LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Никола Шоп

Ići dole 
AutorPoruka
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime30/1/2012, 8:45 pm

Никола Шоп,


рођен је 19. августа 1904.године у Јајцу где је и завршио основну школу. Ниже је гимназијске разреде похађао у Бањалуци, а више у Београду, где је и дипломирао латински језик и компаративну књижевност на филолошком факултету.Од 1944. живие је у Загребу, гдј је дуго времена био маргинализована песничка појава. Године 1970. добио је награду Владимир Назор за животно дело. Шопове песничке збирке “Пјесме сиромашног сина” (1926.), “Исус и моја сјена” (1934.), “Од раних до касних пијетлова” (1939.) и “За касним столом” (1943.), а ништа мање и чудесна, бајковита песничка проза “Тајанствена прела” (1943.), унутрашњом префињеношћу религиозног чувства, уздижу се према свемирским висинама, које ће надахнути његове збирке “Кућице у свемиру” (1957.) и “Астралије” (1961.). У Шоповој поезији религиозност је досегнула космичку димензију и открила своју естетску вредност.
Умро је у Загребу 2. јануара 1982. године

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime30/1/2012, 8:46 pm

ГДЈЕ БИХ ВОДИО ИСУСА


Исусе благи, у доба касних сати,
Кад још бдију сиромаси твоји,
Скромном кројачу одвест ћу те да ти
Једно обично одијело скроји.

И обућару малом, који сву ноћ кује
Оштре чавле у тешки потплат.
Док творнице ципела жучно брује,
Милијун пари скују за један сат.

Затим човјеку, који шешире прави
Са спуштеним ободом да скрију бол.
Један ће да се накриви и на твојој глави
Простран да у се прими и твој ауреол.

Онда ћемо поћи у крчму крај града
Која личи на стари, насукани брод.
Гдје браћа за столом од силног јада
Бацају чаше и шешире на под.

Први крик пијетла бит ће бритка стријела
Од које ће ти срце да крвари.
Други крик пијетла бит ће мрак у дну чела.
Препознат нећеш ни људе ни ствари.

А трећим криком кад се пијетли јаве,
О Исусе, затетурат ћеш од бола.
Твој шешир ће пасти с главе.
Шешир и ауреола.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime30/1/2012, 8:46 pm

[i]
МОЛИТВА ЗА ВЕДРУ СМРТ


Дај ми, о Боже, да заспим насмијан
радошћу ситих препелица,
под крушком зрелом, у хладу слушајући
све даљу пјесму бијелих жетелица.

И узглавље ми дај од свјежег, младог сијена.
И покров од бисерне росе нанизан.
О дај ми да умрем у мирису жита и траве,
кад буду сва поља покошена.

Тада још једном да равницом родном
видим жетелице к’о голубице бијеле.
Кућерке далеке и у двориштима крошње тамне,
гдје старе баке дуго у ноћ преле.

И плодови зрели нека тад затутње око мене,
са грана које све тише шуморе.
О Боже, и нека у поноћ дођу у трави скривене
кријеснице тихе и за моју душу дуго горе.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime30/1/2012, 8:47 pm

МОЛИТВА ЗА ЊЕНО ТИЈЕЛО


У овај час душа ми ја бијела,
Ко вез ове завјесе, коју сутон њише.
О Боже, молим и се за љепоту њеног тијела.
За мирис вјечни, којим у роси твоје цвијеће дише.

На прстима мојим дрхти балзама пуна жара.
Балзама, што га сакупи рој ускршњих пчела.
Мој Боже, скрушено те молим, тебе највећег кипара,
Да тијело њено засија свјежином горских врела.

Рука ти свемогића извајала је чари,
Које шум лана крије, саткан у одијело.
Својом си ријечи заувијек умрвио све ствари,
Да нијеме и слијепе служе њено тијело.

О Боже, не савијај тегобом рамена она.
Ти дао си им сјај и бјелину бјелокости скупе.
Нека се погну само, кад тебе славе звона
И просјак моли понизно из хлада старе клупе.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime30/1/2012, 8:48 pm

НЕВИНОСТ


Дању је будно скрива обично одијело.
Оно се тако скромно до кољена шири.
Људи јој виде само лице бијело
И руку, што чедно из рукава вири.

Ноћу, кад са ње пане хаљина свјетлоплава
И спусти се низ врата малог стана,
Невиност јој се кроз бијело оцртава.
И постеља буде од ње обасјана.

У сну, кад са ње склизи покривач бјеличасти.
Трну се звијезде да сакрију чари њеног лика.
Тад јој се око постеље надвирују сабласти.
То су грјешне жеље ноћних пролазника.

Међу њима се сија само једна сјена:
Немирна моја душа, тужна луталица.
Она нечујно долети до кревета њена.
И тихо је покрије, спуштених трепавица

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime30/1/2012, 8:49 pm

СВЕТИЉКА ЗА ЊУ


Од модрине неба стакло за њу ливам,
И везем га срмом звијезде поноћнице.
Од бдјења пламен кујем и окивам,
Опаљено ми је њиме тамно лице.

И покров црни кројим од плашта своје сјене,
Да свјетиљку прекрије кад пође да спава.
У копрени оној препознат ће мене,
Лик мој, што га зора на зид оцртава.

И тугу своју претварам у плавог лептира,
Са очима влажним од суза или росе.
У поноћ да око ње савије лијет мира
И умирући утоне у мрак њене косе.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime30/1/2012, 8:49 pm

ТАЈНИ ПОХОД


Вечерас ја сам као скромни слуга
Њој у наслоњачи пришао са кључем.
На моме лицу блиједила се туга.
О како сам зажелио снен да је свучем.

Да клекнем и ципеле јој скинем тако мирно.
И оставим их тамо, гдје су увијек биле.
Пун страха тада бих и чарапе јој дирно.
Дрхтале би руке, пузећи испод свиле.

У души ми не би било ништа црно.
Голе бих јој ноге својом сјеном скриво.
И пришао столу, свјетиљку заврно,
Мрак да буде свуда, а око ње сиво.

Ал' како бих дугмета напипо у тами,
Одјећу боје плаве да откопчам са ње,
Тог часа да л' бисмо у соби били сами.
И прозирно је можда кошуље бијело ткање.

На лицу копрена ми све тамније туге.
О не, не бих смио да је свучем.
До врата сам домилио тишином скромног слуге.
И погледо, и погледо и изишо са кључем.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime7/10/2015, 7:33 pm



Dobrotom Boga


I.
O sumraku se u tamnu šumu popnem.
Bez glasa, neznano, poput gorskog duha.
Na ulazu mi se poklone dva grma tamna.
Ponizno, ko dva crna eunuha.
A kad u mrak zađem drveća beskrajnog,
u moru rose prospe se na me blagoslov.
Sve krošnje mirno posjedaju po stablima.
I pozdravi me toplo mladi šum javorov.
II.
Sjednem na busen, mahovinom pokriven.
A nada mnom se ukoči prastari bor.
Oko mene stoje sva stabla, ko mrki boljari.
I umiri se od šume cijeli dvor.
Tada me obasja mjesečeva svjetiljka stara.
A bor mi na glavu prospe šaku krupne rose.
I baci na me kraljevski plašt, svoju vlažnu sjenu.
A dva pognuta grma poljube moje noge bose.
Tad mrki boljari, sva stabla ukočena
moj izbor jave sve dalje, u mrak, u daljine.
Preda mnom se pokloni svako drvo i svaka sjena.
I šume šapću šumama, da je izabran kralj.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime7/10/2015, 7:35 pm

Isus u posjeti kod nas


O Isuse, kad dođeš, u koliko bilo sati,
u naš propali i opustjeli dom,
dobrodošlicu tebi ću zapjevati,
skupa sa svojom vedrom sestricom.
Pjevajući, od tvoje blizine sva bijela,
iznijet će ona preda te so i kruh.
Po starom običaju naših sela,
kada im u kuću stigne mio duh.
Tada će te moja sestrica odvesti
do skromnog jela, koje krasi stol.
– O Isuse dragi, izvoli samo sjesti
i odložiti svoj šešir i oreol.−
Tako će ti ona reći i nato će
stati preda te, u svetom bolu.
I puna čiste, nebeske samoće
o klin će objesiti tvoju aureolu.
Neka nam svu noć sija, mjesto uljenice,
koju palimo pred svaki mark.
Od sjaja ćemo kriti svoje lice,
Tako će njen blijesak biti jak.
II.
Poslije ćemo te povesti u dvorište, noseći
Ispred nas tvoje aureole žar.
I pri toj, od nebeskog sjaja svijeći,
Pokazat ćemo ti pusti naš hambar.
I staje prazne, u kojima se suše
Otkosi davni, ko cvijeće na groblju.
U ponoći tu dođu mrtvih konja duše.
Čuješ ih kako nevidljivu zob zoblju.
Pokazat ćemo ti I stado magle bijele,
Koje se provlači kroz živicu svježu.
O Isuse, to naše ovce izgorjele,
mrtve dolaze I u tor liježu.
Onda ćemo konja jedinog upregnuti,
Da te provozamo kroz naš mali grad.
Nad njim se nebo nisko uvijek muti.
Pod njim prigušeno tutnji vodopad.
Ako me upitaš, dok naše staro kljuse
Bude plašila kraj puta šaš:
- Koja je ovo zemlja? – Kazat ću:
O Isuse, pa to je Bosna, ti to znaš.
III.
A poslije, kad i pijetlima bude sneno,
osjetit ćemo kako tvoja glava
spušta se čas na moje rame, čas na
njeno,
I silno nas obasjava.
I u to doba zemaljskih kasnih sati
pjevat će ti moja sestrica blagim glasom.
O Isuse, ti ćeš tada zadrijemati,
izmoren konja tromim kasom.
I koji put, kad magla bude snježno
sipila na tvoje sveto ruho,
stavit će ti na glavu, sasvim nježno,
oreol, koji ti je pao na jedno uho
________________________________

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 7/10/2015, 7:39 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime7/10/2015, 7:38 pm


Isus čita novine


Znam, dobri moj Isuse, kad jedne kiše duge
donesem ti za večeru hljeb skriven pod skut,
ulazeći u sobu, vijdet ću pun tuge
tvoj sveti lik nad novine nagnut.
I nezapažen kraj tebe ću sjesti,
gledajući mračenje na tvome licu čistom.
Dok pogledom prelijećeš od vijesti do vijesti.
Dok uzbuđeno prevrćeš list za listom.
Čime ću moći da te tješim u tom času,
stojeći pred tobom, sav stidom obuzet?
I da li bih imao dosta snage u svom glasu,
kada bih pred tobom branio ovaj svijet?
Na teška slova pao bih svojim stasom malim.
Radost čovjeka bi u oku mom zasjala.
O pusti, rekao bih ti jedva glasom uzdrhtalim,
nek se i dalje vrti naša zemlja mala.
Onda bih sasvim tiho izišo pred vrata.
I pustio da ostaneš sam u svome bolu.
Moleći pred pragom da tvoj gnjev umiri
mirisni, blagi kruh na stolu.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime7/10/2015, 7:39 pm



Krov


Od tame i od čađi sa pognutom strehom,
ljuljajuć se i cvileći škripi.
Nada mnom je spušten i nad mojim grijehom
Svu noć nešto tamno s njega sipi, sipi…
Pod njim se svršava moj svagdanji put.
Pod sobom on jedan mali život skriva.
O i svakog dana sve sam više pognut.
Kao da mi krov sve niži, niži biva.
Ali svaki put u neko doba gluho
probudi me kroza nj plavi dah svježine.
To krov tamni nada mnom zaškripi suho.
I pospe me zvijezdama kroz raspukline.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime7/10/2015, 7:41 pm



Lutanje siromašnog sina Svetog Franje


I.
Ja sam siromašni sin svetog Franje.
Najvolim da idem sam.
Jer se svako boji moje rude kože.
I ovih dronjaka što niza me vise.
I zvone zvukom, koji još niko čuo nije.
Moje su noge isparane.
Moje su noge bolne i krvave.
Ali ja opet najvolim da idem.
Najvolim da idem sam.
Bog je dobar, on ne zapušta
Ni crkva na drumu, ni malu ptičicu.
Ni list na grani, ni mrava marljivog.
Pa ne će ni mene zapustiti dobri Bog.
I zato se ne bojim
Ni tih daljina što se preda mnom
Pružaju ko mirni ocean,
Ni vrhova tek naslućenih.
Ne bojim se, premda dobro znam,
Da će na njima sjati krvave stope moje.
Ne bojim se ni sunca ovoga,
Što tone umorno, a sutra će
Zrakama vrućim polijevati čelo moje.
Ne bojim se ni mjeseca hladnog,
Što kao sablast crnim lugovima putuje.
I čarobnim štapom kucka po oknima.
I iz sna zove zaljubljene duše.
Jer ja sam siromašni sin svetog Franje.
Na vrelima spavam. Bučno srebro potoka
Svježu mi pjesmu pjeva.
Po gorama hodam. Sočne sjene
Domahuju mi, klanjaju se.
I zovu mene – mene
Siromašnog sina svetog Franje.
II
O draga prolazniče, da znaš kako sam
Sav sretan, što te vidim i što mogu
Da te pitam, kuda ćeš i kuda vodi
Ovaj dugi put.
Evo, već veće sipi, kao kišica,
I daleku zelen gasi.
A putovi, dosad mirni, već uzdišu
I svoj izgubljeni traže smjer.
A kud ću ja, kad ni ovi putovi
Još ne znaju, kuda će.
Reci mi, o dragi prolazniče, reci.
Ti ne znaš? O kako je teško,
Kad me bez pomoći puštaš u samoći.
Laku noć, neznanče.
Moj put je dalek.
I moja sjena već je beskrajna.
III.
Hvala ti, Bože, što si meni bijednom
dao da večeram večerom bogataša,.
Reko si Herubu neka mjesec pun
objesi nad ovim plodnim gajem,
da mogu naći skromni hljebac svoj.
I našao sam rosnih jagoda.
I sočnih gljiva.
O hvala ti, Bože.
Kraj izvora sam lego. Njegov dah,
po licu me nježno hladi.
Tišina je. Niz slatki noćni strah,
plavo se nebo na vrhove spušta.
Lice je moje utonulo u zelen.
Sve sniva. Samo se čuje,
kako se rosa niz travu kliže.
Kaplje, kaplje –
i o vlat biserne kapi niže.
IV.
Opet idem. Oko vrata nanizah
tri vijenca krupnih jagoda.
I zelenu sam kotaricu napunio
gljivama, iz kojih brizga sok.
Cijeli ovaj vedri, plavi dan
Bit ću bezbrižan.
Hodat ću ko sretni kralj
po gorama i dolovima.
Ponosan ću prolaziti
kraj muzlica, iz kojih se puši toplo mlijeko.
Ponosan ću prolaziti kraj otvorenih soba,
iz kojih miriše podne.
I niko ne će znati, da sam prosjak jadni.
I niko ne će znati, zašto nisim
tri vijenca jagoda.
I kotaricu s gljivama.
Niko ne će znati, da sam ja
svetog Franje siromašni sin.
V.
Umoran sjedim na kamenu, kraj puta.
A granje čudno šumi nada mnom.
Sprema se nešto u daljini.
Niz putove strme ruši se mrak.
I nosi kuće i svjetla i poljem se valja,
ko crna lava.
I nosi oluju u tišini.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime7/10/2015, 7:43 pm



Monumentum perenne


Jednom kad bude nebo nisko i dan siv,
vijući se ko tamjan nad jesen ugašenu,
pod spomenik, meni podignut, doći ću još živ,
satrven i pognut, vukući svoju sjenu.
Na podnožje ću sjesti tih i umoran.
I spustiti lice na noge od kamena.
O tako stran, ko putnik nikom znan.
Na stijeni toj i sam ko pusta stijena.
Vječiti bjegunac od slave ovoga svijeta,
nad sobom ću začuti, ko pritajen glas,
odjeke davne s kipareva vitkog dlijeta,
pod kojim se ukazao moj maleni stas.
Čut ću ko odjek njezan kuckanje odozgora,
kad s pažnjom klesao je tugu mog pogleda.
I težak, kad je brazdao dubinu mojih bora.
I oštar, kad je usne mi ovijo crtom jeda.
Slušat cu, kao mukli tutanj iz dubine,
kad kleso je ramena i grudi uzburkane.
I kao svrdla krik, što u srzi tvrdoj skrine,
kad mi je urezivo oko srca rane.
Sam na vjetru tome koji noseć lišće suho
mom spomeniku plete vijenac oko glave.
I motajuć se oblači ga u purpurno ruho,
sred jeseni kasne, ko sred prazne slave.
Klonut ću tada tako nijem i tmurna lica
na lik svoj od kamena, pod kojim pust je svijet.
S ramena njegovih odletjet će uplašena jata ptica
dalje, na svoj put, na jug, u sunčani let.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime7/10/2015, 7:44 pm

Poziv dragom Isusu


O Isuse kako bih volio, kada bi se
udostojo da uđeš u moj stan.
Gdje sasvim obične o zidu stvari vise.
Gdje se u oknima rano ugasi dan.
Pričao bih ti, kako svjetiljku mutnu palim,
da kratki ovaj dan produžim.
Kako živim životom sasvim malim.
I pun jeda, sa braćom svojom služim.
Pričao bih ti o ljudskoj kući.
O oknima, koja su pokatkad plava.
O vratima, kroz koja pognut moraš uči.
O bravi, koja se čvrsto zaključava.
Pričao bih ti uz dim obične cigare,
O svakom čovjeku i kako se koji zove.
I kako jedni uvijek nose haljine stare
O kako drugi uvijek nose haljine nove.
I kako ima sedam brižnih dana.
O Isuse, i svaki je ko što je bilo juče.
I o tom, kako se, kad zaboli rana,
šešir na čelo duboko, duboko natuče.
Pričao bih ti dugo, sve dok ne začujemo,
kako se rosa niz prozor sliva.
Onda bih ti rekao sasvim nijemo:
Isuse, umoran si, tebi se sniva.
O lezi, zaspi na postelji ovoj,
koju čovjek svaki dan otkupi.
Tužno ti čelo ovit ću u utjehe povoj.
Spavaj samo, a ja ću na klupi.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime7/10/2015, 7:44 pm



Pjesma starom profesoru


Sjećam se, trajao je uvijek dugo
kratki ti povratak do stana tvoga.
Jer si, a i šta bi, šta bi drugo,
polako išo od izloga do izloga.
Čini mi se i sad se još skitam.
I prati me tvoj pogled i srdžba stara.
-Gle ti njega, ne zna ni kako se vadi logaritam,
a po svu noć kojekud se vucara.
-Gle drskosti, pa on još i puši.
Tog drskog derana tužit ću školskom vijeću.
Čekaj samo, sutra ću da ti izvućem uši.
I otjerat ću te u klupu magareću.
O dobri učitelju, koliko puta si od tada
izišao i opet ušao u svoj stan.
Dok su se izlozi, ulice i kuće grada
mijenjale brzo, iz dana u dan.
Najzad si, od zadocnjelosti i bijede,
izgubio put koji te vodi kući.
Jedan je tvoj đak morao da te odvede.
Mislio sam, bol će te utući.
U sluhu tvome kao da još riječi šume.
I gledaš u onaj izlog tupo,
kad si prvi put spazio crnca od gume,
gdje ti se klanja: Molim, ovdje nije skupo.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime7/10/2015, 7:46 pm



San magaradi


Isuse, u ovome kasnom času sad
u sve staje ćemo ući.
Od nježnosti ti ćeš svu magarad
blago za uho povući.
I kada odeš, u doba to gluho,
među njima će riječi da kruže:
ko je taj koga si
za uho držao najduže.
I svaki će usnuti opet,
sa najljepšim snom u duši:
Da tvoja meka ruka još miluje
baš njegove uši.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime7/10/2015, 7:46 pm



Šum pšenice

Iz luga vjetar dune u doba gluho
I zelenu plahtu niz obronke zatalasa.
Lelujanje se začuje tako suho.
To šumi dolinama klas do klasa.
Vrijedni domaćin kroz otvoren prozor sluša
Šumor klasja i smije se u duši.
I sve mu se čini kao da već čuje
Kako se zrelo zrnje u hambare suši
Miris pšenice duša mi snažno diše
I šum slušam, stojeći za ogradom od trnja.
O, hvala ti, Bože, što se u klasju ovom njiše
I moja skromna šačica zrnja.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime7/10/2015, 7:47 pm



Veče u polju


I.
Pognuta vrba, ko stara majka,
mršavom rukom na molitvu dade znak.
I svud umuknu šum trave i brbljava šaš.
Tada se najstariji popac iz grma javi
i pred svima moli Očenaš.
A šume i trave pobožno odgovaraju.
I braća njegova što kleče u travi.
A ja prognanik iz grada osamljeni
slušam te ponizne zvuke,
pa glave prignute i pun svete večeri,
ne znam da sam i ja sklopio ruke.
II.
Kad se svrši tiha molitva, sve se opet
na svoj večernji posao vrati.
Zašumi rosno krošnja nada mnom.
I šume, što su molile, umuknu dugim snom.
Grmlje po obroncima opet prikuplja mrak.
A mjesečeva užarena plitica zasija.
Stričak stričku nastavi da priču priča.
A stara vrba opet nad vodom vlažnu maglu čija


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Никола Шоп Empty
PočaljiNaslov: Re: Никола Шоп   Никола Шоп Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Никола Шоп
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: