crtice iz mog života....izvučeno iz hodnika prošlosti

ćao....za sebe volim reći da sam " duh bez svoje lampe,bačen u prostor da se vetrovi
igraju s njim "....prošetao sam malo ovim forumom i veoma mi se dopada....razmišljam da vam
se pridružim ali još uvek nisam prelomio....jednom sam u svom dnevniku napisao sledeće........
Jutros sam kleknuo u sopstveno srce.Čuo sam pesmu beskrajne ljubavi a onda pomislih " Bože,
zašto nisam ko ostali ljudi "......primetio sam da su neki od vas takodje posebni i veoma slični meni..
sve vas pozdravljam i možda podelim sa vama deo svoje duše

duh bez lampe

Хм, добро си приметио, доза позитивног лудила постоји

Sve što želim
je da zaboravim
ja
osuden na secanje
osuden na sunce
bez njene svetlosti.

Sve što želim
je da zaboravim
ja
koji cekam noc
da bih se sreo sa njom
i obrisao joj secanje iz ociju.

Sve što želim
je da zaboravim
ja
koji cekam zoru
da bih kao jutarnje sunce
pio rosu sa njenih usana.

Sve što želim
je da zaboravim
ja
koji cekam smrt
da bih se zauvek
rastao od nje.


pozdrav.....duh bez lampe

Sedim na balkonu kuce sklopljenih ociju i osluškujem tišinu .Društvo mi pravi
nepodnošljiva samoca .Cini mi se da vazduhom leti nevidljiva mreža
napravljena od boli , nemoci i beskrajne usamljenosti .U jednom trenutku
ona pada na mene , postepeno me steže i neda mi da se pomerim.Neki tupi
bolovi napadaju mi srce a zatim se ustremljuju na moju dušu .Shvatam
da sam postao ubica i to ubica najgore vrste.Ubio sam jednu ljubav ,veliku ,
istinsku ljubav i tako od srecnika postao ocajnik . Ocajno sam želeo da vratim
onih nekoliko trenutaka na rastanku ali moj život stalno ide rekom otudenosti.
Kako bih voleo da mi neko zaviri u dušu,sada kada mi je potrebno jedno
pice.U jednom jedinom trenu spoznajem svo siromaštvo života osudenog
na secanje.Umirem polako ali sigurno , sve me živo nervira , zahvatila me
neka cudna monotonija.Tražim mir otkacenost koje ne mogu naci.
Treba mi žena.Treba mi usne koje ce raspaliti zaspalu vatru na mojim usnama.
Treba mi žena s kojom cu goreti , goreti sve do uništenja .A posle , posle nije
važno.Važno je živeti taj trenutak a posle mogu i umreti u svoj svojoj
samoci koja ce tada biti drugacija , mnogo drugacija . Ali ja moram živeti
u samoci koja mi je potrebna za život , postojanje .Svi žele živeti ja želim
postojati,Želim ostaviti nešto po cemu ce me ljudi pamtiti . Citace moje
nemire i secace se coveka koji je osmehom plakao .Bože,zašto nisam ko
ostali ljudi Neka cudna slutnja uvukla mi se u dušu i ja sam u borbi sa njom
potpuno bespomocam i izgubljen.A slutnja , šta je slutnja .Da li je to
to samo krik srca , osluškivanje sopstvene smrti ili strah od ljudskih reci.
Neznam šta bih dao za samo jedan dodir žene koja je negde daleko i koju
volim . Žene koju znam celu vecnost a nikad je upoznao nisam . Žene
s kojom sam nocima pricao a nisam rekao ni rec.Žene koju sam nocima
gledao ali nisam mogao da je vidim.Pocela je ulaziti u moju dušu a to nisam
smeo da dozvolim.To je bila zabranjena ljubav a one obicno završe u
sopstvenom pepelu .Zato sam morao da pobegnem samo ne znam gde cu,
ne znam kuda bih pobegao .Ne znam ni do kada cu bežati , ni da li cu
uspeti da pobegnem.

A ako ne uspem pobeci od toga
nad lešom mojim palice svece
i na humci zemlje iznad groba moga
klijace i cvetace najlepše cvece.

Al cak i pesnike zaborav briše
i vremenom sve o njima bledi
zato na krstaci neka mi piše
"Hteo je smrt da pobedi ".

jer ja sam samo duh bez svoje lampe ,bačen u prostor
da se vetrovi igraju s njim

Svi mi ponekada pobegnemo na neko mesto,a da ga nismo ni svesni.Kazemo da ne znamo kuda i gde...kazemo.U stvari od svega se mozda i moze pobeci ali ne i od svojih sopstvenih misli.One prosto putuju s nama.Hteo je...ovo ti je prelepo,Ajde uclani se...

beskraj....hvala ti na lepom komentaru...čitao sam neke tvoje tekstove i
dopadaju mi se....verujem da ću se učlaniti

Samo izvoli cekamo te

Sve što radimo u životu,svaki naš pokret,dodir,osmeh,svaki preživljeni trenutak
uvek odu u reku zaborava.Samo prave ljubavi ostanu u nama kao kletva.I što
je ljubav veća i kletva je veća.Zato volite što više,toplo,iskreno jer ce vam srce
biti sve veće a kletva sve sladja.



jer ja sam samo duh bez svoje lampe,bačen u prostor
da se vetrovi igraju s njim

Ko umorni putnik u dolini suza, tumaram stazama usamljenih i tražim tvoje lice
u gomili senki.Sklapam oči ,tonem u tišinu , osećam samo vetar pomešan sa
sećanjem. Misli se vraćaju u prošlost .Uvek si hodala isuviše blizu moje duše,
uvek su drhtaji tvoje duše krilima dodirivali moje srce.Prisećam se tvojih plašljivih
usana kako čekaju moj prvi poljubac ,sada je dovoljna samo kap ljubavi sa tih
usana da me vrati u život.Iznanada te ugledah , stojiš ispred mene nema i hladna.
Strašno me boli tvoje ćutanje,izmedu nas je samo tišina.U nju su stala sva naša
nadanja,sve naše noći , jutra , sve naše suze , sve naše srušene iluzije o sreći.
Sva naša sudbina stala je u ovaj prokleti trenutak tišine.Dodiruješ rukom moju dušu ,
začu se tihi jecaj , stavljaš drugu na moje srce , iz njega je potekla suza , izdalo me
srce prvi put.Gledam te u oči,pokušavaš mi nešto reći ali glas te izdaje.Na usnama
ti čitam reci "Oprosti mi ".... " Znam,nema me više u tvom srcu "pomislio sam dok
mi talas bespomoćnosti zapljuskuje telo.Ja nisam sudija da ti sudim,nisam ni bog
da ti oprostim,samo želim da ceo život srećna budeš,da budeš uvek žedna ljubavii i
da uvek kraj sebe ljubav imaš.Jednom kada ostariš ,seti se nekog pesnika-lutalice
koji je zapalio mnoga srca , samo je njegovo ostalo hladno,koji je spasio mnoge duše ,
samo je svoju izgubio,koji je goreo u mnogom ljubavima i na kraju ostao sam u
sopstvenom pepelu.Vodim te prema stazama ljubavi i sreće i gledam kako nestaješ
u tami.A ja ću i dalje hodati stazama usamljenih jer ja sam samo duh bez svoje lampe
bačen u prostor da se vetrovi igraju s njim.

Nadam se da se ne ljutis sve sam ti spojila u jednu temu da ne bi otvarao svaki put novu,ovako je mnogo preglednije i za nas a i za tebe.Pozdrav.

Čitam i čitam...i jako mi se dopada kako pišeš...Čekam još...

Veliki pozdrav za tebe gost 31...


Strelica

hvala ti beskraj....osećam da smo na istoj talasnoj dužini....naravno da se ne ljutim što si
sve stavila u jednu temu....nadam se da se ti nećeš ljutiti zbog pozdra

Nikada se zbog pozdrava nisam ljutila

Hvala ti Strelice.....pisaću ovde još,mislim da je dosta za večeras.....pozdravljam te

gost 31 ::

Hvala ti Strelice.....pisaću ovde još,mislim da je dosta za večeras.....pozdravljam te

Pozdrav i tebi....

evo još nešto za sve dame na ovom forumu


Odrastao sam bez oca pa su mi mama i sestrica bile sve u životu.Kao svako dete
i ja sam mislio da je moja mama najbolja na svetu.Podizala je sama mene i
sestricu i cesto je skrhana životnim problemima krišom plakala.Secam se trenutaka
kada bi je ja i sestrica zatekli da place ,uvek bi nam pricala pricu o devojci Zeri.

"Nekada davno u jednoj dalekoj zemlji živela je devojka Zera.Bila je lepša od
bilo koje devojke na svetu.Volela je mnogo jednog mladica iz svog sela
ali je njihova ljubav bila nesrecna.Bila je siromašna a on sin okrutnog i
bogatog poglavice plemena .Zato su se krišom sastajali i voleli nadajuci se
da ce jednom smeti reci istinu pred poglavicom i plemenom.Ali prilikom jednog
susreta bili su uhvaceni i kažnjeni.Okrutni otac bacio je sina lavovima a Zeru
osudio na vecne muke.Zera nije mogla preboleti svoju ljubav i lila je takve suze
da su se bogovi smilovali i uzeli je k sebi.Ali neutešna Zera je i dalje plakala
da se na kraju nebo otvorilo i pocele su da padaju strašne kiše.Bio je mesec
April i od tada svakoga Aprila na zemlju padaju velike kiše.Ljudi veruju da
nesrecna Zera još uvek oplakuje svoju ljubav .Tako je Zera dobila ime
BOGINJA PLACA "

Kada bi završila sa pricom,cesto sam pitao mamu da li je i ona boginja placa.
Uvek mi je odgovarala da boginje ne postaje i da one žive samo u pricama.
U svom kasnijem životu shvatio sam da boginje ipak postoje.Sve su žene boginje
jer stvarajui nose život u sebi.Kada rode dete,celim svojim bicem se bore za
njega,uvek suspremne da se odreknu svega kako bi detetu omogucile što bolji
život.Pritom suu svakom trenutku spremne da umru ako bi to spasilo život
njihovog deteta.Samo Boginje mogu da nose u sebi tako beskrajnu i besmrtnu ljubav.



Ovu pricu posvecujem svojoj majci,sestri i svim divnom ženama koje sam upoznao
u svom životu i koje su svaka na svoj nacin ostavljale tragove u mojoj duši.

pre desetak godina ,kao student,zaradjivao sam za život prodavajući knjige
i kozmetiku...upoznao sam mnogo žena,neke su mi bile ljubav,o nekima sam
ponešto napisao....za tih nekoliko godina naučio sam sve o ženama i zaista
mislim da su žene mnogo bolje osobe od muškaraca....s druge strane tačno
je i ono da u ženi spavaju andjeo i djavo i da se uvek javi onaj koga probudiš..
uvek sam se trudio da u ženi probudim andjela a to svaka žena odmah oseti..

evo priče koju sam napisao pre par godina na jednom forumu....doživljaj iz
detinjstva koji je mnogo uticao na moje razmišljanje o ljubavi i večnom
traganju za njom...


Imao sam šest godina kada smo ja i moja sestra od bake dobili na poklon muško
mace.Nismo znali kako da ga nazovemo sve dok sestra nije predložila da se zove
Rista.Rista zato što su našeg oca koji je poginuo tako zvali.Mama se malo bunila
ali na kraju je ipak pristala.I našoj sreci nije bilo kraja,sva deca iz komšiluka su
zavolela Ristu ,igrali smo se s njim a on je tu našu ljubav višestruko vracao .
Rista je rastao , postao lep macor i jednog dana primetili smo u dvorištu prelepu
žutu macu sa divnim zelenim ocima.Stalno su bili zajedno,mazili se,jurcali po
dvorištu i mi smo shvatili da se Rista zaljubio .Bio je srecan ,pravio razne
nestašluke i tako se pravio važan.Macu smo nazvali Maša i bili smo srecni zbog
njihove ljubavi.Ali jedne zimske noci sestra me je probudila iz sna sva uplašena .
"Bato cula sam Ristu kako place ".Onda smo zajedno slušali bolno mjaukanje i
nismo znalio cemu se radi.Ujutro smo zatekli Ristu krvavog u snegu a Maša je
ležala pored njega i lizala po glavi.Posle dva dana Rista je uginuo.Izgubio je život
boreci se za ljubav i svoju teritoriju.Život nam je uzeo i drugog Ristu koga smo
mnogo voleli .Sva deca iz komšiluka su odmah došla u naše dvorište da provere
ovu strašnu vest.Stavili smo ga u kutiju od cipela i zakopali u dvorištu iza kuce.
Svi smo plakali , cak sam video mamu i baku kako nas gledaju sa terase i placu.
Maša je posle toga bila tužna,prestala je da jede, bolno mjaukala i cesto smo je
vidjali na mestu gde smo zakopali Ristu.Posle dve nedelje ona je uginula od tuge.
Stavili smo je u kutiju od cipela i zakopali pored Riste .Verovali smo da su otišli na
nebo i da su bili srecni.

Zašto sam vam ovo ispricao.Zato što se zapitam šta se to sa nama ljudima
dogodilo.Kako je moguce da se bica koja nazivamo životinjama zbliže,zavole do
te mere da uginu od tuge kada izgube ljubav a mi smo postali tako zli.Postali
smo sebicni,netolerantni,lukavi, zaboravili smo šta znace reci ljubav,poštenje ,
iskrenost.Dao bih sve što imam da je pored mene neka moja Maša ,koja ce uvek
biti tu kada mi je potrebna , koju cu voleti bezgranicno kao i ona mene i za koju
cu biti spreman da se borim do kraja, kao moj Rista.Ja nikada za Ristu necu reci
da je bio životinja.I dan danas verujem da je andjeo koga mi je Bog poslao ,da
mi od ranog detinjstva podari veliku ljubav prema drugima i da me nauci da je
ljubav najvažnije i najlepše osecanje koje možemo imati.Pamticu Ristu , jer je on
bio taj koji mi je pokazao kako se bori za ljubav,jer mi je dao ideju vodilju u vecnoj
potrazi za nekom mojom Mašom koja ce ,nadam se ,jednom uci u moj život.

A vi ,dragi moji prijatelji , pružite ruku prijateljstva i ljubavi prema drugima.
Stavite u nju svoje srce , uporno tražite svoju Mašu ili svoga Ristu , jer siguran
sam da su oni tu negde oko vas i da jedva cekaju da zakorace i vaš život.



jer ja sam samo duh bez svoje lampe,bačen u prostor
da se vetrovi igraju s njim

I ja imam tri pticice i ponekad je previse graje cini mi se po kuci ali sad kad bih razmislila kojeg od njih da dam, znam da ne bih mogla, ne to sto sam ja toliko srasla sa njima nego sto su oni srasli jedno za drugo i potpuno te razumem, znam o cemu pricas. Cini mi se da su ta mala stvorenja zadrzala u sebi sve ono prirodno i lepo, sto im je usadjeno od pocetka. Zasto je zahladnila ljubav medju ljudima, neznam, valjda zbog uzurbanog nacina zivota kojim zivimo, sve nam je ostalo mnogo vaznije, za sebe i za druge vremena nemamo. Nadam se da ces naci svoju drugu polovinu za kojom toliko zudis i tragas. Pozdrav i od mene.

pozdrav Tea....od srca ti želim da si pronašla svoju drugu polovinu

Tumarajući hodnicima usamljenih uzgubio sam ključeve svoga srca.Molim neku
dobru,iskrenu,romantičnu devojku,koja zna da voli ako pronadje ključ ,neka se
javi.Dozvoliću joj da otključa vrata moga srca i udje unutra.Osetiće da je to
najtoplije i najlepše mesto na svetu.

duh bez lampe

Nešto toplo iz mog života kada nisam imao gotovo ništa osim
bezgranične ljubavi u svojoj maloj porodici.


Cesto se u ovo vreme prisetim jednog proleca kada sam hteo ili neušao u svet
odraslih.Imao sam nepunih 17 godina kada je moja mama imala tešku
operaciju zbog koje je morala da prestane sa poslom.Oca nisam imao i mama
je mene i sestricu izdržavala radeci pre podne u fabrici a po podne je cistila
i prala po kucama .Naporno je radila da bi nas školovala i pružila bar pristojan
život.Posle operacije morala je da leži u krevetu i naš položaj što se
egzistencije tice bio je nepodnošljiv.Odlucio sam da svojoj maloj porodici
pomognem tako što cu preko vikenda raditi sa majstorima fizicke poslove na
gradjevini.Mama se bunila ,molila da odustanem,još si dete ..govorila je ali ja
sam sledece subote imao prvi radni dan.Onako nejak jedva sam izdržao i
uvece sam sav slomljen došao kuci.Lagao sam mamu i sestricu da nije tako teško
i da se nisam mnogo umorio.Sutra uvece doneo sam svoj prvi zaradjeni novac i sav
srecan i ponosan dao mami.Ona je odvojila deo i ponudila da od prvih zaradjenih
para kupim nešto sebi.Odbio sam recima da su te pare neophodne za sve nas i da
ga necu trošiti na sebe.Otišao sam u svoju sobu i malo kasnije dotrcala je sestrica
i rekla da mami nije dobro.Došli smo do nje a ona je plakala.Rekla je sestrici da
je boli rana ali ja sam znao da je to laž.Plakala je zato što sam morao da radim
kako bi preživeli.Onda smo legli kraj nje i svi zaplakali.Tada sam uvideo koliko smo
se mnogo voleli i tada sam shvatio da bih za mamu i sestricu dao život ako treba.
Sledeca tri meseca sam vikendom radio a preko nedelje išao u školu i završavao
razne kucne poslove.Graficke radove sam crtao nocu i dešavalo se da nekada
spavam 2-3 sata dnevno.Moja razredna,inace divna žena,oslobadjala me je i nekog
petka od nastave da bih mogao da radim jer je bila upoznata sa stanjem u našoj
kuci.Tako sam je nekako sav skrhan,omršaveo, sa rukama punim žuljeva docekao
kraj školske godine.Na roditeljskom razredna je išla redom ,pricala o svakome po
nešto a onda je došla do mene.Tada je skinula naocare ,ustala i pocela sa pricom.
Govorila je šta sam sve radio u poslednja tri meseca izavršila recenicom:
" Ponosna sam što sam upoznala ovog decaka koji i pored toga što je
morao da izdržava porodicu ima sve petice i konkuriše za daka generacije ".
Zatim je prišla i poljubila me u celo.
Jedan trenutak vladala je tišina a onda je odjeknuo aplauz.I svi su ustali na noge
osim moje mame.Ona je sedela i plakala.Zagrlio sam sam je i prvi put u životu me
nisu bolele njene suze.Znao sam da je bila srecna i ponosna na mene.I ja sam bio
srecan i ponosan na sebe .Ponosan zato što sam je ucinio istinski srecnom i što je
na trenutak zaboravila svu bol koja je pratila kroz život. A ja nisam plakao jer mislio
sam da sam vec odrastao a odrasli muškarci nikada ne placu.



duh bez lampe

Procitala sam pricu,iskreno jedan trenutak mi je bio potreban da se dozovem sebi.Jedno pola sata mi je trebalo kada sam je procitala da sredim misli i saberem utiske i jos uvek sam pod njima.Mislim da svaki komentar koji bi dala bio bi suvisan.Jer ova bezgranicna ljubav koja provejava kroz ovu pricu,kroz svaku tvoju rec je ono sto nosis u sebi.Kolika god je bol pratilja zivota ljubav je rezultat i ogledalo onoga sto dajemo i dobijamo.

beskraj
Procitala sam pricu,iskreno jedan trenutak mi je bio potreban da se dozovem sebi.Jedno pola sata mi je trebalo kada sam je procitala da sredim misli i saberem utiske i jos uvek sam pod njima.Mislim da svaki komentar koji bi dala bio bi suvisan.Jer ova bezgranicna ljubav koja provejava kroz ovu pricu,kroz svaku tvoju rec je ono sto nosis u sebi.Kolika god je bol pratilja zivota ljubav je rezultat i ogledalo onoga sto dajemo i dobijamo.




lLjubav nas nekada tera na nadljudske napore a ja sam zaista teško živeo u to vreme.
Jedino što mi je dalo snage da izdržim je ta bezgranična ljubav unutar moje porodice
koja i danas postoji.Ja inače volim svim srcem ,bez obzira kome je ljubav namenjena.
Drugačije ne umem.A kada je ova priča u pitanju,čitao sam je milion puta i veruj mi ,
ni jednom se nije desilo da ne pustim koju suzu.To je jednostavno jače od mene.Hvala
ti na lepom komentaru.

Ljubav nas ne tera,ljubav nas samo vodi da cak i nemoguce stvari ucinimo mogucim.Lepo si rekao ljubav nam daje neiscrpnu snagu da mnoge stvari vidimo i radimo srcem.Ovde si opisao tu ljubav prema porodici koja je po meni zaista pokretac svega.A sto se tice suza,savrseno ih razumem,samo sto to nije toliko jace od tebe,to si u stvari ti,tvoji osecaji i ono sto je lepo u coveku a to je njegova dobrota sa kojom se prosto rodis ili ne.

Ljubav je u svima nama još od rodjenja ali da bi naučili šta je ljubav mora neko da je
probudi u nama.Naravno da je na prvom mestu porodica jer je to pravo mesto da
naučiš šta je ljubav i da naučiš da voliš.Jer stara je istina da ko voli , živi u svetu ljubavi
a ko mrzi , živi u svetu mržnje.Zato nas ništa ne može ispuniti i zadovoljiti kao prava i
iskrena ljubav.Slažem se da ljubav jeste vodilja ali je isto tako i pokretačka snaga.

juuuuuuuuuuupppppppppiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii !!!!!!!!
mogu da postavljam slike

pozdrav za noćne ptice

Laku noc

želim ti mirnu noć i lepe snove Beskraj

volim mostove

devojci sa najtoplijim očima koje sam video


[center]

Svi mi imamo snove . Mnogi se boje pokušaja da ih ostvare,jer ako
ne uspeju,neće imati više o čemu da sanjaju.Ostvarivanje snova vodi
kroz minsko polje zvano život.A mine su emocionalne i hteli ili ne,često
nagazimo na njih.I onda nas ili bace u vrtloge sreće , ili prave u nama
rane koje teško ili gotovo nikad ne zaceljuju.Ali život i jeste lep zbog
toga što je nepredvidiv i što nikada ne znamo gde su mine zakopane.

Pozdrav noćnim pticama.Želim vam noćas lepe snove i probajte da ih ostvarite

Dopada mi se nacin na koji pises.Retki su muskarci koji pisu srcem kao ti.Ako hoces,molila bih te da mi ostavis ovde msn da ti se javim.

hvala na lepim rečima Ana...ne mogu da ti ostavim msn,sistem ne dozvoljava...
veliki pozdrav za tebe

LAKU NOĆ

gost 31 ::

hvala na lepim rečima Ana...ne mogu da ti ostavim msn,sistem ne dozvoljava...
veliki pozdrav za tebe

Овај систем форума подржава мсн да се постави. Чисто да не буде да смо ми криви.

Masada

Овај систем форума подржава мсн да се постави. Чисто да не буде да смо ми криви.


Probao sam da ubacim msn i dobio sam obaveštenje da gosti ne mogu ubacivati
linkove.Isto se desilo kada sam hteo postaviti video klip.Nije mi bila namera da
okrivim sistem već da pošaljem objašnjenje nekome ko mi je uputio kompliment.
Što se foruma tiče ,zahvalan sam što me trpite i što mi dozvoljavate da nešto
napišem iako nisam učlanjen.Samo da dodam da mi se forum mnogo dopada,
jedino mi se čini da fali malo zezanja.Pozdrav tebi,mislim da si Ok lik,kao i svi ovde.

Naravno da ima zezanja,jer mi stalni clanovi imamo svoje neke kutke i teme gde se pronadjemo.Kada nam je do zezanja.Sto se tice zahvalnosti i trpnje,forum je poznat po dobrom gostoprimstvu.Nikoga ne teramo da dodje a nikoga i ne zaustavljamo ako pozeli da ode.Sto se tice msn i linkova da bi ubacivao mislim da moras biti registrovan.Pozdrav

Ok Beskraj, verujem da je malo drugačije kada se udje u forum.Što se gostoprimstva
tiče,zaista je na nivou i imate pohvale sa moje strane....veliki pozdrav za tebe

To sam ja Lekler ! zoranjmatic @ hotmail. com Evo, kao gost pa mogu.

Мало раздвоји а Ана ће да споји и .... Мислим да човек треба да буде паметнији од глупе машине и програма, па он их је створио.

Reci mi molim te da li si ti Goran i da li si ti pisao one divne blogove na Karikama u poslednje dve godine.Prepoznala sam te po slici u ovoj temi.

Ana

Reci mi molim te da li si ti Goran i da li si ti pisao one divne blogove na Karikama u poslednje dve godine.Prepoznala sam te po slici u ovoj temi.


Odavno nisam na Karikama.Tamo je bilo izuzetno dobro društvo i dobro smo se
zezali.Znaš ko sam.Odblokiraću nalog u Nedelju pa možeš da mi se javiš.I da te
zamolim ,nemoj mi više ovde postavljati pitanja.Pozdrav i pišemo se.

Masada
Мало раздвоји а Ана ће да споји и .... Мислим да човек треба да буде паметнији од глупе машине и програма, па он их је створио.


Zaista mi nije palo na pamet da razdvajam msn da bih prevario "glupu" mašinu.Žao mi je
ako sam po tvojim merilima ispao gluplji od te glupe mašine.Pozdrav.

gost 31 ::

Masada
Мало раздвоји а Ана ће да споји и .... Мислим да човек треба да буде паметнији од глупе машине и програма, па он их је створио.


Zaista mi nije palo na pamet da razdvajam msn da bih prevario "glupu" mašinu.Žao mi je
ako sam po tvojim merilima ispao gluplji od te glupe mašine.Pozdrav.

По мојим мерилима могао си да кажеш: Не могу ти дати МНС Ана, извини али ... Додуше, ако си се некако сам препознао у нечему што нисам рекао, то већ није мој проблем.