Пол Верлен

Naslov: Пол Верлен 28/2/2012, 10:26 pm

У староме парку, усамљеном, ледном,
Две сенке се среле у тренутку једном.

Очи су им мртве; говоре све тише :
Ни речи њихове не чују се више.

Две сени, по мраку, у парку се среле
Па речима прошлост оживет би хтеле :

- Сећаш ли се оних дивних успомена ?
- А што да се сећам тих прошлих времена !

- Да ли твоје срце још за мене бије ?
И да л`је у твоме сну још мој лик ?
- Није.

- Aх ти дивни дани ! Љубавно чезнуће
Па сусрети : чести пољупци ...
- Могуће.

- Па велике наде ! Небо увек зрачно ...
- Наде су отишле ; сад је небо мрачно ...

Тако корачали сред ноћне тишине
А ноћ чула разговоре њине.

Сентиментални разговор - Пол Верлен

Naslov: Re: Пол Верлен 8/6/2019, 12:55 am

Пол Верлен

Рођен је 30. марта 1844. године у Мецу. Био је француски писац који је поезију обогатио новом музикалношћу, а лирски израз новим нијансама. Његова поема "Песничко умеће" ("L'art poetique") прихваћена је као манифест симболизма, а први стих те песме гласи: "Музика пре свега". Припадао је Бодлеровом кругу симбо-листа али не сав и не до краја. Када је 1886. године објављен манифест симболизма, Верлен је већ био зашао у језик и расположења импресионизма. Верлен наговестио нова песничка расположења која ће се искристалисати као импресионизам, што се примјећује и у његовој песми "Месечина".
Познаваоци личности Верлена кажу да је он био човек у сталним људским и песничким падовима и узлетима, човек без моралне чврстине и реда у стварању, лабилна личност, неумерен и ексцентричан. У животу је тражио блато и са уживањем гацао по њему, а онда се покајнички враћао из греха у светост и чистоту, да би после извесног времена све почео из почетка. У његовој поезији може се пратити преображај поезије у правцу декаденце и симболизма.
Прву збирку песама објавио је 1866.године под називом “Сатурнове песме”. Верлен се у међувремену оженио, али тада је упознао Артура Рембоа који је дошао да живи с њим и његовом трудном женом. Верлен је изгубио интерес за жену и тек рођеног сина, па је своје дане проводио са својим младим љубавником Рембоом, живећи боемским, раскалашеним животом, испијајући апсинт и пушећи хашиш.
Њих двојица су 1872. године отишли у Лондон, живели су у сиромаштву и преживљавали од Верленове зараде од подучавања. Следеће године отишли су у Брисел, где је Верлен у стању пианства, љубоморе и беса, покушао убити Рембоа.
Тих година писао је песме, које су 1874. године објављене у збирци “Романсе без речи”, која је изашла док је он био у затвору због покушаја убиства. Након затвора, вратио се у Енглеску, где је радио као учитељ француског, латинског и грчког језика те сликања. Његова лирика значајна је за развој слободног, музички богатог стиха.
Отишао је затим у Бостон, а онда поново у Енглеску где је написао још једну успешну збирку песама “Мудрост”.
У Француску се вратио 1877. године и предавао енглески у једној школи, где се заљубио у једног свог ученика. Он му је био инспирација за следеће песме. И даље је био зависник о дроги и алкохолу, што га је задржало у сиромаштву. Ипак, био је цењен и признати песник, који је касније утицао не само на многе друге књижевнике, већ и остале уметнике. Али његов боемски начин живота довео га је до смрти у 51. години.
Умро је у Паризу 8. јануара 1896. године.