LJUBAV, SMRT I SNOVI
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

 

 Пол Верлен

Ići dole 
AutorPoruka
DANI

DANI

Ženski
Broj poruka : 156
Godina : 52
Location : Makedonija
Humor : nadam se da ce biti bolje
Datum upisa : 25.11.2010

Пол Верлен Empty
PočaljiNaslov: Пол Верлен   Пол Верлен Icon_minitime28/2/2012, 10:26 pm

У староме парку, усамљеном, ледном,
Две сенке се среле у тренутку једном.

Очи су им мртве; говоре све тише :
Ни речи њихове не чују се више.

Две сени, по мраку, у парку се среле
Па речима прошлост оживет би хтеле :

- Сећаш ли се оних дивних успомена ?
- А што да се сећам тих прошлих времена !

- Да ли твоје срце још за мене бије ?
И да л`је у твоме сну још мој лик ?
- Није.

- Aх ти дивни дани ! Љубавно чезнуће
Па сусрети : чести пољупци ...
- Могуће.

- Па велике наде ! Небо увек зрачно ...
- Наде су отишле ; сад је небо мрачно ...

Тако корачали сред ноћне тишине
А ноћ чула разговоре њине.

Сентиментални разговор - Пол Верлен
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Пол Верлен Empty
PočaljiNaslov: Re: Пол Верлен   Пол Верлен Icon_minitime8/6/2019, 12:55 am



Пол Верлен


Рођен је 30. марта 1844. године у Мецу. Био је француски писац који је поезију обогатио новом музикалношћу, а лирски израз новим нијансама. Његова поема "Песничко умеће" ("L'art poetique") прихваћена је као манифест симболизма, а први стих те песме  гласи: "Музика пре свега". Припадао је Бодлеровом кругу симбо-листа али не сав и не до краја. Када је 1886. године објављен манифест симболизма, Верлен је већ био зашао у језик и расположења импресионизма. Верлен наговестио нова песничка расположења која ће се искристалисати као импресионизам, што се примјећује и у његовој песми "Месечина".
Познаваоци личности Верлена кажу да је он био човек у сталним људским и песничким падовима и узлетима, човек без моралне чврстине и реда у стварању, лабилна личност, неумерен и ексцентричан. У животу је тражио блато и са уживањем гацао по њему, а онда се покајнички враћао из греха у светост и чистоту, да би после извесног времена све почео из почетка. У његовој поезији може се пратити преображај поезије у правцу декаденце и симболизма.
Прву збирку песама објавио је 1866.године под називом “Сатурнове песме”. Верлен се у међувремену оженио, али тада је упознао Артура Рембоа који је дошао  да живи с њим и његовом трудном женом. Верлен је изгубио интерес за жену и тек рођеног сина, па је своје дане проводио са својим младим љубавником Рембоом, живећи боемским, раскалашеним животом, испијајући апсинт и пушећи хашиш.
Њих двојица су 1872. године отишли у Лондон, живели су у сиромаштву и преживљавали од Верленове зараде од подучавања. Следеће године отишли су у Брисел, где је Верлен у стању пианства, љубоморе и беса, покушао убити Рембоа.
Тих година писао је песме, које су 1874. године објављене у збирци “Романсе без речи”, која је изашла док је он био у затвору због покушаја убиства. Након затвора, вратио се у Енглеску, где је радио као учитељ француског, латинског и грчког језика те сликања. Његова лирика значајна је за развој слободног, музички богатог стиха.
Отишао је затим у Бостон, а онда поново у Енглеску где је написао још једну успешну збирку песама “Мудрост”.
У Француску се вратио 1877. године и предавао енглески у једној школи, где се заљубио у једног свог ученика. Он му је био инспирација за следеће песме. И даље је био зависник о дроги и алкохолу, што га је задржало у сиромаштву. Ипак, био је цењен и признати песник, који је касније утицао не само на многе друге књижевнике, већ и остале уметнике. Али његов боемски начин живота довео га је до смрти у 51. години.
Умро је у Паризу 8. јануара 1896. године.



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Пол Верлен Empty
PočaljiNaslov: Re: Пол Верлен   Пол Верлен Icon_minitime8/6/2019, 12:58 am


ПЕСНИЧКО УМЕЋЕ


Музика пре свега нек те брине
и зато Непар нек ти пева
што мутан лакше се прелива,
а све без позе и тежине.

Кад бираш речи, нек ти годи
да их не бираш без презира:
сива нас песма више дира,
кад се Нејасно с Јасним води.

То су за велом очи красне,
сјај сунца кад трепти зраком,
ил' на јесенском небу млаком
у плавој збрци звезде јасне.

Нек нам је још и Прелив дан,
једино прелив, а без Боје!
Само преливи лако споје
флауту с рогом, сан уз сан.

Од Досетке ти бежи смеле,
од крута Духа, Смеха гњила;
с њих плачу очи Плаветнила;
све је то лук из просте зделе!

Речитост зграби, врат јој стежи!
При раду ти се често сети
и Риму малко опамети,
јер пустиш ли је, она бежи.

За грехе Риме нема речи!
Зар глуво дете, Црнац луди
тај јефтин накит нама нуди
што под турпијом празно звечи?

Музике још, и свеђ, и дуго,
да стих ти тако смео важи
летећи из душе која тражи
друге љубави, небо друго.

Нек стих ти буде авантура,
у хитром ветру јутра расут,
од ког метвица и смиљe цвату...
Све друго је – литература.




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Пол Верлен Empty
PočaljiNaslov: Re: Пол Верлен   Пол Верлен Icon_minitime8/6/2019, 1:00 am

МОЈ ИНТИМНИ САН



Често сањам чудни сан што ме осваја
О незнанки која љубит би ме хтела,
И која ме, вечно другачија и врела,
Воли и сву душу с мојом душом спаја.

Јер она ми схвата срце пуно ваја,
Схватила је, авај, мене чим ме срела.
Само она може, с мога бледог чела,
Отклонити сету и дати му сјаја.

Не знам је ли смеђа, црна или плава.
Име јој звучношћу својом очарава
Као име оних које живот уби.

Као поглед кипа и њен поглед дрема,
А њен глас, озбиљан, и тих, док се губи,
Сећа на глас драги оних којих нема.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Пол Верлен Empty
PočaljiNaslov: Re: Пол Верлен   Пол Верлен Icon_minitime8/6/2019, 1:01 am




МЕСЕЧИНА




Пејзаж без премца, то је ваша душа
Где иду љупке маске, плешу кринке,
А сви, док звонка лаута се слуша,
К'о да су тужни испод чудне шминке.

Премда у песми сетно им трепере,
Победна љубав, живот дневног сјаја,
У срећу као да немају вере,
А песма им се с месечином спаја,

Са месечином и тужном и лепом
Од које птице сањају у борју
И водоскоци у заносу слепом
Јецају, витки, у своме мраморју.


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Пол Верлен Empty
PočaljiNaslov: Re: Пол Верлен   Пол Верлен Icon_minitime8/6/2019, 1:03 am


ЈЕСЕЊА ПЕСМА


Тешке су туге
Јесени дуге –
Цилик гусала
Срце ми кида
Од боли рида
И незнаних зала.

Нешто ме гуши,
Бол ми у души –
Чуј, сат туче!
Зар дани среће
Вратити се неће?
Сузе ме муче…

Одлазим тако…
Ветар ме лако,
Летос ко лане,
Баца посвуда,
Овуда, онуда –
Сув лист са гране.




____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Пол Верлен Empty
PočaljiNaslov: Re: Пол Верлен   Пол Верлен Icon_minitime8/6/2019, 1:04 am

ЗАВЕТ


Драгане нам прве, младе, никад исте!
Косе златне, очи плаве, цветна чела,
У мирису, затим, драгих младих тела,
Многе игре плахе, спонтане и чисте!

Је ли већ далеко тих радости доба
И невиност наша? Вај, већ су плачне
Пролећу покајном стигле зиме мрачне
Невоља мојих, гадости, тескоба.

Ево сад овако сам – сам и суморан,
Сетан попут претка, хладан и уморан,
Или к'о сироче без сестре старије.

Где је жена нека, блага, невесела,
Да љубављу мазном моје срце мије,
И понекад ме љуби сред врелог чела!


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Пол Верлен Empty
PočaljiNaslov: Re: Пол Верлен   Пол Верлен Icon_minitime8/6/2019, 1:05 am

ДРАГЕ РУКЕ


О, некад моје, драге руке,
толико дивне и малене,
после заблуде несмилене
и свих бездушја и све муке,

после свих лука и градова,
и покрајина и земаља,
отмене к’о у каква краља,
о драге руке мојих снова.

Руке у сну, на мојој души,
знадем ли што сте изволеле
у доба подле буке вреле
рећи тој души што се руши?

Зар лажу моје слутње чедне,
пуне духовног сродног стања
и материнског помагања,
љубави присне, непрегледне?

О патњо добра, грижњо наша,
сни благи, руке посвећене,
о руке драге и чашћене,
пружите кретњу која прашта!



____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Tea

Tea

Ženski
Broj poruka : 3260
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

Пол Верлен Empty
PočaljiNaslov: Re: Пол Верлен   Пол Верлен Icon_minitime14/6/2019, 2:25 am

Fifi se probudio

Fifi se probudio.U zoru si mi dala
celov za dobro jutro,a jadna ptica mala
jedanput zacrvknuta i glavu skri pod krilo
te utihnu na časak pevanje njeno milo.
Tada ti za tvoj celov je celov svoj uzvratih
mnogostruk,posvudašnji,koji te celu prati,
sve dole od stopala do kose raspletene
stajući na mestima gde su bljesci i sene.
Bilo je to veselo i tebe smeh osvoji,
a ja kolena naglo tisnuh između tvojih,
opreh se na njih,nagnut,usta ti zgrabih živo,
i tada postah surov,a ne je krivo,
čak mi tvoj pogled vlažni kao da reče hvala.
Tada se Fifi prenu,nemirna ptica mala

I kao veran drugar,veseo svakog časa
što ne zavidi sreći niti zlo kakvo snuje,
on pozdravi moj trijumf salvama svoga glasa
kao da hoće da ga i samo nebo čuje.

Skakutaše ponosno ko momče što se diže
da slavnom pobedniku uzvikuje i maše
a zora što tad rujna na stakla sobe stiže
bila je,ne lažući,svedok ljubavi naše.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

meseceva rosa

Ženski
Broj poruka : 7793
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

Пол Верлен Empty
PočaljiNaslov: Re: Пол Верлен   Пол Верлен Icon_minitime15/6/2019, 1:34 am



Ars poetica

Muzika nek te prva brine
i zato Nepar nek ti pjeva
što mutan lakše se prelijeva,
a sve bez poze i težine.

Kad biraš riječi, nek ti godi
da ih ne biraš bez prezira:
siva nas pjesma više dira,
kad se Nejasno s Jasnim vodi.

To su za velom oči krasne,
sjaj dana kada trepti zrakom,
il na jesenskom nebu mlakom
u plavoj zbrci zvijezde jasne.

Nek nam je još i Preljev dan,
jedino preljev, a bez Boje!
Samo preljevi lako spoje
flautu s rogom, san uz san.

Od Dosjetke ti bježi smjele,
od kruta Duha, Smijeha gnjila;
s njih plaču oči Plavetnila;
sve je to luk iz proste zdjele!

Rječitost zgrabi, vrat joj stezi!
Pri radu ti se često sjeti
i Rimu malko opameti,
jer pustiš li je, ona bježi.

Za grijehe Rime nema riječi!
Zar gluho dijete, Crnac ludi
taj jeftin nakit nama nudi
što pod turpijom prazno zveči?

Muzike još i sveđ i dugo,
da stih ti kao smion važi
leteć iz duše koja traži
druge ljubavi, nebo drugo.

Nek stih ti bude avantura,
u hitrom vjetru jutra rasut,
od kog metvica i smilj cvatu…
Sve drugo je – literatura.

__________________________________

Bijeli mjesec

U šumi blista
mjesec bijeli,
od svakog lista
glas se seli
kroz snene grane..

O moje lane.

U dno zrcala
smirene bare
sjena je pala
vrbe stare
gdje vjetar zove…

Čas je za snove.

Beskrajna sada
meka tišina
kao da pada
ozgo s visina
gdje zvijezda sja se..

To divan čas je.

__________________________________

Drage ruke

O, nekad moje, drage ruke,
toliko divne i malene,
poslije zablude nesmiljene
i svih bezdušja i sve muke,

poslije svih luka i gradova,
i pokrajina i zemalja,
otmjene ko u kakva kralja,
o drage ruke mojih snova.

Ruke u snu, na mojoj duši,
znadem li što ste izvoljele
u doba podle buke vrele
reći toj duši što se ruši?

Zar lažu moje slutnje čedne,
pune duhovnog srodnog stanja
i materinskog pomaganja,
ljubavi prisne, nepregledne?

O patnjo dobra, grižnjo naša,
sni blagi, ruke posvećene,
o ruke drage i čašćene,
pružite kretnju koja prašta!

__________________________________

Fifi se probudio

Fifi se probudio.U zoru si mi dala
celov za dobro jutro,a jadna ptica mala
jedanput zacrvknuta i glavu skri pod krilo
te utihnu na časak pevanje njeno milo.
Tada ti za tvoj celov je celov svoj uzvratih
mnogostruk,posvudašnji,koji te celu prati,
sve dole od stopala do kose raspletene
stajući na mestima gde su bljesci i sene.
Bilo je to veselo i tebe smeh osvoji,
a ja kolena naglo tisnuh između tvojih,
opreh se na njih,nagnut,usta ti zgrabih živo,
i tada postah surov,a ne je krivo,
čak mi tvoj pogled vlažni kao da reče hvala.
Tada se Fifi prenu,nemirna ptica mala

I kao veran drugar,veseo svakog časa
što ne zavidi sreći niti zlo kakvo snuje,
on pozdravi moj trijumf salvama svoga glasa
kao da hoće da ga i samo nebo čuje.

Skakutaše ponosno ko momče što se diže
da slavnom pobedniku uzvikuje i maše
a zora što tad rujna na stakla sobe stiže
bila je,ne lažući,svedok ljubavi naše.

__________________________________

Green

Evo lišće i cvijeće, grane, plodovi zreli,
evo i moga srca što samo za vas bije.
Nemojte ga raniti rukama svojim bijelim,
i ovaj skromni darak neka vam mrzak nije.

Dolazim prepun rose, po meni kapi mnoge,
od vjetra na mom čelu hvata se inje lako.
Pustite da moj umor, smiren uz vaše noge,
sanja časove sretne i da se odmori tako.

I po gradima vašim nek moja glava pliva,
koja od poljubaca sva šumori i pada.
Od te oluje krasne nek tako otpočiva,
i da trenutak zaspim kad i vas umor svlada.

__________________________________

Gaspar Hauser pjeva

Tiho siroče, ja sam pao,
noseći samo oči snene,
u grad, međ ljude nebrojene,
i vidješe da nisam zao.

U dvadesetoj, kao slijep,
sav planuh, duše zaljubljene;
tad spoznah da su lijepe žene,
no za njih ja ne bijah lijep.

Bez kralja i bez domovine,
a niti hrabar nisam bio,
u ratu ja sam umrijet htio,
no smrt ne htjede da me skine.

što će jadni Gaspar na svijetu?
Rođen je kasno ili rano?
O, srce mu je otrovano:
molite za njeg molitvu svetu!
__________________________________

Iz tamnice

Nebo je evo, tu, nad krovom,
plavo i sve tiše.
A stablo jedno tu, nad krovom,
granama njiše.

I zvono evo, na nebu ovom,
tihano zvoni.
I ptica neka na stablu ovom
tugu romoni.

O moj Bože, životom tamo
sklad i mir vlada.
A ta smirena buka tamo
stiže iz grada.

Što li učini, ti, kome samo
suze se roje,
što li učini, reci samo,
od mladosti svoje?

__________________________________

Jesenja pjesma

Plača pune
Bruje strune
jesenje;
Mene tuge
Tište duge,
Čemerne.

Kad je mukla,
Ura tukla
Gušeć sve,
Plač me prenu
I spomenuh
Prošle dne.

Lutam samo;
Jer me zao
Vjetra ćuh
Amo,tamo
Nosi kao
List već suh.

__________________________________

Kaledioskop

U ulici jednoj, sred sanjana grada,
bit će ko kad prođe ovaj život strašan:
trenut istodobno žestok i nejasan…
O sunce u magli koja se raspada!

O krik s mora, zvuči što ih šuma lije!
Bit će kao da nam ništa nije znano;
iz metampsihoza buđenje lagano:
stvari bit će iste više nego prije.

U ulici posred grada začarana
orgulje u suton napjeve će mljeti,
mačke će se na sve šankove popeti,
limene će glazbe ići sa svih strana.

Bit će tako kobno kao da se mrije,
na licima suze od slatkoga plača,
smijeh prepun jecaja u lomu kotača,
dozivanje smrti da dođe što prije.

Neke drevne riječi ko uvelo cvijeće,
od plesova čut ćeš buku uzavrelu,
udovice nose cekine na čelu,
roj se prostakuša med kurvama kreće,

koje se muvaju, strašni klapci s njima
i lišajni starci, bez obrva, bijeli,
dok na drugom kraju narod se veseli
uz bljesak raketa i miris urina.

Bit će kao onda kad se od sna budi
i ponovno zaspi i ponovno sniva
te ukrase čudne, pune cara živa,
ljeto što nam travu i zuj pčela nudi.

__________________________________

Klonuće

Ja sam kao carstvo, kasno, blizu kraja,
što barbare bijele kako idu gleda,
Akrostihe kujuć lijene stihe reda,
Sloga zlatna, bolna od sunčeva sjaja.

U osami duša od dosade pati.
Krvave su bitke, kažu tamo dolje,
O, nemoćni što smo, slabi i bez volje,
Bez želje da radost života se vrati!

O, ne moći htjeti, o, čak niti htjeti!
Oh, ispili sve smo! Bathil, smij se tiše!
Oh, ispili sve smo, riječi nema više!

Samo pjesma jedna vatri namijenjena,
Jedan rob nehajni, što sveđ nekud leti,
I dosada neka, bol nepreboljena.

__________________________________

Moj intimni san

O ženi nepoznatoj san mi se čudan vraća,
O ženi što me voli i što je meni mila,
koja nikada nije kakva je prije bila,
a nije ni drukčija, i voli me i shvaća.

I jer me shvaća, ona jedina može ući
u moje srce – jao! – koje za nju samo
nije zagonetno, a znojno čelo tamno
jedina ona zna mi osvježit plačući.

Ne znam je l’ crna, plava, riđa ta ljepota.
Ime joj? Samo pamtim: zvoni milo i meko
kao imena dragih prognanih iz života.

Kao pogled kipa pogled je njen usnuli,
a u glasu joj tihom, teškom i dalekom
glasovi drhte dragi koji su umuknuli.

__________________________________

Mesečina

Pejzaž bez premca, to je vaša duša
Gde idu ljupke maske, plešu krinke,
A svi, dok zvonka lauta se sluša,
Ko da su tužni ispod čudne šminke.

Premda u pesmi setno im trepere,
Pobedna ljubav, život dnevnog sjaja,
U sreću kao da nemaju vere,
A pesma im se s mesečinom spaja,

Sa mesečinom i tužnom i lepom
Od koje ptice sanjaju u borju
I vodoskoci u zanosu slepom
Jecaju, vitki, u svome mramorju.

__________________________________

Malaksalost

Ja sam Carstvo koje siđe sa vrhunca,
Koje motri golem hod belih Varvara;
Zlatotkane, lenje akrostihe stvara
U kojima igra malaksalost sunca.

U dosadu gustu jad duše ugranja.
Kažu, tamo negde krvavo se bori.
O, bez moći, slabi, željom tako spori,
O, bez htenja za lepotom postojanja!

O bez moći, o bez htenja: malo smrti!
Sve je popijeno. Batil, smeh uglasi!
Sve je pojedeno. Ništa da se glasi!

Tek luckasta pesma bačena sred vatre,
I rob koji sporo oko vas se vrti,
I jad neznan koji hoće da vas satre.

__________________________________

Moj svakodnevni san

Često sanjam čudni san što me osvaja
o neznanki koja ljubit bi me htela,
i koja me, večno drugačija i vrela,
voli i svu dušu s mojom dušom spaja.

Jer ona mi shvata srce puno vaja,
shvatila je, avaj, mene čim me srela.
Samo ona moče, s moga bledog čela,
otkloniti setu i dati mu sjaja.

Ne znam je li smeđa, crna ili plava.
Ime joj zvučnošću svojom očarava
kao ime onih koje život ubi.

Kao pogled kipa i njen pogled drema,
a njen glas, ozbiljan, i tih, dok se gubi,
seća na glas dragi onih kojih nema.

__________________________________

Moj Gospod mi reče

Moj Gospod mi reče : ”Mene ljubi, dete!
Gledaj moje sjajno srce koje strada,
moje stope koje Magdalena mlada
spra suzom, i moje ruke koje svete

sve grehove tvoje. Gledaj čavle klete,
krst, gorčinu, spužvu, sve nalaze sada
da mene tek voliš na svetu gde vlada
moja Krv i Meso, moje reči svete.

Ne ljubih li tebe do zadnjeg trenutka,
po Ocu moj brate, po Duhu moj sine,
i zar ne podnesoh jad tvoje sudbine?

Ne jecah li zebnju što se u te utka,
ne mučih li muku u tvom veku tamnom,
prijatelju plačni koji tragaš za mnom?”

__________________________________

Pero

Ne više iz stare pesme sanjar strašan
Čiji smeh za pretke porugom se ori;
veselost, ko sveća, više mu ne gori,
I sad duh nas njegov goni, tanak, jasan.

I kad užas duge munje sevne blizu
Na hladnome vetru haljine mu liče
Na pokrov, a usta zjape, ko da viče
Jaucima jer mu crvi meso grizu.

Šumom krila ptica u noćnome zraku
Beli se rukavi pokreću u znaku
Jednog ludog saopštenja bez otklika.

U očima zjapi rupa crna, strašna,
Gde sja fosfor, a još groznije zbog brašna
Oštre su, beskrvne crte samrtnika.

__________________________________

Romace bez riječi

Sve jače srce plače,
Ko kiša povrh grada;
Što bol i sjeta znače
Što muče me sve jače?

O blagi šume kiše
Po zemlji i po krovu!
Sve dosade je više,
O tiha pjesmo kiše!

Razlog plaču nema,
U srcu što se trza!
Zar izdaja se sprema?…
Toj tuzi razlog nema.

To najviše me boli
Da ne znam, čemu srce
Nit mrzi niti voli,
A teške pati boli!
__________________________________

San mračan i težak

San mračan i težak
na život mi pade:
spavajte: sve želje,
spavajte: sve nade!

Već ne vidim ništa,
ni lijepa ni ružna
ne sjećam se više…
O prošlosti tužna!

Koljevka sam samo
koju ruka njiše
u podrumu tamnom:
tiho, samo tiše!

__________________________________

Sentimentalni razgovor

U starome parku, usamljenom, lednom,
Dve senke se srele u trenutku jednom.

Oči su im mrtve, govore sve tiše:
Ta ni reči njihove ne čuju se više.

Dve seni, po mraku, u parku se srele
Pa rečima prošlost oživet bi htele:

- Sećaš li se onih divnih uspomena?
- A što da se sećam tih prošlih vremena!

- Da li tvoje srce još za mene bije?
I da li je u tvom snu još moj lik?
- Nije!

- Ah, ti divni dani! Ljubavno čeznuće,
Pa susreti, poljupci…
- Moguće.

- Pa velike nade! Nebo uvek zračno…
- Nade su otišle, sad je nebo mračno!

Tako koračaše sred noćne tišine.
I samo je noć čula razgovore njine.

__________________________________

U taj najsvjetliji čas

U taj najsvetliji čas u mom životu
Plameno će letnje sunce, puno zlata,
Istaći između svile i brokata,
Još jače svu vašu tu milu lepotu.

Kao plavi čador nebesa daleka
Raskošne velove svje raskrilice
Nad čelima našim, koja bleda biće,
Uzbuđena bliskom srećom što nas čeka.

A kad padne veče, povetarac zračni
Milovaće blago u igri vam skute,
Dok će tihe zvezde po nebu rasute
Smesiti se prisno na mladi par bračni.

__________________________________

Zaboravljeni napjevi

1.

To je zanos i čeznuće,
ljubavno je to klonuće,
to su šume u drhtanju
pod dodirom od lahora,
to su sitni glasi zbora
što pjeva u sivom granju.

O šumore svježi, boni!
To žubori i romoni,
slično ko da plače trava
kad lahori kroz nju hode…
il se to pod virom vode
šljunak nijemo odronjava.

Ova duša što se čuje
kako sneno jadikuje,
to je naša, je li tako?
Duša moja, duša tvoja,
pune tiha, čedna poja
što bruji kroz veče mlako?

2.

Nazirem evo u tom žamoru
glasova drevnih obrise fine,
a kroz sjaj glazbe iz daljine,
blijeda ljubavi, buduću zoru!

Srce i duša, puni nemira,
sada su poput dvostrukog oka
gdje kroz dan mutni, iz duboka,
drhturi arija sviju lira!

Ljubavi plaha, umrijeti nijemo
od smrti što se samotna klati
s njihanjem starih i novih sati!
Ah, od zibanja da poginemo!

3.

Plače u srcu mome
ko što nad gradom kiši;
kakve me tuge lome
rujuć po srcu mome?

O slatki šume kiše
vrh zemlje i krovova!
Za srce što izdiše
o pjesmo tihe kiše!

Kako bez smisla plače
sred srca koje grca.
Zar prevara se zače?…
Taj bol bez smisla plače.

O, jad me teški ubi
jer ne znam zašto srce
nit mrzi niti ljubi,
a ipak jad ga ubi.

4.

Vidite, treba nam oproštenje dati,
tako ćemo sreću osjetiti jaču,
pa nek nam je život pun sumornih sati,
bit ćemo bar dvije duše koje plaču.

Mi, duše sestrinske, o da pomiješamo
s nejasnim željama dječja uživanja:
pobjeći od ljudi i žena nekamo
u zaborav novi sveg što nas proganja.

Nek smo dva djeteta il djevojke dvije,
opijene ničim, svime začuđene,
koje idu da ih mlado hrašće skrije,
čak ne znajuć da su grijeha oproštene.

5.

Klavir što ga ljubi jedna ruka mila
sja se sred sutona sivkasto-rumena
dok nečujno, kao laki lepet krila,
arija starinska, dražesna i snena
odajom tumara kao zaplašena
kroz miris što ga je Ona ostavila.

Što li znači ova zipka iznenadna
koja moje jadno biće ljulja samo?
Što hoćeš, ti Pjesmo vesela i skladna?
Što si htio, nježni, neodlučni poju,
koji ćeš sad zamrijet u prozoru tamo
odškrinutom prema malom perivoju?

7.

O kako moja duša vene
zbog jedne, zbog jedne žene.

Ne nađoh mira ni slobode,
premda mi srce od nje ode,

premda mi srce, duša, zjene
daleko bjehu od te žene.

Ne nađoh mira ni slobode,
premda mi srce od nje ode.

A bolno srce, uzdišuć,
duši mi reče: Jel l’ moguć,

je l’ zbilja moguć – poslije sveg -
taj gordi bijeg, taj tužni bijeg?

A duša reče srcu: Zna li
da smo u čudnu zamku pali,

te smo prisutni, njoj odani,
premda daleki i prognani?

8.

Beskraj čame puca
u pustoj ravnici,
snijeg sakrit u tmici
ko pijesak svjetluca.

Posve su u tmini
bakrene visine,
a mjesec se čini
da živi pa gine.

Gle sive hrastove
gdje iz šume blize
ko oblaci klize
i kroz maglu plove.

Posve su u tmini
bakrene visine,
a mjesec se čini
da živi pa gine.

O vrano sipljiva
i mršavi vuci,
u toj zimskoj muci
što li s vama biva?

Beskraj čame puca,
u pustoj ravnici,
snijeg sakrit u tmici
ko pijesak svjetluca.

9.

Slavuj koji s visoke grane gleda dolje
misli da je pao u vodu. Na vrhu je hrasta pa
ipak se plaši da će se utopiti.
CYRANO DE BERGERAC

Poput dima mru sred rijeke zamagljene
od stabala sjene;
a grlice gore sred stvarnoga granja
pune su jadanja.

Često, o putniče, kraj taj što siv biva
tebe vidje siva,
a u lišću plačuć tvoje su se čule

__________________________________

Zavjet

Dragane nam prve, mlade oariste!
Kose zlatne, oči plave, cvjetna čela,
U mirisu, zatim, dragih mladih tijela,
Mnoge igre plahe, spontane i čiste!

Je li već daleko tih radosti doba
I nevinost naša? Avaj! već su plačne
Proljeću pokajnom stigle zime mračne
Nevolja mojih, gadosti, tjeskoba.

Evo me sad sama, sama i sumorna,
Sjetna poput pretka, hladna i umorna,
Ili ko siroče bez sestre starije.

Gdje je žena neka, blaga, nevesela,
Da ljubavlju maznom moje srce zgrije,
I ponekad da me poljubi sred čela!
__________________________________

Zelenilo

Evo cveća, evo lišća, voća, svega,
I evo mog srca. Samo za vas bije.
Tim rukama belim ne kidajte njega,
Nek vam lepom oku dar taj mrzak nije.

Stigoh sav pokriven od rosne svežine
Koju na mom celu vetar je zamrzo.
Dajte da moj umor kraj vas otpočine,
Jer će ovaj dragi trenut proći brzo.

Nek mi glava klone na prsa vam mlada,
Sva prepuna vaših poljubaca strasnih;
Nek joj mine bura ta prijatna sada,
I da zaspim uz vas, pošto čas je kasni.
__________________________________

Zar ne?

Zar ne? I u mržnji pakosnika koji
zavidni će biti, sjaju naše sreće,
ponosna će blagost pored nas da stoji.

Zar ne? Krenućemo skromnim putem gde će
presresti nas Nada u svom svome sjaju.
srećni što nas niko prepoznati neće.

Sama u ljubavi, ko u pustom gaju,
dva će naša srca, ispunjena setom,
biti dva slavuja u tom divnom kraju.

Možda ćemo mržnju sresti među svetom,
ili možda blagost. Ostaćemo svoji
i ako nas ljudi stvore svojom metom.

Udruženi dragom vezom što nas spoji,
štićeni oklopom kome ravna nema,
mi ćemo se smešit svemu što predstoji.

Ne misleći na to šta nam sudba sprema
poći ćemo skupa, puni sreće stvarne,
držeći se čvrsto rukama obema,

kao čedna deca voleći se, zar ne?

__________________________________

Colloque Sentimental

Dans le vieux parc solitaire et glacé
Deux formes ont tout ŕ l’heure passé.

Leurs yeux sont morts et leurs lčvres sont molles,
Et l’on entend ŕ peine leurs paroles.

Dans le vieux parc solitaire et glacé
Deux spectres ont évoqué le passé.

—Te souvient-il de notre extase ancienne?
—Pourquoi voulez-vous donc qu’il m’en souvienne?

—Ton coeur bat-il toujours ŕ mon seul nom?
Toujours vois-tu mon âme en ręve?—Non.

—Ah! les beaux jours de bonheur indicible
Oů nous joignions nos bouches!—C’est possible.

Qu’il était bleu, le ciel, et grand l’espoir!
—L’espoir a fui, vaincu, vers le ciel noir.

Tels ils marchaient dans les avoines folles,
Et la nuit seule entendit leurs paroles.


Sjetni razgovor, Paul Verlaine



Oštre su, beskrvne crte samrtnika. (Paul Verlaine)


____________________________________________
Тамо где је љубав никад није мрак...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Пол Верлен Empty
PočaljiNaslov: Re: Пол Верлен   Пол Верлен Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Пол Верлен
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: