LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Reke i jezera Srbije

Ići dole 
AutorPoruka
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime9/12/2011, 11:19 pm

Srbija ima mali broj prirodnih jezera. Većina je nastala izgradnjom hidroelektrana i akumulacija. Jezero Perucac

Najdužu
turističku tradiciju, dugu skoro dva veka, ima Palićko jezero. Gostima
su na raspolaganju jedrenje, pecanje, pešačke i biciklističke ture,
vožnja čamcem, brojne manifestacije. Smeštaj se može naći u hotelima ili
privatnim apartmanima.

Perućačko jezero na Drini, nastalo
izgradnjom hidroelektrane, nije najstarije, ali je verovatno najlepše.
Pored kupanja u izuzetno čistoj vodi, gostima je zbog blizine Tare i
Zlatibora, na raspolaganju veliki broj aktivnosti.

Na
jugoistoku Srbije, na 1200 m nadmorske visine, u očuvanoj prirodi,
nalazi se Vlasinsko jezero. Sem kupanja i vožnje čamcem, na jezeru nema
drugih sadržaja, tako da ovde dolaze uglavnom oni koji žele oazu mira i
tišine. Smeštaj se može naći u privatnim kućama i kampovima.
Vlasinsko jezero
Vađenjem
šljunka kod Bele Crkve, od podzemnih voda nastalo je sedam jezera. Dva
su uređena za turiste, dok ostala predstavljau kutak netaknute
prirode.

Srebrno jezero kod Velikog Gradišta, nudi ne samo
kupanje, već obilje-kulturno istorijskih spomenika u okolini. U toku je
izgradnja velikog turističkog komleksa, pa se očekuje da već za narednu
sezonu ova destinacija postane prava atrakcija.



Enlarge this image
Reke i jezera Srbije Jezera-turizam-srbija

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime9/12/2011, 11:19 pm

Perućačko jezero (Jezero Perućac)

U
zagrljaju reke Drine i šumovite planine Tare, pribijen uz gotovo
vertikalne padine, smestio se Perućac, varošica idealna za odmor. Kada
se u Perućac ulazi iz pravca Bajine Bašte prvo se nailazi na rečicu
Vrelo. Na prvi pogled ništa neobično, ali negde se može naći podatak da
je Vrelo najkraća reka na svetu. Dugačka je tačno onoliko koliko ima
dana u godini: 365 metara pa je zbog toga zovu i ,,Reka godina’’. Put
uzvodno vodi prema liticama Tare, pored malenih slapova, stare vodenice,
ribnjaka i lepih kuća. A nizvodno pravi biser. Reka Vrelo se sa visine
od petnaestak metara obrušava u zelenu Drinu formirajući najlepši
vodopad Srbije. Iznad vodopada je terasa restorana, gde uz huk vode
možete ručati u hladovini visokog drveća. Odmah pored je i stara
hidrocentrala, a sa druge strane kamp.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime9/12/2011, 11:20 pm


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime10/12/2011, 2:12 pm

Dva kilometra prema gornjem toku Drine je kristalno čisto Perućačko
jezero, nastalo izgradnjom hidroelektrane. Pontonska plaža, restorani,
kupalište i čamci deo su sadržaja. Malo dalje, veliki broj kuća na
splavovima, neke se mogu i iznajmiti a često se uz splav dobija i čamac .
Može se i pecati: som, šaran, skobalj, pastrmka, mrena...
A još samo
malo uzvodno i ulazi se kroz tunel u jedan novi svet koji se retko sa
čim u Srbiji može porediti, u nacionalni park Tara.
Zaovinsko jezero na Tari

Enlarge this image Click to see fullsize
Reke i jezera Srbije Dqj8si

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime13/12/2011, 9:11 pm

Tamiš (Rum.: Timiş; Mađ.: Temes; Nem.: Temesch) je reka koja izvire
u severnim delovima rumunskih Karpata u delu koji se zove Cernei
Planine (Cernei Mountains). Prolazi kroz ceo Banat a ušće mu je kod
Pančeva gde se uliva u Dunav.
Ukupna dužina, od izvora pa do ušća, reke Tamiš iznosi 359 km. Od
359 km u rumunskom delu se nalazi 241 km, a u srpskom delu 118 km.
Pošto se uliva u Dunav, Tamiš pripada crnomorskom slivu (Drenažnom bazenu).
Ulaskom
u Banat, Tamiš postaje spora, ravničarska reka koja je tek u zadnjih 60
km plovna. Najvažnija luka na Tamišu se nalazi u Pančevu, dok uzvodno
postoje mnogi ribnjaci, a najveći su u Banatskom Despotovcu, Uzdinu,
Sakulama i Slatini

Tamiš ima veliki broj malih pritoka. Najveći broj mu je u
Rumuniji : Raul Rece (Rum.:Râul Rece), reka Slatina (Rum.:Slatina),
Valea Mare (Rum.:Valea Mare), Rugiu (Rum.:Rugiu), Paraul Lung
(Rum.:Pârâul Lung), Armeniš (Rum.:Armeniş), reka Sebeš (Rum.:Sebeş),
Bistra Reka (Rum.:Bistra Sebeş), Šurgani (Rum.:Şurgani), Timišana
(Rum.:Timişana), Poganiš (Rum.:Pogăniş), Timišul Mort (Rum.:Timişul
Mort) i Vena Mare (Rum.:Vena Mare). Na svom putu kroz Vojvodinu, Tamiš,
ima samo jednu jedinu pritoku a to je Brzava.
Tokom vekova duž reka
su se osnivala mnogobrojna naselja, tako je i sa Tamišom, na 359 km
dugom putu Tamiš spaja sela i gradove dveju država. Od većih gradove tu
su Karansebeš i Lugoš u Rumuniji i Pančevo u Srbiji. Od sela se mogu
nabrojati: Armeniš (Rum.:Armeniş), Slatina Timiš (Rum.:Slatina Timiş),
Kavaran (Rum.:Căvăran), i Rudna (Rum.:Rudna) u Rumuniji i Jaša Tomić,
Boka, Sečanj, Neuzina, Botoš, Tomaševac, Orlovat, Idvor, Farkaždin,
Sakule, Opovo,Sefkerin, Glogonj i Jabuka u Vojvodini (Srbija).
Još u antičkim, rimskim, vremenima pominje se ime Tamiša kao Tibiskus i Tibisis (Tibiscus i Tibisis).
Staro
ušće Tamiša se nalazilo nekih 40 km udaljeno od današnjeg ušća, između
današnjih sela Čenta i Surduk. Današnji Kanal Karaš je jedino što je
preostalo od starog tamiškog korita. Trougao koji je omeđan Dunavom,
starim ušćem Tamiša i današnjim Tamišem je danas poznat kao Pančevački
Rit i zahvata površinu od 400 km².

Tamiš je neizostavan deo odrastanja u našem kraju, prvo iskustvo
plivanja po njegovom mulju u plićaku, silna voda progutana tokom
''obuke '' plivanja, koju obično sprovode stariji brat i njegovo
društvo u kojem se pretvoriš u zamorče za igru i gnjuranje, k'o gumen
patkica u kadi. Silno ubedjivanje kako je ''kereći'' vrhunac od
plivačkin stilova, najbolji za Tamiš. Da se to nekako izdržati, jer te
greje misao da ćeš i sam uskoro biti ''učitelj'' nekom narednom
naraštaju malih '' militaraca''.
Nekako sa plivanjem počinje i aktivnije bavljenje pecanjem -
veštinom kojom mora da vlada svaki stanovnik ovih naselja. Udica se
mora zabaciti , pa bilo to makar samo jednom u životu.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime13/12/2011, 9:11 pm

Tamiš je u
davno doba imao daleko veći značaj za grad, naročito za njegov privredni
život, nego danas. Granični položaj Pančeva omogućavao je jevtin i
pouzdan transport rečnim putem u i iz Turske, tojest Srbije. Na potezu
od kula svetilja, podignutih 1909. godine na ušću, pa do drumskog mosta
izgrađenog dve i po decenije kasnije, postojali su mnogi industrijski
pogoni, skladišta, saobraćajni objekti, pristanište, što je priobalju
davalo izgled svojevrsne industrijske i trgovačke zone. Kafane,
svratišta i kupleraji činili su ovaj deo grada veselim u svako doba dana
i noći.

Tamiš je leti bio plovna reka sa veoma živim rečnim
saobraćajem, a tokom zime je postajao veliki zimovnik za brodovlje.
Plovila nisu ovde samo bila ukotvljena hladnim mesecima, već su bila i
građena - između svetskih ratova tu se nalazilo Fernbahovo
brodogradilište.

S druge strane dama, veoma solidno zdanje
Mađarske kraljevske predionice svile, koju stariji Pančevci zovu
GALATEA, podignuto je krajem prošlog veka. Nešto bliže gradu, pored
Betonjerke, na mestu pre 30 godina podignutih vojnih zgrada nalazilo se
stovarište drva i strugara Josif Rada i sin.

Poslednjih decenija
XVIII veka na levoj obali Tamiša zidani su od tvrde građe žitni magacini
velikih kapaciteta. Crveni magacin izgrađen je na levoj obali Tamiša
oko 1787. godine i to je najveći još uvek postojeći objekat ove vrste u
gradu. I danas služi svojoj prvobitnoj nameni, samo što mu je originalna
boja fasade promenjena u zelenu.

Sve do pre 15 godina preko puta
Crvenog magacina postojalo je pristanište i lučka kapetanija. Prvi
objekti izgrađeni su još 1857. godine, mada se pristanište u Pančevu
spominje još u tursko vreme, dakle u XVII veku. Sve do šezdesetih godina
ovog veka naš grad, naročito zelena pijaca, je u značajnoj meri
snabdevan robom dopremljenom čamcima iz naselja na obalama Dunava.

U
neposrednoj blizini pristaništa više od 250 godina nalazio se i magacin
soli. U Solari je lagerovana so dopremana iz rudnika u mestu Lipova, na
reci Moriš, u današnjoj Rumuniji. Solara se pružala čitavom dužinom
današnje stambene zgrade u kojoj je restoran "Neptun", a srušena je
krajem pedesetih godina.

Odmah do solare, 1780. godine izgrađena
su dva velika, spratna, žitna magacina. Spirtini magacini, koji su
sedamdesetih godina prošlog veka pripali imućnoj plemićkoj porodici
Jagodić, porušeni su krajem 1978. godine da bi na njihovom mestu bila
sagrađene dva stambene zgrade.

Na sledećem uglu još uvek stoji,
mada veoma oronula, Vajfertova pivara. Sredinom prošlog veka porodica
Vajfert je preuzela pivaru i ubrzo je od nje načinila jedno od
najznačajnih preduzeća u ovom delu sveta.

Ukoso od pivare,
neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata, podignut je silos, koji
je krajem pedesetih proširen. S druge strane silosa nalazi se železnička
stanica "Pančevo Tamiška obala", sagrađena 1905. godine. Pruga, koja je
povezivala nabrojane privredne objekte u neposrednoj blizini Tamiša,
uklonjena je otprilike u isto vreme kada je i izgrađen kej, pre 15-ak
godina.

Još malo dalje od stanice, na samoj obali Tamiša,
postojalo je Valtmanovo kupatilište, omiljeno mesto za odmor, razonodu i
letnju dokolicu u vreme dok je Tamiš bio reka, a kupanje dozvoljeno.
Danas je Tamiš na izdisaju, prljav i zapušten. Zaljubljeni u našu reku
utehu mogu da pronađu još samo u jednoj rečenici iz filma "Lisabonska
priča": "Težo je svedok naših života".




Reke i jezera Srbije Empty

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime13/12/2011, 9:11 pm

Reka koja više ne teče postala kolektor


- Sudbina Tamiša je tužna. Veliki grad nalegao je na reku, a decenijama
je neuređenije baš staro gradsko jezgro koje je zaštićeno kao spomenik
kulture. Već dvadesetak godina Pančevci se goste na desetak splavova i
restorana na obali, a gradske vlasti ne uvode nikakav red. Osim na
divlje priključenih privatnih kanalizacija u Gornjem gradu, gde Tamiš
bukvalno udara o dvorišta, problem je i već pet decenija stara
nepregledna „gradska deponija” i fabrika higijenski proizvoda
„Panonija”.

Ljubitelj voda, veslač Aca Palić, kaže da je za zagađen Tamiš u kome se
poslednjih decenija samo najhrabriji kupaju odgovorna višedecenijska
ljudska nebriga.

- Da počnemo od smanjenja toka. Prirodan protok Tamiša je na
srednjem vodostaju 35 do 37 kubnih metara u sekundi. Toliki bi trebalo
da je do sela Botoša. A već između sela Botoša i Tomaševca je prva
ustava koja ima zadatak da podigne nivo Tamiša i da omogući da se
tamiškom vodom ispira kanal DTD i da se na taj način očuva život u
kanal. Prema privremenoj odluci o regulaciji voda, Tamišu treba da
ostane celih pet do sedam kubika u sekundi kao minimum za
preživljavanje. Svedoci smo da se tok pored Pančeva ubrzano zamuljava i
da povremeno teče i uzvodno, što su dokazi da se ni ovaj mizeran tok ne
održava - kaže Palić.
Glavni dokaz da je ovo bitan faktor zagađenja jeste da je reka do
ustave prozirnozelena i stanovništvo iz sela neposredno posle granice
je koristi za pripremu hrane.

- Mnogo puta sam jeo riblju čorbu, pasulj i kupus iz kazana
skuvane u tamiškoj vodi. Posle ustave, voda je žuta, a nizvodno od
ustave u Opovu boja postaje smeđa. Toliko o tome da ustave ne utiču na
kvalitet vode - upozorava Palić na problem gazdovanja Tamišem.
Izvorište Tamiša je ispod Karpata u rumunskom gradu Karansebeš.
Tamo je brza planinska reka, a Rumunima je donedavno Tamiš bio
alternativa gradskom vodovodu. Reka je duga više od 300 kilometara.
Duž celog toka kroz Srbiju sve do Pančeva nema industrije osim mlekare
kod Sakula, a onda počinje katastrofa. Pretpostavljam da otpadne vode
iz svih priobalnih sela završavaju u reci, i to polako degradira
kvalitet vode. Da li vredi uopšte spominjati deponiju u Pančevu
lociranu na samoj obali?

- Jednom sam izbrojao oko 15 vidljivih ispusta za kanalizaciju, a
računajte da ih ima još najmanje toliko. Tako se u „reku” koja više ne
teče izliva ogromna količina fekalnih voda ili, u prevodu, to što mi
nazivamo Tamišem u Pančevu više ne sadrži tamišku vodu već fekalnu -
kaže Palić.

Desna obala Tamiša prostor je gde se gaje industrijske topole. Kao
kukuruz: posadiš, sačekaš da izraste, obereš i ponovo posadiš. I to
teško da utiče na probleme Tamiša. Druga priča su stabla koja padnu u
vodu pa ih niko ne uklanja. Toga ima dosta u šumi na desnoj obali reke.
Počela je da se suši pre više decenija i skoro je potpuno nestala. Kao
da je neka kuga odnosi iako se sve ovo dešava već na kilometar-dva od
zgrade gde stoluje gradska vlast.

- Stabla u reci ometaju plovidbu i na njima se akumulira
prljavština koja pliva i dešava se da zatvori i tri četvrtine toka
reke. Ti nanosi nestaju tek sledećeg proleća kad puste Tamiš da teče.
Uticaj vodoprivrede sa zagađenjem osnovni je razlog za očajno stanje u
kom se reka nalazi. Mislim da bi uz malo dobre volje stanje moglo da se
znatno popravi. Samo da obezbede da Tamiš poteče - kaže naš sagovornik.

Već više godina Zavod za javno zdravlje tokom sezone kupanja
proverava kvalitet tamiške vode. Redovan zaključak je da se ne
preporučuju za kupanje. Tako je nekoliko tamiških plaža tokom vrelog
leta prazno. Retki kupači su ili avanturisti ili ljudi u lepim godinama
koji veruju da im Tamiš ne može ništa. Vlast nije ništa učinila na
čišćenju korita reke, utvrđivanju obala u Gornjem gradu, kažnjavanju
zagađivača na izvoru ili bar dovođenju u red desetak splavova. Tamiš
decenijama žrtvuju, a ni najava da će se to promeniti jednostavno nema.

Bezbedan za svaku plovidbu
Tamiš je reka bezbedna za plovidbu čak i u najmanjim plovilima. Istovremeno deluje vrlo divlje.
- Često su obale takve kao da čoveka nikad nisu videle. Sezona
ribolova je mnogo duža nego na Dunavu i potrebno je mnogo manje umeća.
Više puta sam preveslao ceo tok od granice sa Rumunijom do Pančeva i
svaki put se oduševim rekom. Verujem da treba ponuditi i veslačku
turističku turu jer bi to bio jedinstveni doživljaj. Na ušću Tamiša u
Dunav stoje i jedinstvene dve kule svetionici. Sada od turizma postoje
samo splavovi, ali oko njih je voda zamuljana, mutna, smrdi i puna je
vodenih biljaka. To pokazuje gde završavaju fekalije sa splavova - kaže
Aca Palić.
Rumuni i Srbi mere zagađenost
Eko status reke Tamiš projekat je Rumunije i Srbije, koji je
novcem kao program susedske saradnje podržala Evropska unija. U
sledećih godinu dana postaće izvesnije koliko je Tamiš zagađen i gde,
kao i ko su zagađivači jer aktivnosti ovog projekta koji se realizuje
iz Pančeva su merenja, ali i katastar zagađivača našeg dela toka
Tamiša. Cilj koji ističu koordinator projekta Jelena Novakov i
projekt-menadžer Borisav Vulić jeste da se pobudi interesovanje svih
lokalnih samouprava na obalama Tamiša, ali i svih subjekata koji
koriste Potamišje da se ovaj banatski kapital sačuva i bolje iskoristi.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

Zar ptica

Ženski
Broj poruka : 0
Godina : 45
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime14/12/2011, 9:54 am

Reke i jezera Srbije Nisava1
Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве.
Нишава извире у Бугарској испод врха Ком на Старој планини. Извориште је у близини границе са Србијом, тако да ток Нишаве у Бугарској износи свега 67 km, без већих притока.
Пошто пролази кроз село Гинци, река је позната и као Гинска. Ток јој је најпре према југу, а онда нагло скреће на запад у Годечкој котлини, пролази кроз село Разбоиште, после кога формира клисуру. По излазу из котлине, долази до села Калотина, које је гранични пункт између Бугарске и Србије (Калотина-Градина), и наставља даље западно кроз Србију.
Текући 151 km углавном према западу, Нишава пролази кроз Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и кроз Ниш. Око 10 km после Ниша улива се у Јужну Мораву.
Нишава припада црноморском сливу и њен слив покрива територију од 3,950 km² (1.237 km² у Бугарској, 2.713 km² у Србији). Нишава данас није пловна река: у антици је то била. Нишава има пуно малих притока, као што су Темштица, Височица са десне и Јерма, Црвена река, Коритница и Кутинска река са леве стране.
Долина Нишаве је део природног пута који је од античких времена повезивао Европу и Азију: пут прати долине Велике Мораве, Нишаве и Марице и даље према Истамбулу.
Друмски и железнички путеви Београд-Софија-Истамбул прате овај пут.


Најпознатија геолошка формација коју ствара Нишава је Сићевачка клисура, између Беле Паланке и Нишке Бање. Клисура је добила име по селу Сићеву.
Нишава има велику снагу у Сићевачкој клисури, која је искоришћена на две тачке ('Сићево' и 'Островица') за наводњавање, риболов и производњу електричне енергије.
Клисура је 17 km дугачка и 35-400 m дубока. У неким деловима прави кањонске структуре, као што је Градишки кањон.


Nišava između Pirota i Bele Palanke

Bucko za klena
Reka Nišava (218 km) je najduža pritoka Južne Morave. Izvire u Bugarskoj, ispod vrha Kom, na samim obroncima Stare planine – iznad sela Ginci, zato je i narod u tom delu (pre)krstio u Ginsku reku. Zatim se ispod planine probija prema jugu, a potom naglo skreće na zapad – u Godečkoj kotlini i lagano probija prema našoj zemlji. Bugarsku granicu maltene napusta na graničnom prelazu (Kalotina-Gradina) i nastavlja dalje da teče zapadno kroz Srbiju, kroz naseljena mesta – Dimitrovgrad, Pirot, Belu Palanku, Nišku Banju – Niš, i na 10 km od ovog grada uliva se u Južnu Moravu.

Nišava je brza, relativno čista reka – mrenskog karaktera. Najinteresantnija lovna mesta nalaze se u Ponišavlju, ispod Pirota, odnosno oko Bele Palanke, zatim kroz Sićevačku klisuru i delu između Niške Banje i Niša, odnosno od Konjičkog kluba do Vrežinskih bašti! Ovom prilikom izdvajamo nekoliko, možda, najboljih ribolovnih nišavskih revira raštrkanih po belopalanačkom ataru, uz sam autoput, tj. železničku prugu Dimitrovgrad-Niš; a to su: Staničenje (iznad betonskog mosta), Crvenčevo veliki vir ispod sela), Đurđevo polje (ispod same pruge), Sinjac (oko mosta), Čiflik (oko manastira), Ljubatovica (ispod i iznad Ljubatovačkog mosta), Crkvica (Trajkova vodenica), Klenje (nizvodno, kod farme!?), Novo selo… Jednom rečju, na pomenutim, izuzetno izazovnim terenima, reka blago meandrira preko nekadašnjeg ravnog jezerskog dna Belopalanačke kotline, probijajući se, poput zmije, od Palanke prema Sićevačkoj klisuri, kroz srednje Ponišavlje, kroz najveću krašku oblast u zemlji Srbiji! U gornjem delu kotline, pribijena je uz severni, a u srednjem uz južni obod, a posle ušća Crvene reke, Nišava se ponovo približava severnom obodu kotline – sve do samih litica kojima se završavaju Svrljiške planine.

KRAŠKA VRELA
Iako je izgradnjom brane na Visočici (Zavojska akumulacija), Nišava u srednjem Ponišavlju najvećim delom svog toka ukroćena; i u velikoj meri izgubila prirodna svojstva brze “mrenske” reke, ali i pored svega, ostala je vrlo primamljiva voda za skoro sve vrste sportskog ribolova, posebno za varaličarenje i mušičarenje grabljivog klena, ali i pastrmke! Jer, prema istraživanjima koja je u ovom delu reke vršio poznati geograf, profesor novosadskog Univerziteta, pokojni dr Jovan B. Petrović, Nišava je u Belopalanačkoj i Koritničkoj kotlini, “hranjena” vodom kraških vrela pa je sačuvala relativnu čistotu reke, tako da su njene vode idealne za život pomenutih grabljivica.

Iznad Staničenja počinju nišavski brzaci obrasli vrbacima i visokim stablima topola – puni klenova, skobalja, mrena, babuški, krkušica, potočnih mrena, ali pastrmki. Na nekim palanačkim mestima Nišava stavara virove i od po tri do četiri metara, dok je priobalni deo toka obrasao travom u kojoj obitavaju mnoge ciprinidne vrste, najpre šaran, zatim babuška, linjak… Na obalama ima dosta potopljenih stabala i korenja ispod koga se kriju kapitalni primerci klena, soma…dok u središnjim delovima caruje skobalj i po koja zalutuala deverika, mada pojedini ribari tvrde da ima i amura, deverika…jer poslednjih godina zabaleženi su ulovi ove vrste ribe, naročito posle pucanja brane Divljanskog jezera, kada su jata različitih vrsti egzistenacijalno utočište pronašla nizvodnu, u koritu Nišave. Ovog puta, našu pažnju usredsredjujemo na tri vrste ribe koje se najviše love u ovom delu reke, na ribolov – klena, skobalja i babuške.

Nišava je reka srednje jačine pa shodno toj prostoproširenoj činjenici, za kroćenje klena trebalo bi koristiti srednje-lak varaličarski pribor: štap dužine 2,4 – 3 m, težine bacanja 15 - 30 gr, nešto brže akcije, kao i strune nosivosti do 2,5 kg. Klen varalice obično napada na ivici brze i sporije vode. Uzima (dobro) gotovo sve varalice koje odgovaraju gabaritu njegovih čeljusti – od silikonaca do manjih kašika. Najbolje (letnje) varalice za klena su ubitačni “pačići” boja GS i BS u veličinama tri i četri. Za lov oko prepreka (ispod Klisure i oko Belanovca), dobro su se pokazali modeli Rapale CD3 i CD5, mada je trenutno u modi vobler Mini Fat Rap. Ovaj “bucko” veoma je pogodan za Nišavu, jer se vodi ekstremno plitko, radi solidno pri ravnomernom, pravolinijskom povlačenju, ali ima jednu manu – teško se balansira.

U vreme prvih jakih zahlađenja, ali i kada se u rano proleće voda (po)malo zagreje pa se klenovi, poput ostale ribe, oraspolože, posebno su efikasne male kašikaste varalice, kakve su, npr. - Abu Atom i DAM-ov Efzet. Od leptirastih varalica preferiramo Mepsove leptire, ponajviše Agliju Long za brže vode, i Komet, za sporije tokove, bakarnih i zlatnih boja sa tačkastim i crveno – crnim aplikacijama. Kod svih važi osnovno pravilo – pri manjoj svetlosti biraju se svetlije varalice i obrnuto, tj. za jutro i predvečerje svetlije, a preko dana tamnije. Konkretno, ako lovimo klena koji se digao ka površini, koristimo formu Aglija (veličine 1 – 4), u srednjem sloju traži se Kometom, a na dnu Longom.

Pretraživanje mesta varalicom traje dosta kratko. Ako klen ne pokazuje interesovanje za varalicu, nije potrebno da se na istom mestu zadržavamo posle 5 – 6 zabačaja. Jer, klen obavezno, ako hoće, napada varalicu u 90 odsto slučajeva za vreme prva tri zabačaja, a tolerancija do sledećih nekoliko puta daje za pravo da riba nije odmah pronađena, ali, i da je trenutak da se, eventualno, zameni varalica.

RUŽA ZA SKOBALJA
Nema nišavskog ribara koji u lovnoj karijeri nije uhvatio babušku. Najveći broj ovdašnjih ribolovaca peca babušku i mnogo ne biraju pribor kojim se suprostavljaju ovom melezu. U igri su sve vrste štapova, još uvek su najpopularniji – najjeftiniji: “fiberglas – petljaši” dužine 4 – 5 – 6 m. Najfunkcionalniji su srednje – lagani, dovoljno žilavi i jaki od 5 m, jer se babuška, poput svog sabrata/sestre karaša, hrani u mirnijim (pri)obalnim delovima Nišave. Na mestima obraslim vodenom vegetacijom, (naj)bolji rezultati se postižu pecanjem neposredno iza rastinja, u “rupama”. Babuška se kroti srednje tankom strunom, osnove 0,10 – 0,12 mm, dok se debljina predveza kree od 0,08 do 0,10 mm. Za lov mašinicom – idealan najlon je 0,14 mm. Dovoljno je jak da izdrži dalja zabacivanja, a u isto vreme solidno “štopuje” nešto veće primerke koji se obično kriju u dubljim rečnim revirima, oko potopljenih vrba, naročito na potezu Novo selo-postaja Belonovac. U stvari, tu nema pravila. Pre par godina, dobar deo sezone, babuška je uzimala, skidala mamac isključivo sa sitnih udica (ne manjim od 16) i tankih najlona, dok je, jednostavno, sve druge sisteme, pa i ribare – “bojkotovala”. Plovak, fiksni treba da bude do 1,5 gr nosivosti, a model uglavnom zavisi od dubine, vremena… Za travnate terene preporučujemo ravne – “strejt” i “insert” veglere (iste debljine na donjem i gornjem delu), a na čistijim delovima reke nezaobilazani su engleski modeli, pre svega stabilni vegleri. Udice su žute ili crne – karbonske “šaranke” promera 12 – 16, a olovca (“suza”) su mala i klizeća.

Od mamaca životinjskog porekla, na Nišavi, solidno radi na gliste i crviće, a biljnog – na kukuruz, žito, valjak (noklu), koricu od hleba i, svakako, mamac broj jedan je – ruža hleba. Veličina ruže zavisi od promera udice i stavlja se, tako, što se palcem i kažiprstom blago stisne i kači oko luka udice. U proleće i jesen, kad je voda hladnija, babuška bolje radi na gliste i crviće, dok su u letnjem periodu uspešniji su hleb i kuvana pšenica. Na Nišavi, ispod sela Dolac, babuška se uspešno love fider-tehnikom. Za razliku od klasične fider-metode, mi preporučujemo posebnu-modifikovanu sa dve udice (najbolje # 12). Kao klasičnom dubinskom sistemu sa hranilicom, prva je (po)vezana iznad hranilice, na struni dužine 10 – 15 cm, a druga – ispod nje, sa nešto dužim predvezom…

Na ovom potezu (nekada, donekle i sada!?) lovili su se skobalji “od preko kilo”. Love se i danas, ali su se znatno proredili. Kapitalci se pecaju ispred i iza brzaka (preliva) gde je dubina oko jednog i po metra. Najpre, hranimo mesto, klasičnim hlebnim bombama, ili preko leta – kuvana pšenica se meša sa glinom i tako baca u odabrani revir. Ako je voda mirna, sporotekuća- mesimo svež hleb tako da bude žilav kao guma, potom ga oblikujemo u lopte veličine pesnice i unutra stvaljamo – kamen. Za razliku od bombi koja traje i više sati, mešani hleb mora češće da se baca da se riba ne bi pomerila nizvodno. Pribor, na ovom potezu, treba da bude, istina fin, ali nešto teži: predvez oko 40 cm dugačak, udica broj 12 ,olovo – klizeće udaljeno je 10 cm od udice, a plovak: “kontraš”-niški trebalo bi da bude (pre)osetljiv. Na najmanji dodir skobalja mora da se “udara” kontra, jer je podust lukava riba – reaguje na minimalni otpor, spreman da “ispljune” (vaš) mamac….

Sve u svemu, reviri ispod Pirota, odnosno oko Bele Palanke i dalje važe kao vanredno izdašna, posebno primamljiva nišavska ribolovačka mesta koja posećuju, zavisno od sezone, ribolovci iz Pirota, Niša, Svrljiga, Palanke, Babušnice..- i retko kada odlaze kućama – nezadovoljni!









____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/
Reke i jezera Srbije 185499fkwlunybl0
https://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime25/12/2011, 3:26 pm

Drina

Po geografskom položaju, Drina zauzima centralno mesto zapadnog dela
Balkanskog poluostrva i pripada slivu Save. Svojim slivom i mrežom,
Drina povezuje manje predeone celine severo-zapadne Crne Gore, istočne
Hercegovine i Bosne i zapadne Srbije, počevši od Pivske župe i
Drobnjaka, preko Bihora, Mataruga, Bukovice i Starog Vlaha, zatim
Azbukovice, Rađevine, Osata, Jadra, Pocerine, Gornjeg i Donjeg Birača i
Majevice, do Mačve i Semberije. Drina nastaje od Tare i Pive, kod
Šćepan-Polja, i na svom putovanju do ušća u Savu, niže Bosanske Rače,
dugom ukupno 346 km, zadržava glavni meridijanski pravac od juga ka
severu. U svom gornjem i srednjem toku, od Šćepan-Polja do Zvornika,
omeđena brojnim planinama, čini povremena, veća ili manja, skretanja ka
severo-zapadu ili severo-istoku, odakle i potiče naziv kriva Drina.

Drina,
sa svojim pritokama, preseca gotovo čitav istočni Dinarski planinski
sistem, pa je i reljef njenog sliva specifičan. Od juga ka severu,
smenjuju se, u prilično pravilnom nizu, visoke, srednje i planine niže
visine, počevši od crnogorskih planina, gde su izvorišta njenih
sastavnica Tare i Pive i kojima dominiraju Sinjajevina (2.277 m) i
Durmitor (2.520 m), preko Maglića (2.380 m), Jahorine (1.910 m) i
Vučevice (1.491 m) u gornjem toku; zatim: Devetaka (1.424 m), Javora
(1.537 m), Zvijezde (1.675 m), Tare (1.544 m), Jagodnje (939 m) i
Boranje (730 m) u njenom srednjem toku, do Majevice (915 m) i Gučeva
(779 m) u donjem toku Drine, kada ona prelazi u Panonsko-posavsku
niziju. U pojasu planina srednje visine, Drina preseca planinske vence i
tu se u njenoj dolini smenjuju duboke i dugačke klisure sa manjim
proširenjima, koja se obično nalaze oko ušća njenih pritoka. Najduže
klisure su Međeđanska, kod ušća Lima, između Goražda i Višegrada, koja
je dugačka 26 km i duboka preko 700 m i Klotijevačka, pre jezera
Perućac, dugačka 38 km i duboka do 1.000 m.

Klimatske prilike
sliva Drine uslovljene su stalnim opadanjem nadmorske visine, koja se
kreće u rasponu od visokih planina do Panonske nizije. Zbog toga se i
njen sliv nalazi pod uticajem različitih klimatskih režima. Tako je
izvorišna i najviša oblast Drine, u Crnoj Gori, pod uticajem
mediteranske klime, koji se, mada oslabljen, oseća još i u gornjem delu
sliva, do Srbinja (Foče), odakle preovladava umereno-kontinentalna
klima, dok u donjem slivu, niže Zvornika, ona sasvim prelazi u
kontinentalnu. Ove promene najbolje se zapažaju u godišnjoj količini
padavina. Visokoplaninski predeli primaju 2.000-3000 mm, srednje planine
oko 1500 mm, a niske, od 800 do 1000 mm atmosferskog taloga. Količina
padavina, pak, smanjuje se niz njen tok, mada ne i pravilno, jer tu
pravilnost narušavaju lokalni uslovi. Takva je i raspodela padavina
tokom godine, pri čemu godišnje količine ravnomerno rastu od
Šćepan-Polja, gde najsuvlji mesec dobija 4,2% ukupne godišnje količine
padavina, do Loznice, gde je prosek viši i iznosi 7,1%. Posmatrano u
celini, sliv Drine u proseku godišnje prima 1.030 mm padavina i po tome
spada u bogate tokove.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime15/1/2012, 2:49 pm

Nizvodno od Klotijevca, desna strana Drine je od krečnjaka, pa je ta
obala izrazito strma i nad njom se, skoro vertikalno, diže planina Tara.
Na njenim padinama su mnoga kraška vrela, među kojima je najpoznatije
ono u Perućcu. Od njega počinje rečica Vrelo, duga samo 365 m, zbog čega
je i zovu reka dugačka kao godina. Ona je veoma bogata vodom, koja u
Drinu otiče niz tri prelepa vodopada.

Desetak kilometara od
Bajine Bašte, kod Rogačice, Drini sa desne strane pritiče istoimena
reka. Rogačica izvire na padinama Povlena, na 980 m; dugačka je samo 29
km, ali ima veliki broj manjih pritoka, pa je bogata vodom. Osim toga,
Rogačica je interesantna i zbog piraterije, pojave karakteristične za
sliv Drine, u kome su mnogi rečni tokovi menjali pravac i iz jednog
prelazili u drugi rečni sliv. Najupečatljiviji primer je skretanje reke
Jagodnje kod Rogačice; ona je tu, pod uticajem tektonskih pokreta,
znatno skratila put do Drine, napustivši svoju staru rečnu dolinu na
dužini od 2 km, tako da se sada uliva oko 10 km nizvodnije.

Osnovna
odlika sliva Drine jeste njegovo bogatstvo atmosferskom vodom, jer u
proseku godišnje prima nešto više od 1.000 mm padavina. Za vodne osobine
Drine karakteristična je i činjenica što protiče kroz tri padavinske
zone; dolazi iz oblasti visokih planina, koje su pod uticajem
mediteranskog padavinskog režima, potom teče zonom kontinentalnog
padavinskog režima i završava u oblasti kontinentalno-stepskih kiša. U
gornjem toku, do Lima, od koga dobija tačno trećinu svojih voda,
proticaj Drine zavisi od proticaja njenih sastavnica, Tare i Pive. U
srednjem i donjem toku, Drina više nema tako moćnih pritoka i njen vodni
režim prvenstveno zavisi od prirodnih uslova. Najviše padavina izlučuje
se u maju i junu, a najmanje u februaru. Kako su mnoge planine u slivu
Drine više od 1.000 m, to je na njima udeo snega u godišnjoj sumi
padavina veći od 50%. U snežnom pokrivaču akumulirana je velika količina
vode i zato je uticaj snežnica na vodni režim Drine izuzetno veliki, pa
su najveći proticaji, po pravilu, s proleća, u aprilu i maju. Zbog
velikih padavina u pojedinim periodima, naročito kada počne otapanje
snega, obično praćeno jačim kišama, Drina zna da se izlije iz svog
korita, najčešće u donjem toku, nizvodno od Zvornika. Usled relativno
velikog nagiba, voda počne brzo da otiče, pa dolazi do poplava u delu
Mačve i Semberije. Od ukupne dužine toka Drine, danas jednu trećinu
(115 km) čini jezero. Time je dolina Drine dosta izgubila od svoje
lepote, ali se dobilo na drugoj strani: bolje je iskorišćena
hidroenergija; smanjene su opasnosti od poplava itd.

Bogatstvo i
raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta sliva Drine i Podrinja, još
jedan su od velikih i nedovoljno iskorišćenih potencijala Srbije. Ovi
predeli, bez ikakvog preterivanja, spadaju u najlepše delove Balkana i
odlikuju se prisustvom nekih endemskih i reliktnih vrsta biljaka i
životinja. Planina Tara je, na primer, zbog svog značaja za ekologiju,
proglašena za nacionalni park. U njemu su do sada registrovane 53 vrste
sisara, 153 vrste ptica i preko 1.000 biljnih vrsta, 34 šumske i 9
livadskih asocijacija, što predstavlja trećinu flore Srbije. Idući od
najnižeg pojasa, gde su zastupljene šume jove i vrbe, povišenjem
nadmorske visine smenjuju se zajednice hrasta kitnjaka, cera i sladuna,
zatim belog i crnog bora, a u najvišem pojasu nalaze se šume jele, smrče
i bukve. Kao kruna, ne samo Tare i Srbije, stoji Pančićeva omorika,
koju karakteriše tridesetak metara visoko, vitko i pravo stablo sa
piramidalnom krošnjom i tankom korom crvenosmeđe boje. Ona je relikt
flore Evrope, a ime je dobila po Josifu Pančiću, velikanu naše nauke,
prosvete i kulture, koji je, davne 1887. godine, istražujući Zlatibor i
Taru, otkrio ovu vrstu omorike. Uz Drinu i njenu okolinu, mogu se
pronaći i druge biljke koje predstavljaju endemite Srbije i Balkana, kao
što su: žalosni strupnik, halačija, paštrička obloglavka, bosanska
divizma, derventski različak ili prijatna kandilka..Drinu, baš kao i
njene pritoke, odlikuje i bogatsvo ribljih vrsta. Zahvaljujući činjenici
da Drina menja svoj karakter, prelazeći iz planinske u nizijsku reku, u
njoj ima i salmonida i ciprinida, naročito u gornjem i srednjem toku.
Od 47 vrsta iz 14 porodica riba, koliko ih ima Drina, u endemične
spadaju; svetlica, koja nastanjuje gornji tok kod Srbinja, i crnka, koja
je nađena u Zasavici, ostatku starog toka Drine kod Mačvanske
Mitrovice. U slivu Drine živi i jedna endemična vrsta paukolikih
životinja, pseudoskorpija, Chithonius pancici, koja je takođe dobila ime
po Josifu Pančiću. Pronađena je u jednoj pećini kod Perućca i odlikuje
je velika (tercijarna) starost. U balkanske endemite spada i nekoliko
vrsta stonoga, koje naseljavaju pećinske lokalitete u Podrinju, od kojih
su četiri tipa takođe tercijarni relikti. Za Pančića se vezuje i prvi
nalaz jedne retke vrste ptica u Srbiji, puzgavca, koju je rodonačelnik
naše biologije, otkrio na strmim krševima Gaminske reke u Podrinju.
Razvijena je i ornitofauna, pa se mogu sresti kolonije divljih pataka i
još desetak drugih vrsta ptica, koje obično naseljavaju prostor oko
plićaka i sprudova ili se, bar, neko vreme tu zadržavaju.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime23/1/2012, 8:21 pm

Enlarge this image Click to see fullsize
Reke i jezera Srbije Drina_kanjon_banner
Kanjon
Drine, najviše poznat po drevnom splavarenju, kroz strme i mračne
litice Tare i Sušice, niz valovite i hučne slapove Drine veterani
splavarenja spuštali su splavove stoletnih stabala a o tome su pisali
mnogi ljubitelji prirode počevši od Aleksandra Deroka do Bogdana
Baštovanovića, veterana splavarenja. Danas kanjon Drine više predstavlja
izuzetan doživljaj za turiste u šetnji brodom od Perućca.
Kanjon
Drine je manje poznat javnosti po naučnim prirodnjačkim znamenitostima
koje pretstavljaju prirodnjački fenomen biljnog i životinjskog sveta,
jedinstven u Svetu. Raznovrstan geomorfološki sastav, pravac pružanja
kanjonskih pritoka Rače, Dervente, Nevenskog potoka, Crnog potoka,
Brusnice, Žepe, Rzava i sam položaj planine Tare obezbeđuje posebna
mikroklimatska staništa, sa malim klimatskim varijacijama, gde je
omogućen opstanak iskonskih prašumskih sastojina endemskih i relitnih
biljnih i životinjskih vrsta. Pa kanjoni ovih pritoka su zaklonjena
mesta i prestavljaju zbegove (refugione) živog sveta na malim
staništima. U njima su minimalna klimatska kolebanja tokom godine tako
da su opstale životne forme u ekstremnim uslovima samo u ovim
lokalitetima. Tokom istorijke prošlosti smena ledenog i međuledenog
doba, u doba glacijacije, uništila je bogatu floru Evrope i tako su ovi
lokaliteti prestavljali naknadne centre raseljavanja živog sveta. Neke
vrste su opstale i zadržale samo na uskim područjima kanjona i
prestavljaju relikte, žive fosile i endeme. Od biljnog sveta
najpoznatija je Pančićeva omorika, Dervetanski i Dobrunski različak,
kandilica, divlji čubor, Pančićeva mlečika, mlečika kamenjarka, koheja,
stamata i druge.

Danas kanjon Drine sa pritokama ima lokalitete
pelideminentnih biljnih zajednica gde su nalazišta sa preko trideset
drvenastih i preko stotinu zeljastih biljaka na površini od svega 4 ara i
to predstavlja evropski fenomen. U ostalim šumama Evrope su dominantne
šumske biocenoze gde preovlađuju jedna ili dve biljne vrste.

Postoje
retkosti kao što je čista sastojina oraha u Aluškom potoku. Za orah se
smatralo da je donesen sa Bliskog istoka. Pelenovom analizom
ustanovljeno je da je orah živeo na našem tlu pre šest hiljada godina.
Ostaci čistih sastojina nađeni su na Đerdapu na sepentinu i smatralo se
da je to jedinstvena divlja sastojina u Svetu. Međutim, takva šuma
postoji i u Aluškom potoku i to na krečnjačkoj podlozi.

Šume
prašumskog tipa jedino su se u Evropi zadržale na Balkanu. Poznata je
prašuma u Perućici, a manje je poznato da postoje takve šume i na
rubovima kanjona Drine, kao što je Topli do, ili na primer bukova šuma u
kanjonu Rače na površini od 5,5 hektara.

Kanjon Drine nije
poznat samo po posebnoj flori i fauni. Refugijalna biljna staništa Drine
i pritoka su stalno boravište mrkog medveda karakterističnog za istočnu
Bosnu i zapadnu Srbiju. Uobičajni kosmatoliski oblik medveda Evrope ima
stalna boravišta i zimovnike u kanjonskim pećinama, ima tamniju boju i
dostiže težinu preko 350 kilograma. Smatra se najpribližnijim oblikom
savremenika pećinskog čoveka. U vrletima kanjona stalno mesto boravka je
i divokoze koja se spušta i do nadmorske visine od 300 metara što
prestavlja jedinstven slučaj u Svetu. Razlikuje se i od ostalih oblika
ove vrste i anatomski. U ostalim krajevima Sveta divokoze žive samo na
preko 1000 metara nadmorske visine. Kanjon Drine sa planinom Tarom ima
veoma bogatu faunu ptica, gmizavaca, vodozemaca i insekata što
prestavlja potrebe dugogodišnjeg opsežnog proučavanja.

U dvogodišnjem fitecenološkom proučavanju kanjona Drine dr. Vojislav Mišić sa

Biološkog
instituta iz Beograda, sa saradnicima potvrdio je dugo osporavanu tezu
od naučnih krugova Zapada o refugialnim staništima. Sa evidencijom
naučnih radova ustanovljeno je da u kanjonima Balkana u dalekoj
prošlosti, u ekstremnim uslovima, jedino moguć bio opstanak pojedinih
životnih vrsta i da je naknadno u povoljnim uslovima omogućeno njihovo
rasprostiranje.
Postoji jedna interesantna analogija da kanjoni i
klisure Balkana nisu bili samo zbegovi biljaka i životinja u ekstremnim
uslovima tokom istorije već zbegovi očuvanja kulturne baštine i
pismenosti balkanskog naroda po manastirima. Takvi su manastiri u
kanjonu Rače, manastir Rača, u kanjonu Rzava Dobrunski manastir, u
kanjonu Maleševe manastir Maleševo.
Raško Kojadinović
Rašo Ivanović

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime4/2/2012, 4:42 pm

Perućac je turističko naselje na desnoj obali reke Drine i udaljeno od
Bajine Bašta 13 km. Najpoznatije je po HE Bajina Bašta odnosno po jezeru
koje je napravljeno zarad ove hidroelektrane. U samom naselju postoji
nekoliko kafića, restorana, vila "Perućac" i restoran "Vrelo"
Tu je i
lepo uređena plaža sa bazenima za decu, tuševima, kabinama za
presvlačenje i prelepim restoranom. Izuzev kupanja, gosti mogu da
pecaju, voze se brodom, iznajme kanu ili pedalinu, spuštaju se čamcima
Drinom.


U Perućcu na lokalitetu ‘’ Mramorje ‘’ postoji
srednjevekovno groblje koje je ispunjeno nadgrobnim
spomenicima-stećcima. Najstariji potiču iz XIV i XV veka, a ima ih
različitih po veličini i načinu obrade, od krečnjačkih sarkofaga dužine 2
m a širine i visine 1m do položenih nadgrobnih ploča. Ispitivanja
50-tih XX utvrđeno je da je od nekada zabečeženih 200 sada je sačuvano
svega 93 spomenika. Samo nekoliko primeraka je ukrašeno klesanjem ( mač,
štit, krug i polumesec ).
Zbog svoga značaja lokalite Mramorje je
1968.god. zaštićen kao spomenik kulture od izuzetnog značaja za Srbiju.
Slični stećci postoje i u selu Rastištima.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime19/2/2012, 3:22 pm

Enlarge this image Click to see fullsize
Reke i jezera Srbije Drina_splavarenje

Od
1850.god. počinje velika potražnja za četinarskom građom, jer počinje
njen izvoz. Zbog toga šume u Srbiji nisu više bezvredne kao ranije ada
su se mogle slobodno krčiti, jedno su pod kontrolom još od 1820.god. i
naredbe kneza Miloša pod kontrolom bile šume u kojima se mogla žiriti
stoka. Tara je jako zgodna za izvoz građe jer se u neopsrenoj blizini
nalazi Drina koja služi za transport trupaca. Do 1881.god. Tara je ’’
opšte narodno dobro ’’ kada se donosi prvi Zakon o šumama i od tada se
javljaju oblici vlasništva nad šumama. Razgranišenje vlasništva završeno
je konačno 1909.god. kada postoje : državne, opštinske, seoske,
manastirske i privatne šume.
Ubrzo se pojavljuju strugare ručne i
potočare, a nešto kasnije i na parni pogon, a jedna takva Josifa
Trebinjca iz 1897.god. predstavlja prvi industrijski pogon u Bajinoj
Bašti. Od 1965.god. počinju se koristiti moderni banseci. Tara je
poečela snabdevati brojene stugare ne samo na teritoriji sreza
račanskoga već i brojne duž Drine, Save ili Dunava.
Trgovaca drvnom
građom ( japijom ) 1877.god. u Bajinoj Bašti bilo je 36, ali njihov broj
se kasnije smanjuje. Prvi veći zakupci seče drveta na Tari bili su
beogradski industrijalac Dušan Sirotanović 1893.god., a zatin i Prometna
banka iz Beograda od 1902.god. Prometna banka je napravila i prvu
šumsku prugu od Bukovog brda do Osluše, gde su debla otiskivana do
Borove ravni, a zatim uz pomoć drvene riže ( veštačkog točila ) sve do
same reke Drine na mestu sela Beserovine. Veštačlo točilo je bilo
napravljeno u obliku slova ’’ C ’’ da bi se smanjila brzina balvana pri
izlasku iz nejga u reku Drinu. Sistem je radio do 1909.god. kada je
rasturen, a točilo je prodato za ogrev a pruga je premeštena u Alušku
planinu. Na nju se nastavljala žičara koja je išla kroz kanjon Dervente i
sve do Predovog krsta. Na preovom krstu formirano je čitavo malo
naselje za službenike Prometne banke i radnika na seči drveta. Naselje
pored koliba za stanovanje i službenih prostorije imalo je pekaru,
kuhinju, kafanu, dućan i ribnjak. Kada je ponestalo stabala za seču
žičara je produžena na brdo Sjenič, a zatim i do Batura i tada je bila
dugačka 15 km. Puni vagoni su prirodnim padom nosili 4 m3 oblove građe, a
prazni su se vraćali iz pomoć druge žice.
Po početku Prvog svetskog
rata rad na žičari je prekinut, a Austorugarska vojska preuzima
1916.god. žičaru i mobiliše lokalno stanovništvo, te je oni koriste do
septembra 1918.god. Prometna banaka je ponovo preuzima početkom
1919.god. i eksploatiše do 1931.god, a 1925.god. sagradila je prugu Tara
– Križevac, a od Križevca do Drine vodila je žičara. Od 1928.god. posao
Prometna banka premešta u selo Zaovine i sada se građa prevozi do
Višegrada odakle se transportuje Drinom.
Prvi splavovi počinju od
1856.god. a snabdevali su Kneževinu Srbiju drvenom građom. Prvi splavari
su slabo poznavali Drinu, pa su se pre polaska na put opraštali od
rodbine kao da polaze u rat. Posebna opasnost po splavare bile su
vodenice na Drini i Savi jer je bilo i smrtnih slučajeva i podbijanja
splavova pod vodenice. Od 1878.god. Drina postaje granica između Srbije u
Austro-Ugarske pa je svaki splavar morao imati pasoš i samo u slučaju
neke nezgode mogao je svoj splav privezati za bosanski obalu Drine i
nije se smeo udaljavato od obale više od 12 koraka ( toliko je bio
dugačak konopac za vezivanje. Nisu smeli takođe ni razgovarati sa
meštanma iz Bosne.
Poslovina sprovođenja građe do Beograd u ime
Prometne banke u Bajinoj Bašti vršio je Radisav Mitrović, narodni
poslanik 34 godine neprekidno i predsednik opštine. Za istoga Feniks
Kanic navodi da je ovaj ’’ grof od Tare ’’ po pisanju štampe ( 1897 ) uz
pristanak državnih organa 1891-93.nezakonitom sečom smrče i jele na
Tari oštetio državu za oko 240.000 dinara.
Splav je pravljen od
balvana koja su iz pomoć klanfi povezana, ali je mogao biti napravljen
i od rezane građe. Transport je bilo sastavlje od većeg broja splavova,
auvek su snažniji i iskusniji išli prvi. Polazak je uvek bio u
ponedeljak, a jedini dan u godini kada splavari nisu radili, osim
nedelje bio je sv.Nikola jer su ga svi splavari slavili kao svog
zaštitnika. Građa se transportovala do Šapca Drinom, a od Sapca Savom do
strugara kojih je bilo i na Dunavu. Do 1919.god splavari su se kući
vraćali peške od Sremske Rače, a posebno je karakteristično drugarstvo i
slolidarnost koja je bila razvijena kod ovih ljudi.
Godine 1914.
splavarenje se prekida, a splavari su pomogli užičkoj vojsci da krajem
avgusta pređe Drinu na mestu današnjeg mosta. Od 1916.god. do kraja rata
na Drini se spalavari u ime Austro-Ugarske.
Kada je 1919.god.
Prometna banaka nastavila sa radom na Tari trgovina ’’ japijom ’’ naglo
se razvija. Javlja se nedostatak iskusnih splavara, pa se pojavljuje i
Zagorka Božić, možda jedina žena splavar na Drini. Pored broja povećava
se i veličina splavova. Od 1931.god. Prometna banaka je prešla sa Tare
ka Zaovinama kao i neki drugi trgovci sa strane, a na tarskoj strani
ostaje Industrijska banka iz Bajine Bašte i nekoliko manjih trgovaca iz
Bajine Bašte. Velika ekonomska kriza krajem 20-tih XX pogodila je i
trgovinu građom pa se sada javlja i višak splavara, a pored posla
transporta građe oni počinju i sa transportom ogrevnog drveta tako da je
poslao splavara postao mnogo naporniji. Iako je 1937.god. skočla cena
građe nije se poboljšao položaj ranika, pa su se oni organizovali u
sindikat i započeli štrajk 10.april – 15.maj 1937.god. koji je okončan
tako što je vođe štrajka Miloje Rajaković, ministar socijalne politike i
narodnog zdravlja koji je inače bio iz Bajine Bašte, optužio za
komunizam i delatnist protiv kralja i države na sastanku sa njima, pa su
oni odustali od daljeg štrajka. Vođe su i pored toga osuđene na
zatvorske kazne i oduzimanje zvanja splavara, što je viši sud kasnije
odbacio. Ipak Industrijska banaka je posle ovoga povećala plate
splavarima
Rat je ponovo prekinuo rad, a račanska četa koja se
okupila početkom avgusta 1941.god.na Tari sprečavala je ponovno započeto
splavarenje. Drina ponovo počinje biti granica sada između Srbije i
NDH. Početko aprila 1942.god. masa izbeglica je iz Istočne Bosne
navalila da beži ispred ustaša prkeo Drine u Bajinu Baštu. Splavali su
se samoinicijativno uključili u spašavanje nesrećnjika. Ipak nisu uspeli
svima da pomognu jed se 5. maja dogodio stravičan masakr. Do tada su
splavari od mesta DŽanići do gvozdenog mosta na Drini prebacili
18.000-20.000 ljudi. Oni su primljeni u Bajinoj Bašti, a zatim su se
razišli po čitavoj Srbiji. Od maja 1942.god. splavarenej na Drini
organizuju Nemci sa nemačkom zastavom na početku i oružanom pratnjom na
poslednjem splavu sve radi zaštite od ustaša koji su kontrolisali levu
obalu Drine. Nemci napuštaju Bajinu Baštu septembra 1944.god., a
inđinjerci NOVJ tražili su građu za podizanje mosta na savi kod
Beograda. I pored opasnosti od ustaša splavari iz Bajine Bašte
prihvatili su izazov. Na splavovima su napravljeni zakloni od kamenja i
krenuli su 15.februara 1945.god. Od Banje Koviljače nisu mogli dalje pa
je građa prebačena do Šapca železnicom i dalje Savom doBeograda.
Posle
rata se menjaju uslovi za splavarenje.Sečenje građe se prvo pomera ka
crnogorskim planinama u slivu reke Drine, a preduzeća koja rukovode
splavarenje veome često se menjaju što samo predstavlja nagoveštaj da je
splavarenju došao kraj. Gradnja Zvorničkoj jezera promenila je bitno
način splavarenja jer je jezero usporilo, pa čak i onemogućilo
splavarenej na stari način. Ovo je poskupelo transport te se od
1951.spalavari sve manje. Konačno je prekinuto 15.juna 1963.god.
početkom gradnje brane u Peruđcu. Posle ovoga splavovi su samo
sporadična pojava, a poslenji azbeleženi su spustili Fočani 1974.god.
O
splavarenju na Drini veoma lepo svedočanstvo ostavio je Bogdan
Baštovanović u svojoj knjizi Sto godina spavarenja na Drini ( 1981 ).
Sam dugogodišnji splavar građu je sakupio u razgovorima sa preživelim
splavarima, ali i istrživanju splavarske arhive i literature.
Marko Kovačević



Reke i jezera Srbije Empty

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime14/3/2012, 7:01 pm

Splavarenje Drinom - 1958. godinaNekada, iako težak i naporan rad
splavara bio je ispunjen mnogim dogodovštinama, pa evo nekih od njih.
Splavarilo
se iz Višegrada do Zvornika, tu se za građu uzimao novac, pa ponovo za
Višegrad ili Žepu, na nove splavove. U blizini mesta gde se dopremala
građa jedna muslimanka se setila i od svoje dve sobe napravila konak za
splavare. Imala je dve cene prenoćišta, ako hoćeš da spavaš u krevetu 5
banki a na klupi samo 1 banka. Umorni splavari većinom su uzimali
krevete, misleći da će se u njima lepo odmoriti za sutrašnji povratak.
Jedino je Novak Mihajlović uvek spavao na klupi i kaže: „Dam brate banku
i spavam k'o čovek". Svi su se tome čudili kako, kad je već primio
platu a muči se na klupi. „Nisam lud da dam 5 banki, pa da me svu noć
stjenice nosaju io krevetu". Isti ovaj Novak, kako je sebe često
predstavljao, Mihajlović blizu Drine, (stanovao je na ušću) jedne ratne
godine bio je uhapšen od četnika. Dok je čekao na saslušanje u hodniku
četničkog štaba, iz jedne kancelarije je izašao podebeo četnik. Videvši
da ovaj izlazi iz zgrade, setio se, stao ispred njega i na očigled
ostalih iz hodnika kao da i on treba da izaće a prikriven debelim
četnikom izašao. Koračao je lagano do prvog ćoška a onda „bugija". Tako
su počeli, ako se i ja dobro sećam, njegovi partizanski dani. A njegova
žena Ljubica često ga je_klela. Te da Bogda ovo te da Bogda ono. „Ja sam
na to navikao", govorio je Nole, „Ona meni kaže da Bogda irko, a ja
njoj, vučući zemlju na te".

Đurić Slavimir - Arap, tada zaposlen u
Crnom Vrhu, radio je kao odpremač građe iz raznih delova Tare i Žepe.
Svaki put kad su se splavari vraćali iz Zvornika kroz Bajnu Baštu
uzimali su namernice i odeću za one koji su ostali na odpremnom mestu.
Tako i Slavku žena svaki put pošalje pečenu kokošku. Prvim dvema se
obradovao, ali mu kod šeste- sedme, bi nešto sumljivo. Došao kući i
pita: „Šta ti je ženo, jesi li poludela pokla sve kokoši" „Joj Slavko,
nešto kokoši kunjaju pa ko velim da ne propadnu".

Šalili su se na
svoj a i na tuđi račun splavari i šumari. Neko je proneo vest, eto u
šali. da je Arap iznenada umro. Kao i svaki loš glas brzo se pročuo
čaršijom. Jedino Slavku niko nije rekao da je umro. Sledećeg jutra, dok
se magla još dizala već je bio na radnom mestu. Stajao je okrenut leđima
kad mu prišao kolega Dojčilo Despotović i, ne sluteći da ono iz magle
izbija silueta „pokojnog" Arapa. Pozdravio ga je sa dobro jutro.
„Pokojnik" se okrenuo, odpozdravio i sam je se prepao gledajući
izbezumljeno bledo lice svog kolege, kao da je video vampira noge ga
izdaju, pada. „Šala" je nesvesno uhvatila maha da je već prvog dana pola
familije obukla u crno.

Jednom prilikom vraćajući se sa Strugare
na pola puta sretne se sa svojom ženom. „De si povela kravu, Trnjina"
„Izgleda da krava traži vola, pa je povela kod Dobrisava“ Arap se
nasmeja pa reče: „Slušaj Trnjina ako ti hoćeš da ideš kod Dobrisava ti
idi a tu kravu vrati u štalu. Nemoj da je vodiš k'o budalu za sobom".

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime10/5/2012, 7:27 pm

Reke i jezera Srbije Serbia_Kolubara_basin

Колубара
је река у западној Србији која постаје код Ваљева, од Обнице и
Јабланице,дуга је 123 километара, и улива се у Саву, близу Обреновца. У
сливу Колубаре, 3639 километара квадратних, налазе се богата налазишта
лигнита. Долином Колубаре пролазе
железничка пруга и ауто пут.
Током
неогена у лајковачкој котлини постојало је језеро, док је ваљевском
котлином текла Колубара.Било је то пре неколико милиона година.У
лајковачкој котлини дно језерско је око 160 метара. Стварање данашње
Колубаре почело је крајем неогена отицањем језера из
лајковачко-обреновачке котлине. Колубара се тада појавила на дну
језерском и у њему усекла око 90 метара. При томе је она урезала,
удубљујући се у неогеним седиментима и терасу од 18 метара.Испод
Словачке сутеске настаје Лајковачко - Обреновачка котлина која се пружа
све до ушћа Колубаре. Од Оштриковца на десној страни Словачке сутеске
пружа се најпре према истоку, а затим према североистоку, скоро све до
Лазаревца, зараван, састављена од тријарских кречњака и висока око 200
метара. С ње се диже Враче- брдо у тријарскимкречњацима до висине од 240
метара. На страни Враче- брда у тријарским кречњацима усечена је тераса
од 94 (200 метара); с обзиром на наведену висину неогених наслага ова
је тераса абразиона. На десној страни Љига, међутим, испод села Ћелија у
истим кречњацима
усечена је тераса Чук, висока 26 (130 метара; судећи по висини она је речна.)

Reke i jezera Srbije Valjevo_Kolubara

Лево
од Колубаре, а северозападно од Словачке сутеске види се најпре тераса
од 105 (219 метара); она је усечена у старијим стенама и такође је
абразионог порекла. Од ње према северу настаје с леве стране Колубаре
ниже и заравњено земљиште, састављено такође од језерских, неогених
наслага. На југу оно је високо око 150 метара, према северу између
Колубаре и Тамнаве око 120 метара. Са ове заравни, састављене од
језерских наслага, диже се до висине од 161 метра, главица Виш. На
падини према Колубари у језерским наслагама усечена је речна тераса од
18 метара; њена апсолутна висина износи у Јабучју 120 метара а низводно у
Скобаљу 117 метара. Заравни источно и западно од Колубаре, састављене
од језерских наслага, представљају.
Колубара је као река први пут
уцртана у једну римску карту путева из периода I – IV векаали јој име
није убележено. У Роселовој карти путева из друге половине XV века
уцртана је са именом Colubaria flumen. Настарији писани помен хидронима
Колубара потиче из 1291. године а забележен је у једном купопродајном
уговору робиње “ de Colubara “ сачуваном у архиву у Дубровнику. Приликом
похода на области испод Саве угарски краљ Карло Роберт издао је једну
повељу 16. септембра 1319. године : “ prope Kalabar in Macho “ – поред
Колубаре у Мачви. У повељи угарског краља Жигмунда из 1392. године и у
уговору у Тати из 1426. године помиње се Колубара. У разним преписима
Колубара се спомиње као “ Calabar”, “Collubara”, “ Kalizar” … дно
језерско. Оне су разуђене од плиоцена тј. током дилувијума Колубаром и
њеним притокама. Од свих ових притока највећа је Тамнава која је најјаче
и утицала на снижавање језерског дна. Оно је знатно ниже на западу него
на истоку. Према досадашњим истраживањима име реци је дало келтско
становништво.Претпоставља се да су Келти – Скордисци, првобитно панонско
– илирско име Кол-Апис изменили тако што су други део првобитног имена
Апис ( река ) заменили својом речју Амбра ( река ). У слободном преводу
име реке је синоним за хладну и тамну воду која кола ( извире ) из
недара земље. Значења су вишеслојна и губе се у митолошким дубинама
времена, истовремено и антрополошка и космичка.
Популарна тумачења
имена Колубара сежу и до доба када су Римљани експлоатисали рудник Ребељ
и са оближњих брда посматрали вијугави , попут змије , ток реке а како
је један латински назив за змију – colubra , река доби назив Колубара.
Вијугави ток реке и бројни њени меандри инспирисали су касније народ,
према једној другој верзији, да реци по бројним колут барама да име
Колубара.
Код Ваљевског брда Видрака Обница и Јабланица се састају и
граде реку Колубару. Обна - Обница, по претпоставци И. Дуриданова носи
име из илирског периода али А. Лома претпоставља да је име реке такође
Келтског порекла. Мишљења се базирају по називу хидронима Abona који се
јавља у Европи и на британским острвима и који на келтском означава
реку. Порекло имена Јабланица упућује на планину Јабланик , односно на
шуме
јаблановог дрвета. Сливом Колубаре теку њене бројне притоке . С
десне стране теку Градац, Бања,Лепеница,Рибница, Топлица, Љиг, Пештан,
Турија и Бељаница. Са леве стране су притоке Рабас, Кладница и Тамнава.


Enlarge this image
Reke i jezera Srbije Kolubara1

Љиг,
највећа и водом најбогатија притока Колубаре, према лингвистичким
анализама носи прекелтско, вероватно старо- индоевропско име. У писаним
изворима угарског порекла јавља се у облику “ Lygh “ 1392. године , а
1426. године као “Ligh “, оба пута у имену једне жупе у Мачванској
бановини. У слободном преводу значи „Светла Река“. Име реке Тамнаве је
словенског порекла и означава „ Тамну Реку“.
Име реке дало је назив
области Колубара. У мочварне и маларичне пределе, у густо шумом
прекривену област Тамнаве, путници су улазили из правца Ваљева и Уба
пролазећи поред средњевековног утврђења у Непричави, названог Пакај, или
из другог правца на прелазу Бели Брод поред средњевековног утврђења
Castrum Brodare . Ретки знатижељници могли су, ако су имали кључ,
путовати кроз паралелну Колубару, Колубару митологике и легенди.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime29/7/2012, 8:34 pm

Lepenica, je najveća i najznačajnija
reka opštine Kragujevac. Izvire na Gledićkim planinama kod brda Stolice u
Goločelu, a uliva se u Veliku Moravu kao leva pritoka kod Miljkovog
manastira. Od izvora Studenca teče od jugozapada u pravcu severoistoka
kroz Kragujevačku kotlinu do brda Šupljaja u Badnjevcu, zatim teče prema
istoku kroz Badnjevačku kotlinu. Dužina toka Lepenice je 48 km. Ranije
je dužina toka iznosila 60 km jer je Lepenica tekla uporedo sa tokom
Morave pored Lapova i Markovca. Međutim, od velike poplave 1897. godine,
ona je kod Rogota skrenula tok prema istoku. Time je skratila prvobitni
tok za 12 km.

Reke i jezera Srbije Mostdc7

Lepenica
prosečno daje blizu 3 m³ vode Velikoj Moravi. Pri niskom vodostaju, za
vreme većih suša, Lepenicom teče oko 30 litara vode u sekundi. Najveći
vodostaj zabeležen je od 920.000 litara u sekundi. Na području opštine
Kragujevac Lepenica prima svoje najveće pritoke u Kragujevačkoj kotlini:
Dračku reku, Divostinski potok, Erdoglijski potok, Sušički potok,
Petrovačku reku i Cvetojevački potok s leve strane, a Grošničku reku,
Ždraljicu, Bresnički potok i Kormanski potok s desne strane.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

Beskraj

Ženski
Broj poruka : 21554
Godina : 44
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime3/10/2012, 9:43 pm

Gradac je reka ponornica koja izvire ispod planine Povlen, a posle
nekoliko kilometara ponire i ponovo izbija kod sela Bogatića, poviše
manastira Ćelije, kod Jakog izvora. Odatle do Ćelija, Gradac teče kroz
krivudavu klisuru, pravi izvestan luk oko manastira i odlazi prema
Valjevu, gde se uliva u Kolubaru.

Reke i jezera Srbije Gradac6

Reke i jezera Srbije Reka+Gradac+2007-w

Reke i jezera Srbije Kolubara3

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

https://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Reke i jezera Srbije Empty
PočaljiNaslov: Re: Reke i jezera Srbije   Reke i jezera Srbije Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Reke i jezera Srbije
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: MOJA ZEMLJA-
Skoči na: