Jeste li znali ?

Najneugodniji zvuk je dečiji plač




Svaki roditelj bi to mogao da potvrdi, ali je to sada i naučno dokazano: plač deteta je najneugodniji zvuk na svetu.






Gori je čak i od zaglušujuće buke koju proizvodi cirkularna testera dok preseca drvo i od grebanja noktima po školskoj tabli.

Do tog zaključka došao je tim američkih istraživača čija je studija
objavljena u časopisu "Društvena, evolutivna i kulturna psihologija"
(Journal of Social, Evolutionary and Cultural Psyćology).

Istraživanje, tokom kojeg je grupa volontera bila izložena raznim
zvukovima, pokazalo je da najviše iritira plač deteta, uzrasta između
dve i po i četiri godine.

Bez krofne ne možeš uloviti medveda!


Pre nego što krenu u pohod na crne medvede, pripadnici gorskih
službi u američkoj državi Oklahomi obavezno svrate do pekare. Najbolji
mamac za hvatanje tih opasnih životinja je slasna, mekana krofna!







Zvaničnici gorskih službi u Oklahomi tvrde da ne postoji bolja zamka
za crnog medveda od one koja je oprremljena običnom krofnom!


Povećan broj velikih krznatih životinja na istoku te američke
savezne države sve više plaši lokalno stanovništvo, naročito na obodima
naseljenih mesta, prenosi RTS.


Ukusno pecivo, prema rečima zaposlenih u pomenutim službama, najbolji je način za privlačenje i hvatanje medveda.


„Najčešće uhvaćene pronalazimo mužjake od 150 i ženke od oko 100
kilograma. Međutim, do krofni odnedavno mladunci stižu prvi", istakao je
Kreg Endikot, jedan od gorskih rendžera.


Nije precizirano koja vrsta krofni je najdelotvornija - da li one sa
džemom, šupljinom u sredini, posute raznobojnim mrvicama, sa glazurom
od bele, crne čokolade ili šećera.


Od životinja se uzimaju uzorci krzna i tkiva za DNK analizu, a neke odrasle jedinke dobijaju i identifikacione ogrlice.


Istraživači koji sarađuju sa gorskim službama najavili su da će još
slatkih zamki biti postavljeno kako bi više životinjam dobilo ogrlice i
lakše pratilo stanje u blizini naseljenih mesta.

Robote ukrštaju kao domaće životinje




Naučnici su u stvaranju robota zakoračili u novu sferu - evolutivnu
robotiku, počeli su da uzgajaju i ukrštaju robote kao domaće životinje
kako bi ih usavršili.





Do sada su roboti samo izvršavali naređenja čoveka, ali je problem
što programeri ne mogu da predvide svaku situaciju, izjavio je
informatičar u oblasti informacione tehnike i elektrotehnike na
Univerzitetu u Štutgartu Paul Levi.



"Ukoliko istraživači na robotima uspeju da primene princip evolucije
onda će roboti moći samostalno i kreativno da iznalaze rešenja“,
istakao je Levi, a prenela nemačka medijska kuća "Dojče vele".


Levi je naveo primer robota koji ima zadatak da pronađe sir i tu mu
manje pomažu kamera i termometar tako da mora intenzivno da koristi
senzor za mirise.


-Ukoliko je za preživljavanje odlučujuće da imate dobro čulo mirisa, onda ga morate usavršiti, dodao je Levi.


Prirodna evolucija se zasniva na mutacijama ili sićušnim promenama
gena koje se dešavaju prilikom nasleđivanja sa generacije na generaciju.


Ukoliko te promene povećaju šanse za preživljavanje vrste onda se ustaljuju i postaju deo genoma.


Naučnici pokušavaju taj princip da prenesu na robote tako što "populacija" od skoro 100 robota dobije zadatak da traži sir.



To što je za biologe genom za robote je kompjuterski program, pa se
kao u prirodi i program svakog robota razlikuje i tokom vremena nastaju
varijante koje su u nečemu uspešnije od drugih.


Naučnici potom "pare“ robote koji su naročito uspešni, a
"geneticari" iz Tibingena su uveli taj "virtuelni seks" - razmenu
programa odnosno informacija.


Povremeno se u program ubaci po neka mutacija ili osobina koju
nemaju ni "otac" ni "majka" i takve neprimetne mutacije mogu da imaju
veliki uticaj i dovedu do potpuno neočekivanog razvoja.

Ljudski mozak je dostigao svoj vrhunac



Izmislili smo penicilin, svemirske brodove, kompjutere, pa čak i veštačke delove tela. Da li možemo postati još pametniji?






Odgovor nekih naučnika je da nas u budućnosti više ne očekuju nikakvi značajniji pomaci.


Moć ljudskog mozga dosegla je navodno svoj vrhunac, pa postaje fizički nemoguće da postanemo pametniji, smatraju oni.


Da bismo postali inteligentniji, mozak bi morao da se snabdeva
drugačijom energijom i dodatnim količinama kiseonika, a mi to sebi ne
možemo da priuštimo,kako prenosi B92.


Naime, istraživači sa Kembridž Univerziteta analizirali su strukturu
mozga i izračunali koliko energije koristi svaki od neurona.



Sajmon Laflin profesor neurobiologije kaže: “Za veće moći mozga
potrebna je veća energija, a nju nismo u mogućnosti da unesemo. Zbog
toga imamo ograničene mogućnosti razvoja”.


Drugi naučnici tvrde da se povezivanje različitih delova mozga ne može unaprediti.


Hoće li čovek stvoriti mozak na čipu ?


Otkrili su da najpametniji ljudi imaju najumreženije delove mozga, a
poruke između njih se prenose znatno brže nego kod prosečno
inteligentnih ljudi.


Međutim, to povezivanje zahteva dodatnu energiju za povećavanje
efikasnosti, a pošto ne možemo da je proizvedemo, ne možemo postati
pametniji.

So opasna koliko i pušenje?



UN moraju da preduzmu praktične korake i utiču na smanjenje količine
soli u hrani, kako bi se u narednoj deceniji spasilo 8,5 miliona života
širom sveta, upozoravaju britanski naučnici.






U izveštaju istraživača sa Univerziteta Vorvik i Univerziteta u Liverpulu, naglašava se da ovu akciju treba pokrenuti što pre.


Naučnici navode da bi, posle smanjenja pušenja, unošenje manje soli
putem hrane bio najefikasniji način za unapređenje globalnog zdravlja.


Istraživači podvlače da postoji "konzistentna i direktna veza između
unosa soli i krvnog pritiska". Visok krvni pritisak dalje je povezan sa
bolestima srca, moždanim udarom i problemima sa bubrezima.


Procenjuje se da bi u SAD smanjenje količine soli u hrani za trećinu
spasilo desetine hiljada života i donelo godišnju uštedu zdravstvenom
sistemu od 24 milijardi dolara.


Pošto se 70 odsto smrtnih slučajeva od moždanih i srčanih udara
dešava u zemljama u razvoju, uticaj smanjenja unosa soli bio bi
globalan, pišu naučnici u izveštaju.


Oni napominju da je za ograničavanje uticaja industrijski obrađene
hrane neophodna opšta edukacija i angažovanje prehrambene industrije.


Jedan od autora izveštaja, profesor Fransisko Kapućo, rekao je da
prehrambena industrija snosi veliku odgovornost i da treba da preduzme
akciju.


"Ovi treniraju vaše čulo ukusa - što više soli jedete, manje je
osjećate, a više je želite, da biste dostigli toliku zasoljenost. To je
prilično nečastan krug, a takvi krugovi stvaraju profit. Važno je da
profit bude izbalansiran sa zdravljem stanovništva", rekao je profesor
Kapućo.

Levoruki su temperamentni, vredni...




Levoruke osobe, kojima se zbog te osobine pripisuju mnoge
specifičnosti, danas obeležavaju svoj dan, ustanovljen u Sjedinjenim
Američkim Državama 1976. godine.






Pretpostavlja se da levoruki čine oko 13 odsto svetskog
stanovništva, mada njihov broj zavisi od zemlje u kojoj žive, a prema
procenama stručnjaka, u poslednjih 100 godina broj ljudi koji više
koriste levu ruku povećan je skoro za četiri puta.


Iako se većina životnih aktivnosti obavlja korišćenjem obe ruke,
obično jedna ruka pridržava predmet, a druga preciznije i veštije
obavlja određene aktivnosti, pa se na osnovu toga i pravi podela na
levoruke i desnoruke osobe, koja zavisi od razvijenosti ljudskog mozga.
Ako je razvijenija leva polovina mozga, osoba je dešnjak, a ako je
razvijenija desna strana mozga, ona je levoruka.


Desna polovina mozga, koja "gospodari" levorukim osobama obrađuje
informacije intuitivno, trenutno, sa puno emocija, kreativno, a teškoće u
prostornoj orijentaciji u životu i na papiru česta su odlika levorukih.


Levoruki ljudi su temperamentni, nestrpljivi i često rade, a da ne
promisle i imaju potrebu za smenjivanje aktivnosti, jer teško izdržavaju
prisilu.


Oni su u stanju da razmišljaju brže kada, na primer, igraju
kompjuterske igre ili se bave nekim sportom, a uspostavljanje veza
između leve i desne moždane hemisfere brže je kod levorukih, utvrdili su
naučnici.


Pored naučnika, koji se kontinuriano bave razlozima nastanka,
ispitivanjima psiholoških karakteristika levorukih, tom pojavom počele
su da se bave i industrija i trgovina - prave se makaze za levoruke i
mnogi drugi instrumenti.


Levoruki, koji nekako prevazilaze teškoće sa kojima se suočavaju kod
kuće - sipanje kafe iz džezve, otvaranje konzerve ili sečenje makazama,
najviše problema imaju na poslu gde su, neretko, suočeni sa aparatima
pravljenim za dešnjake.


Odnos prema levorukim osobama različit je širom sveta, pa se nizak
broj levorukih ljudi u Aziji povezuje s diskriminacijom prema njima. U
Indiji je tabu koristiti levu ruku prilikom jela, dok se u mnogim
muslimanskim zemljama ona koristi isključivo za obavljanje "prljavih"
poslova.


U zabavnim tekstovima u mnogim časopisima navode se slavne osobe
koje su levoruke, pri čemu obično taj spisak počinje sa Leonardom da
Vinčijem, Mikelanđelom, Betovenom, Bahom, Čarlijem Čaplinom, Polom
Makartnijem ili vojskovođama Cezarom, Aleksandrom Makedonskim,
Napoleonom, a tu su i Ajnštajn i Maksvel.