LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Славко Вукосављевић

Ići dole 
AutorPoruka
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/1/2012, 7:32 pm

Славко Вукосављевић,

Рођен је у Ужицу 1927. године, где је завршио основну школу и гимназију. Студирао је енглески језик у Београду, а бурмански у Рангуну. Бавио се новинарством и био уредник часописа "Полет" и листа "Млада култура". Објавио је збирке песама: "Лирика" (1949), "Шта ти кажеш, Марија" (1952), "Моја једина младост" (1955), "Повратак" (1976) и "Родољубиве песме" (1981), "Рођендан" (1987) и "Сабране песме" (1987).
Интимна поезија Славка Вукосављевића открива песника немира и сумњи јер садржи љубавна треперења и радости, али и осећај пролазности младости и лепоте.
Умро је у Београду 2004. године.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/1/2012, 7:33 pm

ДЕВОЈКЕ И ЦВEЋЕ


Заједно, с пролећа оне се јаве
и то је најлепше чудо света:
хаљине, лаке, лепршаве -
и витке стабљике пољског цвета.

Заједно никну чудесно нежне,
кад злато сунца на земљу кане,
као пролећа - неизбежне,
ко мирис прашника - развејане.

Увек се чуде због једне тајне
и зато дрхте докле расту,
док ноћи једне, плаве, сјајне,
докле не клону у неком пласту.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/1/2012, 7:33 pm

МАЛЕНКОСТИ


Понекад наиђе неки тренутак
што чудно може што чудно зна
да мален као речни белутак
читаве светове нама да

Понекад може нечега сен
да буде занос да буде крило
понекад је довољан малени трен
више од свега што је било

Понекад некоме сну си предан
па ти се живот руга због њега
понекад се може остати чедан
и после свега.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/1/2012, 7:34 pm

ПРИСЕЋАЊЕ


Девојка је млада била,
а ја млад више нисам био.
Девојка је лепа била,
а ја леп никада нисам био.
Девојка се смејала,
ја сам пио.
Девојка ће тек да буде.
Ја сам био,
ја сам био.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/10/2015, 7:54 pm

JEZERO

Na jezero sam došao lêtom premorenih ptica,
da se, k'o drvo jesenje, nad njega nadvijem, nag i žut,
pa da pronađem malo vedrine u nebu svoga lica
ili da se osmehnem sebi poslednji put.

Na jezero sam došao hodom pravoga hodočašća,
ali ne da se molim ili da se zbog nečega kajem,
nego da vidim, pored zverinja i pored hrašća,
mogu li, kad sam već čovek, bar ljudski vek da trajem.

Na jezero sam došao ronjenjem iz svojih dubina,
da sa obale jedne nove pogledam sve to u meni,
ne bi li ranjeniku teškom našao hleba i vina,
da mi se opet mladost od snage zarumeni.

Šaputao sam jezeru svoju glad i svoju samoću,
kao i to da sam od lutanja postao sa stazama isto,
da samo pijanac neki legne kraj mene noću
ili nesrećnik neki kome je nož zablist'o.

Šaputao sam jezeru svoja sunca i svoju tminu,
i kako sam ozvezdan i dubok, k'o nebo u sredini leta,
ali da nema ruku toplih snegove sa mene da skinu —
livada nežnosti moje već jednom da procveta.

Šaputao sam jezeru bistrinu i ludilo svoje glave,
kao i to da jedno i drugo isto mi nosi,
k'o što me isto zanose devojke crne i plave
sa virovima varki u talasavoj kosi.

A jezero je bilo mirno, tek malo talasavo,
sa čudnom slikom sveta u svome dubokom oku:
prolete kroz njega ptica, u nebo — strmoglavo,
skoči kroz njega srna — i osta suva u skoku.

A jezero je bilo nemo, sa pričom koju ima,
sa zagonetkom neba i mog nadnesenog lika,
poneki oblak se njih'o, k'o cvet, na talasima,
tonući u dubinu i ne dajući krika.

A jezero je bilo dobro, kao da ne postoji,
kao da nema mene, obala, ni tamnih šuma,
pa učinilo mi se, časkom, da smo nekako svoji —
nebo i voda i zemlja i prostor moga uma.

Naslutio sam tada: i pre mene je neko,
dok je za trećim brdom živeo veseli Pan,
u ovoj istoj šumi neku boginju ček'o,
zaboravljajući noći i ne videći dan.

Setio sam se, zatim, kad umrem, da posle mene
ničega biti neće i svega da će biti...
Jezerom, u peni smeha, plivaće mlade žene,
a noću u tišini zveri će vodu piti.

Osetio sam, najzad, sa tajnom što me još davi,
i s nečim od malih mrava, koji nerado ginu,
da ću još jednom ipak rasuti stope po travi,
polako silazeći, ljudima, u dolinu...


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/10/2015, 7:55 pm



ODISEJA

I odbegli smo, željni, ali u svoju blizinu,
k'o prosjakove ruke od njegovih ramena.
Mi smo izgleda oni što cele smrti ginu
od jednog istog života sa stotinu imena.

I voleli smo, mnogo, ali rano i kasno,
i nikad nismo znali šta nam to tako treba,
i postali smo ono što je najmanje jasno
od sive prašine zemlje do zlatne prašine neba.

I varali smo, svakog, ali i sebe same,
između sebe i drugih i onog što se htelo,
a možda samo smo cveće kome je posle tame
potreban poljubac sunca na usne ili čelo.

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/10/2015, 7:56 pm



KADINJAČA
(Odlomak)

A na Kadinjači breze su vitke
k'o borci ranjene legle uz breg.
Tišina, tišina, zatišje bitke,
na suve usne kaplje sneg.

...

Komandantovu pogledaj ruku —
pod njom bataljon i ceo breg;
sve bliže, sve jače topovi tuku
i tiho, tiho pada sneg.

— Prva četa, tamo kod breze!
Druga levo, na prevoj, niže.
Prateći vod — šumi polako.
Pozadi desno mitraljeze.
Dobro je, drugovi. Tako, tako...

On je polako spustio ruku.
Namah je zamuk'o breg,
samo što napred topovi tuku
i tiho, tiho pada sneg.

I napred upro bataljon oči
— tako se gleda s' burom sve jačom —
k'o da će sada ćutke da skoči
zajedno s' brdom, s' Kadinjačom.

A tamo dole, još daleko,
crna se zmija okukom povi
i s' čudnim mirom reče neko:
— Pazi, tenkovi!

I k'o da tiho niz polja bela
uz odjek topova što nebo riju,
topao kao krv iz tela
poteče šapat u Srbiju:

— Evo, ja ovde, drug u blizini
i ovo brdo i tišina —
da li je tako, il' mi se čini —
sve je to sada Domovina!

Znam da čete Sandžaku žure
a nama ko zna šta se sprema;
evo Nemaca, tenkovi jure,
a bombi nema!

I nije čudo, nije čudo —
običan taster za to je malo —
srce dečaka uvek budno
Srbiji što je otkucalo:

— O, čujte čete u daljini,
budući ljudi, zemljo nova,
da li je tako il' mi se čini —
svi ste kraj našeg rova!

Kažite — tu smo!
Kažite — jesmo!
Kažite budući,
Kažite živi!
Dižite pesti, poleti pesmo,
pođite, sunca, na oblak sivi!
Vadite, ljudi, srca iz grudi!
O, kaži i ti, bar šapni, mama:
— Svi smo sa vama!

Al' stroj se ceo diže i krenu;
pognu se, jurnu i dečak bled
jer komesarov krik ga prenu:
— Napred, napred!

I sve najednom promeni lik,
poče da tamni, da čili dan
i sve se stopi u zov, u krik,
prigušen, dalek, k'o tuđ a znan:

— Za nove dane — da svima svane!
Da ove staze pošteni gaze!
Da više nema groba do groba
ni gladi pokraj kućnoga plota,
da nema tame, da nema roba,
da bude toplo od života!
U cevi ljubav,
mržnju i jed —
napred,
napred!

...

Rođena zemljo, jesi li znala
— tu je pogin'o bataljon ceo;
crvena krv je procvetala
kroz snežni pokrov, hladan i beo.
Noću je i to zavej'o vetar.
Ipak, na jugu vojska korača:
Pao je četrnaesti kilometar,
al' nikad neće — Kadinjača!


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/10/2015, 7:57 pm



ДРАМА


Ево овако сам умро ја
који сам живео само за ту љубав.
Размишљао сам брзо:
не могу да се претварам,
а она не би веровала
да неко може волети
као ја
кад волим.
Тада сам убио самог себе
и умешао се међу грађане.
Она, разуме се, ништа не зна.




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/10/2015, 7:58 pm



ЕЛИПСЕ


Ако су у нама скривене приче,
онда живеле травке које ћуте!
Најлепши су облаци који ни на шта не личе
и јабланови горди који ћутке пожуте...

Љубимо се и волимо без речи!
Газимо се и умримо без гласа!
Звоно које над крововима јечи
у ћутању ће наћи спаса...

Ако су у нама тајне скривене,
онда живело вечито отицање река!
Има нечега детињасто страшног у лепотама жене
и ничег женски доброг у добротама млека...

Љубимо се и волимо без противљења!
Без гласа који пита или нуди или тражи!
Можда је најлепша песма живљења
у цвету који цвета без искрености и без лажи...

____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/10/2015, 7:59 pm


ЉУБАВ


На крају крајева кажи
то Волим тешко као стена.
Гурни планину лажи
без имена.

Измислимо себе, оне праве,
из ових полумука.
Кажи све. Као траве,
са мало звука.

Рибе у протицању,
изронимо на талас из тмине.
Вечност у дотицању.
Две месечине.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/10/2015, 8:00 pm


ПЕСМА


Нема је нигде. Те речи нигде нема.
Можда никада она чак ни речена није.
Можда је једро бело које у њиви лана дрема
ил' витки неки чун који се у шуми крије.

Можда је то талас на некој мртвој води
што, непознат себи, кô празно огледало спава,
а веслач мишићави неки тек треба да се роди
да небо тамноплаво у језеру заталасава.

На путевима мојим тога сусрета није било,
мада мртви и живи крај мене без краја газе.
Сада размишљам шта сам. Да ли ластино крило
ил' можда нека звер, залутала на стазе?


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/10/2015, 8:02 pm


РАСТАНАК

Тешко је седети и слушати,
а не чути ништа
и не отићи.
Тешко је чути и отићи,
а све без речи.
Тешке су речи
кад си отишао а не знаш куд.
Тешко је питати куд
кад си чуо а не знаш зашто.
Тешко је питати зашто
када треба отићи
у себе,
из себе
или куд?


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7818
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime31/10/2015, 8:05 pm


БЕЛА ПТИЦА ЗА ЦРНЕ ДАНЕ


Чувајмо малу птицу која ноћу
пева белу песму за црне дане,
међу голим костима и у зеленом воћу,
са малог прста прве гране.

Чувајмо малу птицу међу рекама и облацима,
на бетону, на сузи, на крви, на млеку,
малу песму над корацима
ситног шљунка који одлази у велику реку.

Чувајмо малу птицу. Сетимо се
минута макар једног у забораву.
Куда ће људи главе да носе,
ако кљунови птица падну у траву?

Чувајмо малу птицу ако смо били
макар мало пре смрти убијени.
Да ли је чујете? Пева и цвили,
а кљун јој се црни и црвени.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Славко Вукосављевић Empty
PočaljiNaslov: Re: Славко Вукосављевић   Славко Вукосављевић Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Славко Вукосављевић
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: