LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Kosovu i Metohiji s ljubavlju...

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:26 pm

КОСОВО ПОЉЕ И МЕТОХИЈА СРПСКА


Чује се крик из Гробова косовских јунака
Безглави коњи равницом трче
Копља крвава ка небу штрче
Барјаци на копља пола
Тресе се од бола Косово Поље равно
Лазарево славно

Југовићи,
Обилићи
Краљевићи,
Сви су на броју
У строју Лазареве војске
Звецкају ланци на вранцима
Радован, и Ратко стигли
Три прста дигли у знак часног Крста
Лобање Српске свете молитву говоре
Тамјана и босиљка мирис се шири
Косовка ђевојка са кундиром напаја мртве
Дижу се из гроба, - српске душе ка небу вјечном
Авети коло воде, - црни орлови лете
Нашим бијелим орловима пријете
Дошло је задње доба!


Марко Љ. Ружичић, књижевник

Седамнaeстог фебруара, 2008. г. у 12.30. сати

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:27 pm

Сваки Србин је Косово, Косово је Српска колијевка, наш родни лист,
наша крштеница и смртовница вјечна наша.
Отимају нам га, хоће бјелосвјетске вуцибатине у савезу са Безбожничким Ватиканом
и Ватиканским слугама, пошто пото да нам га узму.
Али... и прије су долазили и одлазили, и шта нам наудише....
Ничија није,нити сијала, нити догорјела до зоре.
Биће и овај зулум и прочи ће као што су и други прошли и нису нам ама баш ништа
наудили.Треба да смо јаки у Вјери својој, прађедовској.
Као што каже она народна пјесма:

"Крст носити нама је суђено"

Могу ове бјелосвјетске вуцибатине и безбожници (може им се, јаћи су) да нам
говоре шта хоће,да нас клеветају, да нас убијају, да нам отимају куће, њиве, њивице,
њиверке, пашњаке, стрнике, винограде, оранице..... али,никада неће моћи да нам
узму Косово из наших срца...

У Високим Дечанима се при самом олтару, са десне и са лијеве стране Царскијех Двери,
налазе двије огромне воштанице које је, по предању,Царица Милица поклонила манастиру
са завјетом да их упали онај Српски владар који буде осветио Косово,
нашега Цара Лазу и све Косовске јунаке.
1924 године упалио их је нас витешки Краљ Александар-Ујединитељ.

Да се подсјетимо на завјет Царице Милице:

Две свеће у манастиру Дечанима

Кад с'високе Лавре одијекнуше звона,
И отпоче тајна Косовског опела,
Тад побожно приђе ка чивоту она,
Царица без круне и царског одела.

У Бога и тебе милост једну просим,
Прилажући даре Дечанима твојим,
Свеће!...Завет који са Косова носим,
Завет,прачен дугим молитвама мојим.

Ја полажем овде...Воштанице ове,
На олтару као два мермерна стуба,
Нек чекају оне нараштаје нове,
Које ће да прати Васкресење труба:

Кад Краљ новог јутра пројезди кроз таму,
И избере мачем са Косова цвеће,
К'о победник он ће доћи Царском Храму,
Да освети завет и припали свеће!

Тако гласи запис што остави она,
Царица и мати светог Завештења,
И сад ко чујем глас истога звона,
И речи и гордост истог осећања!

Да...мени се чини ,све векове наше
Овај стари олтар сад предаме враћа...
И сви који живот за спас земље даше
Да сви они беху Милицина браћа!

О,никад још тако не осетих као
Сад велики понос и химну слободе!
И сто пута ја бих живот дао,
За те мили славом,овенчани Роде


Трифун Ђукић
из збирке пјесама "Српско Класје"
антологија Србске родољубиве лирике
МС Фебр/16/2008



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:28 pm

Не смем да се браним
( жртвама на Бистрици )

Нисам смео
да поменем ватру
у подводном царству,
далеко од извора.

Ма где били,
о прагу сањамо,
као о хлебу
под врелим сачом.

Некада је било
ледено доба у Метохији.
Знам, ко је открио Сунце
да га раскрави.

Данас, црвена,бистра вода,
без снова у нечијој глави
запљускује невине обале
и губи мост у таласу.

Бистрица не мирује,
да се трагови не затру.
Ја немам снаге у гласу
да поменем ватру

Милутин Србљак

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:28 pm

ВИДОВДАНЕ МОЈ ОЧИЊИ ВИДЕ

Видовдане мој очињи виде
Тобом видим што други не виде
Видим Лазу честитога кнеза
Бесмртнога косовског витеза
И са њиме јато мученика
Из крви им изникли божури
Из костију знак Часнога Крста
Своје небо носи на три прста.
Вјера им је основа прегнућа
А зеница Пресвета Тројица
Сви одоше у бој на Косово
За пресвето име Исусово!
Видовдане мој очињи виде
Тобом видим сто слепци не виде
Видим Лазу небом обасјана
И у њему зору новог дана
У васкрслом Христу запретана
Потврђеном завјетом Косова
Јединога пута Србинова.

Митрополит Амфилохије Радовић

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:29 pm

Косово, нити је престало, нити је нестало,
нити ће икада док је нас...

Исидора Секулић

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:29 pm

ИЗ ПЕСМЕ СИЦИЛИЈА И РЕВОЛУЦИЈА

Србине,буди спреман!
На Косову пољу
Велика сен се Лазарева диже:
Марко Краљевић из пећине искаће,
А Шарац коњ већ рже...

Ђовани Карло Сарацени



"Бој на Косову је имао великог одјека у Европи.
Косовски јунаци су опевани у руској, француској, немачкој, шпанској,
италијанској, мађарској, грчкој, енглеској, бугарској и у многим другим поезијама.
У то време па све до пада Берлинског зида написане су многе епопеје у славу једног малог,
али храброг народа, који брани цивилизовану Европу од напада безбожника.

А данас...

Ничија није сијала до зоре,нити ће сијати,нити догорети..."

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:30 pm

Тмурно претећи - одишући жалошћу
Лебдели су облаци тешко над бојиштем
Као таласи мора заносили су се бедеми
На смрт храбрих ратника замахујући на удар
Брда лешева су се гомилала
Сви су изгинули,витезови и њихови момци
Отац и син и брат и супруг.

Сирота, Милице, твоја туга превршила је меру!
Гусле, миле гусле, дођите,
Песме Косовске, гласите се и даље,
Својим тужним звуцима!

Стихови швајцаркиње А.К.Стуцанегер,која је лечила Српске рањенике
у Балканским ратовима и у првом светском рату

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:31 pm

ЧАС ПОВЕЧЕРЈА (Одломак)

Тих ветар милује својим дахом нежним
На Косову пољу травку и клас врео:
Пет векова прође тим крајем прибрежним
Где царство обави чисте крви вео.

Девет Југовића и Милош војвода
Изгубише редом: ал' не и Вук худи,
Ту спавају ратници из песме Рапсода
Али им се пепео покреће и буди.

Оживљава када се гласови зачуше
Народа што хоће да слави умрле
Јер ту су јунаци,и живе им душе
Поздрављају синове,слободне и врле.

И сама Европа често заборавна,
Која кад ти паде без браника оста,
Данас оживљава времена ти славна,
Ој Србине,
и жели да будеш што некада поста.

Асил Милијен( 1838-1927)





____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:31 pm

А САД - КОСОВО ЗОВЕ

http://poezijascg.com/poezija/?cat=32

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:32 pm

Зорка Стојановић

ДОЗИВАЊЕ ИЗ ГРАЧАНИЦЕ

Узалуд звониш Грачанице.
Кога дозиваш на јутрење,
кад земља пуста,
плаче и стење.
Знаш ли где су твоја деца
Светињо,
Знаш ли Срби где су ?
У збеговима.
Навикли на сеобе,
порушене гробове предака оплакују,
тебе и твоја звона сањају.

На лицу грч.
Суза нема,
тихо у својој боли
у срцу самују,
у немирним сновима
твоја звона оплакују.

Мируј Грачанице,
пусти, нека горе свеће,
нек' осветле песнике
што се смерно моле,
ћути,
не ридај Грачанице,
њихове те песме воле.

http://www.poetabg.com/pesme/kosmet.html

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:33 pm

НА ГРОБУ ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА




I

Уоквирени сувом травом
камени стећци
у мору шумора
на дну плавога
претци..
Извирују камене главе
залегле на положају наде
у заседи без боја
у заседи неспокоја..

Гласне се орао крсташ
што крстом крсти плавет
и камен топли
што стоји ко завет..

У мору суве траве
камене сузе знане.



II

Плачем сузом грожђа
на каменом гробљу
на заласку сунца.

На ивици живота
шуме кипариси
ко копља
оловом заливени
да рана буде болна.

О,потеци потоку
оку
светлосног бића
нек заруменим
бојом хочанског пића...
нека ме сретне
радост плава
наше небо у оку Сјаја.



III

Док капље вино
из цевотока, венотока
из ока
бруји тишином тајна
која одваја
наше кости
у земљи црници
у земљи костурници.
Божури се распукли
бојом зара.
Од онога што је било
мотам једно клупко сиво.
Кос звиждуком пара јаву
у небитку у нежитку
коштану главу остављам саму...

Наталија Јаковљевић

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:33 pm

КНЕЗ ЛАЗАР


Видеше Лазара
светлог и радосног
појио је вином
војску своју ожеднелу жудом.
Причешћивао са сином
у ванвремену
дугом.

Онде се скупише војске наше
из свих времена
коњица
пешадија
барјактари
соколари
Голубани, Милани..

Светао Лазар у очи их гледа/о/
он руке нема/о/
остави/о/ их у Раваници
да служе земаљској навици...

А овде
над Дунавом отворила се небеса
душе лаке
и телеса
улећу у сунчеве зраке..

Напред видеше Лазара
Кнеза..

Наталија Јаковљевић


@А у једном коментару испод ове песме је писало:
Многи га не виде, надам се да ће поруку схватити.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:34 pm

КОСОВО ПОЉЕ И МЕТОХИЈА СРПСКА


Чује се крик из Гробова косовских јунака
Безглави коњи равницом трче
Копља крвава ка небу штрче
Барјаци на копља пола
Тресе се од бола Косово Поље равно
Лазарево славно

Југовићи,
Обилићи
Краљевићи,
Сви су на броју
У строју Лазареве војске
Звецкају ланци на вранцима
Радован, и Ратко стигли
Три прста дигли у знак часног Крста
Лобање Српске свете молитву говоре
Тамјана и босиљка мирис се шири
Косовка ђевојка са кундиром напаја мртве
Дижу се из гроба, – српске душе ка небу вјечном
Авети коло воде, – црни орлови лете
Нашим бијелим орловима пријете
Дошло је задње доба!


Марко Љ. Ружичић,

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:35 pm

УГАЖЕНА ТРАВА



Јесенас већ зазимило

Заледила суза дубином срца

Посивјела стара туга вид очињи



Пријатељу слично нам

Ни теби ни мени по мјери

„Ти у гробу ја у гарсоњери“

Угажена трава око гроба

По грудима цветају каћуни

Чекајујћи прољеће

Хватам пречице сјећања

Сунце путању дневну пише

Идем да скитам за њим



У гарсоњеру ужу од гроба

Не враћам се пријатељу више

Пјесници су осетљива роба

Стижу тамо гђе друге треба вући

Витомире немире

Како смо ми кварљива роба

Брзо стигнемо под травом

Далеко од вјечности даљи од гроба




Милица Перун Ивановић
(18 март 2009

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:36 pm

Милица Бакрач - Песме о Косову

(понедјељак, 07 јун 2010 11:58




К Н Е З Л А З А Р
по други пут међу Србима

Чекајући јутро свесрпско да сване,
и да видовдански огласе се петли,
кад звезда водиља знак дадне,засветли,
опет ћу обићи Високе Дечане,
на Јутрење поћи, да затекнем браћу,
причест од њих примим, загрлим Стефана,
па да ме научи како ћу и шта ћу,
након шест векова овог Видовдана...

Исповедићу се, да ме тешке муке
целог рода свога нетремице море!
Ко себрима мојим везао је руке?
Ко ме то дочека? Зашто сви роморе?
... А од Пећаршије па до Грачанице,
и од Девича, преко Поља пуста,
спустила се беше нека магла густа,
па видех само божуре, и птице...

Да ми је да сретем старог Југ Богдана!
Рекао би мени каква је то тмина,
или бар једнога од девет му сина,
да их питам, камо јато ће гаврана?
Милице ми јутрос у сретење нема...
Од Царице моје чекао сам вести!
Хоће ли ме ико, Боже, јутрос срести?
Топлица сетан, Косанчић, зар дрема?

Помози Господе, где је племе моје?
Помози Мајко, да Косово видим!
Не дајте, рођени, да се бојим, стидим!
Победи, Анђеле, ове неспокоје...




Како су настале
П Е С М Е о Косову?

Пре шест векова, на вечери давној,
на вечери тајној, пре Косовског боја,
остаде запис у Књизи староставној:
Ко је уз Лазара, и српског је соја,
на Видовдан у Пољу погинуће смело!
И издају му неће спознат рука,
да корен божура постаће му тело!
И лек ће му дати Косовкина рука!

Па беше то Поље копаља и рана!
И страда онај што не изда веру!
Тад настаде славље звери и гаврана!
И оних, што слепо продаше вечеру!

Запева се потом нека ПЕСМА нова:
из девојачких грла и грактања птица...
И данас се пева, јер док је Косова,
минути неће песма – тужбалица...
У њој још потомак присећа се претка!
И кроз њу преци тајне своје поју...
- Косово је место краја и почетка...
Зар смо опет близу Косовскоме боју?



Песма о Драгој
- о Видовдану -

Кроз модри освит Видова дана,
девојка чудна у сан се јави...
Кревет јој беше трешњина грана!
Јастук од ситних цветова плавих!

Негде је гледао ово цвеће...
Никако не може да се сети...
Над главом су јој гореле свеће,
около, златни руковети,

певаху песму о силном боју,
на Видовданак што ће се збити!
Ја не дам девојку! Косовку моју!
Пре но што одем – ја ћу је скрити...

Пре но што одем пут Поља бојна,
ја сакрићу је, нек' сније санак,
Нек' чека мене док прође војна,
и овај судњи Видови данак!

Кроз модри освит Видова дана,
далека зора очи му мори,
а Арсеније с хиљаду рана,
док јутро чека, са собом збори:

Зар опет, Господе, чудни снови!
Негде сам видео цветове плаве!
Зови ме, Косово, себи зови!
А зашто свеће, њој изнад главе?

Тек кад му јутро напуни плућа,
далеко сунце уђе у зене,
он кликну: Тамо моја је кућа!
И Видовдан је! Морам да кренем!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:36 pm

Мајка, ја и Косово

сриједа, 13 мај 2009

Аутор: НОВИЦА ЂУРИЋ

Е, кад ме мајка упита
би ли сине, ране ти моје,
пред зору кренуо преко Ржанице
до у Дечане,
затече ме у чуду.

Шта да јој кажем ?

Мислим најбоље је
да ништа не кажем,
а опет
нешто морах.

Дечани су још у пољу,
миришу и трепере,
и овде их осећам, мајко,
како калдрмом старом
монаси
тамјаном каде путеве Господње
и наше,
и после нас;
како тамјан
и мирис Косовског божура
у нашим чулима одседа.

Дечани су, мајко, још двори
царева, краљева,
небеских владара,
Дечани су где и беху.

Шта да јој кажем?

Дечани су писмо наше златно
Симонидин вез од бола
и круна...
Видиш ли, знамо то мајко,
па куда да идем
и шта бих ти донео
осим крста Дечанскога.

Знаш мајко, то је Божје сазвежђе:
Дечани, Грачаница, Раваница
Божја ризница Пећка патријаршија,
Лазарица, Левишка и све наше мученице
Исусове задужбине
и наше покајнице.

Тамо су све наше
тужбалице, невесте,
праштање и патње, невере и издајства,
тамо су све наше ране,
чемери и мелеми.

Шта да јој кажем још ?

Прађед мој тамо је
ђед мој тамо је
отац мој тамо је
деца су наша тамо
крва наша тамо је,
и шта сада?

Сагну се старица моја,
на земљу клекну,
мараму скиде,
ко земљи да збори:

"Е, да имам сузу пустила бих
да потопи и горе и доље,
да устиса силна вода
и одавде ја запловим
у дечанско море
ка некада у Лазарево поље.

Дај Боже, дај сило небеска
деци нашој, травама и пчелама
да с молитвом лежу
и звонима се буде
да и ноћу као у нашим
светим косовким црквама и манастирима
зажижу свеће где год њихов сјај
и вечни плам досеже.

Услиши Боже овој мученици
тако мало за род свој.

Божје ми вере,
Богом се кунем,
Бог ми је сведок,
више те молити нећу -
Спаси само још овај пут".

Шта да јој кажем,
Боже?

(Из необјављеног рукописа ЈАВИ МИ ДА САМ ЖИВ)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:37 pm

Поезија Душана Опачића

(понедјељак, 26 октобар 2009

ВАТРЕНИ плес
И бесни урлици пагана
Што долазе из даљине
Најавом ратних бубњева
И победничких труба
Провалом облака
Затамнила се ширина неба слободног
Вечно замутила река Дреница
Црна прашина све нас прекрила
Болна трнова ружа сустигла
Видим
Бога се не боје, а за казну незнају
Видим
Хиљаде њихових тројанских коња
И једну кобну Ахилову судбу нашу
Отварам прозор времена погледом у вечност
Крвава поља Косова
Никад нису била лепша
Жртвом се крв претварило у злато.

Никозија, 17 феб 2008.год.



КОСОВСКИ БОЖУРИ

Марш са пута мог проклетници!
Те проклете међе склоните
Окове тешке са мученика Светог скините
Разапеле груди, слободе вечне
Убијате тихо, нежно и невино јагње
Које беспомоћно гледа у облаке далеке
Црвен је снег крвљу натопљен
Црна земља њим заливена
Са новим пролећем, и Васкрсом силе Свете
Младим божурима биће покривена!

Никозија, 17 феб 2008.год.


@Душан Опачић је рођен 5.10.1977.г. у Београду. Новинар је по професији. Живи и ствара у Београду и Никозији (Кипар). Оснивач и председник је Друштва српско-кипарског пријатељства „ЛИДРА“

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime28/12/2011, 9:39 pm

Ne zamerite sto sam ovaj dan i u molitvama, svojim dusom,
i ovde veceras sa vama, svojim srcem, posvetila Kosovu i Metohiji...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime12/5/2015, 6:39 pm


LITERARNI RADOVI DECE SA KOSOVA:


SLOBODA

Šta je to sloboda?
Da li je to nešto lepo,
ili možda sveto?

Sloboda je kad si veseo,
kad ideš slobodno u školu,
kad voliš, kad se smeješ i kada se ne bojiš.

Moja sloboda je opasna, strašna i jadna
u njoj gine moj drug, brat i moj tata,
u njoj nas ubijaju kao da smo od blata.

Anđela Ivić
OŠ „Sveti Sava” – Sušica – Badovac




DEVEDESETDEVETE

Stidećeš se, svete, te devedesetdevete!
Što si nasrnuo na Srbe,
Koristeći bombe i rakete.

Zašto ste nasrnuli na Srbe?
Zašto smo krivi što smo živi,
Što smo se rodili i prvo slovo
Na Kosovu naučili?

Što smo prvi korak tu načinili,
Što smo veliko znanje stekli,
Zar treba sve da ostavimo,
Kuće i naše korene?

Nećemo nikako dozvoliti
Da nam diraju mrtve!
Šta su oni krivi što nisu živi?
Nek u miru počivaju,
Zlikovci da im kosti ne pomeraju.

I ja, iako sam još malo dete,
Valjda razumem bol majke kidnapovanog,
I sve što je bilo te grozne
Devdesetdevete!

Jelena Arsić
OŠ „Miladin Mitić” – Laplje Selo




BOMBARDOVANJE

Bio je vedar i sunčan dan,
Bio je dan lep kao san,
A onda odjednom provala oblaka,
Umrla je tada ptica svaka.

Sve je bilo kao u snu
Kad su bombe počele da padaju,
Tog časa deca su prestala da sanjaju
I više se nisu vraćala snu.

Niko to tada nije želeo,
Niko to tada nije voleo,
Padale se bombe svuda oko nas,
A niko da nam pruži spas.

Sve je tada bilo zrno,
Sve je bilo tako crno,
Niko nije uspeo da se snađe,
Spas od bombi da pronađe.

Ni ptica više nije bilo,
Pala mi je jedna mrtva u krilo,
Ni ona nije uspela da se snađe
Spas od bombi da pronađe.

Milica Gigić
OŠ „Dimitrije Prica” – Donja Brnjica




OSTAJEM

Plaše se ljudi,
Ne mogu da se paze,
Pa zato sa Kosova
Nesrećni odlaze.

Ja to ne znam
Iako sam mala,
Rado bih na Kosovu
Večno ostala.

Mrzim novu sredinu,
Ma gde i kakva bila,
Jer znam da bi mi
Život izmenila.

Oni što su otišli
Na život se žale,
I kroz suze priznaju
Da im ognjišta fale.

Iako je opasno i neizvesno,
Ja se ne kajem,
Rešila sam čvrsto,
a na Kosovu ostajem.

Andrijana Jovanović
OŠ „Sveti Sava” – Sušica – Badovac




NADA

Ulicom ide devojčica tužna,
suze ne lije, ali jecaj se čuje.
U prolaznicima oca svoga traži
i glasno govori: „Moj otac tu je”.

Pita se ona treba li plakati?
Da li je njen otac čuje?

Sumrak se spušta i tama pada,
svetlost se gasi, ali ne i nada,
možda sutra, ili ko zna kada,
jer njen otac je najveća nada.

Jovana Đorđević
OŠ „Dimitrije Prica” – Donja Brnjica

17. MART 2004. GODINE

Vi ne znate kako boli rana,
rana spaljenih martovskih dana.
Rana spaljenih martovskih noći,
ja to zaboraviti neću moći.

Koliko je odlazak težak bio,
iz svojih rodnih domova.
Taj rastanak sa zavičajem nimalo mio,
a bilo je i dosta grobova.

Gore crkve, manastiri svuda oko nas,
a najmanje čedo sada traži spas.
Sve opustoši zlikovačka ruka,
ostade lelek i velika muka.

Koliko je rana i bola bilo,
tih dana i neprespavanih noći.
Koliko je jadnih majki zaplakalo,
to niko odgovoriti neće moći.

Zašto je moralo tako biti?
Zašto su svoje kuće morali napustiti?
Taj odgovor mi niko neće dati,
od mraka pa do svanuća ja ću ga sanjati.

Milica Živković
OŠ „Ugljare” – Ugljare




GOLUB MIRA

Postala bih Golub
mira i slobode,
sejala bih mir,
žednima donela vode.

Postala bih Golub
veliki il’ mali,
mir biće veliki
kao njegovi ideali.

Postala bih Golub
koji leti iznad nas,
donela bih narodu
pokajanje za spas.

Postala bih Golub
koji leti večno,
donela bih svima radost
da deca žive srećno.

Da u njihovim mislima
lepo sećanje živi,
da zaborave trenutke tuge,
jer nizašta nisu krivi.

Njihova srca mala
raduju se novom danu,
veruju Golubu mira
da će sleteti na Kosovskom dlanu.

Tamara Đorđević
OŠ „Kralj Milutin” – Gračanica




ŽELJA

Imala sam jaku želju
da svom svetu ljubav pružim,
da steknem puno prijatelja
i sa svima se družim.

Došli su nam dani teški
kad za to više nemam snage,
kada više nemam drugara
i osobe meni drage.

Uzeše nam svu slobodu,
uzeše nam mio dom,
al’ ne mogu ovu ljubav
u malenom srcu mom.

Igraću se i pevaću
za inat tim ljudima zlim ,
jer svojoj miloj zemlji
jedino pesmu mogu da poklonim.

Jovana Dimitrijević
OŠ „Kralj Milutin” – Gračanica




KOSOVO

Kosovo je duša naša,
za njega, izgleda, nema spasa.

Kosovske su noći duge,
usput su i pune tuge.

Tuga nam je u očima
kao prava pomračina.

Izbor nam je tako mali
sve se svodi na iste stvari.

Tuga nam je,
pa šta sada,
izgleda da nam samo to pripada.

Jelena D. Miladinović
O.Š.”Dimitrije Prica” Donja Brnjica




KOSOVO JE SRPSKA ZEMLJA

Kosovo je srpska zemlja
i ničija više nije,
u meni je neka zebnja,
u mojoj se duši krije.

E moj lepi rodni kraju:
”Da li čuješ dečju graju?”
U meni jaka samoća vlada,
ali ne umire poslednja nada.

Srbija bez Kosova, kao čovek bez duše.
Srbija bez Kosova, kao reke kad presuše.
Srbija bez Kosova, kao čovek bez srca,
ali srce naše za slobodom kuca.

Srpske majke suze rone
i mole se bogu one,
i za svoju decu milu,
niti dužnu, niti krivu.

Srbijo veruj, pravda će pobediti, nećemo izgubiti.
I vazduh ćemo jesti, i vodu ćemo piti,
na travicu leći, nebom se pokriti,
al’ Kosovo mati nećemo te dati.

Anica Cerovina
O.Š.”Milan Rakić” Babin Most


ŽIVETI NA KOSOVU

Kosovo, to je moj rodni kraj. Na Kosovu sam se rodila i na Kosovu želim i dalje da živim.
Sloboda! Reč koja mnogo znači za jednog čoveka. Mi znamo da se ljudi lišavaju slobode zato što su se ogrešili o zakon ili su učinili neka zla dela. Međutim, nezamislivo je da na Balkanu, u Evropi, u XXI veku žive muškarci, žene i deca koji su lišeni slobode i žive u zatvorima pod otvorenim nebom, samo zato što su pripadnici druge vere.
Sedamnaestog i osamnaestog marta dve hiljade četvrte godine bilo je etničko čišćenje Srba na Kosovu. Mnogi strani političari su to priznali, ali albanski ne. Mnoge su kuće bile zapaljene, mnoga su deca i ljudi proterani iz svojih domova.
Umesto da na Kosovu Srbi i Albanci žive složno, Albanci hoće da žive sami na srpskoj teritoriji.
Zašto Srbi na Kosovu ne mogu slobodno da žive? Zašto Srbi žive u „enklavama” na Kosovu? Šta su srpska deca zgrešila da ne mogu da odu do svog glavnog grada? Pitam se, ali odgovora niotkud.
Nema odgovora, a mi svakog dana živimo u neizvesnosti – šta će se dalje desiti?
Šta će nam doneti novo sutra?

Jovana Zarković
OŠ „Ugljare” – Ugljare



ŠTA JE TO SLOBODA

Početkom XXI veka na tlu Evrope, zahvaljujući „Milosrdnom Anđelu”, poslednjem svecu naše hrišćanske braće iz Amerike i Evrope, u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, posle njegove okupacije od strane NATO alijanse 1999. godine, odrasla je generacija srpske dece koja ne zna šta je to sloboda, sa idejom sadašnjih vladara sveta da nikad to i ne sazna. Pitaju nas „je li to nešto lepo ili možda sveto…?” Ostavljamo zemljama koje su učestvovale u bombardovanju njihove domovine zbog sprečavanja „humanitarne katastrofe” da im jednog lepog dana odgovore na to pitanje.

Juna 1999. ulaskom NATO trupa na Kosovo i Metohiju počeo je progon i etničko čišćenje Srba. Do kraja leta te godine etnički su potpuno očišćeni svi veći gradovi na Kosovu i Metohiji: Priština, Peć, Prizren, Gnjilane, Uroševac, Đakovica bili su bez Srba, izuzev jednog dela Kosovske Mitrovice. Metode za ostvarivanje ovog cilja od strane albanskih terorista, a uz snažnu podršku KFOR-a i UNMIKA-a bile su: ubijanje, kidnapovanje, prebijanja, silovanja, spaljivane su majke sa decom i slična zverstva; ali ono što je očigledno pod uticajem instruktora iz SAD-a prvi put viđeno na Balkanu i među narodima Balkana jeste javni linč. Linč kao kukavički način i čin izražavanja i izvršenja kolektivne pravde odnosno presude, tako popularan u tradiciji i praksi zapadnih naroda, a naročito SAD-a, nikada nije postojao među vrlo često surovim, ali uvek ponosnim i dostojanstvenim ljudima Balkana. Na taj način preko 250000 Srba je proterano iz svojih domova na Kosovu i Metohiji, sa njima i na desetine hiljada Roma, pa čak i neposlušnih Albanaca. Preko 150000 Srba koji su i pored ovog nečuvenog i u svetu nezapamćenog terora ostali da žive na Kosovu, spoznali su život u seoskim safari rezervatima, gde su oni bili žrtve čije je kretanje ograničeno bodljikavim žicama, dok su Albanci u prolazu iz automobila ubijali i ranjavali srpsku decu, zbog svoje zabave i zadovoljstva, ali i za opomenu Srbima, šta ih u budućnosti čeka. Sve to pod budnim okom i odobravanjem njihovih mentora i široko razvijenim zastavama UN, NATO i EU.

Druga faza u izvršavanju genocida međunarodne zajednice i albanskih terorista nad Srbima na Kosovu i Metohiji, započela je 17.  marta 2004. godine sa idejom da se dovrši etničko čišćenje malih gradova i započne etničko čišćenje velikih srpskih sela. Ona je u stvari bila dvonedeljna repriza masovnih zločina iz 1999 ali ovog puta uz punu saradnju okupatorskih vojnika KFOR-a, policajaca UNMIK-a i albanskih terorista iz UČK. Tako su franciski vojnici nasilno strpali monahinje iz manastira Devič da bi ga neposredno zatim albanski teroristi spalili i oskrnavili ćivot i mošti Joanikija Devičkog,  jedne od najvećih svetinja kosovskometohijskih Srba. Nemački vojnici pripadnici KFOR-a, naročito su se istakli u saradnji sa albanskim teroristima u genocidu nad Srbima, u skladu sa svojom slavnom tradicijom na ovim prostorima.U zoni odgovornosti nemčkog KFOR-a, opstalo je samo jedno srpsko selo, Velika Hoča, i jedna srpska ulica u Orahovcu ;inače 17 marta, poslednji Srbin u Prizrenu je živ spaljen u zdanju Bogoslovije.

Čovek se uvek podsvesno pita treba li govoriti o svom tom zlu, nama Kosovcima je sigurno najteže da pričamo o tome, ali nam je još teže kad se istina prećutukuje, jer kao što primetiše stari mudraci : “Nedelo prećutkivanjem potpuno biva”. Jer to je upravo ono što vladari laži i nepravde od nas i očekuju i čemu se najviše nadaju; naš zaborav. Portparol NATO – pakta Džejmi Šej izjavio je svojevremeno : “Spokojno bombardujmo Srbe, oni će sve to brzo zaboraviti”. Ovo je knjiga čija je poruka, zaboravite na spokoj vi koji ste činili i činite zločine. Prećutkivanjem smo zaboravili ime devojčice iz okoline Gnjilana koja je izdahnula, odnosno ugušila se u astmatičnom napadu na granici, jer joj američki vojnici nisu dozvolili da pređe granicu i stigne u bolnicu u Vranju,njena agonija na granici trajala je nekoliko časova. Da li se svi osećam bolje zato što smo zaboravili njeno ime i njihovo nedelo.

Da li u to ime imamo pravo da zaboravimo ime malog Danila koji je sa svojim roditeljima krenuo da napravi svoje prve korake put svog otetog zavičaja, a završio raznesen sa desetinom drugih povratnika i sestrama Dragović iz Lapljeg Sela,Mirjana je poginula a njena sestra je teško ranjena, a bila su samo dva vesela devojčurka. U istoj toj zoni odgovornosto engleskog dela KFOR-a, dan pre svog 18 rođendana sa još trinaestoricom drugih žetelaca iz Starog Grackog,ubijen je mladić Novica. Nemamo pravo da ćutimo o tome i niko nema prava da nas ućutkuje. Govoriti i svedočiti o tome ne znači zazivati mržnju i nove zločine nego sprečiti da se zločini ponove. Niko čini me se ne čini to bolje od ove dece.
Zločini 17 marta započeli su pucnjima u dečaka u Čaglavici, paljenjem Doma Zdravlja u Kosovu Polju, paljenjem manastira Devič i još stotinak crkava, progonom monaha i monahinja. U nekoliko paklenih dana albanski teroristi uz pomoć KFOR-a i UNMIK-a uspešno obavljaju i ovaj deo svog plana, pa je tako skoro dovršeno etničko čišćenje: Obilića, Kosova Polja, Lipljana, Kosovske Kamenice… Vinovnici ovih događaja i izvršioci svih ovih zločina nikada za njih nisu odgovarali, niti će, sve dok svetom vlada ova, takozvana „međunarodna zajednica” koja je Albance za sve ove zločine počinjene nad kosovskometohijskim Srbima nagradila prvom državom terorizma i terorista na svetu.

Ovaj mali podsetnik bio je neophodan da bi se iole razumele okolnosti u kojima ova deca odrastaju i žive svoje detinjstvo, koga često ne žele da se sećaju, njihove svakodnevnice koju neretko pokušavaju da zaborave i budućnosti od koje strepe.

A kako žive, raduju se i pate, najbolje će reći oni sami. U ovom uvodu opisani su samo oni veliki naleti zla koji ostavljaju tragove i ožiljke na našim dušama, ali struje i vode svaki dan nema, a kako živeti bez njih i bez slobode i još mnogo toga, čućete od ove male dece koja su po svemu velika.
Kad mi je prošle godine moj prijatelj Ratko dao nekoliko zbornika dečjih radova, uzeo sam da ih prelistam čisto iz radoznalosti, jer sam dotle živeo u uverenju da se tu češće radi o neostvarenim željama roditelja nego o ostvarenim radovima dece. Pročitao sam nekoliko radova i zanemeo. Oduzele su mi dah reči ove dece, prerano suočene sa strašnom surovošću života kosovskih Srba.

Tako je nastala ova knjiga. Mada u meni samom njena istorija je malo duža. Naime početkom devedesetih, kada je na Kosovu i Metohiji počelo da dolazi do ozbiljnih podela između Srba i Albanaca, te podele su se nekako najbrže odrazile na škole. Priča je išla u duhu uverenja da srpska deca više ne treba da uče albanski jezik, sa jedne strane, dok su sa druge strane Albanci odbijali da rade po važećem obrazovnom programu, tražili za svoju decu odvojene škole i tome slično. Napisao sam tada jedno zajedničko obraćanje Srbima i Albancima, više osećajući i sluteći, nego stvarno znajući šta nas sve posle tih podela čeka. U delu u kome sam se obraćao Srbima podsetio sam ih da je jezik žig svesti i izraz duha čovekova i da niko nema pravo da baš njega koristi za zavade i podele među ljudima, jer je njegova plemenita uloga upravo suprotna, da stvara mir i slogu među njima. Sa druge strane Albancima sam poručio da niko nema prava da kaže, ja sam roditelj ovoga deteta, usadiću mu mržnju, to je moja slobodna volja. Decu dugujemo Bogu, a Bogu dugujemo našu ljubav za njih i njihovu ljubav za ceo svet. Niko tad nije hteo da čuje to obraćanje, bio je to glas u pustinji, a možda je i sad tako.

Ja ipak ostajem u uverenju da čovek nije nastao u trenutku kada je spoznao moć oruđa kako nam se predočava u hvaljenoj „Odiseji u svemiru”, već u trenutku kad je osetio samilost u sebi i pustio prvu suzu. Kain nije postao čovek kada je video da snagom mržnje i oružja ima moć da ubije svog brata nego kada je čuvši glas Boga shvatio šta učini, pa se pokaja. A pošto teško da je Bog neki matori didžej koji sedi tamo negde na oblacima i pušta glasove preko haj faj ozvučenja, biće da je to prvi put čuo glas svoje duše, duše čoveka.

Ova knjiga počinje naslovom „Šta je to sloboda” devojčice Anđele i završava se naslovom „Dar koji se zove Mir” dečaka Luke; ove dve reči simbolišu najdublju želju i strepnju ove dece , a to su sloboda i mir između njih su devet dugih godina nadanja, patnji i stradanja. Ova knjiga je svedočenje dece rođene na prostoru gde se i odigrao Kosovski boj, dakle samog središta Kosova, između Obilića i Lipljana i Gračanice i Kosova Polja, a to je svakako važno za razumevanje njihovog doživljaja sveta. Oni kažu:

„Kosovo moje tužno si sada,
Rat, nasilje i bezvlašće vlada.
U tebi tužne pognute glave,
Korača Srbin u snu, bez jave.”

Ova knjiga je mali dragulj za buđenje iz sna bez jave svima onima koji žele da se probude.

Ako su molitve ove dece i silnika ovog sveta upućene istom izvoru, setimo se šta je On rekao o slobodi i miru:

„Istinom ću vas osloboditi.”
„Mir s vama.”




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Kosovu i Metohiji s ljubavlju...   Kosovu i Metohiji s ljubavlju... - Page 2 Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Kosovu i Metohiji s ljubavlju...
Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: