Izreke i citati poznatih

...kad ponovo razmislim, sada, u srcu mi eksplodiraju beskrajne, silovite emocije, kojima ne mogu da odredim značenje, zato što najdublja osjećanja imaju pravo da postoje samo u njima samima i nigdje drugo. Još manje postoje u logici i, ponajmanje, u stvarnim dogadjajima. Volio sam te kao što mi se nikada ranije nije desilo i kako mi se nikada više neće desiti...

A. Moravija – „Tajna“

To je, već znam, ljubav: nemir i olaksanje kad čujem tvoj glas, čekanje i
sećanje, uzas zivljenja u budućnosti... To je ljubav sa svojim
mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradzbinama. Ima jedan ulični
ugao kojim se ne usuđujem da prođem. Vojske me već opkoljavaju, horde…..

Horhe Luis Borhes – “Pretnja”

Eto, ako psa naučiš da jede krompir, a posle mu staviš komad mesa, on ga
ipak šćapi, jer to mu je u prirodi. A čoveku kada daš komadić moći,
isto se sa njim desi - šćapi je zubima i rastrgne je u svojoj divljini.
To dolazi samo od sebe, jer čovek je, sam po sebi, pre svega živinče, a
tek zatim je možda, kao mast na hlebu, nešto pristojnosti po njemu
premazano, skoro nevidljivo i skoro nepostojeće. Ponovo sam bačen u
mučionicu duša, biju me psi i reže na mene, a ti ne znaš ništa.....

Erih M. Remark - "Na zapadu ništa novo"

Bez obzira koliki je strucnjak bio za svaku skolsku temu, od vulkanskog
stenja do indijanskih ratova, Grouver je ipak bio previse glup, po
Timovom vidjenju, da bi sakrio koliko je pametan. Kad god bi imao
priliku da to pokaze, uvek bi popustio. U problemu tipa necije dvoriste
je trougao, nadji povrsinu, Grouver nije mogao da odoli a da malo ne
koristi trigonometriju, sto pola razreda nije moglo ni da izgovori, ili
integralni racun, rec koju bi oni povremeno vidjali u stripovima o
vanjskom svemiru, i koja je za njih bila samo rec.

Tomas Pincon, Tajna Integracija

Ja vam, gospodine, nisam zao, premda bih imao dovoljno razloga da budem
takav. Svi mi smrtnici imamo istu kožu kad se rodimo, a ipak kako
rastemo, sudbina nas mijenja i oblikuje kojekako, baš kao da smo od
voska, i vodi nas različitim putevima istom cilju: smrti.
...
Ima ljudi kojima je staza posuta cvijećem, dok drugi moraju gaziti po
čičku i trnju. Oni prvi imaju vedar pogled i nedužno im se lice smiješi
od sreće i blaženstva što ga udišu; drugi se muče pod žestokim suncem na
pustopoljini i mršte čelo, uvijek spremni da se brane, baš kao zvijeri.
Jedno je ukrašavati tijelo purpurom i mirisnom vodicom, a sasvim drugo
nagrđivati se tetoviranjem koje se poslije ničim ne da istrti... "


Camilo Jose Cela, "Pascual Duarte i njegovi zločini"

"Probuditi se noću i znati da u vašem buđenju nema tračka svetlosti ili
nade...sama tama i strah.probuditi se noću,biti razbuđen u jednom
času,sa svim što je u vama uznemireno,probuditi se sa morom da ponovo
počinjete,iz noći u noć,na istom mestu,znajući iz gorkog iskustva,da sa
svim demonima koji vas čekaju morate redom da se rvate i da nijedan ne
sme da bude propušten,ako želite da steknete svoj mir,koji prestavlja
krajnju iscrpnost...red kojim mi dolaze misli uvijek je
isti.budućnost...šta će biti u budućnosti?..."

Henri Hendel Ričardson

Ipak smo pet godina bili zajedno, sad sjedimo tu kao potpuni stranci,
još u Parizu u koji smo zajedno došli. Vjerujem, kad ljudi imaju dijete
pa se raziđu, da je tako puno lakše, ono ih veže cijeli život, ovako
ostane samo ta rupa. Pomislio sam na dijete, što bi bilo da imamo
dijete, pa sam se od toga počeo osjećati još gore.
"Žao mi je što je...", rekao sam.
"Nećemo više o tome", rekla je kao da mi prati misli. "Bilo pa prošlo."

Damir Karakaš, Sjajno mjesto za nesreću

Moja omiljena supruga

"Zeleo je onu zbog koje ce zaboraviti sve ostale. To je zeleo. To je oduvek zeleo.
Nadjes onu koja izbrise sve druge i to ti odmah resi sve probleme, resi
ih tako st zaustavi svaku zudnju, jer kad pocnes da zudis, tome nema
kraja dok ti srce ne stane, i onda nema mira ni spokoja ni istinske
srece. Treba samo da nadjes onu zbog koje ces oslepeti za ostatak sveta.
On je samo to zeleo, isto sto i svi ostali. Cinilo mu se da ne trazi
previse."

Toni Parson

Nikada nikome i nizašta ne priznajte da je u pravu. Ni po cenu života.
Vaše mišljenje je najbolje, jer za njega nikome ništa ne dugujete: ni
iskustvu, ni tuđoj mudrosti, ni nauci, ni istoriji, ni otkrovenju – samo
sebi. Nemojte se saglasiti čak i ako vas ubeđuju da ste pametni.
Savladajte vaše ustreptalo srce koje žudi da se sa tim složi – to je
klopka! Oni žele samo vašu saglasnost. Zatim će od vas tražiti da se,
budući pametni, i u drugim stvarima sa njima složite. A kuda bi vas
odvelo to popuštanje – odvelo bi vas u anonimnost.

Borislav Pekić

Лице му је било тужно и строго због судбине која га је притискала, а
ипак, у дубинама његовог срца вечно је боравила нада од које би весеље
покадкад истекло попут извора из стене.

Толкин

"Ima ljudi koji u svojoj prgavoj uvrijeđenosti nalaze izvanredno
uživanje, a naročito kad ona kod njih dospije (što se događa vrlo često)
do krajnjih granica. U takvim trenucima njima kao da je prijatnije da
budu uvrijeđeni nego neuvrijeđeni. Te osjetljive ljude poslije strašno
muči kajanje, naravno ako su pametni i ako su u stanju shvatiti da su se
žestili deset puta više nego što je trebalo." - Dostojevski "Idiot"

"On je bio varalica, odvratan čovek koji me je, hladan i bezdušan,
učinio beskrajno nesrećnom. Pre nego što sam ga upoznala, bila sam
zadovoljna. Naravno, istina je, nisam nikako mogla zamisliti da bih
mogla biti toliko srećna, ali isto tako nisam mogla pretpostaviti da ću
postati tako nesrećna kao što me je on poučio. Zato ću ga mrzeti,
gnušaću se njega, proklinjaću ga. Da, Klaviho, proklinjem te u dnu svoje
duše; niko to ne sme saznati, ne mogu dozvoliti da to drugi saznaju,
jer na to imam prava samo ja; ja sam te volela kao niko drugi, ali ja te
i mrzim, jer niko kao ja ne zna za tvoju podmuklost. Dobri bogovi, koji
raspolažete osvetom, prepustite mi je za trenutak, neću je
zloupotrebiti, neću biti okrutna. Ugnezdiću se u njegovoj duši kada neku
drugu bude zavoleo, ne da ubijem tu ljubav, to ne bi bila kazna, jer
znam da bi je isto tako malo voleo kao i mene; on uopšte ne voli ljude,
on voli samo ideju, misao, svoj veliki uticaj na dvoru, svoju duhovnu
moć, sve njegove ljubavi koje su meni neshvatljive. Toga ću ga lišiti, i
onda će upoznati moju bol. I kada bude blizu očajanja, sve ću mu
vratiti, ali će meni morati biti za to zahvalan - tako ću biti
osvećena."

S. Kjerkegor, Ili-ili

-Reci kako me voliš.
-Hoću.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u šeširu.I volim te u
žaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama,
kraj maline i klena.I kada spavaš .I kad radiš povijena. Volim te kad
jaje lepo mutiš. Volim te čak i kad kašiku ispustiš.I u taksiju. I u
autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od početka. I kad kosu svoju
češljem lepo deliš.

I u opasnosti. I kad se veseliš. Na moru. U gorama.U kaljačama. Bosu.
Danas. Juče. I sutra.I danju i noću.I u proleće kad dolaze nam laste.
-A leti kako me voliš?
-Kao srž leta , zna se.

-A da li me voliš u jesenje dane.
-Čak i onda kad gubiš kišobrane.

-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.



Konstantin Galcinjski

"Zapisi iz podzemlja"

Unistite moje zelje, izbrisite moje ideale, pokazite mi nesto bolje i ja
cu poci za vama. Vi cete mozda reci da tako ne vredi nastavljati
prijateljstvo, u tom slucaju ja vam mogu odgovoriti to isto. Razmislimo
ozbiljno, ako necete da me udostojite svoje paznje, necu ni ja dalje
pozdravljati pri susretu. Imam ja svoje podzemlje.
Za sada, jos zivim i zalim - i neka mi se osusi ruka ako ja donesem i
najmanju ciglu za tu kasarnu - kucu. Uostalom znate li sta: ubedjen sam
da ovakav kao ja, podzemni covek mora drzati na uzdi. Jer premda je
sposoban da presedi u podzemlju cetrdeset godina, ali ako na jednom
izadje svetlost, ode! Onda ce samo govoriti i govoriti.


Dostojevski

Odlikovanje

Sve moje ljubavi trajale su najviše sedam godina: kažu, telo se obnavlja
svakih sedam godina. Uvek je predivno u početku. U sredini je još
lepše. A na kraju ... zavisi od toga ko se prvi zasiti. Uvek je teško na
kraju. Nikad nisam nekog volela, a da ga nisam još i "posle" volela.
"Posle" ne postoji više ona povezanost glave s telom. Tad funkcioniše
samo glava... Ali ipak nešto ostaje... nešto nalik na ožiljak. Ne u
tužnom smislu te reči. Ostaje ožiljak koji nam služi na čast. Najlepše
odlikovanje...

Fransoas Sagan

Ako ste imali hrabrosti da sebi postavite neki cilj mozete ga skoro uvek
i ostvariti - ali ponekad krcenje puta do njega biva i bolno iskustvo.
Tako se i meni dogodilo.Kada sam imao 17 godina,slomio sam svom ocu
srce.On je od svog veoma prosecnog dohotka ustedeo dovoljno para da bi
me poslao u koledz da postanem pravnik;posle 90 dana bio sam ponovo kod
kuce i saopstio mu da sam morao da napustim studije- i tada sam ga prvi
put video da place.Sa suzama u ocima rekao je: "Sine,uvek cu te
voleti,mada nikada neces nista vredeti."
-To je bio prvi motivacioni govor koji mi je bio upucen.Kada sam izasao
iz sobe,u meni je kljucalo nesto sto bas nije svako imao prilike da
oseti.
Ja nisam samo zeleo - Ja sam morao da uspem.

Tom Hopkins

Tesko onom koji mora nekog drugog da unizi da bi se sam uzdigao, ili bolje receno, da bi imao iluziju da se uzdigao.
(Ivo Andric)

"Ваша радост-то је ваша туга која је збацила маску.Бунар из којег ви
црпите смех много се пута напунио вашим сузама.Зар може да буде
другачије?Што дубљу пећину ископа туга у вашим душама,више ће радости у
њу моћи да стане." Халил Џибран

Kakav bi zivot i bio da u njemu nema svacega pomalo. Malo radosti, da bi
posle tuga izgledala jos veca, pa malo tuge, da bi posle radost mogao
da cenis. Malo pravde, malo nepravde, pa se to nekako izdjednaci: jednom
dobijes vise neg sto ti treba, pa ne sme da ti bude zao posle kad
dobijes manje neg sto ti po zasluzi pripada.
Ljudi su, Maksimilijane, veliki majstori lazi, a zrtva obmane
je najcesce obmanjivac. Nikog covecic radije ne laze nego samog
sebe, najvise lazi izmislja da bi sebi nesto zatajio ili sebi
nesto drugo predstavio.
Sto covek moze ponekad da bude glup, sam posle da ne veruje!
Da je prazno, prazno je, ali bolje i ta praznina od pune case zuci
koju ti triput dnevno ko medicinu saspu u grlo. Nije zivot nesto sjajno,
ko sto mlad covek misli, zivot ti je tu da ga prozivis, nista vise sa
njim ne moz da uradis. Bas kad hoces da ga silujes i pravis boljim na
snagu i uz inat, on se dzilitne i klepi te. Budi miran i uci se da
uzivas u onom sto ti daje, malo je, ali jedino je sto u njemu postoji.
Kada gnev prodje, ocajanje nastupi, a iz ocajanja samo gnev te izvesti moze.

Pismo Glava - Slobodan Selenic

Hoćeš li se prezirno nasmiješiti ovoj bijeloj hartiji što je samilosno
primila šapat jednog srca koje si ti zapalila sunčanim žarom? Nemoj se
smiješiti, jer blijedi će papir proplakati nevidljivim suzama, a krv
kojom su pisane riječi, otkinute iz ranjave duše - problijedit će.
Ti ne znaš tko sam i gdje sam. Od tebe me dijeli i zemlja i nebo. Sunce
je daleko od tebe, ali ono te grli svojom zlatnom toplinom. Zvijezde su
daleko od tebe, ali one ti šapću drhtavim svojim titranjem u tihoj
ljubavnoj noći. Ja sam još dalje od tebe, a ipak - budim te ujutro
glasnim kucajima srca svoga, uspavljujem te uveče šapatom pjesme
zakopane ljubavi svoje! Kad sjedim osamljen u noćnoj tami i slušam
sušanj lišća, tad mislim daje to sušanj tvoje haljine. Kad slušam pjev
ptica šumskih, mislim da slušam tvoj čarobni glas. Kad gledam kako se
budi sunčani dan, osjećam da si to ti! Krv iz moje desnice donijet će ti
pjesmu što je moje grudi pjevaju tebi. Ne, na svijetu nema ništa
dragocjenijeg od bijele hartije i rujne krvi iz mojih žila. Da mogu naći
hartiju veliku kao cijela zemlja, i da na nju potrošim svu krv svoga
tijela, još mi ne bi moglo srce da iskaže svu ljubav što je osjećam za
te. Znam da si vjerna, Znam da si nedostižna, ali sam sretan jer mi je
sva grud ispunjena tobom...

Marija Jurić Zagorka - "Grička vještica"

Ne postoji ništa na ovome svetu što ne možete imati jednom kad u svom umu prihvatite činjenicu da to možete imati."
Robert Kolijer

To je ljubav. Pokusacu da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strasnom snu. Lepa maska se promenila,
ali, kao i uvek, jednistvena je. Cemu moji talismani: bavljenje
knjizevnoscu, nepouzdana erudicija, ucenje reci koje je koristio ostri
sever da opeva svoja mora i svoje maceve, vedrina prijateljstva,
galerije Biblioteke, obicne stvari, navike, mlada ljubav moje majke,
ratnicke seni predaka, bezvremena noc, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
vec se vrc razbija na izvoru, vec covek ustaje na cvrkut ptice,
potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, vec znam, ljubav: nemir i olaksanje kad cujem tvoj glas, cekanje i secanje, uzas zivljenja u buducnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradzbinama.
Ima jedan ulicni ugao kojim se ne usudjujem da prodjem.
vojske me vec opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne zene me odaje.
Boli me jedna zena svuda po telu.

Horhe Luis Borhes - Pretnja

Hiljadu čudesnih sunaca

"... Šta je to toliko čarobno kod prvog snega? Prilika da vidimo nešto
još neokaljano, još neoskrnavljeno? Da uživamo u draži trenutka kada
stiže novo godišnje doba, u divnom početku, pre nego što postane
izgaženo i pokvareno? .....
... Marijam je ležala na sofi, ruku gurnutih između kolena, gledajući
snežni vrtlog kako se izvija i kovitla s druge strane prozora. Setila se
kako je Nana jednom rekla da je svaka pahulja uzdah jedne ranjene žene
negde u svetu. Da svi uzdasi lete u nebo, skupljaju se u oblacima, a
onda se lome u sićušne deliće koji tiho padaju dole na ljude...."

H.Hesse

Od snova rastemo. Svi su veliki ljudi sanjari. Oni vide stvari u mekoj sumaglici proljetnoga dana ili u crvenoj vatri dugih zimskih večeri. Neki od nas dopuštaju da takvi snovi umru, ali drugi se brinu o njima i štite ih, njeguju u lošim danima, sve dok ih ne dovedu na sunce i svjetlo koje uvijek dolazi onima koji se iskreno nadaju da će se njihovi snovi ostvariti.....Thomas Woodrow Wilson

Nada je kao Sunce. Kao vatra. Uništava mrak. Podgreva i ozaruje. Nadajte se, jer kao što virusi ne prežive u ključaloj vodi koja stoji iznad vatre, tako će i ono loše nestati jer je oterano istinskom nadom.
Slavisa Pavlovic

Sad kad je znao da ona nece dublje zadrijeti u njegov život, pretvorila
se u nepoznatu ženu. Pomislio je kako mnogi ljudi i ne misle mnogo više
nego to kad kažu da su zaljubljeni - ne misle na ono neobuzdano utapanje
duše, slijevanje svih boja u jednu koja ih sve ujedinjuje, kakva je
bila njegova ljubav prema Nicoli. Stanovite misli o Nicoli, kao na
primjer da bi mogla umrijeti, potonuti u mentalnu tminu, zaljubiti se u
kojeg drugog covjeka, izazivale su u njemu fizicku mucninu.

F. S. Fitzgerald: "Blaga je noc"

MI MOŽEMO NAUČITI SRCE DA GLEDA U BOL
Život nam je bio ćudljiv i svirep. U prirodi nije bilo dobrote ni smisla. Ali, dobrote i smisla bilo je u nama, u nama ljudima s kojima se slučaj igra, te mi možemo da budemo jači i od prirode i od sudbine pa ma to bilo i samo za nekoliko časova. Mi možemo da budemo bliski jedno drugom kada je to nužno i da jedno drugom pogledamo u oči koje shvataju. Mi možemo da volimo jedno drugo i da živimo radi uzajamne utjehe.
A ponekad, kada mračna sudbina ćuti, možemo još i više. Tada možemo da za koji trenutak budemo bogovi, da pokrenemo moćne ruke i stvorimo stvari koje prije toga nisu postojale i koje, kad su jednom stvorene, žive bez nas i dalje. Iz tonova i riječi, i iz drugih slabašnih ništavnih stvari možemo da sagradimo muzička djela, arije i pjesme pune smisla, utjehe i dobrote, ljepše i trajnije nego što su brutalne igre slučaja i sudbine. Možemo da nosimo u srcu svevišnjeg i onda kada nas on cijele prožme, može on kroz naše oči i kroz naše riječi da pogleda i progovori o onim drugima, koji ga ne poznaju ili neće da ga poznaju. Mi svoje srce ne možemo povući iz života, ali ga možemo tako uobličiti i tako naučiti da ono postane jače od slučaja i da može da nepokolebljivo gleda u ono što nam zadaje bol.

Herman Hese

Ceo život provedemo želeći da nešto dostignemo, sledeći snove, verujući
da ćemo kad to dobijemo postati srećni. ali nije tako. Život je u putu,
ne na kraju. Nije važno koliko je lepo produhovljeno je ono čemu težimo.
Poslednja stanica je smrt. ako ne umemo da budemo srećni, da budemo
bolji, da budemo onakvi kakvi želimo da budemo u putu, nećemo to postići
ni na kraju. Život je prepun blaga za kojim ljudi jure to su sve one
stvari za koji oni veruju da će im doneti sreću a za koje se uglavnom
ispostavi da su varke i ponekad kad dostigne ono za čim je toliko žudeo,
čovek se zatekne samo s prazninom u rukama.

Horhe Molist - Prsten

Nemati proslosti je ostati bez buducnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se
tamo zaglibimo, buducnost zbog koje smo se u nju vratili postace
nedostizna. Proci ce pre nego sto shvatimo da je sve - sadasnjost. Da je
sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga sto je bilo juce
jemstvo da cemo jos manje razumeti ono sto nas ceka, a najmanje ovo sto
danas radimo.

Borislav Pekic -"Vreme reci"

-Dobro dosli u moj dom!
Udjite slobodno i po sopstvenoj volji.
Nije ucinio ni najmanji pokret da bi se pozdravio sa mnom,vec je stajao
poput kipa,kao da ga je dobrodoslica koju je upravo izgovorio pretvorila
u kamen.Onog trenutka,medjutim,kada sam praga,on zustro krenu napred i
ispruzivsi ruku,scepa me takvom snagom da sam se trgnuo!

Brem Stoker - Drakulin dvorac

Neka se zna da nismo oduvijek nesretni: postoji trenutak kad ljubav i zivot postanu jedno.
U crnom kamenu može se procitati san zemlje. U kapi kise na listu mrke
smokve svecanost ljeta trajala bi stoljeca i sunce nikad ne bi silazilo
iza golih smezuranih brda. U jednom jedinom imenu kao u staroj molitvi
skriva se neveseli i mirni smisao svijeta. S njegovim blijedjenjem i mir
je zasao, srce ga ne može graditi iznova. I misao je nemocna da ga
trazi u mrznji stvari zato jedna drugu poricu. Vrijeme, zašto pustas da
te mjerimo našim celom koje je prestalo zudjeti? Ljubavi, i tebe smo
izmjerili laznom mjerom poljuljanog svijeta.

Vesna Parun