/9/2010, 6:52 pm

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАНПораниле три српске војводе,
Од Косова уз кршно приморје:
Једне бјеше од Прилепа Марко,
Друго бјеше Реља од Пазара,
Треће бјеше Милош од Поцерја;
Ударише покрај винограда,
Винограда Љутице Богдана.
Игра коња Реља од Пазара,
Нагони га преко винограда,
Па он ломи грозна винограда.Вели њему од Прилепа Марко:
"Прођ' се Реља, грозна винограда!
Да ти знадеш чиј' су виногради,
Далеко би коња обгонио:
Виноград је Љутице Богдана.
Ја сам једном овуда прошао
И ломио грозна винограда;
Припази ме Љутица Богдане
На кобили танкој бедевији;
Ја не смједох чекати Богдана,
Већ побјегох уз кршно приморје;
Поћера ме Љутица Богдане
На његовој танкој бедевији:
Да ми не би Шарац од мејдана,
Доиста ме ухватити шћаше;
Већ ми Шарац стаде одмицати,
А кобила поче остајати.
Кад то виђе Љутица Богдане,
Он потеже тешку топузину,
Пушћа за мном уз кршно приморје,
Дохвати ме по свилену пасу,
Побратиме, сапом од топуза!
Шћера мене за уши Шарину,
Једва му се у село повратих,
И утекох уз кршно приморје.
Имаотад седам годиница
Већ овуда нијесам прошао."Истом они у бесједи беху,
Док се прамен запођеде таме
Винограду уз равно приморје;
Погледаше три српске војводе,
Ал' ето ти Љутице Богдана
И са њиме дванаест војвода!Кад то виђе Краљевићу Марко,
Он бесједи Режи и Милошу:
"Чујете ли, до два побратима,
Ето нама Љутице Богдана,
Све три ћемо изгубити главе,
Већ ходите да ми побјегнемо!"
Ал' говори Милош од Поцерја:
"Побратиме, Краљевићу Марко,
Данас мисле и говоре људи
Да три боља не има јунака
Од нас ове три српске војводе:
Боље нам је сва три погинути,
Нег' срамотно данас побјегнути."
Кад то зачу Краљевићу Марко,
Он им онда другу проговара:
"Чујете ли, до два побратима,
А ви ход'те да их дијелимо:
Ил' волите на сама Богдана,
Ил' његових дванаест војвода?"
Вели њему и Милош и Реља:
"Ми волимо на сама Богдана."
То је Марко једва дочекао.У то доба и Богдан допаде.
Трже Марко тешку топузину,
Пак поћера дванаест војвода;
Док с' окрену неколико пута,
Свих дванаест од коња растави
И бијеле савеза им руке.
Поћера их око винограда.
Ал' ето ти Љутице Богдана,
Ђе он гони Рељу и Милоша;
Обојици савезао руке.Кад то виђе Краљевићу Марко,
Препаде се како никад није,
Пак ста гледат' куд ће побјегнути.
Али њему одмах на ум паде
Ђе су с' један другом завјерили:
Ђе се један у невољи нађе,
Да му други у помоћи буде;
Пак потеже дизгине Шарину,
Самур-калпак на чело намаче,
Те састави самур и обрве,
А потеже сабљу оковану,
На Богдана погледа попреко.Стаде Богдан украј винограда;
Кад сагледа црне очи Марку,
И какав је на очима Марко,
Под Богданом ноге обумреше.
Гледа Марко Љутицу Богдана,
Богдан гледа Краљевића Марка,
А не смије један на другога.
Доцкан рече Љутица Богдане:
"Ходи, Марко, да се помиримо:
Пусти мене дванаест војвода,
Да ти пустим Рељу и Милоша!"
То је Марко једва дочекао,
Пусти њему дванаест војвода,
Богдан пусти Рељу и Милоша.
Скиде Марко мјешину са Шарца,
Пак сједоше пити рујно вино,
Мезете га грозним виноградом.
А када се вина накитише,
Устадоше три војводе српске,
Добријех се коња дохватише.
Рече Марко Љутици Богдану:
"Збогом остај, Љутица Богдане,
Да с' у здрављу опет састанемо,
И црвена вина напијемо!"Вели њему Љутица Богдане:
"Збогом пош'о, Краљевићу Марко,
Већ те моје очи не виђеле!
Како си ме данас препануо,
Никада те пожељети нећу!"
Оде Марко уз кршно приморје,
Оста Богдан украј винограда.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime20/9/2010, 7:48 pm

Opet nahod Simeun

Rani care u Janju devojku
Od malena do desnog kolena,
Ne rani je, da je drugom daje,
Već je rani, da je za se uzme;
Care oće, a devojka ne će;
Nju mi prose lale i veziri,
Lale prose, al' je care ne da,
Već on uze pod silu devojku.
Po tom malo vreme postojalo,
Malo vreme, tri godine dana,
Med njima se muško čedo nađe,
Al' ga majka negovati' ne može,
Već mu savi knjige i košulje,
Pa ga zali u olovo teško,
Pa ga baci u to more sinje:
"Nosi, more, sa zemlje nepravdu;
"Ranitelj je kako i roditelj."
Podiže se patrijaru Savo,
Podiže se itar lov loviti;
Lov lovio letnji dan do podne,
I od lova ništa ne ulovi,
Kad se dvoru beše povratio,
Bog mu dade i sreća donese,
Te on nađe sanduk od olova,
Isturila voda pod obalu,
U sanduku čedo muška glava,
Nit' se smeje, nit' ručicu daje,
Ni kršteno, ni zlamenovano;
Uze Savo čedo mušku glavu,
Odnese ga Vilendari crkvi,
Pa krstišečedo mušku glavu,
Lepo su mu ime nadenuli,
Lepo ime: Naod Simeune.
Kad je dete do konja doraslo,
Dobra konja i svetla oružja,
Lepo dete knjigu izučilo;
"Al' besedi patrijaru Savo:
"Čedo moje, Naod-Simeune!
"Ja sam tebe, čedo, odranio,
"Ranio sam, al' rodio nisam,
"Naš'o sam te moru pod obalom;
"Uzmi, sine, knjige i košulje,
"Pak ti idi od grada do grada,
"Te ti traži roditelja svoga."
Uze Sima knjige i košulje,
Pa on ode od grada do grda,
A kad dođe baš u Janja grada,
U Janju se care prestavio,
Prestavio, i saranili ga,
Osta sama carica gospođa,
Osta sama u bijelu dvoru,
Nju mi prose lale i veziri,
Lale prose, a carica ne će,
Već besedi carica gospođa:
"Odber'te se šezdeset delija,
"Na lepotu da nema lepšega,
"Na visinu da nema višega;
"Ja ću stati na bela bedema,
"Baciću se zlaćenom jabukom,
"Ko ugrabi zlaćenu jabuku,
"Onoga ću verna ljuba biti."
Odbraša se šezdeset delija,
Na lepotu da lepšega nema,
Na visinu da višega nema,
I stadoše gradu pod bedema,
A carica gradu na bedema,
Pa se baci zlaćenom jabukom;
Tu se desi Naod-Simeune,
Te ugrabi zlaćenu jabuku,
Pa se venča s caricom gospođom.
Po tom malo vreme postojalo,
Malo vreme tri nedelje dana,
Podiže se Naod-Simeune,
Podiže se itara lov loviti,
Osta sama carica gospođa,
Osta sama u bijelu dvoru;
Kad carica postelju pretresla,
Ona nađe knjigu i košulje:
"Mili Bože! na svemu ti vala"
"DA vrlo sam Bogu sagrešila!"
Kad je bilo sunce na zaodu,
Ide Sima iz lova itroga,
Pred njeg' šesta gospođa carica,
Roni suze niz gospodsko lice:
"Čedo moje, Naod-Simeune!
"Da vrlo si Bogu sagrešio!
"Jer si svoju obljubio majku
"U neznanju, moje čedo drago!"
Kad to začu Naod-Simeune,
Proli suze niz gospodsko lice,
Pravo od Vilendari crkvi,
Pade Savi preko svilna krila,
Stade grozne suze prolivati:
"A moj babo, patrijaru Savo!
"Da ti kažem do dve do tri reči:
"Ja sam Bogu vrlo sagrešio,
"Jer sam svoju obljubio majku
"U neznanju, roditelju Savo!
"Možeš li mi za to duovati?"
Al' besedi patrijaru Savo:
"Čedo moje, Naod-Simeune!
"Ne mogu ti za to duovati;
"Nije šala svoja stara majka!
"Ovako ti mogu duovati:
"Da sazidam kulu od kamena,
"Da te bacim u kamenu kulu,
"Pak da ključe u more zabacim;
"Kada ključi iz mora izađu,
"Onda ćeš se greha oprostiti."
Pa sazida patrijaru Savo,
On sazida kulu od kamena,
Baci Simu u kamenu kulu,
A ključeve u to more sinje.
Prođe vreme trideset godina,
Digoše se po moru alasi,
I po moru ribu povataše,
Uvatiše ribu zlatopernu,
Pokloniše patrijaru Savi,
Kad je Sava ribu rasporio,
U ribi je ključeve našao,
Za to Sava i zaboravio.
Počem vide, po tom i poznade:
"Jaoj meni do Boga višnjega!
"Ja sam Simu i zaboravio,
"Ovo s' ključi od mojega Sime."
Pa otvori na tavnici vrata,
Al' se onde Sima prestavio,
Prestavio, i posvetio se;
Glas dadoše na četiri strane,
Skupiše se mlogi sveštenici,
Te čatiše tri dni i tri noći,
I držaše velika denija
I čatiše velike molitve:
Mole sveca, kud će svetac poći;
Oće svetac Vilendari crkvi;
Onde nam je svetac počivao
A u krasnoj Vilendari crkvi.
Blago onom bratu rišćaninu!
Koj' celiva i prilog pridaje,
Prilog daje, i očima gledi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime29/9/2010, 10:08 pm

Бој на Мишару

Полећела два врана гаврана
са Мишара поља широкога
а од Шапца града бијелога,
крвавијех кљуна до очију
и крвавих ногу до кољена.
Прелећеше сву богату Мачву.
валовиту Дрину пребродише
и честиту Босну прејездише,
те падоше на крајину љуту,
баш у Вакуп проклету паланку,
а на кулу Кулин капетана;
како паше, оба загракташе.
Ту излази када Кулинова,
излазила, те је говорила:
"Ја два врана, два по богу брата.
јесте л' скоро од доње крајине,
од Мишара поља широкога
а од Шапца града бијелога?
Јесте л' вид'ли многу турску војску
око Шапца града бијелога,
и у војсци турске поглавице?
Јесте л' вид'ли мога господара.
господара Кулин капетана,
кој' је глава над сто хиљад' војске
и који се цару затекао
да ћ' Србију земљу умирити
и од раје покупит хараче;
да ће Црног Ђорђа ухватити
и жива га цару опремити;
и да ћ' исјећ српске поглавице
кој' су кавгу најпре заметнули?
Је ли Ђорђа цару оправио,
је л' Јакова на колац набио,
је ли Луку жива огулио,
је л' Цинцара на ватри испеко,
је л' Чупића сабљом посјекао,
је л' Милоша с коњма истргао:
је л' Србију земљу умирио?
Иде ли ми Кулин капетане,
води л' војску од Босне поносне,
иде ли ми, хоће л" скоро доћи?
Не гони ли мачванскијех крава,
не води ли српскијех робиња,
које би ме вјерно послужиле?
Каж' те мени кад ће Кулин доћи,
кад ће доћи, да се њему надам?"
Ал' бесједе двије птице вране:
"Ој госпођо, Кулинова љубо,
ради бисмо добре казат гласе,
не можемо, већ каконо јесте.
Ми смо скоро од доње крајине
а од Шапца града бијелога
са Мишара поља широкога,
виђели смо многу турску војску
око Шапца града бијелога
и у војсци турске поглавице,
и вид'ли смо твога господара,
господара Кулин капетана,
и вид'ли смо Црнога Ђорђија
у Мишару пољу широкоме;
у Ђорђија петн'ест хиљад' Срба,
а у твога Кулин капетана,
у њег' бјеше сто хиљад' Турака.
Ту смо били, очима гледали
кад се двије ударише војске
у Мишару пољу широкоме,
једно српска, а друго је турска;
пред турском је Кулин капетане,
а пред српском Петровићу Ђорђе.
Српска војска турску надвладала;
погибе ти Кулин капетане,
погуби га Петровићу Ђорђе,
с њим погибе тридест хиљад' Турак
изгибоше турске поглавице,
но избору бољи од бољега,
од честите Босне камените.
Пити иде Кулин капетане,
нити иде нити ће ти доћи,
нит' се надај нити га погледај!
Храни сина, пак пошљи на војску:
Србија се умирит не може!"
Кад то зачу Кулинова када,
она цикну како љута гуја,
па кадуна 'вако говорила:
"Јао, врани, да зла тога гласа!
Још ми каж'те, два по богу брата:
кад сте били, очима гледали,
знадете ли још ког по имену
поглавара кој' је погинуо
од честите Босне камените?"
Говоре јој двије птице вране:
"Знамо сваког, госпо Кулинова,
сваког знамо, и казат хоћемо
поглавара сваког по имену
и ко их је, кадо, погубио.
Погибе ти Мехмед капетане
од Зворника града бијелога.
погуби га Милош од Поцерја;
пак погибе паша Синан-паша
из Горажда са Херцеговине;
погуби га Лазаревић Луко;
погибе ти Мула Сарајлија,
погуби га Чупић код Дреновца:
погибе ти Хасан Беширевић
у Китогу, лугу зеленоме,
погуби га попе Смиљанићу;
погибе ти дервентски капетан,
погуби га Ваљевац Јакове,
на Добрави одс'јече му главу.
Нешто Турак' на Саву удари,
на добријем коњма препловише.
утекоше у земљу њемачку;
ками мајци да утећи могу!
Зачуо их витез Цинцар Јанко
и зачуо Лазаре Мутапе,
припасаше свијетло оружје.
пријеђоше у земљу њемачку,
пак по трагу поћераше Турке:
стигоше их на првом конаку,
баш на ушћу код воде Босута,
истом Турци на конак одја'ли
у Босуту пред бијелом крчмом,
али Цинцар из краја повика:
"Стани, Туре, нијеси утекло!"
С друге стране Мутап повикао.
Кад то зачу Остроч капетане,
лудо д'јете, одмах се препаде,
Хаџи-Мосто намах обумрије;
ту долеће Цинцар са Мутапом,
Мутап Мосту одсијече главу,
Цинцар Јанко Остроч капетану;
утече им од Градачца Дедо;
а ни он им не би утекао
ал' у Деда много пријатеља,
па га сакри њемачка господа.
Кад згубише Остроч капетана,
ту Србини како мрки вуци
од њих пусто одузеше благо
и добре им коње похваташе,
а њих јадне у Саву бацише
и овако Сави говорише:
"Саво водо, валовита, хладна,
ждери, Саво, наше душманине!"
Посјекоше Остроч капетана
у Њемачкој пред бијелом крчмом.
не стиде се цара ни ћесара." -
Кад то зачу Кулинова када,
љуто цвили, до бога се чује,
јадикује кано кукавица
а преврће како ластавица;
па овако проклињати стаде:
"Бјео Шапцу, не бијелио се,
већ у живој ватри изгорјео,
јер код тебе Турци изгибоше!
Црни Ђорђе, да те бог убије!
Откако си ти закрајинио,
многу си ти мајку уцв'јелио,
а љубовцу у род опремио
и сестрицу у црно завио;
и мене си јадну уцв'јелио,
јер ми згуби мога господара,
господара Кулин капетана!
Попе Луко, рана допануо,
јер погуби пашу Синан-пашу,
који знаде Босну сјетовати?
О Милошу, пушка те убила,
јер погуби Мехмед капетана,
којино је био десно крило
ц'јеле Босне и њене крајине?
О Јакове. да те бог убије,
твоји двори пусти останули,
јер погуби Дервент капетана?
О Чупићу, жалости дочеко,
јер погуби мулу сарајевског,
који знаде и цару судити?
О Китоже, це зеленио се!
Смиљанићу, не веселио се,
јер погуби Беширева Хасу,
кога љепшег у свој Босни нема?
Ос-гаде му злато испрошено!
О Цинцаре, да те бог убије!
Мало јада по Турћији радиш,
ја шта тражиш по земљи Њемачкој?
јер погуби Остроч капетана,
лудо д'јете, јединца у мајке?"
То говори Кулинова када,
то говори, а с душом се бори;
доље паде, горе не устаде,
већ и она црче од жалости.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime14/10/2010, 7:08 pm

Uroš i Mrnjavčevići


Sastala se četiri tabora
Na ubavu na polju Kosovu
Kod bijele Samodreže crkve:
Jedno tabor Vukašina kralja,
Drugo tabor despota Uglješe,;
Treće tabor vojevode Gojka,
A četvrto carević-Uroša;
Carevi se otimlju o carstvo,
Među se se hoće da poore,
Zlaćenima da pobodu noži,;
A ne znadu, na kome je carstvo.
Kralj Vukašin veli: "Na mene je:"
Despot Uglješ: "Nije, neg' na mene;"
Vojvod' Gojko: "Nije, neg' na mene;"
Ćuri nejak carević Urošu,;
Ćuti d'jete, ništa ne besjedi,
Jer ne smije od tri bratijenca,
Bratijenca, tri Mrnjavčevića,
Piše knjigu Vukašine kralju,
Piše knjigu, i šalječauša;
Do Prizrena grada bijeloga
Do onoga protopop Nedeljka,
Neka dođe na Kosovo ravno,
Da on kaže, na kome je carstvo;
On je sv'jetla cara pričestio,;
Pričestio i ispovjedio,
U njega su knjige starostavne.
Piše knjigu despote Uglješa,
Piše knjigu, i šalje čauša
Do Prizrena grada bijeloga,;
Do onoga protopop-Nedeljka;
Treću piše vojevoda Gojko,
I on šilje ognjena čauša;
A četvrtu carević Urošu,
Piše knjigu i šilje čauša.;
Sva četiri sitne knjigu pišu
I pošalju ognjene čauše
Sve potajno jedan od drugoga.
Sastaše se četiri čauša
U Prizrenu gradu bijelome;
Ali prota doma ne bijaše,
No u crkvi bješe na jutrenji,
Na jutrenji i na leturđiji.
Kol'ko s' silni ognjeni čauši,;
Koliko su silni od silnijeh,
Te ne kćeše konje odjahati,
No u crkvu konje nagoniše,
Potegoše pletene kandžije,
Udaraju protopop-Nedeljka:;
"Brže hajde, protopop-Nedeljko,
"Brže hajde na Kosovo ravno,
"Da ti kažeš, na kome je carstvo;
"Ti si sv'jetlog cara pričestio,
"Pričestio i ispovjedio,;
"U tebe su knjige starostavne;
"Ja l' ćeš sada izgubiti glavu."
Suze roni protopop-Nedeljko,
Suze roni pa njima govori:
"Odbijte se, silni od silnijeh,;
"Dok u crkvi zakon savršimo,
"Znati će se, na kome je carstvo."
Tako su se oni uzmaknuli.
A kad zakon Božji savršiše,
Izljegoše pred bijelu crkvu,;
Tad' govori protopop Nedeljko:
"?eco moja, četiri čauša!
"Ja sam sv'jetla cara pričestio,
"Pričestio i ispovjedio,
"Al' ga nisam pitao za carstvo,;
"Već za grije, što je sagr'ješio;
"No idite u Prilipa grda
"Do dvorova Kraljevića Marka,
"A do Marka, do mojega đaka,
"Kod mene je knjigu naučio,;
"Kod cara je Marko pisar bio,
"U njega su knjige starostavne,
"I on znade, na kome je carstvo;
"Vi zovite na Kosovo Marka,
"Hoće Marko pravo kazivati,;
"Jer se Marko ne boji nikoga,
"Razma jednog Boga istinoga."
Otidoše četiri čauša,
Otidoše ka Prilepu gradu,
B'jelu dvoru Kraljevića Marka.;
Kad su bili pred bijele dvore,
Udariše zvekirom na vrta,
To začula Jevrosima majka,
Pa doziva svoga sina Marka:
"Sine Marko, moje čedo drago!;
"Tko udara zvekirom na vrata?
"Baš ka' da su babovi čauši."
Usta Marko, te otvori vrata,
Čauši se pokloniše Marku:
"Božja t' pomoć, gospodaru Marko!";
A Marko ih omilova rukom:
"Dobro došli, moja đeco draga!
"Jesu l' zdravo Srblji vitezovi,
"I čestiti carevi i kralji?"
Čauši se smjerno pokloniše:;
"Gospodaru, Kraljevi?u Marko!
"Sve je zdravo, ali nije mirno:
"Gospoda se teško zavadila
"Na Kosovu polju širokome
"Kod bijele Samodreže crkve,;
"I oni se otimlju o carstvo,
"Među se se hoće da pomore,
"Zlaćenima da pobodu noži,
"A ne znadu, na kome je carstvo;
"Tebe zovu na Kosov ravno,;
"Da im kažeš, na kome je carstvo."
Ode Marko u gospodske dvore,
Pak doziva Jevrosimu majku:
"Jevrosima, moja mila majko!
"Gospoda se jesu zavadila;
"Na Kosovu polju širokome
"Kod bijele Samodreže crkve,
"I oni se otimlju o carstvo,
"Među se se hoće da pomore,
"Zlaćenima da pobodu noži,;
"A ne znadu, na kome je carstvo;
"Mene zovu na polje Kosovo,
"Da im kažem, na kome je carstvo."
"Kol'ko Marko težio na pravdu,
Tol'ko moli Jevrosima majka:;
"Marko sine jedini u majke!
"Ne bila ti moja rana kleta,
"Nemoj, sine, govoriti krivo
"Ni po babu ni po stričevima,
"Već po pravdi Boga istinoga;;
"Nemoj, sine izgubiti duše;
Uze Marko knjige starostavne,
Pa opremi sebe i Šarina,;
Šarinu se na ramena baci,
Otidoše u Kosovo ravno.
Kad su bili kraljevu šatoru,
Reče tada Vukašine kralje:
"Blago mene do Boga miloga!;
"Eto mene moga sina Marka,
"On će kazat', na mene je carstvo,
"Od oca će ostanuti sinu."
Marko sluša, ništa ne govori,
Na šatora ne okreće glavu.;
Kad ga viđe Uglješa vojvoda,
Tad' Uglješa riječ govorio:
"Blago mene! eto mi sinovca,
"On kazat', na mene je carstvo
"Kaži Marko, na mene je carstvo,;
"Oba ćemo bratski carovati."
Šuti Marko, ništa ne besjedi,
Na šatora ne okreće glavu.
Kad ga viđe vojevoda Gojko.
Tada Gojko riječ govorio:;
"Blago mene! eto mi sinovca,
"On će kazat', na mene je carstvo;
"Kad je Marko još nejača bio,
"Ja sam Marka vrlo milovao,
"U svilena njedra uvijao,;
"Kano krasnu od zlata jabuku;
"Kud sam gođe na konju hodio,
"Sve sam Marka sa sobom vodio;
"Kaži, Marko, na mene je carstvo,
"Ti ćeš, Marko, prvi carovati,;
"A ja ću ti biti do koljena."
Šuti Marko, ništa ne govori,
a šatora ne okreće glavu,
Pravo ode bijelu šatoru,
Ka šatoru nejaka Uroša,;
Dogna Šarca caru do šatora,
Onđe Marko Šarca osjednuo.
Kad ga viđe nejaki Urošu,
Lako skoči sa svil'na dušeka,
Lako skoči, pake progovori:;
"Blago mene! eto moga kuma,
"Eto kuma, Kraljevića Marka,
"On će kazat' na kome je carstvo."
Ruke šire, u grla se grle,
U bijelo cjelivaju lice,;
Za junačko pitaju se zdravlje,
Pa sjedoše na svil'na dušeka.
Tako malo vreme postajalo,
Danak prođe, tavna noćca dođe;
Kad u jutru jutro osvanulo,;
I pred crkvom zvona udariše,
Sva gospoda došla na jutrenje,
U crkvi su službu savršili,
Izljegoše iz bijele crkve,
U stolove pred crkvu sjednuli,;
Šećer iju, a rakiju piju,
Marko uze knjige starostavne,
Knjige gleda, a govori Marko:
"A moj bago, Vukašine kralju!
"Malo l' ti je tvoje kraljevine?;
"Malo l' ti je? Ostala ti pusta!
"Već s' o tuđe otimate carstvo.
"A ti striče, despote Uglješa!
"Malo l' ti je despotstva tvojega?
"Malo l' ti je? Ostalo ti pusto!;
"Već s' o tuđe otimate carstvo.
"A ti striče, vojevoda Gojko!
"Malo l' ti je vojvodstva tvojega?
"Malo l' ti je? Ostalo ti pusto!
"Već s' o tuđe otimate carstvo.;
"Vidite li, Bog vas ne video!
"Knjiga kaže, na Urošu carstvo,
"Od oca je ostanulo sinu,
"?etetu je od koljena carstvo.
"Njemu carstvo care naručio,;
"Na samrti, kad je počinuo."
Kad to začu Vukašine kralju,
Skoči kralju od zemlje na noge,
Pa potrže zlaćena handžara,
Da ubode svoga sina Marka,;
Bježi Marko ispred roditelja,
Jer se njemu, brate, ne pristoji
Sa svojim se biti roditeljem,
Bježi Marko oko b'jele crkve,
Oko b'jele crkve Samodreže,;
Bježi Makro, a ćera ga kralju,
Dok su triput kolo sastavili
Oko b'jele Samodreže crkve,
Gotovo ga bješe sustigao
Al' iz crkve nešto progovara:;
"Bješ' u crkvu, Kraljeviću Marko!
"Vidiš, đe ćeš danas poginuti,
"Poginuti od svog roditelja,
"A za pravdu Boga istinoga."
Crkvena se otvoriše vrata,;
Marko bježi u bijelu crkvu,
Za njime se vrata zatvorila.
Kralj dopade na crkvena vrata,
Po direku udari handžarom,
Iz direka krvca pokapala,;
Tad' se kralje bio pokajao,
Te je riječ bio govorio:
"Lele mene do Boga jednoga!
"?e pogubih svoga sina Marka."
Al' iz crkve nešto progovara:;
"A čuješ li? Vukašine kralje!
"Ti nijesi posjekao Marka,
"Već pos'ječe Božjega anđela."
Na Marka je vrlo žao kralju,
Te ga ljuto kune i proklinje:;
"Sine Marko, da te Bog ubije!
"Ti nemao groba ni poroda!
"I da bi ti duša ne ispala,
"Dok Turskoga cara ne dvorio!"
Kralj ga kune, car ga blagosilja:;
"Kume Marko, Bog ti pomogao!
"Tvoje lice sv'jetlo na divanu!
"Tvoja sablja sjekla na mejdanu!
"Nada te se ne našlo junaka!
"Ime ti se svuda pominjalo,;
"Dok je sunca i dok je mjeseca!"
Sto su rekli,tako mu se steklo.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime11/11/2010, 12:30 pm

Ropstvo Jankovića Stojana


Kadno Turci Kotar porobiše,
Poaraše dvore Jankovića,
Zarobiše Smiljanić-Iliju,
Zarobiše Janković-Stojana;;
U Ilije mlada osta ljuba,
Mlada ljuba od petnaest dana;
U Stojana mlada osta ljuba,
Mlađa ljuba od nedelje dana;
U Stambol i odvedoše Turci,
Pokloniše caru čestitome.;
Tamo bili da devet godina
I desete za sedam meseci,
Tamo i je care poturčio,
Kod sebe im dvore sagradio.
Al' besedi Smiljanić Ilija:;
"Oj Stojane, da moj mili brate!
"Sutra jeste petak Turski svetac,
"Car će otić' s Turcima u šetnju,
"A carica s bulama u šetnju;
"Već ti kradi ključe od riznica,;
"Ja ću krasti ključe od arova,
"Pak da pusta blaga nagrabimo,
"Da uzmemo dva dobra konjica,
"Da bežimo u Kotare ravne,
"Da gledamo roblje nerobljeno,;
"Da ljubimo lice neljubljeno."
I tu su se braća poslušala.
Kad osvanu petak Turski svetac,
Ode care s Turcima u šetnju,
A carica s bulama u šetnju;;
Stojan krade ključe od riznica,
A Ilija ključe od arova,
Nagrabiše nebrojena blaga,
Pa uzeše dva dobra konjica,
Pobegoše u Kotare ravne.;
Kad su bili blizu do Kotara,
Al' govori Janković Stojane:
"O Ilija, da moj mili brate!
"Idi, brate, dvoru bijelome,
"A ja idem mome vinogradu,;
"Vinogradu, mome rukosadu,
"Da pregledam mora rukosada:
"Ko ga veže, ko li ga zalama,
"Kome li je dopao u ruke."
Od' Ilija dvoru bijelome,;
Stojan ode svome vinogradu;
Nađe majku Janković Stojane,
Nađe majku u svom vinogradu:
Kosu reže ostarila majka,
Kosu reže, pa vinograd veže,;
A suzama lozicu zaliva
I spominje svog Stojana sina:
"Oj Stojane, jabuko od zlata!
"Majka te je već zaboravila,
"Snae Jele zaboravit' ne ću;;
"Snao Jelo, nenošeno zlato!"
Božio je Janković Stojane:
"Božja pomoć, sirotico moja!
"Zar ti nemaš nikoga mlađega,
"Da tebeka vinograd uradi,;
"Već posrćeš stara i nevoljna?"
Ona njemu bolje odgovara:
"Živ mi i zdrav, delijo neznana!
"Nemam, rano, nikoga mlađega,
"Do Stojana jedinoga sina,;
"Njega jednog zarobiše Turci,
"A i njega i Iliju moga,
"Stojanova brata stričevića;
"Od Ilije mlada osta ljuba,
"Mlada ljuba od petnaest dana;;
"Mog Stojana mlađa osta ljuba,
"Mlađa ljuba od nedelje dana;
"Moja snaša Adamsko koleno,
"Čekala ga za devet godina
"I desete za sedam meseci,;
"Danas mi se mlada preudaje;
"Ja ne mogo od jada gledati,
"Već pobego sadu vinogradu.
Kad je Stojan razumeo reči,
Brzo ode dvoru bijelome,;
Zasta tamo kićene svatove,
Lepo su ga svati dočekali:
"Kako s' konja, taki za trepezu.
Kad se Stojan vina ponapio,
Poče Stojan tijo besediti:;
"Braćo moja, kićeni svatovi!
"Jeli testir malo popevati?"
Govore mu kićeni svatovi:
"Jeste testir, delijo neznana"
"Jeste testir , a da za što nije?";
Kliče Stojan tanko glasovito:
"Vila gnjizdo tica lastavica,
"Vila ga je za devet godina,
"A jutros ga poče da razvija;
"Doleti joj svi zelen sokole;
"Od stolice cara čestitoga,
"Pa joj ne da gnjizdo da razvija."
Tom' se svati ništa ne sećaju,
Doseti se ljuba Stojanova,
Otpusti se od ručna devera,;
Brzo ode na gornje čardake,
Pa doziva seju Stojanovu:
"Zaovice, rođena sestrice!"
"Evo t' braca, gosopodara moga!"
Kad začula seja Stojanova,;
Ona strča dole niz čardake,
Triput sovru očima pregleda
Dok je bracu lice ugledala;
A kad bracu lice ugledala,
Ruke šire, u lice se ljube,;
Jedno drugo suzama umiva
Od radosti i od želje žive.
Al' govore kićeni svatovi:
"Gospodaru, Janković-Stojane!
"A što ćemo mi za naše blago?;
"Mi smo mlogo istrošili blaga
"Dok smo tvoju ljubu isprosili."
Besedi im Janković Stojane:
"Stan'te braćo, kićeni svatovi"
"Dok se malo sestrice nagledam,;
"Lasno ćemo mi za vaše blago,
"Lasno ćemo, ako jesmo ljudi."
Kad se Stojan sestrice nagleda,
Lepo Stojan svate darivao:
Kom maramu, kom košulju tanku,;
Mladoženja rođenu sestricu.
I odoše kićeni svatovi.
Kad u veče o večeri bilo,
Ide majka u dvor kukajući,
Ona kuka, kao kukavica,;
I spominje svog Stojana sina:
"Oj Stojane, jabuko od zlata!
"Stoju majka već zaboravila,
"Snaje Jele zaboravit' ne ću;
"Snao Jelo, nenošeno zlato!;
"Ko će staru dočekati majku?
"Ko pred mene staru išetati?
"Ko će staru zapitati majku:
""Jesi li se umorila, majko?""
Kad začula ljuba Stojanova,;
Išetala pred dvore bijele,
Prima majku na gospodske ruke,
I govori svojoj staroj majki:
"Ti ne kukaj, moja stara majko"
"Tebe taru ogrejalo sunce:;
"Evo tebi tvog Stojana sina!"
Kad ugled ostarela majka
Kad ugleda svog Stojana sina,
Mrtva majka na zemljicu pade.
Lepo Stojan opravio majku,;
Kako carski valja i trebuje.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime9/1/2011, 2:27 pm

БРАЋА И СЕСТРА

Рани мајка девет мили сина
И десету шћерцу мљезиницу;
Ранила их док их одранила,
Докле били сини на женидбу,
А ђевојка била на удају,
Њу ми просе млоги просиоци
Једно бане, друго џенерале,
Треће проси из села комшија
Мајка даје у село комшији,
Браћа дају с преко мора бану,
Још су браћа сестри бесједила:
"Ја ти пођи, наша мила сејо,
"Ја ти пођи с преко мора бану,
"Ми ћемо те често походити:
"У години свакога мјесеца,
"У мјесецу сваке неђељице."
То је сестра браћу послушала,
Она пође с преко мора бану.
Ал' да видиш чуда великога!
Ја Бог пушћа од себе морију,
Те помори девет милих брата,
Сама оста саморана мајка.
Тако стаде три године дана.
Љуто пишти сестрица Јелица:
"Мили Боже, чуда великога!
"Што сам врло браћи згријешила,
"Те ме браћа походити не ће?"
Њу ми коре млоге јетрвице:
"Кучко једна, наша јетрвице!
"Ти си врло браћи омрзнула,
"Те те браћа походити не ће."
Љуто пишти сестрица Јелица,
Љуто пишти јутром и вечером.
Ал' се милу Богу ражалило,
Па он посла два своја анђела:
"Ид'те доље, два моја анђела,
"До бијела гроба Јованова,
"Јованова, брата најмлађега,
"Вашијем га духом заданите,
"Од гроба му коња начините,
"Од земљице мијес'те колаче,
"Од покрова режите дарове;
"Спремите га сестри у походе."
Хитро иду два Божја анђела
До бијела гроба Јованова,
Од гроба му коња начинише,
Њинијем га духом задануше,
Од земљице мијесе колаче,
Од покрова резаше дарове;
Спремише га сестри у походе.
Хитро иде нејачак Јоване;
Кад је био двору на помолу,
Далеко га сеја угледала,
Мало ближе пред њег' ишетала,
Од жалости врло заплакала,
Руке шире, у лице се љубе;
Па је сеја брату бесједила:
"Јесте л' ми се, брате, затјецали,
"Кад сте мене младу удавали,
"Да ћете ме често походити:
"У години свакога мјесеца,
"У мјесецу сваке неђељице?
"Ево данас три године дана
"Нијесте ме јоште походили!"
Још је њему сеја бесједила:
"Што си тако, брате, потавњео
"Баш кан' да си под земљицом био?"
Бесједи јој нејачак Јоване:
"Шути, сејо, ако Бога знадеш!
"Мене јесте голема невоља:
"Док сам осам брата оженио,
"И дворио осам милих снаха;
"А како се браћа иженише,
"Девет б'јелих кућа начинисмо;
"За то сам ти поцрњео, сејо."
И он био три бијела дана.
Опрема се сестрица Јелица,
И опрема господске дарове,
Да дарује браћу и снашице:
Браћи реже свилене кошуље,
А снахама бурме и прстење.
Ал' је Јово врло устављаше:
"Ти не иди, моја мила сејо,
"Док још браће у походе дође."
Ал' Јелица останути не ће;
Она спреми господске дарове;
Отале се Јово подигао
И са шњиме сестрица Јелица.
А кад близу двора долазише,
Код двора је пребијела црква.
Па бесједи нејачак Јоване:
"Ти почекај, моја мила сејо,
"Док ја одем за бијелу цркву:
"Кад смо средњег брата оженили,
"Ја сам златан прстен изгубио,
"Да потражим, моја мила сејо."
Оде у гроб нејачак Јоване,
А остаде сестрица Јелица
Чекајући нејачка Јована.
Чекала га, па га потражила,
Ал' код цркве млого ново гробље:
Ту се одмах јаду осјетила,
Ђе ј' умр'о нејачак Јоване.
Хитро иде двору бијеломе;
Кад је близу двора долазила,
Ал' у двору кука кукавица;
То не била сиња кукавица,
Веће њина остарила мајка.
А Јелица на врата долази,
Она виче из грла бијела:
"Јадна мајко, отвори ми врата."
Стара мајка из двора бесједи:
"Ид' одатле, од Бога моријо,
"Девет си ми сина уморила,
"И мен' хоћеш остарилу мајку?"
А Јелица била бесједила:
"Јадна мајко, отвори ми врата,
"Ово није од Бога морија,
"Већ Јелица твоја мила шћерца."
Па јој мајка отворила врата,
Закукаше, кано кукавице,
Рукама се б'јелим загрлише,
Обје мртве на земљу падоше.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime24/2/2011, 9:00 pm

ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА

Вино пије Краљевићу Марко
Са старицом Јевросимом мајком,
А кад су се напојили вина,
Мајка Марку стаде бесједити:
"О мој синко, Краљевићу Марко,
Остани се, синко, четовања,
Јер зло доба донијети неће,
А старој се досадило мајци
Све перући крваве хаљине!
Већ ти узми рало и волове,
Пак ти ори брда и долине,
Те сиј, синко, шеницу бјелицу,
Те ти храни и мене и себе."
То је Марко послушао мајку:
Он узима рало и волове;
Ал' не оре брда и долине,
Већ он оре цареве друмове.

Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
"Море, Марко, не ори друмова!"
- "Море, Турци, не газ'те орања!"
"Море, Марко, не ори друмова!"
- "Море, Турци, не газ'те орања!"
А када се Марку досадило,
Диже Марко рало и волове,
Те он поби турке јањичаре;
Пак узима три товара блага,
Однесе их својој старој мајци:
"То сам тебе данас изорао!"

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime24/2/2011, 9:00 pm

КОСОВКА ДЕВОЈКА

Уранила Косовка девојка,
Уранила рано у недељу,
У недељу прије јарка сунца;
Засукала бијеле рукаве,
Засукала до белих лаката;
На плећима носи хлеба бела,
У рукама два кондира златна,
У једноме хлађане водице,
У другоме руменога вина;
Она иде на Косово равно,
Па се шеће по разбоју млада,
По разбоју честитога кнеза,
Те преврће по крви јунаке:
Ког јунака у животу нађе,
Умива га хлађаном водицом,
Причешћује вином црвенијем
И залаже хлебом бијелијем.
Намера је намерила била
На јунака Орловића Павла,
На кнежева млада барјактара:
И њега је нашла у животу,
Десна му је рука одсечена
И лијева нога до колена;
Вита су му ребра изломљена:
Виде му се џигерице беле;
Измиче га из те многе крвце,
Умива га хлађаном водицом,
Причешћује вином црвенијем
И залаже хлебом бијелијем.

Кад јунаку срце заиграло,
Проговара Орловићу Павле:
"Сестро драга, Косовко девојко,
Која ти је голема невоља
Те преврћеш по крви јунаке?
Кога тражиш по разбопју млада:
Или брата, или братучеда,
Ал' по греху стара родитеља?"

Проговара Косовка девојка:
"Драги брато, делијо незнана,
Ја од рода никога не тражим:
Нити брата, нити братучеда,
Ни по греху стара родитеља.
Мож ли знати, делијо незнана,
Кад кнез Лаза причешћива војску
Код прекрасне Самодреже цркве
- Три недеље тридест калуђера?
Сва се српска причестила војска,
Најпослије три војводе бојне:
Једно јесте Милошу војвода,
А друго је Косанчић Иване,
А треће је Топлица Милане;
Ја се онде десих на вратима,
Кад се шета војвода Милошу,
Красан јунак на овом свету,
Сабља му се по калдрми вуче,
Свилен калпак, оковано перје;
На јунаку коласта аздија,
око врата свилена марама;
Обазре се и погледа на ме,
С себе скиде коласту аздију,
С себе скиде, па је мени даде:
- "На девојко, коласту аздију,
По чему ћеш мене споменути,
По аздији по имену моме:
Ево т' идем погинути, душо,
У табору честитога кнеза;
Моли бога, драга душо моја,
Да ти с' здраво из табора вратим,
А и тебе добра срећа нађе,
Узећу те за Милана мога,
За Милана Богом побратима,
Кој' је мене Богом побратио,
Вишњим Богом и светим Јованом;
Ја ћу теби кум венчани бити."

За њим иде Косанчић Иване,
Красан јунак на овоме свету,
Сабља му се по калдрми вуче,
Свилен калпак, оковаљно перје;
На јунаку коласта аздија,
Око врата свилена марама,
На руци му бурма позлаћена;
Обазре се и погледа на ме,
С руке скиде бурму позлаћену,
С руке скиде па је мени даде:
- "На девојко, бурму позлаћену,
По чему ћеш мене споменути,
А по бурми по имену моме:
Ево т' идем погинути, душо,
У табору честитога кнеза;
моли Бога, моја душо драга,
Да ти с' здраво из табора вратим,
А и тебе добра срећа нађе,
Узећу те за Милана мога,
За Милана Богом побратима,
Кој' је мене Богом побратио,
Вишњим Богом и светим Јованом;
Ја ћу теби ручни девер бити."

За њим иде Топлица Милане,
Красан јунак на овоме свету,
Сабља му се по калдрми вуче,
Свилен калпак, оковано перје;
На јунаку коласта аздија
Око врата свилена марама,
На руци му копрена од злата;
Обазре се и погледа на ме,
С руке скиде копрену од злата,
С руке скиде, па је мени даде:
- "На девојко, копрену од злата,
По чему ћеш мене споменути,
По копрени по имену моме:
Ево т' идем погинути, душо,
У табору честитога кнеза;
Моли Бога, моја душо драга,
Да ти с' здраво из табора вратим,
Тебе, душо, добра срећа нађе,
Узећу те за верну љубовцу."

И одоше три војводе бојне:
Њих ја данас по разбоју тражим."

Ал' беседи Орловићу Павле:
"Сестро драга, Косовко девојко,
Видиш, душо, она копља бојна,
Понајвиша а и понајгушћа:
Онде ј' пала крвца од јунака,
Та доброме коњу до стремена,
До стремена и до узенђије,
А јунаку од свилена паса,
- Онде су ти сва три погинула!
Већ ти иди двору бијеломе,
На крвави скута и рукава."

Кад девојка саслушала речи,
Проли сузе низ бијело лице,
Она оде свом бијелу двору,
Кукајући из бијела грла:
"Јао, јадна, худе сам ти среће!
Да се, јадна, за зелен бор 'хватим,
И он би се зелен осушио!"

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime24/2/2011, 9:02 pm

СВЕТИ САВО
Збор зборила господа хришћанска
Код бијеле цркве Грачанице:
"Боже мили, чуда великога!
Куд се ђеде цар-Немање благо,
Седам кула гроша и дуката?"
Ту се деси Немањићу Саво,
Па говори господи хришћанској:
"Ој Бога вам, господо хришћанска!
Не говор'те о мом родитељу,
Не говор'те, не гријеш'те душе:
Није бабо расковао благо
На наџаке, ни на буздоване,
Ни на сабље, ни на бојна копља,
Ни добријем коњма на рахтове;
Већ је бабо потрошио благо
На три славна српска манастира:
- Једну бабо саградио цркву:
Б'јел Вилиндар насред Горе свете,
Красну славну себе задужбину,
Вјечну кућу на ономе св'јету,
Да се њему поје летурђија
Оног св'јета као и овога;
- Другу бабо саградио цркву:
Студеницу на Влаху Староме,
Красну славну мајци заду-бину,
Својој мајци царици Јелени,
Вјечну кућу на ономе св'јету,
Да с' њојзи поје летурђија
Оног св'јета као и овога;
- Трећу бабо саградио цркву:
Миљешевку на Херцеговини,
Красну славну Сави задужбину,
Вјечну кућу на ономе св'јету,
Да с' и њему поје летурђија
Оног св'јета као и овога.
Осталога што претече блага,
Остало је благо похарчио
Зидајући по калу калдрме
И градећи по водам' ћуприје,
Дијелећи кљасту и слијепу;
Док је души мјесто ухватио,
Седам кула блага похарчио:
Ето бабо куд похарчи благо!"
У глас викну господа хришћанска:
"Просто да си, Немањићу Саво!
Проста душа твојих родитеља!
Проста душа, а честито т'јело!
Што носили, свијетло вам било!
Што родили, све вам свето било!" И што рече господа хришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогођ рекли, код Бога се стекло!

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime24/2/2011, 9:05 pm

КОСОВСКИ БОЈ

Истом кнеже наредио војску,
На Косово ударише Турци.

Маче војску Богдан Јуже стари,
С девет сина, девет Југоивића,
Како девет сивих соколова;
У сваког девет хиљад' војске,
А у Југа дванаест хиљада;
Па се бише и секоше с Турци:
Седам паша бише и убише,
Кад осмога бити започеше,
Ал' погибе Богдан Јуже стари,
И изгибе девет Југовића,
Како девет сивих соколова,
И њихова сва изгибе војска.

Макош' војску три Мрњавчевића,
Бан угљеша и војвода Гојко
И са њима Вукашине краље;
У свакога три'ест хиљад' војске,
Па се бише и секоше с Турци:
Осам паше бише и убише,
Деветога бити започеше,
Погибоше два Мрњавчевића,
Бан Угљеша и војвода Гојко;
Вукашин је грдних рана доп'о,
Њега Турци с коњма прегазише;
И њихова сва изгибе војска.

Маче војску херцеже Степане:
У херцега многа силна војска,
Многа војска, шездесет хиљада;
Те се бише и секоше с Турци:
Девет паша бише и убише,
Десетога бити започеше,
Ал' погибе херцеже Степане,
И његова сва изгибе војска.
Маче војску српски кнез Лазаре:
У Лазе је силни Србаљ био,
Седамдесет и седам хиљада;
Па разгоне по Косову Турке,
Не даду се ни гледати Турком,
Да камоли бојак бити с Турци;
Тад би влада надвладао Турке,
- Бог убио Вука Бранковића!
Он издаде таста на Косову;
Тада Лазу надвладаше Турци,
И погибе српски кнез Лазаре,
И његова сва изгибе војска,
Седамдесет и седам хиљада:
Све је свето и честито било,
И миломе Богу приступачно!

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime24/2/2011, 9:37 pm

ЗИДАЊЕ РАВАНИЦЕ

Службу служи славни кнез Лазаре
У Крушевцу шанцу шареноме,
Службу служи светог Амосија;
Сву господу зове на светога
Са књигама и са здравицама.
Скупи му се сва српска господа,
Па је редом у соври посади
По господству и по старјешинству;
Уврх совре славни кнез Лазаре.
Ту сједоше пити вино ладно.

Таман бише вина највишега,
И о сваком добру бесјеђаху,
Ал' пошета госпођа Милица,
Лако шета по царском дивану,
На њојзи је до девет ћемера,
Испод грла до девет ђердана,
А на глави девет перишана,
Поврх тога круна позлађена,
А у њојзи три камена драга,
Сјаје ноћом, како дањом сунце:
Па бесједи славноме Лазару:

"Господине, славни кнез-Лазаре!
Зазор мене у те погледати,
А камоли с тобом говорити!
Бит' не може, говорити хоћу:
Што бијаху Немањићи стари,
Цароваше, па и преминуше;
Не тршпаше на гомиле благо,
Но градише с њиме задужбине,
Саградише много намастире:
Саградише Високе Дечане,
Баш Дечане више Ђаковице;
Паћаршију више Пећи равне;
У Дреници бијела Девича;
И Петрову Цркву под Пазаром;
Мало више Ђурђеве Ступове;
Сопоћане наврх Рашке хладне,
И Тројицу у Херцеговини,
Цркву Јању у Староме Влаху,
И Павлицу испод Јадовника,
Студеницу испод Брвеника;
Цркву Жичу више Карановца;
У Призрену цркву Свету Петку;
Грачаницу у Косову равном:
Све то јесу њине задужбине!
Ти остаде у столу њиноме
И потрпа на гомиле благо,
А не гради нигђе ѕадужбине;
Ето нама неће пристат' благо
Ни за здравље, ни за нашу душу,
А ни нама, ни коме нашему."

Тад говори славни кнез Лазаре:
"Чујете ли, сва српска господо,
Шта говори госпођа Милица,
Јер не градим нигђе задужбине?
Хоћу градит' цркву Раваницу,
У Ресави крај воде Равана;
Имам блага колико ми драго,
Ударићу темељ од олова,
Па ћу цркви саградити платна,
Покрићу је жеженијем златом,
Поднизати дробнијем бисером,
Попуњати драгијем камењем."

Сва друга господа на ноге устала,
И часно се кнезу поклонила:
"Гради, кнеже, биће ти за душу,
И за здравље Високом Стевану."
Но ту сједи Обилић Милошу,
Сједи Милош доље удно совре,
Милош сједи, ништа не бесједи.
Ал' то виђе славни кнез Лазаре
Ђе му Милош ништа не бесједи;
Наздрави му златну купу вина:
"Здрав да си ми, војвода Милошу!
Па ми и ти штогођ проговори,
Јера хоћу задужбину градит'."

Скочи Милош од земље на ноге,
Скиде с главе самур и чекленке,
Па је часно кнеза подворио;
Додаше му златну купу вина;
Прими Милош златну купу вина;
Не пије је, поче бесједити:
"Хвала, кнеже, на бесједи твојој!
Што ти хоћеш задужбину градит':
Време није, нити може бити:
Узми кнеже, књиге цароставне,
Те ти гледај што нам књиге кажу:
Настало је пошљедње вријеме,
Хоће Турци царство преузети,
Хоће Турци брзо царовати:
Обориће наше задужбине,
Обориће цркву Раваницу;
Ископаће темељ од олова,
Слијеваће у топе ђулове,
Те ће наше разбијат' градове;
И цркви ће растурити платна,
Слијеваће на хате рахтове;
Хоће цркви покров растурити,
Кадунама ковати ђердане;
Са цркве ће бисер разнизати,
Кадунама поднизат' ђердане;
Повадиће то драго камење,
Ударат' га сабљам' у балчаке
И кадама и златно прстење;
Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре!
Да копамо мермера камена,
Да градимо цркву од камена;
И Турци ће царство преузети,
И наше ће задужбине служит'
Од вијека до суда Божијега:
Од камена ником ни камена!"
Кад то зачу славни кнез-Лазаре,
Тад Милошу био говорио:
"Хвала тебе, војвода Милошу!
Хвала тебе на твојој бесједи,
Истина је како што говориш."

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime20/11/2011, 7:48 pm

ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА

Цар Лазаре сједе за вечеру,
Покрај њега царица Милица;
Вели њему царица Милица:

"Цар-Лазарем српска круно златна,
Ти полазиш сјутра у Косово,
С собом водиш слуге и војводе,
А код двора никог не остављаш,
Царе Лазо, од мушкијех глава,
Да ти може књигу однијети
У косово и натраг вратити;
Одводиш ми девет миле браће,
Девет браће, девет Југовића:
Остави ми брата бар једнога,
Једног брата сестри од заклетве!"

Њој говори српски кнез Лазаре:
"Госпо моја, царице Милице,
Кога би
ти брата највољела
Да т' оставим у бијелу двору?"
- "Остави ми Бошка Југовића."

Тада рече српски кнез Лазаре:
"Госпо моја, царице Милице,
Када сјутра бијел дан осване,
Дан осване и огране сунце,
И врата се отворе на граду,
Ти ишетај граду на капију:
Туд ће проћи војска на алаје,
Све коњици под бојним копљима,
Пред њима је Бошко Југовићу,
И он носи крсташа барјака;
Кажи њему од мене благосов,
Нек да барјак коме њему драго,
Па нек с тобом код двора остане.
"

Кад ујутру јутро освануло
И градска се отворише врата,
Тад ишета царица Милица,
Она стаде граду код капије:
Ал' ето ти војске на алаје,
Све коњици под бојним копљима,
Пред њима је Бошко Југовићу
Н алату, вас у чистом злату,
Крсташ га је барјак поклопио,
Побратиме, до коња алата:
На барјаку од злата јабука,
Из јабуке од злата крстови,
Од крстова златне књиге висе,
Те куцају Бошка по плећима;
Примаче се царица Милица,
Па ухвати за узду алата,
Руке склопи брату око врата,
Па му поче тихо говорити:
"О мој брате, Бошко Југовићу,
Цар је тебе мене поклонио
Да не идеш на бој на Косово,
и тебе је благосов казао
Да даш барјак коме тебе драго,
Да останеш са мном у Крушевцу,
Да имадем брата од заклетве."
Ал' говори Бошко Југовићу:
"Иди,сестро, на бијелу кулу;
А ја ти се не бих повратио,
Ни из руке крсташ барјак дао,
Да ми царе поклони Крушевац;
Да ми рече дружина остала:
- "Гле страшивца Бошка Југовића!
Он не смједе поћи у Косово
За крст часни крвцу прољевати
И за своју вјеру умријети!"
Пак проћера коња на капију.
Ал' ето ти старог Југ-Богдана
И за њиме седам Југовића,
Све је седам устављала редом,
Ал' ниједан ни гледати неће.
Мало време затим постајало,
Ал' ето ти Југовић-Војина,
И он води цареве једеке,
Покривене сувијем златом,
Она под њим ухвати кулаша,
И склопи му руке око врата,
Па и њему стаде говорити:
"О мој брате, Југовић-Војине,
Цар је тебе мене поклонио,
И тебе је благосов казао
Да даш једек' коме тебе драго,
Да останеш са мном у Крушевцу,
Да имадем брата од заклетве."

Вели њојзи Југовић Војине:
"Иди, сестро, на бијелу кулу;
Не бих ти се, јунак, повратио,
Ни цареве једеке пустио,
Да бих знао да бих погинуо!
Идем, сејо, у Косово равно
За крст часни крвцу пролијевати
И за вјеру с браћом умријети."
Пак проћера коња на капију.

Кад то виђе царица Милица,
Она паде на камен студени,
Она паде, пак се обезнани.

Ал' ето ти славнога Лазара.
Када виђе госпу Милицу,
Удрише му сузе низ образе;
Он с' обзире с десна на лијево,
Те дозивље слугу Голубана:
"Голубане, моја вјерна слуго,
Ти одјаши од коња лабуда,
Узми госпу на бијеле руке
Пак је носи на танану кулу;
Од мене ти Богом просто било,
Немој ићи на бој на Косово,
Већ остани у бијелу двору!"
Кад то зачу слуга Голубане,
Проли сузе низ бијело лице,
Па одсједе од коња лабуда,
Узе госпу на бијеле руке,
Однесе је на танану кулу;
Ал' свом срцу одољет' не може
Да не иде на бој на Косово,
Већ се врати до коња лабуда,
посједе га, оде у Косово.








____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 21/11/2011, 8:49 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime21/11/2011, 8:49 pm

ЦАР ЛАЗАР СЕ ПРИВОЛЕВА ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ

Полетио соко тица сива
од светиње од Јерусалима,
И он носи тицу ластавицу,
То не био соко тица сива,
Веће био светитељ Илија;
Он не носи тице ластавице,
Веће књигу од Богородице;
Однесе је цару на Косово,
Спушта књигу цару на колено,
Сама књига цару беседила:
"Царе Лазо, честито колено,
Коме ћеш се приволети царству?
Или волиш царству небескоме?
Или волиш царству земаљскоме?
Ако волиш царству земаљскоме,
Седлај коње, притежи волане!
Витезови, сабље припасујте,
Па у Турке јуриш учините,
Сва ће турска изгинути војска!
Ако л' волиш царству небескоме,
А ти сакрој на Косову цркву:
Не води јој темељ од мермера,
Већ од чисте свиле и скерлета,
Па причести и нареди војску;
Сва ће твоја изгинути војска,
Ти ћеш кнеже, с њоме погинути."


А кад царе саслушао речи,
Мисли царе мисли свакојаке:
"Мили Боже, што ћу и како ћу?
Коме ћу се приволети царству:
Да или ћу царству небескоме?
Да или ћу царству земаљскоме?
Ако ћу се приволети царству,
Приволети царству земаљскоме,
Земаљско је за малено царство,
А небеско увек и довека."

Цар воледе царству небескоме,
А него ли царству земаљскоме;
Па сакроји на Косову цркву:
Не води јој темељ од мермера,
Већ од чисте свиле и скерлета,
Па дозива српског патријара
И дванаест великих владика,
Те причести и нареди војску.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
My Name is Nobody

My Name is Nobody

Muški
Broj poruka : 0
Location : bg
Humor : big happy
Datum upisa : 15.07.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime21/11/2011, 8:53 pm


ŽENIDBA DUŠANOVA

Kad se ženi Srpski car Stjepane,
Na daleko zaprosi đevojku,
U Leđanu gradu Latinskome,
U Latinskog kralja Mijaila,
Po imenu Roksandu đevojku;
Car je prosi, i kralj mu je daje.
Car isprosi po knjigam' đevojku,
Pak doziva Todora vezira:
"Slugo moja, Todore vezire!
"Da mi ideš bijelu Leđanu
"Mome tastu, kralju Mijailu,
"Da mi s njime svadbu ugovoriš,
"Kada ćemo poći po đevojku,
"Koliko li povesti svatova;
"Da mi vidiš Roksandu đevojku,
"Može l' biti za cara carica,
"Može l' biti svoj zemlji gospođa;
"Da je vidiš, i da prstenuješ."
Veli njemu Todore vezire:
"Hoću, care, dragi gospodine."
Pak s' opremi, ode u Latine.
Kada dođe bijelu Leđanu,
Lijepo ga kralju dočekao;
Vino piše neđeljicu dana;
Tada reče Todore vezire:
"Prijatelju, Mijailo kralju!
"Nije mene care opravio,
"Da ja pijem po Leđanu vino,
"Već da s tobom svadbu ugovorim,
"Kad će care doći po đevojku
"U koje li doba od godine,
"Koliko l' će povesti svatova;
"I da vidim Roksandu đevojku,
"Da je vidim, i da prstenujem."
Tada reče Mijailo kralju:
"Prijatelju, Todore vezire!
"Što me care za svatove pita,
"Neka kupi, koliko mu drago;
"Po đevojku, kada njemu drago;
Nego ćeš mi cara pozdraviti,
"Nek ne vodi svoja dva sestrića,
"Dva sestrića, dva Voinovića,
"Vukašina i s njim Petrašina;
"U piću su teške pijanice,
"A u kavzi ljute kavgadžije;
Opiće se, zametnuće kavgu,
"Pak je teško dževap dati kavzi
"U našemu bijelu Leđanu.
"A đevojku sada ćeš viđeti,
"I prsten joj dati po zakonu."
A kada je tavna noćca došla,
Ne donose voštane svijeće,
Već po mraku izvode đevojku;
Kad to viđe Todore vezire,
On izvadi od zlata prstenje
Sa biserom i dragim kamenjem,
Razasja se soba od kamenja,
Taka mu se učini đevojka,
Da je ljepša od bijele vile;
Prstenova Roksandu đevojku
I dade joj hiljadu dukata,
I đevojku braća odvedoše.
Kad u jutru jutro osvanulo,
Opremi se Todore vezire,
Pak otide bijelu Prizrenu.
Kada dođe bijelu Prizrenu,
Pita njega Srpski car Stjepane.
"Slugo moja, Todore vezire!
"Viđe li mi Roksandu đevojku?
"Viđe li je, i prstenova li?
"Što govori kralju Mijailo?"
Todor njemu sve po redu kaže:
Viđeh, care, i prstenovah je;
"Da kakva je Roksanda đevojka!
"Onakove u Srbina nema.
"Dobro zbori kralju Mijailo:
"Po đevojku, kada tebe drago,
"Svata kupi, koliko ti drago,
"Samo te je kralju pozdravio,
"Da ne vodiš dva sestrića tvoja,
"Dva sestrića, dva Voinovića;
"U piću su teške pijanice,
"A u kavzi ljute kavgadžije,
"Opiće se, zametnuće kavgu,
"Pak je teško dževap dati kavzi
"U Leđanu gradu Latinskome."
Kad to začu Srpski car Stjepane,
Udari se rukom po koljenu;
"Jao mene do Boga miloga!
"Dotle li se zulum oglasio
"Od sestrića od Voinovića!
"A tako mi moje vjere tvrde!
"Dokle mene to veselje prođe,
"Obojicu hoću objesiti
"O vratima grada Vučitrna,
"Po svijetu da me ne sramote."
Stade care kupiti svatove,
Skupi svata dvanaest hiljada,
Pak podiže niz Kosovo ravno.
Kad su bili ispod Vučitrna,
Gledala ih dva Voinovića,
Među sobom mladi govorili:
"Što l' se ujak na nas rasrdio,
"Te nas ne šće zvati u svatove?
"Netko nas je njemu opadnuo,
"S njega živa meso otpadalo!
"Car otide u zemlju Latinsku,
"A junaka sa sobom ne ima
"Ni jednoga od roda svojega,
"Koji bi mu bio u nevolji,
"Ako bi mu bilo za nevolju;
"Latini su stare varalice,
"Ujaka će našeg pogubiti,
"A nezvani ići ne smijemo."
Veli njima ostarjela majka:
"Đeco moja, dva Voinovića!
"Vi imate brata u planini :
"Kod ovaca, Miloš-čobanina,
"Najmlađi je, a najbolji junak,
"A za njega care i ne znade;
"Pošljite mu list knjige bijele,
"Neka dođe gradu Vučitrnu,
"Ne piš'te mu, što je i kako je,
"Već pišite: ""Majka je na smrti,
""Pak te zove, da te blagosovi,
""Da na tebe kletva ne ostane;
""Nego brže hodi b'jelu dvoru,
""Ne bi l' živu zastanuo majku.""
To su braća majku poslušala,
Brže pišu knjigu na koljenu,
Te je šalju u Šaru planinu,
Svome bratu Miloš-čobaninu:
"Oj Milošu, naš rođeni brate!
"Brže da si gradu Vučitrnu,
"Stara nam je majka na umoru,
"Pak me zove, da te blagosovi,
"Da na tebe kletva ne ostane."
Kada Miloš sitnu knjigu primi,
Knjigu gleda, a suze proljeva.
Pita njega trideset čobana:
"O Milošu, naša poglavice!
"I do sad su knjige dolazile,
"Al' se nisu sa suzam' učile;
"Otkud knjiga? ako Boga znadeš!"
Skoči Miloš na noge lagane,
Pa govori svojim čobanima:
"Oj čobani, moja braćo draga!
"Ova knjiga jest od dvora moga:
"Stara mi je na umoru majka,
"Pak me zove, da me blagosovi,
"Da na mene kletva ne ostane;
"Vi čuvajte po planini ovce,
"Dok ja odem i natrag se vratim"
Ode Miloš gradu Vučitrnu,
Kad je bio blizu b'jela dvora,
Dva su brata pred njeg' išetala,
A za njima ostarjela majka;
Veli njima Miloš čobanine:
"Za što, braćo, ako Boga znate!
"Bez nevolje jer gradit' nevolju?"
Vele njemu do dva mila brata:
"Hodi, brate, ima i nevolje."
U b'jela se lica izljubiše,
Miloš majku u bijelu ruku.
Stadoše mu redom kazivati,
Kako care ode po đevojku
Na daleko u zemlju Latinsku,
A ne zove svojijeh sestrića:
"Već, Milošu, naš rođeni brate!
"Hoćeš, brate, nezvan za ujakom
"U svatove poći nazorice?
"Ako njemu bude do nevolje,
"Da se njemu u nevolji nađeš;
"Ako li mu ne bude nevolje,
"Možeš doći, da se ne kazuješ."
To je Miloš jedva dočekao:
"Hoću, bogme, moja braćo draga!
"Kad ujaku ne ću, da kome ću?"
Tad' ga braća opremat' stadoše:
Ode Petar opremat' kulaša,
A Vukašin oprema Miloša:
Na njeg' meće tananu košulju,
Do pojasa od čistoga zlata,
Od pojasa od bijele svile;
Po košulji tri tanke đečerme,
Pak dolamu sa tridest putaca,
Po dolami toke sakovane,
Zlatne toke od četiri oke;
A na noge kovče i čakšire;
A svrh svega Bugar:kabanicu,
I na glavu Bugarsku šubaru:
Načini se crni Bugarine,
Ni braća ga poznati ne mogu;
Dadoše mu koplje ubojito
I mač zelen staroga Voina;
Petrašin mu izvede kulaša
Međedinom svega opšivena,
Da kulaša care ne poznade.
L'jepo su ga braća sjetovala:
"Kad, Milošu, dostigneš svatove,
"Pitaće te, tko si, i otkud si:
"Ti se kaži zemlje Karavlaške:
"Služio sam bega Radul-bega,
"Ne šće mene službu da isplati,
"Pak ja pođoh u svijet bijeli,
"Da đegođi bolje službe tražim;
"Pak sam čuo za svate careve,
"I prist'o sam nezvan za svatovi
"Rad' komada ljeba bijeloga
"I rad' čaše crvenoga vina.""
"Čuvaj dobro dizgen od kulaša,
"Jer se kulaš jeste naučio
"Putovati s konjma carevijem."
Tada Miloš okrenu kulaša,
Pak za carem ode u svatove,
Na Zagorju sustiže svatove.
Pitaju ga kićeni svatovi:
"Otkud ideš, mlađano Bugarče?"
Miloš im se iz daleka kaže,
K'o što su ga braća naučila.
Lijepo ga svati dočekaše:
"Dobro doš'o, mlađano Bugarče!
"Nek je jedan više u družini."
Kad su bili putem putujući:
Zlu nauku Miloš naučio
Kod ovaca u Šari planini,
Pospavati svagda oko podne;
On zadrema na konju kulašu;
Kako dizgen oslabi kulašu,
Diže glavu, ode kroz svatove,
Obaljuje konje i junake,
Dokle dođe konji ma carevijem,
Kako dođe, s njima u red stade
Lale šćahu biti Bugarina,
Al' ne dade Srpski car Stjepane:
"Ne udrite mlađano Bugarče,
"Bugarče se spavat' naučilo
"Po planini ovce čuvajući;
"Ne udrite, već ga probudite."
Bude njega lale i vojvode:
"Ustan' more, mlađano Bugarče!
"Bog ti staru ne ubio majku,
"Koja te je takoga rodila
"I u svate caru opremila!"
Kad se prenu Miloš Voinović,
Te sagleda caru oči čarne,
Kulaš ide s konjma carevijem,
On pokupi dizgene kulašu,
Pa išćera njega iz svatova,
Udara ga oštrom bakračlijom,
Po tri koplja u prijeko skače,
Po četiri nebu u visine,
U napredak ni broja se ne zna;
Iz usta mu živi oganj sipa,
A iz nosa modar plamen suče.
Stade svata dvanaest hiljada,
Te gledaju konja u Bugara;
Konja glede, a sami se čude:
"Bože mili! čuda velikoga!
"Dobra konja, a loša junaka!
"Još takoga ni viđeli nismo,
"Jedan bješe u zeta careva
"I sada je, u Voinovića."
Gledale ga još tri šićardžije:
Jedno jeste Đakovica Vuče,
A drugo je Nestopoljče Janko,
A treće je momče Prijepoljče;
Gledali ga, pak su govorili:
"Dobra konja mladog Bugarina!
"Baš ga ovđe u svatov'ma nema;
"Ta nema ga ni u cara našeg;
"Hajde malo da izostanemo,
"Ne bi li ga kako izmamili."
Kad su bili do Klisure blizu,
Izostaše do tri šićardžije,
Pa govore Miloš-čobaninu:
"Čuješ more, mlađano Bugarče!
"Hoćeš dati konja na razmjenu?
"Daćemo ti konja još boljega,
"I još prida stotinu dukata,
"I suviše ralo i volove,
"Pak ti ori, te se ljebom rani."
Veli njima Miloš Voinović:
"Prođ'te me se, do tri šićardžije!
"Boljeg konja od ovog ne tražim,
"Ni ovoga umirit' ne mogu;
"Što će mene stotina dukata?
"Na kantar ih mjeriti ne znadem,
"A brojem ih brojiti ne umjem;
"Što će mene ralo i volovi?
"Mene nije ni otac orao,
"Pak je mene ljebom odranio."
Tad' govore do tri šićardžije:
"
Nazad na vrh Ići dole
My Name is Nobody

My Name is Nobody

Muški
Broj poruka : 0
Location : bg
Humor : big happy
Datum upisa : 15.07.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime21/11/2011, 8:54 pm

Ženidba Dušanova i

Jedno jeste Đakovica Vuče,
A drugo je Nestopoljče Janko,
A treće je momče Prijepoljče;
Gledali ga, pak su govorili:
"Dobra konja mladog Bugarina!
"Baš ga ovđe u svatov'ma nema;
"Ta nema ga ni u cara našeg;
"Hajde malo da izostanemo,
"Ne bi li ga kako izmamili."
Kad su bili do Klisure blizu,
Izostaše do tri šićardžije,
Pa govore Miloš-čobaninu:
"Čuješ more, mlađano Bugarče!
"Hoćeš dati konja na razmjenu?
"Daćemo ti konja još boljega,
"I još prida stotinu dukata,
"I suviše ralo i volove,
"Pak ti ori, te se ljebom rani."
Veli njima Miloš Voinović:
"Prođ'te me se, do tri šićardžije!
"Boljeg konja od ovog ne tražim,
"Ni ovoga umirit' ne mogu;
"Što će mene stotina dukata?
"Na kantar ih mjeriti ne znadem,
"A brojem ih brojiti ne umjem;
"Što će mene ralo i volovi?
"Mene nije ni otac orao,
"Pak je mene ljebom odranio."
Tad' govore do tri šićardžije:
"Čuješ more, mlađano Bugarče,
"Ako ne daš konja na razmjenu,
"Mi ćemo ga na silu oteti."
Al' govori Miloš Voinović:
"Sila otme zemlju i gradove,
"Kamo l' mene konja otet' ne će!
"Volim dati konja na razmjenu,
"Jer ne mogu pješke putovati."
Pa ustavi svojega kulaša,
Pruži ruku ispod međedine,
Oni misle, bakračliju skida,
Al' on skida zlatna šestoperca,
Te udara Đakovicu Vuka,
Koliko ga lako udario,
Tri puta se Vuče premetnuo;
Veli njemu Miloš Voinović:
"Toliki ti rodili grozdovi
"U pitomoj tvojoj Đakovici!"
Pobježe mu Nestopoljče Janko,
Stiže njega Miloš na kulašu,
Udari ga među pleći žive,
Četiri se puta premetnuo:
"Drž' se dobro, Nestopoljče Janko!
"Tolike ti jabuke rodile
"U pitomu Nestopolju tvome!"
Bježi jadno momče Prijepoljče,
Dostiže ga Miloš na kulašu,
Te i njega kucnu šestopercem,
Sedam se je puta premetnulo:
"Drž' se dobro, momče Prijepoljče!
"Pa kad dođeš Prijepolju tvome,
"Povali se među đevojkama,
"Đe s' oteo konja od Bugara."
Pa okrenu konja za svatovi.
Kad dođoše bijelu Leđanu,
Razapeše po polju šatore.
Zob iziđe konjma carevijem,
Nema ništa konju Miloševu.
Kad to viđe Miloš Voinović,
Uze torbu na lijevu ruku
Od zobnice jedne te do druge,
Dok je svoju punu napunio.
Pa on ode tražit' mehandžiju:
"Mehandžija! daj da pijem vina."
Mehandžija njemu odgovara;
"Id' odatle, crni Bugarine!
"Da s' donio Bugarsku kopanju,
"Ako bih ti i usuo vina;
"Za te nisu čaše pozlaćene."
Pogleda ga Miloš poprijeko,
Udari ga rukom uz obraze,
Koliko ga lako udario,
Tri mu zuba u grlo sasuo;
Moli mu se mladi mehandžija:
"Ne udri me više, Bugarine!
"Biće tebe vina izobila,
"Ako caru ne će ni dostati."
Miloš više ne šće ni iskati,
Već sam uze, pak se napi vina.
Dok se Miloš malo ponačini,
U tom svanu i ogranu sunce.
Al' povika sa grada Latinče:
"Oj čuješ li, Srpski car-Stjepane!
"Eto dolje pod gradom Leđanom
"Iziš'o je kraljev zatočniče,
"Zove tebe na mejdan junački,
"Valja ići mejdan dijeliti,
"Ili ne ćeš odavde izići,
"Ni izvesti svata ni jednoga,
"A kamo li Roksandu đevojku!"
Kad to začu Srpski car Stjepane,
On telala pusti u svatove,
Telal viče i tamo i amo:
"Nije l' majka rodila junaka
"I u svate caru opremila,
"Da za cara na mejdan iziđe?
"Čestita bi njega učinio."
Al' se nitko naći ne mogaše;
Car s' udari rukom po koljenu:
"Jao mene do Boga miloga!
"Sad da su mi dva sestrića moja,
"Dva sestrića, dva Voinovića,
"Sad bi oni na mejdan izišli."
Istom care u besjedi bješe,
Miloš ide, a kulaša vodi
Do pred šator Srpskog car:Stjepana:
"Jel' slobodno, care gospodine,
"Da je idem na mejdan u polje?"
Veli njemu Srpski car Stjepane:
"Jest slobodno, mlađano Bugarče!
"Jest slobodno, al' nije prilike;
"Ako zgubiš mlada zatočnika,
"Čestita ću tebe učiniti."
Uzja Miloš pomamna kulaša,
Pa okrenu od b'jela šatora
Zametnuvši koplje naopako.
Govori mu Srpski car Stjepane:
"Ne nos', sinko, koplje naopako,
"Već okreni koplje u napredak;
"Jer će ti se smijati Latini."
Veli njemu Miloš Voinović:
"Čuvaj, care, ti gospodstva tvoga;
"Ako mene do nevolje bude,
"Ja ću lasno koplje okrenuti;
"Ako li mi ne bude nevolje,
"Doneti ga mogu i ovako."
Pa otide niz polje Leđansko;
Gledale ga Latinske đevojke,
Gledale ga, pak su govorile:
"Bože mili! čuda velikoga!
"Kakva je to careva zamjena?!
"Ta na njemu ni haljina nema.
"Veseli se, kraljev zatočniče!
"Nemaš na što sablje izvaditi,
"Nit' je imaš o što krvaviti."
U to doba dođe do šatora,
Đe zatočnik sjedi pod šatorom,
Za koplje je svezao dorata.
Veli njemu Miloš Voinović:
"Ustan' more, bijelo Latinče!
"Da junački mejdan dijelimo"
Al' govori bijelo Latinče:
"Id' odatle, crni Bugarine!
"Nemam o što sablje poganiti,
"Kad na tebe ni haljina nema."
Ražljuti se Miloš Voinović:
"Ustan' more, bijelo Latinče!
"Na tebe su pobolje haljine,
"S tebe ću ih na sebe obući."
Tad' Latinče na noge poskoči,
Pak posjede pomamna dorata,
Odmah ode poljem razigravat',
Miloš njemu stade na biljezi.
Baci koplje bijelo Latinče
Na Miloša u prsi junačke;
Miloš drži zlatna šestoperca,
Na njega je koplje dočekao,
Prebio ga na tri polovine.
Veli njemu bijelo Latinče;
"Čekaj malo, crni Bugarine!
"Loše su mi koplje podmetnuli,
"Dok otidem, da koplje prom'jenim."
Pak pobježe preko polja ravna.
Al' povika Miloš Voinović:
"Stani malo, bijelo Latinče!
"Milo bi ti bilo pobjegnuti."
Pak poćera po polju Latinče,
Doćera ga do Leđanskih vrata,
Al' Leđanska vrata zatvorena;
Pusti koplje Miloš Voinović,
Te prikova bijelo Latinče,
Prikova ga za Leđanska vrata,
Pak mu rusu odsiječe glavu,
Kulašu je baci u zobnicu;
Pa uvati njegova dorata,
Odvede ga caru čestitome:
"Eto, care, zatočnika glave."
Car mu dade blago nebrojeno:
"Idi, sinko, te se napij vina;
"Čestita ću tebe učiniti."
Tek što Miloš sjede piti vina,
Al' povika sa grada Latinče:
"Eto, care, pod Leđanom gradom
"Na livadi tri konja viteza,
"Pod sedlima i pod ratovima,
"I na njima tri plamena mača,
"Vrhovi im nebu okrenuti;
"Da preskočiš tri konja viteza:
"Ako li ih preskočiti ne ćeš,
"Ne ćeš izić', ni izvest' đevojke."
Opet viknu telal po svatov'ma:
"Nije l' majka rodila junaka
"I u svate caru opremila,
"Da preskoči tri konja viteza
"I na njima tri plamena mača?"
Taj se junak naći ne mogaše;
Al' eto ti mlada Bugarina
Pred šatora Srpskog car-Stjepana:
"Jel' slobodno, care gospodine!
"Da preskočim tri konja viteza?"-
"Jest slobodno, moje drago d'jete!
"Nego skini Bugar-kabanicu,
"Bog ubio onoga terziju,
"Koji ti je toliku srezao!"
Govori mu Miloš Voinović:
"Sjedi, care, pak pij rujno vino,
"Ne brini se mojom kabanicom;
"Ako bude srce u junaku,
"Kabanica ne će ništa smesti:
"Kojoj ovci svoje runo smeta,
"Onđe nije ni ovce ni runa."
Pa on ode u polje Leđansko;
Kada dođe do dobrijih konja,
On provodi svojega kulaša,
Pa kulašu svome progovara:
"Čekaj mene u sedlo, kulašu."
A on prođe s one druge strane,
Zaigra se preko polja ravna,
I preskoči tri konja viteza
I na njima tri plamena mača,
Ustavi se na svojem kulašu;
Pa on uze tri konja viteza,
Odvede ih Srpskom car-Stjepanu.
Malo vreme za tim postajalo,
Al' povika sa grada Latinče:
"Hajde sada, care Srbljanine!
"Pod najvišu kulu u Leđanu,
"Na kuli je koplje udareno,
"Na koplju je od zlata jabuka;
"Ti strijeljaj kroz prsten jabuku."
Miloš više ne šće ni čekati,
Već on pita cara čestitoga:
"Jel' slobodno, care gospodine!
"Da strijeljam kroz prsten jabuku?":
"Jest slobodno, moj rođeni sinko!"
Ode Miloš pod bijelu kulu,
Zape strjelu za zlatnu tetivu,
Ustrijeli kroz prsten jabuku,
Pak je uze u bijele ruke,
Odnese je caru čestitome.
Lijepo ga care obdario.
Malo vreme za tim postajalo,
Al' povika sa grada Latinče:
"Eto, care, pod bijelom kulom
"Izišla su dva kraljeva sina,
"Izveli su tri l'jepe đevojke,
"Tri đevojke, sve tri jednolike,
"I na njima ruho jednoliko;
"Idi poznaj, koje je Roksanda;
"Ako li se koje druge mašiš,
"Ne ćeš izić' ni iznijet' glave,
"A kamo li izvesti đevojke!"
Kad je care r'ječi razumijo,
On doziva Todora vezira;
"Idi, slugo, te poznaj đevojku."
Todor mu se pravo kunijaše:
"Nijesam je, care, ni viđeo,
"Jer su mi je po mraku izveli,
"Kada sam je ja prstenovao."
Car s' udari rukom po koljenu:
"Jao mene do Boga miloga!
"Nadmudrismo i nadjunačismo,
"Pak nam osta cura na sramotu!"
Kad to začu Miloš Voinović,
On otide caru čestitome:
"Jel' slobodno, care gospodine!
"Da ja poznam Roksandu đevojku?":
"Jest slobodno, moje drago d'jete!
"Al' je jadno u te pouzdanje;
"Kako ćeš ti poznati đevojku,
"Kad je nigda ni viđeo nisi?"
Al' govori Miloš Voinović:
"Ne brini se, care gospodine!
"Kad ja bijah u Šari planini
"Kod ovaca dvanaest hiljada,
"Za noć bude po trista janjaca,
"Ja sam svako po ovci poznav'o;
"Roksandu ću po braći poznati."
Veli njemu Srpski car Stjepane:
"Idi, idi, moje drago d'jete!
"Ako Bog da, te poznaš Roksandu
"Daću tebe zemlju Skenderiju
"U državu za života tvoga."
Ode Miloš niz polje široko,
Kada dođe, đe stoje đevojke,
Zbaci s glave Bugarsku šubaru,
Skide s leđa Bugar-kabanicu
(Zasija se skerlet i kadifa,
Zasjaše se toke na prsima
I zlaćene kovče na nogama:
Sinu Miloš u polju zelenu,
Kao jarko iza gore sunce),
Pak je prostre po zelenoj travi,
Prosu po njoj burme i prstenje,
Sitan biser i drago kamenje;
Tad' izvadi mača zelenoga,
Pa govori trima đevojkama:

[b]
Nazad na vrh Ići dole
My Name is Nobody

My Name is Nobody

Muški
Broj poruka : 0
Location : bg
Humor : big happy
Datum upisa : 15.07.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime21/11/2011, 8:55 pm

Ženidba Dušanova

"Koja je tu Roksanda đevojka?
"Nek savije skute i rukave,
Neka kupi burme i prstenje,
"Sitan biser i drago kamenje;
"Ako li se koja druga maši,
"Vjera moja tako mi pomogla!
"Osjeć' ću joj ruke do lakata."
Kad to čuše tri l'jepe đevojke,
Obje krajnje srednju pogledaše,
A Roksanda u zelenu travu;
Savi skute i svil'ne rukave,
Pak pokupi burme i prstenje,
Sitan biser i drago kamenje;
A đevojke dvije pobjegoše,
Ali Miloš uteć' im ne dade,
Veće obje uvati za ruke,
Sve tri vodi pred cara Stjepana,
Caru dade Roksandu đevojku,
I dade mu jednu uz Roksandu.
A treću je sebe ustavio.
Car Miloša među oči ljubi,
Al' još ne zna, tko je i otkud je.
Povikaše kićeni čauši:
"Spremajte se, kićeni svatovi!
"Vrijeme je dvoru putovati."
Spremiše se kita i svatovi,
Povedoše Roksandu đevojku.
Kad su bili malo iza grada,
Al' govori Miloš Voinović:
"Gospodine, Srpski car-Stjepane!
"Ovđe ima u Leđanu gradu,
"Ima jedan Balačko vojvoda,
"Ja ga znadem, i on me poznaje;
"Kralj ga rani sedam godin' dana,
"Da rašćera kićene svatove
"I da otme Roksandu đevojku;
"Sad će njega za nama poslati.
"Na Balačku jesu do tri glave:
"Iz jedne mu modar plamen bije,
"A iz druge ladan vjetar duva;
"Kad dva vjetra iz glava iziđu,
"Balačka je lasno pogubiti;
"Već vi id'te, vodite đevojku,
"Ja ću ovđe čekati Balačka,
"Ne bi li ga kako ustavio."
Otidoše kićeni svatovi,
Odvedoše lijepu đevojku,
Osta Miloš u gori zelenoj
I sa njime tri stotine druga.
Kad odoše svati iz Leđana,
Kralj doziva Balačka vojvodu;
"O Balačko, moja vjerna slugo!
"Možeš li se u se pouzdati,
"Da rašćeraš careve svatove
"I da otmeš Roksandu đevojku?"
Pita njega Balačko vojvoda:
"Gospodine, od Leđana kralju!
"Kakav bješe junak u svatov'ma,
"Što najveće otvori junaštvo?"
Veli njemu Leđanska kraljica:
"Slugo naša, Balačko vojvoda!
"Tu ne ima ni jednog junaka,
"Osim jednog crna Bugarina,
"I to mlado još golobradasto."
Al" govori Balačko vojvoda:
"Nije ono crni Bugarine,
"Već je ono Miloš Voinović,
"Ni car Stjepan njega ne poznaje,
"Al' ja njega odavna poznajem."
Veli njemu Leđanska kraljica.
"Idi slugo, Balačko vojvoda!
"Te mi otmi curu od Srbalja,
"A ja ću je tebe pokloniti."
Tad' Balačko spremi bedeviju,
Pa otrča drumom za svatovi
Sa šest stotin' Latinskih katana.
Kad su bili u gori zelenoj,
Kulaš stoji na drumu široku,
A za njime Miloš Voinović;
Viknu njega Balačko vojvoda:
"O Milošu! zar se mene nadaš?"
Pa on pusti jedan plamen modar,
Opali mu crnu međedinu;
A kad viđe, da mu ne naudi,
Onda pusti vjetra studenoga.
Tri puta se kulaš premetnuo,
Al' Milošu ništa ne dosadi;
Viknu Miloš iz grla bijela:
"Eto tebe, od šta se ne nadaš."
Pa on pusti zlatna šestoperca,
Koliko ga lako udario,
Iz bojna ga sedla izbacio,
Pak poteže koplje ubojito,
Pribode ga u zelenu travu,
Pak mu sve tri odsiječe glave,
Kulašu ih baci u zobnicu.
Tad' učini juriš u katane
Sa svojijeh tri stotine druga:
Odsjekoše tri stotine glava,
Pa odoše drumom za svatovi.
Kad stigoše cara i svatove,
Pred njeg' baci Balačkovu glavu,
Car mu dade hiljadu dukata.
Pa odoše bijelu Prizrenu:
Kad su bili kroz polje Kosovo,
Miloš hoće gradu Vučitrnu,
Pa govori Srpskom car-Stjepanu:
"Zbogom ostaj, moj mili ujače!
"Moj ujače, Srpski car-Stjepane!"
Tada se je care osjetio,
Da je ono Miloš Voinović,
Pa govori svojemu nećaku:
"Ta ti li si, dijete Milošu!
"Ta ti li si, moj mili nećače!
"Blago majci, koja te rodila,
"I ujaku, koji te imade!
"Za što mi se od prije ne kažeš?
"Nego sam te putem namučio
"I konakom, i gladi i žeđu."
Teško svuda svome bez svojega!

Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime21/11/2011, 9:14 pm

Predrag i Nenad


- srpska narodna pesma -

Rani majka dva nejaka sina,
U zlo doba u gladne godine,
Na preslicu i desnicu ruku.
Lepa im je imena nadela:
Jednom Predrag, a drugom Nenade.
Predrag majci do konja doraste,
A do konja, i do bojna koplja,
Pak odbeže svoju staru majku
I pribeže gori u ajduke.

Osta majka raneći Nenada,
Nenad braca ni zaznao nije.
I Nenad je majci dorastao
A do konja i do bojna koplja,
Pak odbeže svoju staru majku,
I pribeže gori u ajduke,
Ajdukova tri godine dana.
On je junak mudar i razuman,
I srećan je svuda na mejdanu;
Učini ga družba starešinom,
Starešova tri godine dana.
Al’ se mlađan zaželio majke,
Družbini je braći besedio:
Oj družbino, moja braćo draga!
Ja sam vam se zaželio majke,
Ajte, braćo, da delimo blago,
Da idemo svaki svojoj majci.

Družbina ga rado poslušala.
Kako koji izasipa blago,
Taj se njemu i zaklinje teško:
Koji bracem, a koji sestricom;
A kad Nenad svoj’ izasu blago,
Družbini je braći besedio:
Oj družbino, moja braćo draga!
Brata nemam, a sestrice nemam,
Već: tako mi Boga jedinoga!
Desnica mi ne usala ruka
Dobru konju griva ne opala!
I britka mi sablja ne rđala!
Ni u mene više nema blaga.
Kad su tako podelili blago,
Nenad sede na dobra konjica,
Pak se diže svojoj staroj majci
Lepo ga je dočekala majka,
Pred njeg’ nosi slatku đakoniju.
Kad su bili seli za večeru,
Nenad majci tijo besedio:
Oj starice, moja mila majko!
Da mi nije od ljudi sramote,
Da mi nije od Boga greote,
Ne bi rek’o, da si moja majka:
Zašt’ mi nisi braca porodila,
Jali braca, jali milu seju?
Kad sam bio s društvom na deobi,
Svaki mi se zaklinjaše teško:
koji bracem, a koji sestricom,
A ja, majko, sobom i oružjem,
I dobrijem konjem ispod sebe.

Stara mu se nasmejala majka:
Ne budali, mlađani Nenade!
Ja sam tebi braca porodila,
Predragoga tvog brata rođenog,
I juče sam za njeg’ razabrala!
Da s’ naodi i da ajdukuje
U zelenoj gori Garevici,
Pred četom je junak arambaša.
Besedi joj mlađani Nenade:
Oj starice, moja mila majko!
Pokroj na me sve novo odelo,
Sve zeleno od čoe zelene,
A okratko s goricom Jednako,
Da je idem braca da potražim,
Da me živa moja želja mine.
Besedi mu stara mila majka:
Ne budali, mlađani Nenade!
Jer ćeš ludo izgubiti glavu.
Ali Nenad majke ne slušaše,
Već on čini, što je njemu drago:
On pokroji na sebe odelo,
Sve zeleno od čoe zelene,
A okratko s goricom jednako,
Pak usede na dobra konjica,
I diže se braca da potraži,
Da ga živa želja mimoiđe.
Nigdi svoga on ne pušta glasa,
Niti pljunu, ni na konja viknu;
A kad dođe gori Garevici,
Kliče Nenad, kako soko sivi:
Garevice, zelena gorice!
Ne raniš li u sebi junaka,
Predragoga mog brata rođena?
Ne raniš li u sebi junaka,
koji bi me s bracem sastavio?
Predrag sedi pod jelom zelenom,
Predrag sedi, pije rujno vino;
Kad sasluš’o Nenadova glasa,
Družbini je braći besedio:
Oj družbino, moja braćo draga!
Ispadnite na drum za busiju,
Dočekajte neznana deliju,
Nit’ ga bijte, niti ga globite,
Već ga živa meni dovedite:
Otkudgod je, on Je roda moga.
Ustalo je trideset momaka,
Na tri mesta sve po deset stalo.

Kad na prvi deset naišao,
Nitko ne sme pred njeg’ da iziđe,
Da iziđe, da konja privati,
Već ga staše strelom strijeljati.
Besedi im mlađani Nenade:
Ne streljajte, braćo iz gorice,
Ne bila vas vašeg brata želja,
Kako mene i brata mojega!
Što me tužan ovud poteralo!
Oni njega propustiše s mirom.
Kad na drugi deset naišao,
I oni ga strelom strijeljaše,
I njima je Nenad besedio:
Ne streljajte, braćo iz gorice,
Ne bila vas vašeg brata želja,
Kano mene i brata mojega!
Što me tužan ovud poteralo!
I oni ga propustiše s mirom.
Kad na treći deset naišao,
I oni ga strelom strijeljaše,
Rasrdi se mlađani Nenade,
Pak udari na triest junaka:
Prvi deset sabljom posekao,
Drugi deset konjem pogazio,
Trebi s’ deset po gori razbeže,
Koje k gori, koje k vodi ladnoj
Glas dopade Predragom junaku:
Zle ga seo, Predrag arambaša!
Dođe tebi neznana delija,
Iseče ti po gori družbinu.
Predrag skoči na noge lagane,
Pak uzima luke i strijele,
Pak izlazi na drum na busiju,
Pak zaseda za jelu zelenu,
Skida njega strelom sa konjica
Na zlo ga je mesto udario,
Na zlo mesto, u srce junačko.
Vrisnu Nenad, kako soko sivi,
Vrišteći se po konju povija:
J’o junače, iz gore zelene!
Živa tebe, brate, Bog ubio!
Desnica ti usanula ruka,
Iz koje si strele ispustio!
I desno ti oko iskočilo,
S kojim si me, more, namotrio!
Još te tvoga brata želja bila,
Kano mene i brata mojega!
Što me tužan ovud poteralo,
Naopako a po moju glavu!
Kad je Predrag reči saslušao,
Iza jele njega zapituje:
Tko si junak, i čijeg si roda?
Ranjen Nenad njemu odgovara:
Što me, more, ti za roda pitaš?
Od mene se oženiti ne ćeš;
Ja sam junak mlađani Nenade,
Imam staru samoranu majku,
I jednoga brata rođenoga,
Predragoga mog brata rođena,
Pak se digo da njega potražim,
Da me živa moja želja mine,
Naopako a po moju glavu!
Kad je Predrag reči razabrao,
Od stra ljuta strele ispustio,
Pak pritrča ranjenu junaku,
Skida njega s konja na travicu:
Ta ti li si, moj brate Nenade!
Ja sam Predrag tvoj bratac rođeni
Možeš li mi rane preboleti?
Da poderem tanane košulje,
Da te vidam i da te zavijam.
Ranjen Nenad njemu odgovara:
Ta ti li si, moj brate rođeni!
‘Vala Bogu, kad sam te video,
Te me živa moja želja minu;
Ne mogu ti rane preboleti,
Već ti prosta moja krvca bila!
To izusti, pa dušicu pusti.
Nad njim Predrag jade jadikuje:
J’o Nenade, moje jarko sunce!
Rano ti mi ti beše izišlo,
Pa mi tako rano ti zasede!
Moj bosiljče iz zelene bašče!
Rano ti mi beše procvatio,
Pa mi tako rano ti uvenu!
Pa potrže nože od pojasa,
Te udara sebe u srdašce,
Mrtav pade pokraj braca svoga.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime25/11/2011, 8:54 pm

КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА

Славу слави српски кнез Лазаре
У Крушевцу мјесту скровитоме.
Сву господу за софру сједао,
Сву господу и господичиће:
С десне стране старог Југ-Богдана,
И до њега девет Југовића;
А с лијеве Вука Бранковића,
И осталу сву господу редомЧ
У заставу војводу Милоша,
И до њега дв'је српске војводе:

Једно ми је Косанчић Иване,
А друго је Топлица Милане.

Цар узима златан пехар вина,
Па говори свој господи српској:
"Коме ћ' ову чашу наздравити?
Ако ћу је напит' по старјешству,
Напићу је Вуку Бранковићу;
Ако ћу је напит' по милости,
Напићу је мојим девет шура,
Девет шура, девет Југовића;
Ако ћу је напит' по љепоти,
Напићу је Косанчић-Ивану;
Ако ћу је напит' по висини,
Напићу је Топлици Милану;
Ако ћу је напит' по јунаштву,
Напићу је војводи Милошу.
- Та ником је другом напит' нећу,
Већ у здравље Милош-Обилића!
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!
Прва вјеро, потоња невјеро!
Сјутра ћеш ме издат' на Косову,
И одбјећи турском цар-Мурату!
Здрав ми буди, и здравицу попој,
Вино попиј а на част ти пехар!"

Скочи Милош на ноге лагане,
Пак се клања до земљице црне:
"Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,
Хвала тебе на твојој здравици,
На здравици и на дару твоме:
Ал' не хвала на таквој бесједи!
Јер, тако ме вјера не убила!
Ја невјера никад био нисам,
Нит' сам био нити ћу кад бити,
Него сјутра мислим у Косову
За хришћанску вјеру погинути;
Невјера ти сједи уз кољено,
Испод скута пије хладно вино!

"- А проклети Вуче Бранковићу!
Сјутра јесте лијеп Видов данак,
Виђећемо у пољу Косову
Ко је вјера, ко ли је невјера!
А тако ми Бога великога,
Ја ћу отић' сјутра у Косово
И заклаћу турског цар-Мурата,
И стаћу му ногом под гр'оце;
Ако ли ми Бог и срећа даде,
Те се здраво у Крушевац вратим,
Ухватићу Вука Бранковића,
Везаћу га уз то бојно копље,
Као жена куђељ' уз преслицу,
Носићу га у поље Косово!"

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime1/12/2011, 8:41 pm

КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ
Одломак изгубљене песме

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
"Побратиме, Косанчић-Иване,
Јеси л' турску уводио војску?
Је ли много војске у Турака?
Можемо ли с Турци бојак бити?
Можемо ли Турке придобити?"

Вели њему Косанчић-Иване:
"О мој брате, Милош Обилићу,
Ја сам турску војску уводио,
Јесте силна војска у Турака:
Сви ми да се у со преметнемо,
Не би Турком ручка осолили!
Ево пуно петнаест данака
Ја све ходах по турској ордији,
И не нађох краја ни хесапа:
Од Мрамора до сува Јавора,
Од Јавора, побро, до Сазлије,
До Сазлије на ћемер ћуприје,
Од ћуприје до града Звечана,
Од Звечана, побро, до Чечана,
Од Чечана врху до планине:
Све је турска војска притиснула,
Коњ до коња, јунак до јунака,
Бојна копља као чарна гора,
Све барјаци као и облаци,
А чадори као и сњегови;
Да из неба плаха киша падне,
Ниђе не би на земљицу пала,
Већ на добре коње и јунаке.
Мурат пао на Мазгит на поље,
Ухватио и Лаб и Ситницу."
Још га пита Милош Обилићу:
"Ја Иване, мио побратиме,
Ђе је чадор силног цар-Мурата?
Ја сам ти се кнезу затекао
Да закољем турског цар-Мурата,
Да му станем ногом под гр'оце."

Ал' говори Косанчић Иване:
"Да луд ти си, мио побратиме!
Ђе је чадор силног цар-Мурата,
Усред турског силна таобора,
Да ти имаш крила соколова,
Пак да паднеш из неба ведрога,
Перје меса не би изнијело."

Тада Милош заклиње Ивана:
"О Иване, да мој мили брате,

Нерођени као и рођени!
Немој тако кнезу казивати,
Јер ће нам се кнеже забринути,
И сва ће се војска поплашити;
Већ овако нашем кнезу кажи:
Има доста војске у Турака,
Ал' с' можемо с њима ударити,
И ласно их придобит' можемо,
Јера није војска од мејдана,
Већ све старе хоџе и хаџије,
Који бој ни виђели нису,
Истаом пошли да се хљебом хране;
А и што је војске у Турака,
Војска им се јесте побољела
Од болести тешке срдобоље,
А добри се коњи побољели
Од болести коњске сакагије."

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/12/2011, 10:19 pm

Бог ником дужан не остаје


Два су бора напоредо расла,
Међу њима танковрха јела;
То не била два бора зелена,
Ни међ' њима танковрха јела,
Већ то била два брата рођена:
Једно Павле, а друго Радуле,
Међу њима сестрица Јелица
Браћа сеју врло миловала,
Сваку су јој милост доносила,
Најпослије ноже оковане,
Оковане сребром, позлаћене
Кад то вид'ла млада Павловица,
Завидила својој заовици,
Па дозива љубу Радулову:
"Јетрвице, по Богу сестрице!
"Не знаш кака биља од омразе?
"Да омразим брата и сестрицу."
Ал' говори љуба Радулова.
"ој Бога ми, моја јетрвице!
"Ја не знадем биља од омразе,
"А и да знам, не бих ти казала:
"И мене су браћа миловала,
"И милост ми сваку доносила."
Кад то зачу млада Павловица,
Она оде коњма на ливаду,
Те убоде вранца на ливади,
Па говори своме господару:
"На зло, Павле, сеју миловао,
"На горе јој милост доносио!
"Убола ти вранца на ливади."
Павле пита сестрицу Јелицу:
"Зашто, сејо? да од Бога нађеш!"
Сестрица се брату кунијаше:
"Нисам, брате, живота ми мога!
"Живота ми и мога и твога!"
То је братац сеји вјеровао
Кад то виђе млада Павловица,
Она оде ноћу у градину,
Т заклала сивога сокола,
Па говори своме господару:
"На зло, Павле, сеју миловао,
"На горе јој милост доносио!
"Заклала ти сивога сокола."
Павле пита сестрицу Јелицу:
"Зашто, сејо? да од Бога нађеш!"
Сестрица се брату кунијаше:
"Нисам, брате, живота ми мога!
"Живота ми и мога и твога!"
И то братац сеји вјеровао.
Кад то виђе млада Павловица,
Она оде вече по вечери,
Те украде ноже заовине,
Њима закла чедо у колевци.
Кад у јутру јутро освануло,
Она трчи своме господару
Кукајући и лице грдећи:
"На зло, Павле, сеју миловао,
"На горе јој милост доносио!
"Заклала ти чедо у колевци;
"Ако ли се мене не вјерујеш,
"Извади јој ноже од појаса."
Скочи Павле, кан' да се помами,
Па он трчи на горње чардаке,
Ал' још сестра у душеку спава,
Под главом јој злаћени ножеви;
Павле узе злаћене ножеве,
Па их вади из сребрних кора,
Али ножи у крви огрезли;
Кад то виђе Павле господару,
Трже сестру за бијелу руку:
"Сејо моја, да те Бог убије!
"Буд ми закла коња на ливади
"И сокола у зеленој башчи,
"Зашт' ми закла чедо у колевци?"
Сестрица се брату кунијаше:
"Нисам, брате, живота ми мога!
"Живота ми и мога и твога!
"Ако ли ми не вјерујеш клетви,
"Изведи ме у поље широко,
"Па ме свежи коњма за репове,
"Растргни ме на четири стране."
Ал' то братац сеји не вјерова,
Већ је узе за бијелу руку,
Изведе је у поље широко,
Привеза је коњма за репове,
Па их одби низ поље широко.
Ђе је од ње капља крви пала,
Онђе расте смиље и босиље;
Ђе је она сама собом пала,
Онђе се је црква саградила.
Мало време за тим постајало,
Разбоље се млада Павловица,
Боловала девет годин' дана,
Кроз кости јој трава проницала,
У трави се љуте змије легу,
Очи пију, у траву се крију.
Љуто тужи млада Павловица,
Па говори своме господару:
"Ој чујеш ли, Павле господару!
"Води мене заовиној цркви,
"Не би ли ме црква опростила."
Кад то чуо Павле господару,
Поведе је заовиној цркви;
Кад су били близу б'јеле цркве,
Ал' из цркве нешто проговара:
"Не ид' амо, млада Павловице:
"Црква тебе опростити не ће."
Кад то зачу млада Павловица,
Она моли свога господара:
"Ој Бога ти, Павле господару!
"Не води ме двору бијеломе,
"Већ ме свежи коњма за репове,
"Па ме одби низ поље широко,
"Нек ме живу коњи растргају."
То је Павле љубу послушао:
Привеза је коњма за репове,
Па је одби низ поље широко.
Ђе је од ње капља крви пала,
Онђе расте трње и коприве;
Ђе је она сама собом пала,
Језеро се онђе провалило,
По језеру вранац коњиц плива,
А за њиме злаћена колевка,
На колевци соко тица сива,
У колевци оно мушко чедо,
Под грлом му рука материна,
А у руци теткини ножеви.


(Вук Караџић, 1845.)


*Неисторијски циклус

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/12/2011, 10:21 pm

Ко крсно име слави, оном и помаже

Што протужи рано у недељу,
У недељу прије јарког сунца,
У соколу граду бијеломе
У тамници Петра Мркоњића?
Огласује, да је соко сиви,
По истини војвода Тодоре.
Ако тужи, за невољу му је:
Сутра му је крсно име свето,
Крсно име, свети Ђеорђије,
А нема га чиме прославити,
Пак братими капиџију млада:
"Богом брате, капиџија млади!
"Отвори ми на тамници врата,
"Да ја идем Петру Мркоњићу,
"Да се молим Пери господару,
"Да ме пусти на Бога на јемца,
"Да отидем на вашу чаршију,
"На чаршију тамо међ' трговце,
"Да попросим и леба и вина,
"Да нараним сужње по тамници
"Ради Бога и крсног имена."
Капиџија за Бога примио,
Па он пусти војводу Тодора,
Пусти њега Петру Мркоњићу,
Пусти г' Петар на Бога на јемца,
Оде Тодор тамо на чаршију,
На чаршију тамо међ' трговце;
У Тодора нигди ништа нема,
Разма једни ножи позлаћени,
Сребрни су, пак су позлаћени;
Он изнесе ноже међ' трговце,
Трговци му цијенили ноже:
Та један му два дуката даје,
А други му три дуката даје,
Трећи смисли и Бога и душу,
Те му даде четири дуката.
Дукат узе леба бијелога,
Други дукат вина и ракије,
Трећи дукат сваке ђаконије
И убаве оне јасне свеће,
А четврти дукат оставио,
Да дарује сужње по тамници
Ради Бога и крсног имена.
Па је Тодор ужегао свећу,
Па отиде доле у тамницу,
Те ставио сужњем вечерати,
Вечерају, пију вино ладно,
Сетише се лепе славе Божје,
Уста Тодор, у славу напија:
"О убава лепа славо Божја!
"Свети Ђорђе, крсно име моје!
"Опрости ме тамнице проклете!"
Теке Тодор у славу напија,
У то доба јунак пред тамницу!
Пак дозива војводу Тодора:
"Чујеш брате, војвода Тодоре!
"Оди к мене, брате, пред тамницу,
"Да ти кажем до две до три речи
А беседи војвода Тодоре:
"Опрости ми, незнана делијо,
"Ја би каил пред тамницу доћи,
"Ал' је пуста синоћ затворена.
"И кључеви двору однешени." -
"Оди к мене, војвода Тодоре!
"На тамници отворена врата,
"Отворена врата деветора
"И десето брава Дубровничка."
Тад' изиђе војвода Тодоре,
Пред тамницом чудан добар јунак
На витезу коњу зеленоме,
И на њему чисти зелен скерлет,
На глави му красан самур:калпак,
За калпаком ноја птића крило,
Те сен чини коњу и јунаку,
Да му лице не смагне од сунца;
Пак Тодору јунак проговара:
"Чујеш брате, војвода Тодоре!
"Ти се дижи ноћас из тамнице,
"Пак не иди покрај мора сиња,
"Јер су честе у Латина страже,
"Пак се бојим, да те не увате,
"Већ ти иди преко горе чарне,
"Докле дођеш двору господскоме
Осврте се војвода Тодоре,
Да јунаку даде чашу вина,
Ал' нестаде коња и јунака!
Оде Тодор доле у тамницу,
Те казује међу сужњевима.
Кад видеше тридесет сужања
На тамници отворена врата,
Оставише и лебац и вино,
Отидоше свак' на своју страну
Оде Тодор преко горе чарне.
Каде дође двору господскоме,
Али љуба крсно име служи,
Сазвала је госте и званице,
И кумове и све пријатеље,
Па госпођа крсно име служи,
И госпођа у славу напија:
"Помоз' Боже и свети Ђорђије,
"Крсно име господара мога!
"Опрости га тамнице проклете!
"Донеси га двору господскоме!"
У то доба Тодор у дворове,
Од госпође чашу приватио,
Те напио у славу Божију,
Послужио крсно име своје,
А у своме двору бијеломе,
Почастио госте и званице
И кумове и све пријатеље.


(Вук Караџић, 1845.)


*Неисторијски циклус

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/12/2011, 10:22 pm

Огњена Марија у паклу, али друкчије
(преусмерено са Опет то, али друкчије)

Збор зборише Божи апостоли
Бога моли Огњана Марија:
Збор зборише на небеска врата,
Отуд дође Громовник Илија,
А пита га Огњана Марија:
"Ђе си био, мој брате Илија?" -
"Казаћу ти, Огњана Марија:
"Ја сам био у земљу проклету,
"Ђено јесте Боже незаконство:
"Ђе не моле Бога, да помогне,
"И не слуша пород родитеља,
"А не слуша млађи старијега;
"Ђе кум кума не држи за кума,
"Ђевер снаси о срамоти ради;
"Ђе брат брата по судовим' ћера
"И мучи га муках пред Турцима;
"Не светкују свеца никаквога,
"Нити жегу у цркву свијеће,
"Нити служе Божу летурђију."
Оно рече, на ноге устаде,
И Господске даре дијелише,
Што је њима Господ поклонио:
Свети Петар и апостол Павле
Ев' узеше пуње и шеницу [1],
Свет' Илија грома небескога.
А Марија муњу и стријелу,
Свети Тома печат од облаках,
Аранђео јесење бријеме,
А Никола на воду бродове,
Свети Спасе житњега цвијета,
Свети Саво леда и снијега,
Свети Јован сабор анђелима,
А Ђорђије прољетње цвијеће.
Кад анђели[2] даре дијелише,
Они св'јету муке ударише:
Илија их громовима гађа,
А Марија муњом и стријелом,
Не могли их Богу обрнути.
Аранђео навали бријеме,
Никола им затисну бродове,
Свети Петар и апостол Павле
Узеше им пуње и шеницу
И од земље свакоји берићет;
Па их Боже сунце изгорело,
Горело их три године данах,
Док узавре мозак у јунака,
Докле пуче ками у лугове,
А осану гора кроз планине;
Докле црна земља испуцала,
Пуче црна земља по три лакта,
Те се ломе коњи и јунаци;
Свети Саво пуштио снијега,
Три године снијег не опаде,
Док у свијет ништа не остаде,
И овчари овце изгубише,
Из свијета челе побјегоше,
Са свијем се свијет дотамани,
До у Ср'јему, у то мјесто жупно;
Е се купе Сријемски главари
На сакупу пред бијелом црквом,
Ту дођоше млоги свештеници,
Посједаше, ђе је Мјесто коме;
Отуд дође самоуче ђаче,
Па им ђаче ријеч проговара:
,Сви се, браћо, на ноге дигните,
"И пружите мене десне руке,
"Вјеру дајте, да ме не варате!"
Сви једанак од земље скочили,
И сви ђаку десну руку даду;
Тада ђаче њима проговара:
"Хо'те, Богу да се обрнемо!
"Да служимо Божу летурђију,
"Да молимо Бога по закону."
Сви се бјеху к Богу обрнули,
По три пута љубе земљу црну;
И послуша пород родитеља,
И послуша млађи старијега,
И брат брата не води на суду,
Ни га мучи муках пред Турчином,
И светкују свеца свакојега,
И сви моле Бога милоснога
Без престанка и дневи и ноћи
По правилу, ка' је Богу мило;
И Бог им је услиша' молитве,
Смилова се Бог на сиротињу,
Те се опет свијет наслиједи.



*Неисторијски циклус

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/12/2011, 10:25 pm

Свети Никола

Боже мили, чуда великога!
Гледах чуда прије невиђена.
У Павлову светом намастиру
Постављени од злата столови,
Сви се свеци редом посадили;
Наврх софре Громовник Илија,
Насред софре Сава и Марија,
По дну софре Петка и Неђеља;
Славу диже светитељ Никола,
И напија у славу Ристову;
Ал' се њему мало задријема,
У дријему чашу испустио,
Чаша паде на столове златне,
Нит' се разби, нит' се проли вино.
Кара њега Громовник Илија:
"О мој брате, светитељ Никола!
И до сад смо пили ладно вино,
Ал' нијесмо, брате, дријемали,
Ни из руку чаша испуштали;
Што се тебе тако задријема?"
Ал' говори светитељ Никола:
"Не карај ме, Громовник Илија;
Мало тренух, чудан санак усних.
Навезе се триста калуђера,
Навезе се у то сиње море,
Прилог носе Светој гори славној:
Жута воска и б'јела тамњана:
Дигоше се вјетри до облака,
Ударише по мору таласи,
Да с' потопи триста калуђера,
У глас викну триста калуђера:
"Помоз' Боже и свети Никола!
Ђе си гође, да си сада овђе!"
А ја одох, те их потпомогох;
Извезе се триста калуђера,
Извезе се здраво и весело,
Однесоше прилог Светој гори:
Жута воска и б'јела тамњана.
У томе се мене задријема,
Те ја чашу из руке испустих."


(Вук Караџић, 1845.)


*Неисторијски циклус

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/12/2011, 10:26 pm

Ђакон Стефан и два анђела

Рано рани ђаконе Стеване
У недељу пређе јарка сунца,
Пређе сунца и пре летургије,
Он не иде у бијелу цркву,
Већ он иде у то поље равно,
Те он сеје белицу пшеницу,
Ал' ето ти два путника стара,
божју су му помоћ називали:
"Божја помоћ, ђаконе Стеване!"
А он њима лепше одговара:
"Д'о Бог добро, два путника стара!"
Ал' беседе два путника стара:
"Бога теби, ђаконе Стеване!
"Која теби велика невоља,
"Те си тако рано уранио
"У недељу пређе јарког сунца,
"Пређе сунца и пре летургије,
"Па ти сејеш белицу пшеницу?
"Или си се јунак помамио;
"Или си се данас потурчио,
"Часног крста под ноге згазио,
"Часног крста и красног закона,
"И своју си веру изгубио;
"Те си тако рано уранио
"У недељу пређе јарког сунца,
"Пређе сунца и пре летургије,
"Па ти сејеш белицу пшеницу?"
Ал' беседи ђаконе Стеване:
,О Бога вам два путника стара!
"Кад питате, да вам право кажем:
"Та нисам се јунак помамио,
"Нити сам се данас потурчио,
"Нит' сам своју веру изгубио,
"Нит' сам крста под ноге згазио,
"Часног крста и красног закона;
"Већ је мени велика невоља;
"Зашт' ја раним у мојему двору
"Девет немо, друго девет слепо,
,То ја раним с мојом верном љубом;
"И Бог ће ми греха опростити."
Ал' беседе два путника стара:
,Ајдемоте ђаконовом двору,
Да видимо ђаконову љубу,
Што нам ради љуба ђаконова."
Одшеташе ђаконовом двору,
Ал' је љуба рано уранила
У недељу пређе јарког сунца,
Пређе сунца и пре летургије,
Она чини белицу пшеницу;
Божју су јој помоћ називали:
"Божја помоћ, ђаконова љубо!"
Она њима лепше одговара:
"Д'о Бог добро, два стара путника!"
Ал' беседе два путника стара:
"Бога теби ђаконова љубо!
"Која теби велика невоља,
"Те си тако рано уранила,
,Уранила у свету недељу
"Пређе сунца и пре летургије,
"Те ти чиниш белицу пшеницу?
,Или си се млада помамила?
"Или си се данас потурчила
,И своју си веру изгубила,
"Часног крста под ноге згазила,
,Часног крста и красног закона;
"Те си тако рано уранила
"У недељу пређе јарког сунца,
"Пређе сунца и пре летургије,
"Те ти чиниш белицу пшеницу?"
Ал' беседи ђаконова љуба:
"О Бога вам, два путника стара!
"Кад питате, право да вам кажем:
"Та нисам се млада помамила,
"Нити сам се данас потурчила,
"Нит' сам своју веру изгубила,
"Нит' сам крста под ноге згазила,
"Часног крста и красног закона;
"Већ је мени велика невоља;
"Зашт' ја раним у мојему двору
"Девет немо, друго девет слепо;
"То ја раним с мојим господаром;
"И Бог ће ми греха опростити."
Ал' беседе два путника стара:
"О Бога ти, ђаконова љубо!
"Дај ти нама твоје мушко чедо,
"Мушко чедо из колевке златне,
"Да закољем' твоје мушко чедо,
"И од чеда крви да уграбим',
"Да пошкропим' твоје беле дворе:
"Што је немо, проговориће ти,
"Што је слепо, све ће прогледати."
Али мисли ђаконова љуба,
Она мисли мисли свакојаке,
Док је млада на једно смислила,
Па им даде чедо из колевке,
И заклаше чедо пренејако,
И од чеда крви уграбише,
Пошкропише по беломе двору:
Што је немо, проговорило је,
Што је слепо, све је прогледало.
Дигоше се два стара путника
И одоше с Богом путовати,
Осврће се ђаконова љуба,
Па погледа на златну колевку,
Ал' јој чедо седи у колевки,
Па се игра јабуком од злата,
Па беседи ђаконова љуба:
"Мили Боже, на свем теби фала!
"Гди дођоше два путника стара,
"Заклаше ми чедо у колевки,
"И од чеда крви уграбише,
"Пошкропише моје беле дворе,
"Што је немо, проговорило је,
"Што је слепо, све је прогледало,
"Ево чедо седи у колевки
"И сигра се јабуком од злата!"
Проговара чедо из колевке:
"Слатка мајко, моја слатка рано!
"Оно нису два путника стара,
"Већ су оно два Божја анђела."


(Вук Караџић, 1845.)


*Неисторијски циклус


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/12/2011, 10:28 pm

Заручница Лаза Радановића

Кад се жени Радановић Лазо,
Он испроси лепоту девојку,
И сакупи иљаду сватова,
Оде право двору девојачком;
Далеко и мајка угледала,
Угледала, па је беседила:
"Сад ћу стати на двор на капију,
"Да ја гледам кићене сватове."
Кад су свати близу двора били,
Беседила девојачка мајка:
"Иду, ћерко, кићени сватови,
У чије ће дворе улазити?
"Чија ће и мајка дочекати?
"Чија л' браћа коње приватити?
"Чиј' ли баба вином послужити?
"Чија л' сеја даром даривати?"
Кад девојка речи разабрала,
Беседила својој старој мајки;
"Ој старице, мила мајко моја!
"То је, мајко, Радановић Лазо,
"И то су му кићени сватови,
"И право ће нашем белом двору;
"Веће слажи моје беле даре:
"Ти ћеш, мајко, свате дочекати,
"Моја браћа коње приватити,
"Моја сеја даром даривати,
"Мили бабо вином напојити."
Док су свати у двор улазили,
Завади се мајка и девојка,
Не о граде, ни о винограде,
Већ о једну танану кошуљу;
Мајка оће да остави сину,
А девојка своме ђувегији;
Тад' се мајка на њу наљутила,
Па је стала двору на капију,
На студен се камен наслонила,
На камену грозне сузе лије,
Њу ми пита Радановић Лазо:
"Ој Бога ти, мила мајко моја!
"Која ти је голема невоља,
"Те ти ниси свате дочекала,
"Већ си стала двору на капију,
"На студен се камен наслонила,
"И на њега грозне сузе рониш?"
Мајка Лази тијо одговара:
"Ао Лазо, зете несуђени!
"Како ћу ти ја весела бити,
"Како л' свате јадна дочекати,
"Кад је твоја умрла девојка,
"Јуче смо је младу саранили?"
Онда Лазо мајки говорио:
"Казуј гробље, гди је укопана.
"Да ја видим и мртву девојку."
Кад је мајка речи разабрала,
Беседила Радановић-Лази:
"Ја ти гробља не смем казивати,
"Јер је код нас чудан адет пост'о:
"Кад умире под прстен девојка,
"Не копа се у то ново гробље,
"Већ се баца у то сиње море."
Кад то чуо Радановић Лазо,
Беседио кићеним сватовма:
"Ој сватови, моја браћо драга!
"Чекајте ме у беломе двору,
"Док отидем на нове пазаре,
"Да ја купим свиле свакојаке,
"Да ја плетем мрежу шаровиту,
"Да ја тражим по мору девојку,
"Ил' ћ' у мени живо срце пући."
Кад је Лазо ово беседио,
Слушала га танана робиња,
Па је њему тијо беседила:
"Господару, Радановић-Лазо!
"Није твоја умрла девојка,
"Већ се она с мајком завадила,
"Ни о граде, ни о винограде;
"Већ о једну танану кошуљу:
"Мајка оће да остави сину,
"А девојка теби да понесе."
Кад је Лазо речи разабрао,
Он беседи куму и деверу:
"Ој Бога вам, куме и девере!
"Ви идите горе на чардаке,
"Доведите лепоту девојку,
"У њене јој даре не дирајте,
"Јер у мене доста дара има."
Кад то чуо куме и девере,
Послушали Радановић-Лазу:
Отидоше на горње чардаке,
Доведоше лепоту девојку,
У даре јој ни дирнули нису.
Кад су Божји закон савршили,
Девојка се са родом опрашта:
Љуби оца, љуби стару мајку,
Љуби браћу и милу сестрицу,
Па је мајки онда беседила:
"Опрости ми, мила мајко моја!
"Што сам теби, мајко, сагрешила."
Али мајка куне без престанка:
"Мила кћери, и тебе не било!
"Ни допрла тамо, ни овамо!
"Већ остала среди горе чарне."
Кад девојка речи разабрала,
Уд'рише јој сузе од очију.
Дигоше се кићени сватови,
Одведоше лепоту девојку.
Кад су били среди горе чарне,
Ал' девојку заболела глава,
Беседила свом ручном деверу:
"Ој девере, мој злаћен прстене!
"Ти ми зовни Радановић-Лазу.
"Кад је девер речи разабрао,
Брже оде Радановић-Лази,
Па је Лази тијо беседио:
"Ајде, Лазо, брже у натраге,
"Девојка се наша разболела,
"На кума се главом наслонила."
Кад је Лазо речи разабрао,
Он отиде лепоти девојки,
Па је пита Радановић Лазо:
"Што је теби, лепота девојко?
"Што је тебе заболела глава?"
Девојка је њему беседила:
"Господару, Радановић-Лазо!
"Де ми скупи кићене сватове."
Скупи Лазо кићене сватове,
Девојка им лепо зафалила
На љубави и на пријатељству;
Сваком дала по киту босиљка,
Лази дала танану кошуљу,
За коју се с мајком завадила,
Па је њему тијо беседила:
"На кошуљу, Радановић-Лазо!
"Под грлом јој пуце јадиково,
"Јадиково и чемериково:
"Кудгод одиш, нека јадикујеш;
"А гди станеш, да чемерикујеш;
"А мене је заболела глава,
"А од срца преболети не ћу."
То изусти, па душицу пусти.
Тад' је Лазо сватом беседио:
"Сад на ноге, кићени сватови!
"С наџаци јој раку ископајте,
"А сабљама сандук сатешите,
"Више главе ружу усадите,
"Око гроба клупе направите,
"Ниже ногу бунар ископајте:
"Рад' мириса нек се ружом ките,
"Од умора на клупе седају,
"А од жеђи ладне воде пију."
Често Лазо на гроб излазио,
Па је пит'о своју заручницу:
"Јел' ти, душо, земља дотешчала?"
Девојка му мртва одговара:
"Није мени земља дотешчала,
"Већ је тешка материна клетва."

(Вук Караџић, 1845.)


*Неисторијски циклус



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/12/2011, 10:29 pm

Кумовање Грчића Манојла

Двије су се куме подигнуле,
Двије куме, у једнога кума,
У онога Грчића Манојла;
Једно јесте танана Гркиња,
А друго је бијела Влахиња.
У Влахиње чедо мушко било,
У Гркиње није, но ђевојка,
И дођоше куму на дворове,
Те крстише двоје ђеце лудо.
А кад сјутра зора долазила,
Но да рече танана Гркиња:
"Мио куме, Грчићу Манојле!
"Промијени ову ђецу луду:
"Дај ти мене чедо Влахињино,
"А Влахињи да дамо ђевојку,
"И дајем ти Божу вјеру тврду,
"Дваш ћу ти га измјерит' са златом."
Превари се, Бог да га убије!
Па разм'јени двоје ђеце лудо.
Ондолен се куме подигнуле,
Кад Влахиња планинама била,
Нешто јој се чедо усциктало;
Мајка му се бјеше препанула,
Па почину насред друма пута,
Те развила оно чедо лудо;
Али није мушко, но ђевојка!
Шњом удари о камену станцу,
Ста ју цика, како змије љуте,
Па отиде натраг кукајући.
Када куму на дворове дође,
Куму своме ријеч говорила:
"А за Бога, мој куме Манојле!
"Што продаде кума за цекине?
"Платио га светоме Јовану!"
А он јој се криво кунијаше:
"А нијесам, моја мила кумо,
(А дијете држи на кољену)
"Та не ијо од овога месо!"
Тада млада на дворове пође
И бешику празну понијела.
А Манојло коња узјахао,
И Гркињи на дворове пође,
Те му млада чедо наплатила.
Па ондолен отиде Манојло;
Кад је био друму у планину,
На пут срете једно јагње црно,
Па упали жестоку стријелу,
Те погоди оно јагње црно,
Па г' испече друму у планину,
Испече га, па обједовао,
Једно плеће у зобницу бача,
Па отиде на своје дворове.
Ал' га срете вјереница љуба,
Она бјеше сузна и крвава,
Но ју пита Грчићу Манојло:
"Што је тебе, моја вјерна љубо?"
Све му, што је, по истини каза:
"Искочи ми из руку дијете,
Проврже се црнијем јагњетом,
"И утече мене уз планину."
Манојло се таде сјетоваше:
"Ја сам, љубо, јагње дочекао,
"Убио га, па га испекао,
"И од њега, љубо, обједова',
"И плеће сам меса оставио;
"Врзи руку у зобницу вранцу!"
Она бачи у зобницу руку,
Оно плеће меса дофатила,
Ал' је оно од ђетета рука!
Тадер му је љуба говорила:
"А Манојле, траг ти погинуо!
"Ти не био продавати кума."
Богу фала, јер ј' овако било!

(Вук Караџић, 1845.)


*Неисторијски циклус

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/12/2011, 10:31 pm

Удаја сестре Душанове

Пије вино српски цар Стеване
у Призрену, мјесту питомоме.
До њега су старци патријари:
четири су стара патријара,
и до њих је до девет владика,
и дванаест учтугли везира,
и по реду српски господари.
Вино служи провизур Мијајло,
а свијетли сестра Кандосија
са њедара драгијем камењем.
Кад се царе напојио вина,
таде царе ријеч говорио:
„Чујете ли, сва српска господо,
што ја хоћу ријеч бесједити:
могу л' бити вољан на бесједи,
да ја узмем сестру Кандосију,
да је узмем за љубу вијерну,
да се царско не разлази лице,
да се царско не растура благо?"
Сва господа устаде на ноге,
па се цару часно поклонише,
поклонише, не одговорише.
Кад то зачу млада Кандосија,
своје лице заклонила била
баш за слугу провизур-Мијајла.
Но то виђе српски цар Стеване,
те говори српски цар Стеване:
„Курво једна, провизур-Мијајло!
Ти ли наста тај јунак на земљи
да заклониш чксто царско лице,
царско лице за твоје скутове ?
Вјера моја, и тако ми Бога,
кад ујутру бијел дан осване,
погубићу провизур-Мијајла,
а узећу сестру Кандосију,
узећује за вијерну љубу!
Кад то зачу сестра Кандосија,
жао њојзи провизур-Мијајла;
златан ибрик из руку му узе,
сама поче цару служит вино.
Док се царе вином напојио,
слуге њега из стола дигоше,
узеше га за оба пазуха,
однијеше њега у ложницу,
простријеше три мека душека,
у душеке цара положише.
Кад ујутру п'јевци запјевали
и пред црквом звона ударила,
устадоше млоги свештеници
на јутрењу у бијелу цркву,
у бијелу цркву Свету Петку.
Кад на службу звона ударише,
таде слуге цара подигоше,
дигоше га из мека душека,
држе њега за оба пазуха,
однијеше г' у бијелу цркву,
посадише у стола сребрна.
Док у цркви службу савршише,
изљегоше из бијеле цркве,
цара држе млоге вјерне слуте,
држе њега за оба пазуха,
воде њега двору бијеломе,
посадише г' у стола сребрна,
и ту дође сва српска господа,
ту сједоше да пију ракију,
шећер ију, а ракију пију.
Ал' говори српски цар Стеване:
„Чујете ли, сва српска господо,
ја сам синоћ врло пијан био,
да што лоше бесједио нисам ?"
Сва устаде по реду господа,
часно цару диван учинише,
учинише, не одговорише.
Проговара провизур Мијајло:
„Буди, царе, вољан на бесједи!
Јеси синоћ ријеч говорио:
да погубиш провизур-Мијајла,
а да узмеш сестру Кандосију,
да је узмеш за љубу вијерну.
Таде царе ријеч проговара:
„Чујете ли, сва српска господо,
вино пити, а не опити се,
нит' је било, нити може бити!
Чу ли, слуго, провизур-Мијајло,
на част тебе твоја руса глава,
и на част ти сестра Кандосија,
ти је узми за љубу вијерну!"


(Вук Караџић, 1845.)

*Преткосовски циклус

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/12/2011, 10:38 pm

Сан царице Милице
(Косовски циклус)

Сан саснила царица Милица,
Сан саснила љуба Лазарева,
У Крушевцу, у шарену шанцу,
У питому мјесту маленоме,
Ђе се српско уставило царство,
Од Прижрјена веља Цариграда,
Цариграда српског цар Шћепана.
Чудан санак госпођа саснила,
Чудан санак, а у чуднији данак,
У суботу у очи неђеље,
Да би које не би чудо било,
Већ неђеље биљарске Ђурђевске.

У сану је царица виђела:
Да се вједро небо проломило,
Над Србиом тужном саломило,
Свје су звјезде сјеверу прјебјегле,
И на крају овога с'станиле;
Даница је крвава изашла,
Те побјегла југу крвавоме,
Сва у крви људској и коњичкој;
Сјајан мјесјец на земљицу пао,
Како пао у крв огрјезао,
Па у крви комади му тону,
А у крви људској и коњичкој,
Више људској него ли коњичкој;

Вас је свијет тмина прјетиснула,
Од осоја, па до тог присоја,
Од присоја па до тог истока,
Од истока до тамног запада,
Свуда тама, на све четир' стране,
Свуда тама ниђе свјета нема;
Сву је таму крвца огрјезнула,
Више људска, него ли коњицка;
Вас је свијет у крв огрјезнуо,
Као риба у морској пучини;
На сјевјеру виђела се види,
А виђела мала и незнатна,
Више личи, на ту помрчину,
Него на свјет божији бијели.

Сво виђело бљедо и сигаво,
Е реко би и није виђело;
Но се мљеко у ноћи провиђа.
Сав Крушевац гуја опасала.
Пола гује рода осојскога,
Друга пола рода присојскога.
Што је пола од осојска рода,
Она бјаше жута и зелена,
А та друга од рода присојска,
Она бјаше половину Лазо!

Половину бјаше љута црна,
А друга јој пола жута бјаше.
Двје се гује у једну салиле,
Четир боје у једну прјелиле.
Црна гуја крупна и дебела,
У главу је ријеп утурила,
На Крушевац главу наслонила,
А рјепом се на двор наслонила
Баш из двора србског цара Лазе.

На њој црној ниђе краја није.
Мало пођо, до два краја нађо,
Сибир воду мутну и крваву,
Ђе но тјече од југа сјевјеру,
На Сибиру ниђе брода њејма,
Већ на њојзи камјена мостина,
А камјена прегрдна мостина;
Прјеко које војска прјелазаше,
Србска војска модра и блиједа,
А по нешто и свијетла Лазо!

Како која војска наступаше,
Под војводам својим бранилцима,
На прокљету гољему мостину,
Тако ми се с моста отискива,
У Сибира мутна и крвава.
У Сибиру с' у кост претвараше,
Те ствараше те јаке стубове,
У Сибиру у води крвавој.
Прва војска на мост нам удари,
Прва војска наше Маћедије;
Друга војска из те Шумадије,
Шумадије те земље богате;
Трећа војска и Баната славна,
А за њима свје остале војске,
Свје ступаше и свје пропадоше,
У Сибира у води крвавој.
Ја јих Лазо разпознат немогох.
Мало појђох мио господару!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/12/2011, 10:40 pm

Сан царице Милице
(Косовски циклус)



Од сјевјера ка западу тмином,
Мало пођох, другог краја најђох,
На, западу у тминоме крају,
На врљетној високој Планини,
Покрај мора сињег дебелога.
На њојзи је србска круно свјетла,
На њојзи је нешто мало војске,
И то Лазо војска србска бјаше;
Та се војска на врљети пење;
Сва је војска бона и рањава,
Сва је војска србска израњена.
Ну да видиш србско круно свјетло,
Ну да видиш мио господару!
Та да видиш ту гујину гадну:
Из главе јој војска излазаше!
Црна војска, та броја јој нема.
Чудна војска Лазо излазаше,
Чудна војска чуднија мложина:
Пола војске жуте и зелене,
А пола је жуте и прјецрне;
На првој је зелено одјело,
Ово зелено жутим изшарано
На другој је то црно одјело,
Сво је црпо жутим изшарано.
Црна војска, а црња јој сила,
А мложина, да јој броја њема.

Сва та Лазо силовита војска,
Ка Сибиру води текнијаше,
Текнијаше гољемој мостини.
Када војска на по моста дојђе,
Са србском се на њем удараше;
Те са Моста обје пропадаху,
Пропадаху у Сибира мутна.

Када војска на по моста бјаше,
Провали се мостина велика,
Не оста му ни трага ни гласа.
Опет војска Сибиру текњаше,
Ал' Сибира прјећи њемогаше;
Већ сва војска у Сибир падаше.
Како која војска пропадаше,
У Сибира мутна и крвава,
Тако ми се љеши надимаху,
Е реко би хоће оживјети;
Те удара смрадом њечувјеним;
Сибир вода даље односаше,
Односаше усмрђелу војску,
Односаше љешје усмрђело,
Пола људско, а пола коњичко.

Друга војска из главе јој куља.
Друга војска, а и друга сила.
Већа војска, већа црна сила,
Те по гуји даље удараше,
На другом се крају устављаше,
На другоме, а' на западноме,
Под врлетном високом планином.
Како која све по рједу војска,
Како која силовита војска,
Како која на планину појђе,
А за оном наше мало војске,
Наше војске боне и рањаве;
С планине се стрмо отискује,
У амбиса велика бездање,
У амбиса прјепуњена мраком.

Гром грмљаше муње сијеваху,
Те мораху силовиту војску,
Силовиту војску змијурине,
Е реко би сав се свијете Лазо!
Сав се свијет у ад претворио;
Те из ада страшила изљећу.
Ниђе живе душе од Србина,
Сву је земљу змија опасала,
Опасала па је позобала,
Љута змија, а са својом војском.

Неостале виле на брдима,
Нити оне красне самовиле,
А на нашим високим брдима
Ниђе ништа у свом свјету нема
До те једне големе хаждаје,
Што бљуваше силовиту војску,
Силовиту војску без прјестанка.
Ни мора јој ништа њемогаше,
Нити мора ни водана страшна.
Свуда војска ником изницаше.

Сан казива царица Милица.
Сан казива србском цару Лази,
А Лаза је сана саслушао.
Кад је Лаза сана саслушао,
Госпођа га кроз плач запиткује:
Казуј царе србска круно златна,
Казуј сана, од Крушевца главо,
Добро хоћеш, ама право кажи,
Ако мога сана разумијеш ?

Царе Лазо оборио главу,
Слушајући сана царичина,
Па је љуби кроз плач говорио:
Ја бога ти царице Милице,
Ја бога ти моја вјерна љубо,
Вјерна љубо висока госпођо!

Чудан санак уснила си љубо,
Чудан санак, а у чудан данак!
Добро хоћу, а зло казат морам:
Што си снила моја вјерна љубо,
Што си снила госпођо Милице!
Да се ведро небо цроломило,
Над Србиом нашом саломило:
То ће србско пропаднути царство,
Србско царство и србско господство.

Што су звјезде сјевјеру прјебјегле:
Оно ће нам остат' сиротиња,
Сиротиња слаба и нејачка,
Без заштите и без браниоца,
Без отаца и без хранилаца,
А под кровом тог неба ведрога.
За дом ће се туђин нагонити,
И снагом се њеноме служити;
Те ће своју славу вјеличати.
Што остаде моја вјерна љубо,
Што остаде госпођо Милице!
Што остаде на сјевјеру свјета,
Мало свјета модра и блиједа:
Оно ће се подић сиротиња,
Сиротиња слаба и нејака,
Кад одрасти и до снаге дојђе,
Потражиће своје, ђедовине;
Ал' ће туђин саломит' јој силу,
Те њом своју величати славу.
Сиротиња биће боја љубо,
Биће боја госпођо Милица!

Љута боја, дуга и крвава;
Ама заман госпођо Милице,
Ама заман наши јади вељи!
Што Даница крвава изађе,
Те побјеже југу крвавоме:
То ћеш остат' госпо удовица,
Удовица црна кукавица!
То ћеш остат' да Србиом владаш,
А у крви људској и коњичкој.
Остаће ти друге удовице,
Удовице црне кукавице,
Које ће ти к југу прјебјегнути,
Тамо тражит крова и заштите,
У јужноме Синишином царству;
Ал' и њему дуго бити неће.

Јер што госпо царице Милице!
Што Даница југу одлазаше,
А на југу тамну и крваву:
И тамо ће остат удовице,
Удовице црне кукавице;
Те прокукат' Србинова мајка,
Србинова и Србије мајка,
Та велика жива божьствена,
Тамо бјегат' у шуме пустаре,
Те градити цркве и олтаре,
Монастире божје задужбине;
У њима се живу Богу молит:
Ама заман Господ непомаже,
Тужном Србу, њејачкоме робљу.

Што си снила моја вјерна љубо,
Што си снила госпођо Милице!
Да је мјесјец, на земљицу пао,
У крви се људској утопио,
У тој људској и коњичкој крвци:
То ће теби госпођо Милице,
Царе Лазо изгубити главу!
Изгубиће русу са рамена,
Русу ћу му одсијећи главу,
На поругу свијету србскоме,
А на укор свом роду људскоме;
Те ти тако пропаднути Лазо,
А заједно са србскијем царством,
Србским царством и србским господством.
Што си снила моја вјерна љубо,
Што си снила госпођо Милице!

Да је сунце на земљицу пало,
Да се јарко сунце разпануло,
Те комађе на земљицу пало,
У крви се црној утопило:
Оно ће нам моја вјерна љубо,
Оно ће нам госпођо Милице,
Оно ће нам велике жалости!
Раздјелити народ свеколики,
Раздјелити у црно завити;
Те на вјеки браћу раздвојити:
Да брат брата свога непознаје,
Ни по вјери ни језику своме,
Те се брат' брата на вјеки туђити,
Ах, туђити горе њег туђина.
Авај, нама горе нег душмана!

Брат на брата моја црна љубо,
Брат на брата руку подизати,
У својој се крви утапати,
А за туђе ползе и користи,
А на своју тугу и невољу.
Што комађе од тог јарког сунца,
Што комађе госпођо Милице!
Што се свјетли пливајућ' по крви:
Оно ће се моја вјерна љубо,
Оно ће се госпођо Милице!
Наша свјета вјера сачувати,
Сачувати мутна и жалостна;
Пропаш ће нам цркве и храмови,
Пропаш ће нам бјели монастири,
Попалити школе свјеколике:
Те се србска изгубити слава,
У књигама србским попаљеним.
Што си снила моја вјерна љубо,
Што си снила госпођо Милице!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7796
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime16/12/2011, 10:40 pm

Сан царице Милице
(Косовски циклус)


Да се парчад од тог јарког сунца,
Да се парчад у крви топљаху,
Па из крви више неизлазе:
Оно ће ти моја вјерна љубо,
Оно ће ти госпођо Милица!
Изтурчит' се Србадија млада,
Србадија тужни Јаничари;
Те на своје руке подизати,
И своју ће славу угасити,
Потлачити образ и поштење,
Потлачити вјеру и језика,
И свјетило крвцом помрчати:
Те пропасти србска слава стара,
Србска слава и србско поштење,
Србски образ и србско господство,
А настати туркушињ робље,
Што остане Срба нетурчених.

Што си снила моја вјерна љубо,
Што си снила госпођо Милице!
Да је гуја Крушевац обвила,
Сав Крушевац и Србију нашу:
Оно ће се моја вјерна љубо,
Оно ће се госпођо Милице!
У њемука угњездјети Турци,
Црни Турци тежки насилници,
И латини божији издајници;
Те ће тако пропанути красна,
Пропанути србска царевина,
Царевина србска господштина,
Од Турака и од тих Латина:
Те Србија бити њихно робље,
Њихно робље, одсад па довјека.
Што на њојзи ниђе краја није:
То ће наше свеколико србство,
Пропанути, моја вјерна љубо,
Пропанути у робство завити,
Ах, у робство црно вјековито!

А то ти је све ова прилика,
Ев прилика моја вјерна љубо,
Моја љубо госпође Милице:
Само Лаза бориће се тужан,
Без помоћи Марка и Драгана,
Без помоћи Драга и Радоја,
И осталох Бана и жупана,
Без кнезова и војвода силних.
Бори ће се па ће и пропасти;
Те у црно увалити робље,
Упалити Србе и Србију.
Што си снила моја вјерна љубо,
Што си снила госпођо Милице:
Да су до два краја на гујини!
Ово су ти ев' ове прилике:
Што је краја на Сибира води,
На Сибира вода прјевеликој;
На Сибира мутна и крвава,
И на њему мостина велика,
И на овом наша бљеда војска,
Наша бљеда и прјемодра тужна;
Што се с моста у Сибира руља,
Турајући, ту гујину војску,
Ону жуту и зелену војску,
Ону црну и прјежуту војску,
Што ми смрди смрадом прјеонаким:
Оно су ти србски соколови,
Оно су ти србски изгнаници,
Што ће с' борит за србско господство,
За крст часни и вјеру србинску,
Бориће се вјечно и довјека;
Но душмапа завладати неће,
Докле траје Срба и једнога.

Као што су и ти наши стари,
Наши стари и прјестари прједци,
Борили се на Сибира кљета,
За Сибира, а за србску пјесму,
Борили се, па и пропанули;
Те га туђи освојише људи,
Туђи људи и туђи народи.
Освојише Србе проћераше,
Да с' скитају по бијелу свјету,
Као пчела по шарјену цвјету.

Што си снила моја вјерна љубо,
Што си снила госпођо Милице!
Што си снила оног другог краја,
На високој стрмјеној планини,
И на њојзи војску убојиту,
Убојиту војску израњену,
Израњену и прјебону војску,
Оно мало србске тужне војске,
Оно мало огољеле војске,
Тек се виде плаветне доламе,
Тек се виде црвјене јаздије,
И чакшире бјеле издјеране,
Од чизама ни спомјена нејма,
А калпаци махом изсјечини,
Без челенка и без перјаница,
Што гујину војску одтурују,
У амбиса даље отискују:
Оно ти је моја вјерна љубо,
Оно ти је госпођо Милице!

Оно ти је комад, земље мале
Ђе ће нам се Србин заклањати,
С дивовима тужан братимити,
Са вилама тужан сјестримити,
Само да си госпођо Милице,
Тјек саклони од силних душмана,
Од Турака и тијех Латина.
Отље ће ти слобода изнићи,
Коју ће ти Србин доживјети,
Посље дугог прјечемјерног робства.

Што си снила моја вјерна љубо,
Што си снила госпођо Милице!
Да из главе те прокљете змије,
Излажаху до двје силне војске:
Једна војска жута и зелена,
А друга та жута и прјецрна,
И што су се двије змије љубо,
И што су се госпођо Милице!
Саставиле те у једну слиле,
Осојкиња и та присојкиња;
Те из главе изпуштају војске,
Изпуштају војске силовите,
Те на Сибир воду ударају,
И на ону високу планину:
Оно су ти моја вјерна љубо,
Оно су ти госпођо Милице!
Оно су ти до двје вјере туђе,
До двје вјере и до два народа,
Сложила се госпођо Милице,
Да позобљу србску царјевину,
Царјевину србску господштииу,
Да униште србску славу стару.

Што је војска жута и зелене,
Она ти је војска агарјанска,
Агарјанска војска пексимијска,
Пексимијска прјеко Црна мора
Незванога госта проклетога:
То је војска црне Турадије.
Што је војска моја вјерна љубо,
Што је војска госпођо Милице!
Што је војска црна и прјежута,
То је војска Гуга Аљемана,
Црних Гота и црних Јузуна:
То је војска тих латина црних,
Што нам нашу земљу отимају,
Што нам шокче Србадију луду,
Србадију луду неодраслу,

Тако царе сана казиваше,
Тако Лазо сана толковаше.
Тако снила госпођа Милица,
Тако снила честита царица,
Тако снила тако се и збило.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Empty
PočaljiNaslov: Re: SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME   SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
SRPSKE EPSKE NARODNE PJESME
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: MOJA ZEMLJA-
Skoči na: