LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Велимир Живојиновић Massuka

Ići dole 
AutorPoruka
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime29/1/2012, 8:29 pm

Велимир Живојиновић Massuka,


Рођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани.
Годину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу.
Био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу.
Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха", а новембра 1919. са песником Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао". У часопису „Мисао" објављивао је позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика.
Умро је у Београду 24. августа 1974. године.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime29/1/2012, 8:30 pm

ЗА МРТВОМ ЗВЕЗДОМ


Наиђе, буде, па носиш у глави
данима лик један случајно негде спажен:
к'о да отежа на грани сна, заплави
у сочни цвет, маглама чежње влажен.

Наиђе,буде. - Шта сниваш, срце, тада?
Што ти мирише небо руменим росама крви?
Што ти на откуцаја вал, као са чесме, пада
доброте болне млаз, и ту се гуши и мрви?

Чежња? - Ал' за чим? Поздрав - Али коме?
Туга? - Због чега? - Ил' све то? - И све то споји
мисо у лик тај једва виђен, који

таласи душе и немају, и ломе:
онако као вода звезде лик,
далеке, мртве можда, и драге звезде лик.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime29/1/2012, 8:30 pm

КО ЗНА


Да л' живим ил' сам прошао?
У један сутон сам дошао,
и сву ноћ, ево, бдим.

И слушам: - (Је ли то Бог
на ухо мени шануо,
ил', давно мртав сним?)
"У радост срца твог
ја нисам срећу кануо."

Знам: мутан сјај је свануо
на челу дана мог.
И други није дошао.

Да л' живим ил' сам прошао?

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime29/1/2012, 8:31 pm

ПРОСТА ИСТОРИЈА


Прошло је све; и једва душу дирне
сећања талас драг,
ко с вечери кад тихом водом пирне
далеки ветар благ.
Прошло је све што болело ме икад!
О, лаж је да се не зацели никад
рана и радости траг!

Без неспокојства, без срџбе, без крика,
сећам се данас ја
љубави наше, твог смеха,
а срце једва зна
за ужас дана, за бесане ноћи,
за клетве да се живети неће моћи,
за горке снове без сна.

Како се мирно поздрављамо сада!
Ни бол, ни гнев, ни страх.
Прошло је све – и само каткад,
кад месечев такне ме прах,
душу ми талас један једва дирне,
ко тиху воду у вечери мирне
далеког ветра дах.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime29/1/2012, 8:32 pm

РУКА


Где је твоја уска, тиха рука,
пуна звука док низ косу клизи,
пуна речи кад се око струка
свије, кад се попут витог лука
слије с мојим телом? Присни, ближи,

ми ћутасмо тад, а она сама
причала је шта у теби ври:
цела сочна, топла, слатка тама
кључала је њоме; цела ти
звучала си кроз њу; цела драма

крви наше, и болна и драга,
у снажни се изливала звук,
док уз бедра свијао се нага
твој дрхтави, витки, ломни струк.

Где је твоја тиха рука вита,
да на сомот ослоним се њен,
па да слушам како шумно хита
њеном крви мога била сен,
како чезне гладна, никад сита,

да изљуби поре моје све,
шапћући име моје?
Пун сам звука тихе руке твоје,
пун нежности и њене и своје,
и ње жељан, жељан ње.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime29/1/2012, 8:32 pm

ТУГА


Пољуби ме, зачарај ме собом,
затвори ми очи ћутањем;
да, у трену заборава, тобом
живим као сенка лутањем.

Биће моје, тмуло од горчине,
зажелело туђег живљења:
једног трена сопствене даљине,
једног даха без противљења.

Пољуби ме, зачарај ме, сведи
сасуд срца до изливања;
обај душу, узми је, изведи,
да почине од пребивања;

да, у трену заборава, тобом
живим као сенка лутањем,
склопим очи уморне над собом,
и исчилим у те ћутањем.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime7/10/2015, 6:53 pm

GRUDOBOLJA.

Obručila mi se jedne studene noći
Na pustoj poljani, dok je šibao vetar,
I zagrlila me svojom koščatom rukom
I pripila me uz grudi i uz usne,
I deset orgijskih dana i deset orgijskih noći,
S klicanjem od koga obamiru čula,
Pekla me poljupcima od plamena
I grizla mi zubima usne, i lomila rukama kosti
U strasnom grljenju. I pevala mi pesme
Dženetske. I putevima od plamena
Vodala me u nepoznate zemlje
Sjaja i čuda i jezivih lepota.
Deset orgijskih dana i deset orgijskih noći,
Pekući me svojim očima od zapaljena ulja,
Sisala je, dahom od plamena,
Kao veštica moju dušu
I pila, iz žeženih putira, moju krv,
Presipljujući je, u razbludnoj napitosti,
Za raskošnu gozbu našeg venčanja,
Dok su po crnim kutovima naše kolibe
I na mračnom tavanu
Korovi vetrova
Pevali svadbene pesme.
Sad sedimo jedno pored drugog u postelji,
Pognutih glava
I blenemo tupo u mir.
Otpevane su orgije.
Sa rukama oko kolena, neočešljana i ružna,
Nepomično se oslanja na mene svojim kostima
Dosada.

I molim je: idi! I preklinjem je: ostavi me!
I uveravam je rečima najsrdačnijim
Da mi nije više potrebno njeno društvo.
I, zahvaljujući joj s nežnošću za sve,
Molim je da se ne muči više u ovoj dosadi:
Napolju je proleće i more
I povorke mirisa šetaju preko brda. —
Al' ona, nepomična, ćuti.

U meni tad uzavire gnjev
I dovikujem joj da mi je odvratna,
Da je se gnušam, da je mrzim.
I bacam joj uvredu za uvredom,
I biram reči sve pogrdnije,
Najužasnije, najprljavije,
I vapijem, i cičim,
I u zapenušenom besu
Dovikujem joj: Napolje! —
Ali ona, smešeći se, ćuti.
Ja besnim
I hvatam je za prljavu kosu
I, van sebe,
Petama hoću da je izbacim
Iz svoje postelje. —
A ona se samo priklanja uza me
I ja osećam
Da je ni maći ne mogu
I da joj je svaki prst
Teži od olova.

Tad ustajem i bežim. —
Ali ona,
Kao da hoće da mi se ruga
Ustaje sa mnom i korača sa mnom,
Sa mnom se u trku vraća
I sa mnom smešeći se pada
Na našu postelju.

Od bola
U jastuk zarivam glavu
I ridam
I kunem Boga
Koji me stvori . . .
A kada se isplačem,
Čini mi se da je manja grubost njenog osmeha
I lakši teret njenog ramena
Koje se pripija uz mene.

I onda, satima, okrenuvši jedno drugomv leđa
U nemoći i rezigniranom trpljenju,
Sedimo u postelji, umorni, ćutke,
Da opet zajedno legnemo
I opet zajedno ustanemo sutra.


* * *

Već smo se privikli jedno na drugo
I pomirili u mržnji.
U dosadi nam prolazi dan
I u umornom ćutanju.
Ali me ona ne ostavlja nikad:
Zaverili smo se krvlju.
Samo po nekad, noću,
Kad sanjam o svom detinjstvu
Pa trčim preko našeg dvorišta
Za bratom, uz vrisak i uz smeh,
Ja zaboravim na njeno prisustvo.
No i tad, usred najveće radosti,
Kad širim ruke da brata uhvatim,
Osetim kako me, kao radi neke tupe opomene,
Okrećući se, udari u rebra
Svojim koščatim laktom.
I onda znam opet da je tu
I, probuđen, čujem, krov vreli dah, suvo kašljanje.

A u mraku se sijaju
Dva oka od zapaljena ulja.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime7/10/2015, 6:54 pm

TIŠINA, BURA I ČEŽNJA.

Na nebu se crtaju ruže
U krvavome moru večeri.
Kroz polusjaj zlatice kruže,
A daleko se blešte glečeri.
Prozračni miris i mir. I drhtaj mlak.
I sjajem protkani mrak.

Tišina. Samo krešti
U srcu mome bura. Ciči, besni.
I kida srce svesni
Bol. I mučki trešti
Za ljutom munjom grom
U dom, u moj dom.

O, kako bi dobro bilo,
Kada bi, daleka, ti
Došla, i na svoje krilo
Spustila glavu moju umornu, da zli
Duhovi u njoj uljuljkani budu!
Da usnama, koje duboko ćute,
Da rukom, što potiljkom traži pute,
Umiriš srce moje, ovu ludu.

Pa onda, za večeri jasne,
Uz vedre odjeke kasne,
Da tiho, da tiše spim,
Dok trne sumrak i sjaj,
I dah, i dah moj s njim.
Pa noć. Pa mir. Pa kraj!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime7/10/2015, 6:56 pm


REČI

Reči? — Kad tače list moj sluh
i zaljulja se na njemu
voda se krenu, talas pljusnu, — čuh
pramičak slova iz bajaka o Svemu…

Reči? — To beše Slova duh :
leptirak jedan na talasu golemu.
Reči? — Gde ima njih tu? I čemu?


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime7/10/2015, 6:57 pm

POD HRASTOM

Došao sam; seo. Znali smo se davno,
nije se ništa začudio hrast.
Okrilje mu je sačuvano tavno,
i ponudio mi tako jednostavno
mir svoga krila i ćutanja slast.

I ćutali smo dugo. On je blago
pogledom nekud lutao kroz dan:
žalio nebo pobledelo nago,
tešio cveće precvetalo drago,
skupljao granjem umor sveta ran.

Onda je reko — utehe je bilo
bezmerno dobre u karanju tom —
Nijedno srce i nijedno krilo
nije ti meko i udobno bilo
kao mahovina na podnožju mom.

— Jednu sam dušu tražio u svetu,
rekoh, da vidik svoj podelim s njom.
— A iskidao sopstvenu u letu,
i našo opet na ishodu metu :
ćutanje svoje na podnožju mom.

— Da, da… — Ne zbori! Slušaj kako ključa
rađanje misli, poniranja hod
kroz žile moje; kako se klobuča,
navire, buja dok se zaobruča,
sokova čežnja u radosni plod.

Ovako sam, u čvrste zemlje kori
uduben, vidim svih tokova put;
sve što se rađa, raste, diše , bori,
sve to kroz moje lišće zažubori,
po dušu svaki dotakne mi prut.

Ne traži jednu! Dah, ona proleti,
nit konac misli zavezaće nju.
Sviju se, sviju dotakni i seti,
u svaku od njih svoje grane spleti,
da s tvojim cvećem cvetaju i mru. / Opalo lišće

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime7/10/2015, 6:58 pm

ČETIRI RAZDOBLJA

PROLEĆE

Prasne i cikne i prne
nasmejanog vetra bles
niz njive crne...

Rascveta se, svrne
u neba plavi vres.

Odjek sa tornja kane,
razlije se, bujne,
poplavi put i poljane.

I prsne negde, i svane
u konac molitve rujne.

LETO

Podne na podne legne
zagasitim ćutanjem.
Nebo se slegne.

Leto polegne
u senke svetlosnim lutanjem.

Zabruji, raste
teškoga zvona brujanje.
Polete laste.

Srce sa bronzom sraste
u tučne molitve hujanje.


JESEN

Sivi su: pod nebom ždrali,
mrak koji sipi, put,
bregovi mali.

Svije se jesen, i svali
Na svaki kut.

Jedva se spušta i čuje
večernje crkve zvon.
Prošumi, kljuje.

Pepelom zagrobnim truje
Duše udavljen ton.


ZIMA

Prene se dan, primi
srca mog kao buđenje,
na putu zimi.

Ceo se vidik snimi
k'o zvona poslednjeg suđenje.

Zaškripi podne, prođe.
Brava rastruže čelikom.
Tamničar dođe.

Duša po pokrovu pođe
tiho molepstviju velikom.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime7/10/2015, 6:59 pm

NA ŠETALIŠTU

Zakružio je list u tihom letu
i takao se grudi mojih, žut:
k'o da ne beše mesta na tom svetu
drugog za njegov bol i njegov put.

I k'o da meni zadnje želje svoje
predade bolnik na samrti, tih;
misli se tiho zamračiše moje
i senka pade ćutanja na njih.

Kakav mi dade amanet? Što meni?
Ko mi ga posla? Rad čega? Šta znam!
Kad novo lišće svetom zazeleni,
amanet, možda, proklijaće sam.

Zakružio je list u tihom letu
i takao se grudi mojih, žut.
Susreli smo se jednom na tom svetu,
a vezao se zauvek naš put.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime7/10/2015, 7:01 pm

ТРИЛОГИЈА
III

И буде добро да се гледа
кроз срце тужно у дан кишан,
што набујалом јаду не дâ
да букне, нит да буде стишан.

И буде добро да се ћути
крај стуба ког сред поља влажна,
где каљави се, пусти пути
кô пријатељства двòје лажна.

И буде добро да се смеје
пут неба што се смркло тако...
Кад знаш већ: свуда тамно све је,
онда се даље пође лако.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Велимир Живојиновић Massuka Empty
PočaljiNaslov: Re: Велимир Живојиновић Massuka   Велимир Живојиновић Massuka Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Велимир Живојиновић Massuka
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: