LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Милорад Панић Суреп

Ići dole 
AutorPoruka
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime30/1/2012, 9:13 pm

Милорад Панић Суреп


Рођен је у Глоговцу, у Мачви 27. јануара 1912. године. Пошто је одгајан и васпитаван у слободарским традицијама, своме имену је додао име свога претка Сурепа, устаника и мачванског хајдука. До краја живота ће са поносом носити ово име, које означава старог вука предводника. Дипломирао је на Филозофском факултету 1936. године и већ као познати млади песник запослио се у Редакцији Политике. У првим послератним годинама Суреп се и даље активно бави књижевношћу. Стога и не изненађује податак да је изабран за првог секретара Удружења књижевника Србије. У лето 1947. године Сурепу је поверена нова одговорна дужност - оснивање и организација Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије. Под његовим руководством, сачињени су први пописи наших старих градова, манастира, цркава, ризница, икона, рукописних књига и других значајних остатака наше богате културне баштине.
У јуну 1956. године постављен је за републичког министра културе и на тој дужности је провео три године. Његовим доласком на чело Народне библиотеке Србије активирана је ранија идеја СР Србије о изградњи нове зграде Библиотеке у Београду.Суреп се увек бавио поезијом. Назвали су га песником Мачве, а своју везаност за завичај он никад није порицао и о томе је знао да каже: "спрудови мачвански су нешто што је као пејзаж стално присутно у мени. И на само изазивање њихове слике осетим промену у расположењу. Врло сам срећан кад... дозовем у сећање Дрину са њеним навозима, обалама, адама, шљивацима, колибама, и сви оним што је карактеристично за тај крај..."
Суреп је добитник великог броја награда и признања, међу њима и Октобарске награде Града Београда и Вукове награде. Његова најзначајнија дела су: Ветар звижди, песме, 1931; Просто, песме, 1933.; Ти долазиш, песме, 1937.; Жито, поема, 1939.; Ада, поема, 1945; Приче о сељи Миши ( песме за децу, 1946.; Светлост земаљска, песме, 1948.; Филип Вишњић - песник буне, монографија, 1956.; Српске народне приповетке, антологија, 1951., Слово о полку Игорову, превод са староруског, 1957.; Кад су живи завидели мртвима, летопис, 1963.; Ћирило и Методије, 1964..
Умро је 22. априла 1968. године у Београду. Уз достојан испраћај сахрањен је у Алеји Великана на Новом Гробљу.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime30/1/2012, 9:14 pm

ВАТРА


Црно,
било је све тако црно и празно
ко шума без лишћа и поље без траве,
ко што би
цивилизација после атомске експлозије
била.
И црно, и јадно, и празно.

Онда је одједном затреперио пламен,
далек,
у ноћи,
мали језичак сасвим сирове цинобер боје.

И птице су у срцу запевале,
ветар заљуљ'о чудесно дрво дрен
што цвета заједно са снежним пахуљицама.

И ти си нашла пут до мене,
ја до твог струка, траве полегле.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime30/1/2012, 9:18 pm

ЗАПИС


Нек каже ко шта мисли
а ја знам
на свету човек је сам,
увек сам.

Нек каже ко шта мисли,
а ја знам: ма био кам,
цвет,
или плам —
и живећеш, и цвасти, и спламсати
сам.

Па нека каже ко шта хоће,
ја знам:
ако и заволиш кога,
заволећеш га зато што си сам.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime30/1/2012, 9:18 pm

ОД СЕНЕ И ОПОМЕНЕ


Не веруј у браве и ћутања
ни опомену корака
најмање ширини људског срца
извикиваној на сва четири ветра,
не веруј —
кажем ти из искуства
и у часу несвакидашње искрености.
Ни у заборав не поверуј
ма чији,
брегова увијених у пепео даљине
лампи док се хладе од наших немира
малаксалих
ни у заборав вучји
ни човечји,
ничији!
Јер има безброј путева
између сна и излога
загрљаја и таме
између гнезда и зидова
оних најјачих
челичних конструкција
дизаних на местима залелујаних грана;

Зидова што су хтели
да буду једна воља
једно време
аутострада у једном правцу,
и гнезда оборених
(расут жалосни цвркут по занемелој долини!)

Толико је путева између бекстава и дозива
да нам је за живљење остало само распеће.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime30/1/2012, 9:19 pm



Pokatkad prođe neko i spusti usne na srce
ostane samo obris tih:
na ravnoj belini snega ptičijeg krila trag.

Pokatkad prođe neko
i trepavicama ti mine njegova sen -
a tebi već umro drug, prisan i drag.

(Susreti)


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 21/10/2015, 1:06 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 12:48 am



TVRĐAVA

Gromovite si vikala reči, tvrđavo iznad reka,
varvarske, Ciceronove, staroslovenske,
reči otrovnih strela, katapulta, i dugovlase,
stare koliko i nasilje, starije od mastodonta;
I vikala ih dugo, tako jezivo dugo
ko što je strah nad zacenjenim detetom dug,
ko pogled glave s koca,
ko zvižduk bombe avionske nad krošnjama
aprilskim
u proleću što je začedilo od slobode;
I nebu si, srdžbom uzrasla, vraćala munje,
potrese zemljotresima
sve sričuć slogove teške mudrosti neželjene,
po čitav vek sa listom, gradino ratova svetih.

A danas samo brujiš, srebrna školjko,
sedinom
mora sviklog s večnošću jedino da razgovara.
Cveće i mladež uči se po tebi milovanju
dok ti nemaran vetar srbulju zidina razvejava...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 12:50 am


VODENICA

Postoji jedna reka
ni mala ni velika,
reka krivudava
sa gorovitim obalama;
i vodenica jedna na njoj postoji
stara
poklekla od gordosti i iščekivanja pomeljara.

I da me šibaš
reći ti ne mogu gde je
ta reka i
za koga
ta vodenica stara melje.

Ali ako si zaista gladan
i od iskrena
pomalo nevešta kova,
strpljivo prati mi srce
kad pođe po svoju vreću snova.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 12:50 am



KAIROS

Stajao je na obali i čekao
danima,
godinama
Stoleće možda čekao celo.

A kad je došla, otpočeo je da priča.

I za čudo,
grane se nisu povile da oslušnu,
niti je vetar prestao da šiba hata.
Sve je nastavljalo svoju pesmu
bez zaklinjanja ...

Deco,
o deco moja nedoumna,
držeći se za ruke — pojurite!
Ta pred vama je samo jedna večnost
Kraća od sna.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 12:51 am



O ČEMU PTICA PEVA

Ptico u šumi,
U krošnji gradskih platana,
ptico iznad dozrelih žita
livada
proplanaka,
grlata tačko plavetnila,
cvete pustih balkona,
o čemu klikće tvoja vesela nerazrešiva pesma

Ta pesma što vraća boju stvarima
i pruža krepku mišicu odsutnosti
te život ponovo biva što je bio —
treptava senka u ogledalu pučine.

Rekoh to,
a ona mi se nasmeja s grane.
To čelo, to čelo, to čelo naoblačeno
nabrekli nar obzira i neverice
trampi već jednom za sveću radosti bez pitanja!


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 12:52 am



POŽALI PTICU

Ti bi da uzmeš sve što dade.
Pa uzmi tad
I sve što reče —
Da pticu ne bi prostrelio krik.

Jer ostavljen šapat,
Izrečen ma kad,
Dočarati može tvoj nestali lik.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 12:53 am



KO LIST

Nad jezom zelene vode u predvečerju
Neko je nadneo lik.

Čulo se ptice zalutalo krilo.

Krik.
Rasklopio se i sklopio vir,
Pa mir.

Kao da čoveka nikad nije bilo.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 12:54 am



JA TO OPET...

Prenem se, i vidim:
Odavno list neprevrnut.
U oknu — večer senovita.
Prenem se, i zastidim
Što čuo nisam
O čemu drug me pita.

Ili zastanem naglo, u hodu,
I nasmešim se sebi
Uz setu tihu:
Gde sam to, gde? Šta znam!


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 12:55 am



JEDINI PRIJATELJ

Ja imam jednog prijatelja
Koga ne nalazim kad tražim,
Koji mi ne šalje nikad
Ni pozdrav ni opomenu.

Al' on je prijatelj moj jedini.
--------------------------
On dolazi uvek sam,
I uvek iznenadno,
Da mi usne razvuče i osmejak
Pre jecaja,
I da mi pogled digne visoko
Iznad krovova.

Dolazi kad god treba
Da me pouči koračanju.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 12:57 am



I u zbirci Od sene i opomene ispoljila se pesnikova pasionirana
zaljubljenost u našu srednjovekovnu umetnost.
Rezultat ove zaljubljenosti jeste pesma antologijske vrednosti Freska,
inspirisana Pećkom Patrijaršijom:

"S krčagom, da li se s izvora vraćaš
mlada lepotice!
Nad Rugovom zapada sunce,
kobalt stena prekriva staze dana,
a tvoja haljina laka mreška se od
iščekivanja.
Pred čijim očima zasta za časak,
samo za trenut neki snolako drag?
Ne palite, o ne palite ni luč ni sijalice,
šest sto godina tek je —
bojim se da ne nastavi put."


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 12:59 am




LETNJA SLIKA

Na lakim kril'ma podigla se zora,
A vedro jutro, sa dalekih gora,
Sišlo u sela.

Svež lahor zviždi kroza rosne grane,
A zvonka pesma na četiri strane
Glase raznela.

To razdragana selska mladež peva,
Idući na rad. Dok se smeh i vreva,
Pod zracima gubi,

Srpovi oštri obaraju vlat,
A vrelo sunce u podnevni sat
Znojava čela ljubi.



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:00 am



Na ormanima dunje, u prozorima smilje,
s vratnica pogled beskraju se svija...
Piši: Srbija


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:01 am




"... Ta nisam imao na ovom svetu mnogo,
tek jedan svet: Tebe, Nju i sebe:
tri pregršti mola, jedan putir bola,
za žedne usne, gorke, neutolive.
Oprosti, Majko, ako u ovo svečano sećanje na Tebe
upletem i jednu vlas njene svilaste, nestalne kose,
i ako tvoje brižno lice Marije
zapljusne talas, jedan plamen oblije,
demonske lepote zanos njene rose."

(Na dan majčine smrti)

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:03 am



"Ptico, ja s tobom, znam, ne zalutah
ma koliko daleko da me odvedeš.
Ako i ne bude manastira kada se vratim
ni ruševina čak,
ostaće priča..."

(Mesec i pruće — III)


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:04 am



"Sve čeka nešto iza međa,
gluho i slepe snage;
samo starica blagih veđa
sja od ljubavi blage.

Ide, a nebom sveće pale
brižne molitve njene:
za izgubljene, odlutale,
za sve upokojene... "

(Pomen)


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:07 am



Od žarišta nekog otkinuti zrak,
široka pregršt razasutog smeha
il nečijeg pada još blistavi trag?
A možda miso što traži svoj krik,
nit što nas za snove veže?

Sve pre no reka,
samo ne brza planinska reka!
Naš raskovani, razliveni lik
što nikad u telo naše ne uleže?

(Reka)


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:08 am



"Ne veruj u brave i ćutanja
ni opomenu koraka
najmanje širini ljudskog srca
izvikivanoj na sva četiri vetra,
ne veruj
— kažem ti iz iskustva
i u času nesvakidašnje iskrenosti."

(Od sene i opomene)


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:10 am




"Pođimo braćo i sinovi,
Pođimo u predstojeći podvig.
Poslužimo neminovnoj smrti,
prolijmo svoju krv,
smrću život iskupimo
i udove svojih tela
dajmo neštedemice na seču, —
za čast i otadžbinu našu,
a Bog će se svakako smilovati na naše potomke
i neće satrti naš rod i zemlju našu do kraja".

(Lazareva reč)



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:11 am



"... I šuma jest
i uvek će je biti
i oko tebe i oko mene
i toga psa izgubljena rođenja
ovde i tamo
šuma —
Al pticu imati treba
i ići za njenim glasom..."

(Žar-ptica velegrada)


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:12 am




"Svako je činio svoje,
a on svoje: Odmicao je poput zvezde padalice
otrgnut iz kruženja
i rastapao se ko dim u noći niskih oblaka,
onostran svemu što ostade.
Čak mu to ne bi ni teško da izvede
u svetu omeđenom tolikim provalijama,
s vidikom tek jedne osrednje vatre.
Čudno je bilo nešto drugo.
Misao o njemu, odjednom upaljena,
učinila je da ga svi gledaju tek sada
prvi put
i samo za časak
malo kasno
uodlasku,
pa se i ona, malaksala, kršila u paraboli
za gorama
ne mogavši ga sustizati,
ili se razlagala u pramenje odmah iznad
ognjišta.

A koliko je dugo bio tu,
međ nama!..."

(Mesec i pruće IX)



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:13 am




"... Dobro je, sasvim dobro
imati ma jednu od čarobnih stvari
sa snagom sidra za bure iznenadne
i povremenom lepotom jedra
pred prostorima beskraju dobačenim".

(Sezam)


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:15 am

REKA

Od žarišta nekog otkinuti zrak,
široka pregršt razasutog smeha,
il nečijeg pada još blistavi trag?
A možda miso što traži svoj krik,
nit što nas za snove veže?

Sve pre no reka,
samo ne brza planinska reka!
Naš raskovani, razliveni lik
što nikad u telo naše ne uleže?

Na njenim lomnim obalama stojim,
Bistrica! Bistrica! u beskraj ponavljam.
Prelive brojim.
U talase se njene slivam,
tečem.
Ko ona stene
ja krš vremena sečem.

Sam spomenak neždi zastiro je strane
i po gde-gde bujo vitki gorocvet
kad jedan moćni car tu diže žezlo.

Neimar i slikar
kamenom i bojom
a znojem argati namrgođeni
stvarati staše celi jedan svet
na mestu ovom.
Sad samo spomenka nežni cvet
beleži gde behu za časak sleteli
Sveti Arhanđeli.

Da li si, o care, bio pomislio:
da se ne pretrgne tanka nit Bistrice?
da ti kaluđerska pjenja ne presuše?

Ja znam dečaka što je sa litice
čeko da tok mine
pa da sagledane
s dna pokupi bele piljke i krkuše.

Ja znam tog dečaka.
Negde u zasenku
on je i sad ovde, pritajen i skriven.
Čak i kad ko krčag bude čim razbijen
crep će mu tu pasti. I ostati večno.
Možda mu je pogled i u granu sliven
što se svija vodi,
u oblak što iznad obala brodi,
ali je, izvesno,
prikovan uvek za dno rečno.

Kako je na dnu tom sve naopačke!
Devojka s brega dok o dalekom mašta...
brsne s visova gore...
tvrđava Višegrad
što za sve spremna bi sem za pad...
i Sinan divlji dok razaraše ne znajuć šta
i rašta...

Sve je tu naslika samo,
od krila u letu bačena sen.
Sila i ropstvo,
vekovečnost zida
korenu vida jedva shvatljiv tren.
A šljunak svoga ne izgubi sjaja,
Piljci još čikaju ruke dečaka.
Da ih je već jednom pobrati,
pre mraka,
pre no što se glasom preko sedam brda
odlutalom sinu javi mati.

I cvet mirisom ovde, od iskoni,
naš korak prekida,
iz jave nas budi,
da tlapeću svoju večnost skloni
u prolaznost čvrstih, najedralih grudi.

Pa šta, najzad, tu JEST a šta NE?
Šta traje?
Šta mre?

Bistrico, nešto bistro nije u tvom kristalu!
Kraj tebe
ja čujem svoju davno izgubljenu sviralu
a nikako da nađem sebe.

Prolazi momak, drug mi,
i moju veliku čežnju svira.
Ja sam ga nedavno dozivao klikom.
Da l se sada šali
da me zove čikom
i ko stranca sreta,
il sa sobom nije momak ojađeni?
Al što se devojka očiju golemi
na osmehe moje ne osmehne meni?

Zar su sve te priče o mađiji puste?
Ko me to onda premetnu u drugog
i livadom lica zasadi rogozu,
a sačuva zrakom isti cvrkut ptica,
na stenama istim istu divokozu?

Bistrico, reko od tisuć pitanja,
jedno bar reci dok se grlim s tobom:
gde je moj dečak,
kud devojka hita,
i šta da činim ja sa ovim sobom?

Nikog od poznatih, a sve mi je znano.
Sve što živi ovde plamsa ko i pre,
samo sad bez mene,
samo sad bez mene...

Zovi, ženo, glasom preko sedam brda,
do neba za sinom viči da se vrati.
Sa svih se strana već spuštaju krda,
hlad na reku pada,
smiraj zapad zlati.
Prošao je Dušan,
Prošli Višegradi,
ni Sinana nema sred ljute bogaze.
Al odnekud kaval i sad jeca kroz san
i ko biser školjku, gle osmeh odaje
devojku pod brestom, daleko od staze.

O štedra Majko životodajna,
milostivija budi čoveku!

Daj da se još jednom ljuljne tajna
što večnom čini brzu reku.

Čemu nam dar samozavarava!
Pijanstvo trajno u krhkoj čaši tela!
Čemu nam utvarna dela?

O Ti, životodajna,
daj da se još jednom oplodi tajna,
da čovek bude što i reka.

Zar nismo tvoga žarišta zrak,
po jedan prasak tvoga smeha,
i tvoga leta jedva shvatljiv trag?
Nije l nam zato svaka miso krik
upućen za tobom:
Majko, daj nam lik!

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:16 am




A D A

I
Šta šumori janj granati?
Šum jošika kakav hvata?
Topolama suvovrhnim,
po granama razigranim
šta ćućore crna jata?
Lakosani zec se preno,
sova skrila dremež stresa,
začuđena veverica
iza račve šapu liže;
po mreži se paukovoj,
povijenoj dahom vetra,
zrnjem rose đerdan niže.

Pritajena strava šume
žbunjem gmiže, veče goni;
iskre oči tame — svici.
Preplašeni logu traže,
skok suvarke ne dotiče;
ogladneli staze njuše,
njuške dižu — vonj promiče.
Noć sa dušom ljuto zveri
oglašuju prvi krici.
Ispred šume, na iskraju,
vatra tinja, žar pucketa...
.. Od vatre je nedaleko
krovinjara pleteruša.
Kad pogledam napregnutim
ispod grana starog janja
izvučeš je, ti bi reko:
sama pomoć u njoj sanja....

II
"E-hej, e-hej, ske-le-džijo!"
rano jutro glas prolama,
hučnu Drinu nadvikuje,
odjekuje obalama....
"E-hej, e-hej, ske-le-džijo!"
razleže se obalama;
kroz šibljak se glas izvija,
budi ptice po granama.
Prenut vivak strelovito
u sunčani žar uleće,
pozlaćuje krilo vito;
ispod njega celo jato
leluja se i proleće...

... Iz daleka zmijolika
spustila se do nas Drina,
na dogledu našeg sela
čeljustima neman gladna
komad zemlje zahvatila.
Zalogaj je velik bio,
do po dana muškog hoda,
u ždrelu se zaglavio.

Obale besna ala
zalud bije još i sada,
i zalud se jedom peni —
čvrsto stoji naša ada! ...

Opružena pored reke
kupačica sunča lice,
razbacane po njoj leže
plodonosne oranice....

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:17 am

K O L E B A R I

Ima ih svuda po Balkanu,
čiča zaraslih u brade bele.
Sami sa sobom pričaju u dugu danu
grdeći vrapce i hvaleći pčele.
Njihov je svet i sav smisao
neki pleteni tor i nebo promenljiva oka;
ko jagnje krotka im misao
ne ide dalje od bašte bosioka.
Njihova ljubav sasvim prosta,
zračeći svemu radost i mir,
pred namernika — gosta
iznosi najlepši med i sir.
Uz lulu sa žiškom žari
i satljik rakije od tri leta
pričaće vam svu noć sve stare stvari
i kako belim cvetom šljivik cveta.
Ne čudite se ako u zoru ranu
i staroslovenski progovori starac tih.
Ima ih svuda po Balkanu,
zaboravila je i smrt na njih.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:18 am




O NE ŽELI DA SE STIDI
ŠTO PRE NEKA SELO VIDI

Usred grada Beograda
gimnazista Aca živi,
pameti mu i lepoti
rodbina se cela divi.
"Ima dara za slikara!"
priča mati susedima.
"Nameštaj mi sav išara
pejzažima...
"A što glumi!" hvali strina,
"Što god vidi ili čuje
imitira odistinski."
"Kakav glasić samo ima!"
stara tetka nadvikuje.
"Pravi tenor, i to — lirski."
I ko znade šta sve ne bi
s Acom bilo u rodbini,
da jednoga lepog dana
nije došo kraj godini.
Mesto Ace u školu su
tad pozvali oca Mitu
i rekli mu da su sina
oborili na ispitu.
Naš domaćin nije znao
ni domaće životinje:
šta su ovce, a šta koze,
i zašto se gaje svinje.
Direktoru tad je Mita
svoj greh prizno i otkrio:
nijedanput sin mu Aca
još u selu nije bio...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:20 am



VODENIČAREVA PRIČA

Da li u snu il na javi,
zakleti se ne bi smeo,
al sa starcem bele brade
i ja sam se jednom sreo.
Bilo je to bogme davno,
što bi naši stari rekli —
još moj deda živ je bio.
U šumi smo toga dana
deda i ja badnjak sekli.
To zaista nisam snio.
Pred mrak sami mi smo badnjak,
kakav badnjak! Hrasta pola!
Doterali do pred kuću
na sankama sa dva vola...
... Elem, kad se zanoćilo
i petlovi kad pospaše,
rukom deda znak mi dade
da gledamo brige naše.
Prvo vatru naložismo,
raspalismo oganj žarki,
pa kad badnjak navalismo
na žar jaki...
Bože dragi kad hrast buknu,
lišće planu!
Sto mlazeva od varnica
iz dimnjaka k nebu suknu.
Tad ugarak uze deda
i snjim stade žar da džara.
U ognjištu razgrnuto
ko u kvaru knjigu gleda
i s tom knjigom razgovara.
Kad odjednom... Šta bi, kako,
ni sada vam ne znam reći,
na prag neki starac stupi
s dugom gustom bradom sedom;
kako stupi on svu kuću
obuhvati tad pogledom...
— "Srećan praznik! najzad reče
blagim glasom starac mili.
"Sto godina ovom domu
svi badnjaci srećni bili"...
Na te reči moj dedica
namerniku vatralj dade,
a starina njim po žaru
udarati snažno stade.
"U ovome domu nek se
prasi, jagnji, ždrebi, teli!
Od mene mu darovano
sve što želi ...
Čudan starac blagosinja.
"Zdravlja, sreće, plodna leta
i svakoga berićeta
daj mu, bože!
Vatre, kuge, gladi nek se
ova kuća ratosilja!
.. Badnjak još je pucketao
i plamenim cvećem cvao,
"Ko to beše?" progovori
a moj dedica nasmeši se.
"Položajnik!"— odgovori
Bilo je to bogme davno,
ne znam samo dal san nije:
moga dedu mnogo leta
zaravnjena humka krije.
Al ja uvek ovog dana
sečem sebi badnjak novi;
očekujem godinama
čudnog starca bele brade
da mi kuću blagoslovi....


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:20 am




BADNJAK

Prastari bože naš, najvoljeniji bože pagana,
spaljeno žito, so i tamjan noćas ti žrtvenik kadi.
U tvoju slavu gori ova lisnata hrastova grana,
mi te se odrekli nismo ni Hrista radi.

Na srcu su nam još proplanci, stada i paše,
još smo mi narod priča i šuma.
Zalud su vekovi prošli, dubinu duše naše
ne izmeniše ni sva čuda Zapada velikog uma.

Još molimo te uz dim sveštene žrtve
da pošalješ u goroseče zloduha strašnoga lika,
da zvonki tok potoka uspavljuje nam mrtve
i da vitkije rastu jasika i omorika;
da čuvaš naše šume i bistre zdence i klance,
i tankonogu košutu od proždrljivosti vučke.
Mada su Slavjani plavi stresli sa sebe lance
pamtimo mi još pesme starinske, hajdučke.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime21/10/2015, 1:21 am




SPLAVOVI NA DRINI

VII
Ta jaka je ruka u seljaka.
Njenom snagom hrastovi stasaju,
mal se jagnji, teli, ždrebi, prasi,
teku reke i polja klasaju,
lice zemlje menja se i krasi.
Da oplodi na zemlju dolazi
pa ma kuda da joj rod odlazi.

I tom snagom, snagom zemlje žive,
dok splav krži reka uzavrela,
ja pozdravljam poplavljene njive,
pale šume, opustela sela,
i verujem u te grube ruke
da će trošni splav svući do luke,
da će sela, šume, polja — da ožive.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Милорад Панић Суреп Empty
PočaljiNaslov: Re: Милорад Панић Суреп   Милорад Панић Суреп Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Милорад Панић Суреп
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: