Marija Pavlikovska

Naslov: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 8:04 pm

Ljubav

Nisam te videla mesec dana ravno,
i nista.Sasvim sam cvrsta duha.
Cutljivija sam mozda,lice mi je tavno.
Al znaci - moze se ziveti bez vazduha.

Marija Pavlikovska

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:18 pm

TURSKI JORGOVAN

Rasuta minareta,
mnoštvo džamija, kupola,
u ljiljanovim jašmacima dremljive žene,
mirisi Stambola ...
Trodnevni saraji
puni mekih jastuka
u kojima se ustajali vazduh podmuklo taji,
i kad ga vetri jesenji uznjišu,
viče glasnije no derviši kad viču!...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:19 pm

GALEB

Nada mnom čežnja plovi,
tače me krilom labudovim.
Da li još uvek ista?
Ne znam, zaista...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:20 pm

LJUBOMORA

Lavica snena i naga, kavez joj ne smeta,
Ležeć gleda u oči lavu, gospodaru sveta.
On prilazi, sav u muškoj grivi, oči mu gore,
a neka dama gleda i plače. Iz ljubomore.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:21 pm

SLEPA

Slepa sam. Oslepljena majem.

Ništa ne znam sem da jorgovan miriše.

I usnama samo poznajem

da ti nisi ti više...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:22 pm

LIŠĆE

Rumenilo leta je pobledelo.

Na vetru leti list uveli.

I klenovima ruke su opale

I meni.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:22 pm

VRLINE

Sve vrline drage Stvoritelju

pred mojim očima se gube, blede,

izgubila sam ih sve sem jedne:

volim te, moj Neprijatelju...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:24 pm

RUŽE ZA SAPFO

II

Kako si smela da pišeš o ružama

Dok je istorija gorela kao šuma na letnjoj žezi?

V

Zavolela je nekakvog Faona,

Mornara vanredne lepote,

Koji je, mada mlad,

Mrzeo liriku.

A naročito Sapfiske ode...

Kako si uboga bila, sestro, pred njim,

Ti, koja si obuzdala toliko demona,

Kako pokorna u njegovom zagrljaju!

Ah, jer šta bi bio slavuj bez svoje pesme,

Slavuj u očima gluvog?

VI

Pesnikinja, samoubica,

Rasplevši uvojke ljubičaste,

Nad vodom stoji...

"Sapfo, šta to smeraš?"

"Hoću da prebacim na glavu more

Da niko ne bi video suze moje..."

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:26 pm

URAGAN

Nebo se ljuti,
olujni oblak grmi!
Blago drveću!
Moći će da se išumi.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:33 pm

BERCEUSE

Oči su tvoje tihe jošte,
oči su tvoje tihe jošte kada me stežeš u zagrljaju,
spokojnih zvezda plove daždi,
blagih zvezda plovedaždii sneg na snegu kopni u gaju...
U ćutanju nam pobledela lica,
ugasla nam lica ućutanjui duše nam blede u ljubavi...
U plavom stoji isparenju,
stoji u blagom isparenju rumeno srce puno ljubavi...
Počivam na tvojoj postelji,
tonem u san na postelji tvojoj
kao u nosiljci uljuljkana,što stoji negde na raskršću,
što negde na raskršću stoji u očekivanju uživanja.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:36 pm

KROZ PROZOR JE GLEDALO

Kroz prozor je gledalo,
pred kućom stajalo,kući se vraćalo — uvek samo...
Lutalo po prolećnom daždu i vetrovima,
gurano crnim kišobranima —
a išlo je zato što je bledozeleno i zlatno,
što miriše poput velikog kineskog karanfila
i što pripada svakom.
Išlo je, tražilo, tumaralo,
guralo se po vašarima,
pijacama,sa tornja gledalo,
vraćalo se
—Naglo je u gomili svoje usne našlo,
priljubilo se i zastało, zamrlo, palo.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:39 pm

ŽENA-IKAR

Zena-Ikar leti duže jer je lakša, kao pramen.
Vazduh je uznosi, podupire joj rame.
Uzleće bez nade, nasmešena kao gejša
—nakon čega pada teško kao kamen.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:40 pm

VRT

Kad proleće procveta
u vrtu nastaju prelivi čas tamni, čas jasni.
Svaki čas nešto procveta, precveta.
Juče je cvalo moje srce. Danas jasmin.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:43 pm

dansing

leptir

dotakla sam vas ko
leptir egretom
izvinjavam se bilo je nehotice
vi ste ko
crni iris
vatreni snažnih ramena
zaboravih eto
da sam ja
žena

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:45 pm

fokstrot

poljupci iz floride
engleska imena
pod zvezdanom zastavom
crnac u bendžo svira
igramo — vi ste me snažno ščepali
za ramena
igramo
ja sam se vama o
vrat
obesila

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:46 pm

titanak

igrali su snovi lepeze brilijanti uz zvuke bendža
neko je nekom u igri šaptao — na smrt i život
—uđe stjuart progovori i svi stadoše ukopani gde je ko bio
ladies and gentlemen
danger

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:49 pm

SAN

Hrliti u snu tebi,u tvoj zagrljaj vreli...
kroz polja nepreglednau saksijama zasađena ...
samo plavog đurđevkai safirskog procepka ......
preći preko jezerca omalenogod čabra načinjenog ...
i pomalo nesvesno
ići dalje kroz crnu dubravu gde cvetaju ruže,
ali u kojoj čak ni malo svetlašce ne svetli...
gde samo detinji meda plaši iz peći,danas pretvoren u mačka ...
i već vidim u daljini: tvoju pseću budu —kristalna je, kamena i zlatna...
s mukom se probiti kroz močvaru čudnu,i još ovaj poslednji rov prebroditi...
spotaći se •— i više ne biti.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:51 pm

DOBRIČINE

Tako se blago sa mnom poneo Maj bledolikii
Septembar sa dugom kukuruznom kosom —
— a Bog me počastio cigaretom tako moćn
omiz svoje zlatne tabakere, zvezdaste, velike.

Dobri su bili — i živela sam kao u stalnoj nedelji,
pazili su me kao ružu kraj staze što miriše.
Prosto se bojim da zahvaljujem kako pomislili ne bi
da su mi dali mnogo, mnogo i previše.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 16/1/2012, 9:56 pm

TVORAC

Znači niko mi se neće izviniti za sve što se odigralo?
Niko se neće pravdati da nije mogao smisliti igru bolju?
Niko mi neće reći: Dete, tako si se dobro držalo!
Niko mi neće dati medalju, neće mi podržati volju?
Niko mi neće objasniti zašto? Niko mi neće kazati radi koga?
Neće mi izvaditi iz srca strelu? Neće se začuditi štosam s njom mogla da živim?
Neće me poljubiti zbog toga? I proći ću putem, uboga,
izgubiču se i propasti kao da me nikad nije ni bilo
Ahil je plakao od očajanja ubivši Pentesileju
—no onaj što će meni život oduzeti neće kriknuti odžalosti i straha.
Pojuriće za leptirima, nasmejan, kroz cvetnu aleju,i zaspati
u vazduhu zlatnom, u mreži svežihzapaha...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 13/3/2018, 12:48 am

Poslednja pesma je ostala neyavrsena:

Poljska noći čudotvorna,
Zemljakinjo zračna, efigijo,
Mila Svemarijo!
Nubijko zasvetovna,
O umoljena,
O popustljiva, blagorodna,
Što streljaš munjama čuda,
Ukrašena biserima, koralima…

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 13/3/2018, 12:52 am

Zaboravljeni poljupci

Ko naše poljupce broji,
ko se o njima stara?
Ljudi imaju uvrh glave briga svojih,
bog svetove stvara …
Zaboravljeno od nas dvoje njihovo
rumeno mnoštvo pada na dno naših duša
kao latice nežnih, najlepših ruža …
Tamo leže tesno priljubljeni, zbijeni,
slatkim mirisom opijeni
kojim se i mi opijamo svake noći
i jutra svakog
a koji običnog života jesenje uboštvo
u zemlju ruža, u Đulistan persijski
pretvara.
Ko naše poljupce broji?
Ko se o njima stara?
Bog svetove stvara,
slasti ne beleži u knjigama svojim…

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 13/3/2018, 12:53 am

Kroz prozor je gledalo

Kroz prozor je gledalo, pred kućom stajalo, kući se vraćalo — uvek samo …
Lutalo po prolećnom daždu i vetrovi-ma,
gurano crnim kišobranima — a išlo je zato što je bledozeleno i zlatno,
što miriše poput velikog kineskog karanfila, i što pripada svakom.
Išlo je, tražilo, tumaralo, guralo se po vašarima, trgovima,
sa tornja gledalo, vraćalo se —
Naglo je u gomili svoje usne našlo,
priljubilo se,
i zastalo, zamrlo, palo.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 13/3/2018, 12:55 am

Zaljubljeni na moru

Prolaze zaljubljeni, gledaju se u oči.
Pocrneli, mršavi, visoki.
Podne je zlatno.
Ali za njih je crno, jer sanjaju stalno o noći.
Stalno žure, bez razloga ozbiljni.
Beže od ljudi, smetaju im hotelski gosti.
Tamo, daleko, gde o ljubavi šapće more sinje
sešće zajedno, kao dva kipa od gline.
Vratili su se.
Utonuli sred gungule.
Svi im se smeše, al niko ništa da im
kaže ne ume. I samo orkestar, kao brat što peva u
dalekom kiosku — samo ih on razume.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 13/3/2018, 12:55 am

Ja

Bilo jednom dete, zabavno, punačko. Umrlo je. Nema ga nigde.
Trčalo po kući, vikalo. Još njegovih jotograjija u salonu eno.
Dok se ne presta smejati, postojati i niko se ne začudi zbog te krivde,
mada je bilo toliko voljeno i razmaženo.

Kad je iz kuće polako nestajalo, sve prođe bez plača i zapevke,
igračke, haljinice, uspomene — suvišan prtljag na tavan bačen.
Mama je često i do kasno u noć bdela kraj njegove kolevke,
a sada kad ga se seća — ne plače.

Zvalo se kao i ja, pa zato svi misle da sam ja ono,
i nisu mu nasuli grob, bar kao humka krtičja malena,
pa sad noću plače u dimnjaku: što je zaboravljeno, izgubljeno,
i što mu je mesto zauzela neka zločesta žena.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...

Naslov: Re: Marija Pavlikovska 13/3/2018, 12:59 am

Galeb

Nada mnom čežnja plovi,
tače me krilom galebovim.
Da li još uvek ona ista?
Ne znam, odista …
Li ubav
Nisam te videla
mesec dana ravno,
i ništa.
Sasvim sam čvrsta duha.
Ćutljivija sam možda,
lice mi tavno.
Živi se, znači, i bez vazduha

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...